ĆUTANJE VODI U ZAOSTALOST PA I ROBSTVO JAVNO IZNOŠENJE SVOG STAVA VODI U NAPREDAK I PROSPERITET

ĆUTANJE VODI U ZAOSTALOST PA I ROBSTVO JAVNO IZNOŠENJE SVOG STAVA VODI U NAPREDAK I PROSPERITET- Dušan Nonković Teodorović;

Ćutanje u javnosti je najdrastičnija forma egoizma koja je ovladala većinom naroda današnjeg vremena i ako vodi svoje potomstvo u postepeno ili sigurno robstvo.

Ćutanje proizilazi iz straha za ličnu budućnost i kratkovidnosti posledica za svoje potomstvo i buduće generacije po onoj ; to što me lično ne dotiče to me se i ne tiče pri čemu se gura u zaborav da smo mi svi zavisni jedni od drugogih mada to na prvi pogled tako ne izgleda.

Da budem konkretan; ćutanjem svetske javnosti, svetskih i lokalnih identiteta, nas sviju, dovelo je do trgovine ljudskim organima a da se malo ko još interesuje za taj zločin bez presedana i otupljenja svega onog što je ljudsko, onog što nas čini čovekom. Omogućili smo eldorado zla najuticajnijim i ponekim najbogatijim ljudima sveta da sve i svašta pretvore u lični profit i to bez obzira na etiku i moral. Tu se proglašavaju neki svetski poredci po cenu rata pa i po cenu upotrebe uranijumske municije. Prag ljudskog dostojanstva i morala pada ispod svake granice. Pravdu i deljenje pravde preuzimaju jače i uticajnije familije sa ciljem da ostvare što veći profit po svaku cenu. Ljudskog morala i dostojanstvo čoveka tu nema niti igra nikakvu ulogu. Milost, saučešće i razumevanje slabijeg kao i neophodna pomoć slabijem su nestali iz moralnog kodeksa moćnika. Tu se ne usteže čak da se napadne mala zemlja Srbija sa 19 najmoćnijih zemalja sveta radi nametanja, milom ili silom, novog svetskog poretka odnosno neokolonijalizacije. Tu se udružuje sa do juče dokazanim zločincima koji su odgovorni, po Karli De Ponte, čak i za trgovinu organima. Svako sredstvo im je dobro došlo kad su u pitanju interesi iz senke takozvanih vladara sveta a u stvari samo nekoliko familija koje su ovim manipulacijama uz primenu brutalnih metoda se dokopali preko 80% sveukupnog svetskog kapitala. Predikujući demokratiju pod velom fašizma vodili su najprljavije ratove od kad je čovečanstva, perući svoje ruke u nevinosti. Svet je došao u situaciju da dželati kroje svetu demokratiju. Većega absurda nema. Ako se nastavi ovako uspeće da okrenu točak budućnosti za 100 godina unazad. Od Jugoslovenskog radničkog samoupravljanja do engleske demokratije prije tu negde 100 godina u Australiji:

HUMANITET I DEMOKRATIJA U ENGLESKOM STILU-AUSTRALIJA 1904

ĆUTANJE VODI U ZAOSTALOST PA I ROBSTVO JAVNO IZNOŠENJE SVOG STAVA VODI U NAPREDAK I PROSPERITET- Dušan Nonković Teodorović;

Ćutanje u javnosti je najdrastičnija forma egoizma koja je ovladala većinom naroda današnjeg vremena i ako vodi svoje potomstvo u postepeno ili sigurno robstvo.

Ćutanje proizilazi iz straha za ličnu budućnost i kratkovidnosti posledica za svoje potomstvo i buduće generacije po onoj ; to što me lično ne dotiče to me se i ne tiče pri čemu se gura u zaborav da smo mi svi zavisni jedni od drugogih mada to na prvi pogled tako ne izgleda.

Da budem konkretan; ćutanjem svetske javnosti, svetskih i lokalnih identiteta, nas sviju, dovelo je do trgovine ljudskim organima a da se malo ko još interesuje za taj zločin bez presedana i otupljenja svega onog što je ljudsko, onog što nas čini čovekom. Omogućili smo eldorado zla najuticajnijim i ponekim najbogatijim ljudima sveta da sve i svašta pretvore u lični profit i to bez obzira na etiku i moral. Tu se proglašavaju neki svetski poredci po cenu rata pa i po cenu upotrebe uranijumske municije. Prag ljudskog dostojanstva i morala pada ispod svake granice. Pravdu i deljenje pravde preuzimaju jače i uticajnije familije sa ciljem da ostvare što veći profit po svaku cenu. Ljudskog morala i dostojanstvo čoveka tu nema niti igra nikakvu ulogu. Milost, saučešće i razumevanje slabijeg kao i neophodna pomoć slabijem su nestali iz moralnog kodeksa moćnika. Tu se ne usteže čak da se napadne mala zemlja Srbija sa 19 najmoćnijih zemalja sveta radi nametanja, milom ili silom, novog svetskog poretka odnosno neokolonijalizacije. Tu se udružuje sa do juče dokazanim zločincima koji su odgovorni, po Karli De Ponte, čak i za trgovinu organima. Svako sredstvo im je dobro došlo kad su u pitanju interesi iz senke takozvanih vladara sveta a u stvari samo nekoliko familija koje su ovim manipulacijama uz primenu brutalnih metoda se dokopali preko 80% sveukupnog svetskog kapitala. Predikujući demokratiju pod velom fašizma vodili su najprljavije ratove od kad je čovečanstva, perući svoje ruke u nevinosti. Svet je došao u situaciju da dželati kroje svetu demokratiju. Većega absurda nema. Ako se nastavi ovako uspeće da okrenu točak budućnosti za 100 godina unazad. Od Jugoslovenskog radničkog samoupravljanja do engleske demokratije prije tu negde 100 godina u Australiji:

Uzgoj insekata duplo profitabilniji od uzgoja goveda, svinja i živine?

  1. Gde se nalazim?
  2. Agroklub.rs
  3. Prehrambena industrija
  4. Uzgoj insekata duplo profitabilniji od uzgoja goveda, svinja i živine?
  • Insekti na tanjiru
  • 29.06.2019. 10:00

Uzgoj insekata duplo profitabilniji od uzgoja goveda, svinja i živine?

Jedan kilogram insekata iskoristiv je 80 posto, a kod goveda je to samo 40 posto, odnosno svinja i živine  55 posto. Zatim, goveda moraju pojesti 10 kilograma hrane za prinos od jednog kilograma, a insekti su 12 puta efikasniji, kao proizvođači proteina.

Foto: Marinko Petković

Iako nema dozvole za komercijalnu prodaju insekata na našim prostorima, bilo za ishranu ljudi ili domaćih životinja, njihova proizvodnja zahteva manje vode, prostora i energije u odnosu na komercijalnu poljoprivredu pa polako, ali sigurno, prva domaća farma insekata – Cricky.eu već je tu. 

Stručnjaci kažu da ishrana insektima može doprineti održivoj poljoprivredi. Insekti se hrane biljkama koje uzgajamo, ali i prenose bolesti na tim biljkama pa agronomi sa njima ‚imaju problema‘ koje obično rešavaju zaštitnim prskanjem. Međutim, insekti imaju vrlo važnu ulogu u prirodi jer neki od njih razgrađuju mrtvu organsku materiju dok insekti oprašivači, sad kad je, nažalost, prisutran pomor pčela, sve su važniji.  

Od problema agronoma do FAO studije

Entomofagija je nauka koja se bavi insektima kao hranom, bilo ljudi bilo domaćih životinja jer su na tom polju zamenili riblje brašno u ishrani domaćih životinja. Ishrana insektima u Evropi bila je zapostavljena, ali se ‚pomalo vraća‘. Na primer, u Kinšasi, koja ima osam miliona stanovnika, 300 grama gusenica konzumira nedeljno jedno domaćinstvo, a 150 do 200 jestivih vrsta insekata zamena je za pirinač u Jugoistočnoj Aziji dok je u Latinskoj Americi to ’sezonski posao‘.

Čak 2.111 insekata koristi se u ishrani ljudi, a hrani dva miliona ljudi u svetu

Naučnici ističu da se 2.111 insekata koristi u ishrani ljudi, a hrani dva miliona ljudi u svetu. To su 31 odsto kornjaši, 18 odsto leptiri, 14 odsto cvrčci, 13 odsto skakavci, 10 odsto termiti i dr.

Sa druge strane, u svetu je 2011. godine proizvedeno 870 miliona tona hrane, a potrebno je povećati za 70 posto za ishranu svetskog stanovništva. Ipak, zbog negativnih posledica primene hemijskih sredstava u poljoprivredi, koja se u EU ograničavaju, teško je postići odgovarajuće prinose. Svetska poljoprivredna organizacija (FAO) za rešavanje ovoga problema uradila je studiju o korišćenju insekata u ishrani stanovništva, ali i domaćih životinja. Cilj je proizvodnja hrane sa najmanjim uticajem na okolinu, odnosno bioraznolikost.

Efikasne fabrike proteina mimo zakona    

Naime, jedan kilogram insekata 80 odsto je iskoristiv, a kod goveda  je to samo 40 posto, odnosno svinja i živine 55 posto. Zatim, goveda moraju pojesti 10 kilograma hrane za prinos od jednog kilograma, a insekti su 12 puta produktivniji, kao proizvođači proteina. Osim toga, konvencionalna poljoprivreda konzumira 70 posto vode u svetu, odnosno čak 22.000 litara po govedu, a insekti  – 8,33 litre. Mogu se uzgajati i na organskom otpadu, a proizvode daleko manje amonijaka, azota i drugih jedinjenja.

Brašnar ima kalorija kao dva jajeta dok je dudov svilac, kaloričan kao ‚mali puding od čokolade‘

Prema nekim saznanjima, dopuštena je prodaja insekata u Holandiji, Belgiji, Danskoj, Velikoj  Britaniji  od EU zemalja, odnosno Švajcarskoj i Norveškoj od onih van EU-a, na bazi nacionalnih zakona dok važi prelazni period, od 2013. godine, kad je donešen prvi dokument u EU, koji kaže da se u akvakulturi mogu koristiti, ali ne i za ishranu ljudi. U Italiji, na primer, zakon ne priznaje prodaju insekata za ishranu.  

Uzgoj od šest do osam nedelja

Ipak, indirektno godišnje konzumiramo 500 grama insekata, bilo putem žitarica u brašanu, crva u trešnjama i sl. Međutim, na tržištu nisu zbog siguranosti hrane, u prvom redu alergija, a neke vrste insekata iz Azije nisu ni svarljive za Evropljane. Tu je i problem tržišta, odnosno distribucije, kao i potrošnje jer je većini izgled insekata neprihvatljiv, ali prodaja putem interneta raste.  

Da li biste probali insekte ?!

Dr. Katarina Mikaca sa australijskog Univerziteta Wolongong rekla je da su insekti hrana iz prirode, koja zahvaljujući pre svega Aboridžinima, postoji već jako dugo u ishrani Australije pa se može naći i u restoranima.

Једно виђење глобализације – Пише Небојша Вукељић

https://www.homoverbum.com/jedno-vidjenje-globalizacije-pise-nebojsa-vukeljic/

Једно виђење глобализације – Пише Небојша Вукељић

Мишел Чосудовски у својој књизи „Глобализација сиромаштва и нови светски поредак“, језиком економских чињеница, а пре свега праћењем финансијских токова, кроз југословенски сценарио, разоткрива сценарио глобалне колонизације у режији владара из сенке.

Разлог постојања оваквог сценарија је мрачни људски нагон за моћи, похлепом, подчињавањем других. Наговештаји погубних последица по нашу цивилизацију све су видљивији. Праве реакције још увек нема. Зашто?

Зато што нема ИСТИНЕ. Зато што је ИСТИНА уклоњена из свега што се тиче одлучивања, организовања и деловања у име заједнице. Уместо ИСТИНЕ данас имамо такозвано, квази, тобожње, псеудо, назови, фол… Користећи ово, импутирана власт ствара привид свега и даје му легитимитет. Помоћу такозване демократије, тзв. медија, тзв. судства, тзв. власти, владари из сенке спроводе свој наум, а то је губитак личног и националног идентитета,

што за последицу има нестајање народа и држава, можда и самог човека.

Да би усмеравали вишак вредности себи, они негирају значај заједништва

, доприноса заједници и општем добру и, уместо тога, пропагирају такозвану индивидуализацију. Њихов крајњи циљ је глобална контрола људских и природних ресурса и ропски статус за већину људске популације на Земљи.

Они данас контролишу и експлоатишу велики број држава преко својих марионета, чије председнике постављају по принципима такозване демократије. Свој наум остварују служећи се митом, уценама, преварама, лажима, претњама, убиствима… Уз подршку и логистику владара из сенке, њихове марионете по истим принципима званично владају у име својих народа, а незванично на корист својих господара и себе. Како прекинути ово зло?

Ради опстанка људске врсте, требало би дефинисати циљеве и начине да што већи број појединаца буде укључен у рад за добробит заједнице. Рад који би био посвећен напретку и оплемењивању, заснован на спрези и хармонији са окружењем.

Како артикулисати заједнички интерес појединаца, који чине већину? Како наћи најмањи заједнички именилац појединаца који су при томе медијски дезинформисани, заглупљени и затровани, међусобно СУКОБЉЕНИ због незнања и сујете, НАПУЈДАНИ верски, идеолошки, страначки, национално, класно, расно, родно, генерацијски…

На који начин ОСВЕСТИТИ и ОРГАНИЗОВАТИ појединце који су део изманипулисане, дезорјентисане, слуђене, немоћне и безвољне масе, а да се при томе владари из сенке, преко својих марионета, полтрона, проданих душа, не умешају са новим сценаријима, како би спровели свој крајњи циљ.

Шта учинити да благостање буде не само материјално стање, већ стање духа, уз осећање испуњености, остварења, креативности, животне радости и могућности за рад сваког појединца на корист заједнице а самим тиме и себе.

Одговор на ово питање могао би бити ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈА ПОЈЕДИНАЦА КРОЗ ПОСВЕЋЕНОСТ ЗАЈЕДНИЦИ. Ово би се могло остварити едукацијом кроз школски систем и објективним информисањем путем медија, ради схватања смисла живота и животних мисија сваког појединца у њему.

Zlo i naopako – 30 godina

Zlo i naopako – 30 godina

Mijo Vinceković petak, lipnja 21, 20192019, ANALIZA, Badinterova komisija, HDZ, OBLJETNICA, Pravni fakultet Zagreb, Račan I., Ratni zločini, Tuđman F.

Zločinačka organizacija, HDZ, proslavila je 17. 05. 2019. 30-tu obljetnicu osnutka tog pokreta koji nikad nije uspio prerasti u modernu ideološki profiliranu, odgovornu i prepoznatljivu političku stranku, to je još uvijek jednaka bujica koja sa sobom i dalje vuče sve drvlje i kamenje nacionalšovinizma, vodeći narod u posvemašnju propast.

Oni isti koji su nas pred tridesetak godina uvjeravali da nemamo ništa, a imali smo sve, danas, kad zahvaljujući njima nemamo ništa, nas uvjeravaju da imamo sve.

Hrvatska je kao SRH u sastavu SFRJ spadala među srednje razvijene, dobro organizirane i uređene evropske države, a u što je pretvorena „stvaranjem države“ ocijenite sami.

Pokret zasnovan na „političkoj doktrini“ dr. Franje Tuđmana, kako tom političkom besmislu vole tepati osnivači HDZ-a, „državotvorci“ i „domoljubi“, naprosto nije mogao rezultirati ničim dobrim, ni po narod ni po državu.

Pa i nije!

Vrijeme je pokazalo kakav je to put bio, Franjo Tuđman i njegovi „šumski ljudi“, kakvim ih je opisao akademik Krešimir Balenović, su nas, vodeći nas širokom cestom laži, podvala i mržnje, opljačkali, poveli u besmisleni u rat, a potom svojim umijećem vođenja države i u posvemašnje siromaštvo i dužničko ropstvo. „Politička doktrina“ i „državnička mudrost“ Franje Tuđmana, a njegovim putem su poslije njega državu sve do danas nastavili voditi njegovi apologeti, je dovela Hrvatsku do pozicije zadnje evropske zabiti i do laskave titule „muljevitog dna Evrope“, kojom ju je „častio“ The Economist.

Zvati političkom doktrinom neutaživu glad za vlašću, koju se po njenom osvajanju na istinabog demokratskim izborima, ali uz mnoge prijevare i izborne krađe, na koje iz nepoznatih razloga nitko nije reagirao, prilagođava vlastitim potrebama i za vlastitu korist, a ne u interesu naroda, je zaista preuzetno.

Tu i takvu vlast su sudeći čelnicima HR HB možda najbolje prepoznali suci Haaškog suda i proglasili je UZP-om, Udruženim zločinačkim poduhvatom.

Nije to bio isključivi projekt ni Franje Tuđmana ni osnivača HDZ-a, on se ne bi mogao realizirati bez pomoći Ivice Račana i njegovog SKH-SDP i bez angažmana i pomoći brojnih pripadnika hrvatske akademske zajednice, posebno onih s Pravnog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, koji su sve ono nečasno, nemoralno, pa i protuzakonito, a gotovo sve u procesu „stvaranja države“ je bilo takvo, zaogrnuli plaštem zakonitosti.

No, pođimo redom ….

Vjerujete li vi da profesori Pravnog fakulteta ne poznaju Teoriju države i prava, pa da nisu znali i ne znaju koji su osnovni atributi državnosti i da je Hrvatska kao SRH bila država, tako definirana jednako svojim kao i saveznim ustavom, pa ne da je se nije trebalo, nego je se nije ni moglo stvarati.

Koji besmisao; stvarati ono što postoji!?

Hrvatska je pobjedom u antifašističkoj borbi, po prvi put u svojoj povijesti, postala republikom, dakle suverenom državom, koja se privremeno odrekla jednog dijela svojeg suvereniteta i udruživanjem s drugim republikama prenijela ga na saveznu državu, ovlastivši je tako da nas zastupa pred svijetom, čime je savezna država postala subjekt međunarodnog prava.

Dakle DFJ/FNRJ/SFRJ nije imala izvorni suverenitet, on je bio izveden iz suvereniteta država sastavnica, o čemu govori i činjenica da se državljaninom savezne države postajalo temeljem republičkog državljanstva, tako smo mi u Hrvatskoj na zahtjev za potvrdu o državljanstvu SFRJ dobivali dokument pod nazivom „Izvod iz knjige državljana SR Hrvatske“.

Kako bi takav dokument postojao da SRH nije bila država?

Nemojte mi reći da te činjenice vrhunskim pravnim stručnjacima nisu bile poznate?

Ako nisu dotad, onda ih je Badinterova komisija na to upozorila.

Ali i to je izgleda „državotvornima“ „k’o gluhom dobro jutro“.

Vjerujete li vi da profesori međunarodnog prava s Pravnog fakulteta nisu poznavali odredbe međunarodnog prava prema kojim se konstitutivni narod ne smije preglasavati majorizacijom, niti mu ukidati to stečeno pravo?

Govorim o srpskom narodu u Hrvatskoj, a onda i u BiH.

Ali eto, njihovim lupetanjem da u Ustavu SRH nigdje izrijekom nije pisalo da su Srbi u Hrvatskoj konstitutivni narod i da ono „država Srba u Hrvatskoj“ iz Ustava ne znači to što znači, pa onda može. Samo, ako bismo išli tom (ne)logikom istaknutih profesora, onda bismo stvari mogli dovesti do apsurda, jer u tom ustavu nigdje izrijekom nije pisalo niti da su Hrvati konstitutivan narod.

No pisalo izrijekom u ustavu ili ne pisalo, piše u „Deklaraciji o osnovnim pravima naroda i građana Demokratske Hrvatske“ usvojenoj 09. 05. 1944. na trećem zasjedanju ZAVNOH-a u Topuskom, na kojem je prethodno ZAVNOH proglašen najvišim organom državne vlasti Hrvatske, u kojoj izrijekom stoji:

„Hrvatski i srpski narod u Hrvatskoj potpuno su ravnopravni.“

Jesu li to mogli, jesu li to smjeli vrhunski pravno obrazovani stručnjaci zanemariti?

Nisu smjeli, ali su mogli, pa su tako i učinili.

Ozakonili nezakonito!

Kad se spomene proces privatizacije i popratni kriminal koji je pratio taj proces, onda se iz HDZ-a odmah digne graja kako je proces privatizacije započela savezna vlada kojoj je na čelu bio Ante Marković.

Složit ću se ja s tim da je Markovićeva vlada, krivo tumačeći prigovor EZ da u SFRJ privatno vlasništvo nije zakonski izjednačeno s društvenim, stranim i mješovitim vlasništvom, kao zahtjev za privatizacijom društvenog vlasništva, što u uvjetima opsjednutosti društva „tačerizmom“ „reganomikom“ i nije bilo čudno, pokrenula proces privatizacije društvenog vlasništva, što po meni nije trebalo, već je samo trebalo zakonski izjednačiti sve oblike vlasništva.

No, privatizacije provedene po Markovićevom modelu nisu bile praćene kriminalom.

U Hrvatskoj se pod Tuđmanovom dirigentskom palicom napada društveno vlasništvo po kojem se čekića kao o nevlasništvu, “alajbegovoj slami“, imovini bez titulara … koja će dobiti titulara i to u obliku države.

To što je narod bio vlasnik ili titular društvenog vlasništva, nikoga nije zanimalo, najmanje one „vrhunskog pravnog obrazovanja“.

Ponovo na scenu stupaju uvaženi profesori Pravnog fakulteta i kroz Zakon o pretvorbi društvenog vlasništva ozakonjuju njegovo podržavljenje, čime je provedena najveća pljačka hrvatskog naroda u povijesti.

Zakon o privatizaciji se novelira i gospodarski subjekti i pomoću „managerskih kredita“ prelaze u privatne ruke, mahom ruke onih koje nije zanimala ni proizvodnja niti bilo kakvo privređivanje, već isključivo vrijedne nekretnine, pa poduzeća propadaju, a radnici „sele„ u prijevremene mirovine ili na Zavod za zapošljavanje.

Sljedeća sastavnica Tuđmanove „političke doktrine“ bile su njegove laži o tome kako „Beograd pljačka Hrvatsku gore nego što su kolonijalne sile pljačkale svoje kolonije“ i da je jedini spas za Hrvatsku „bijeg iz tog jugoslavenskog pakla“.

Tog dijela Tuđmanove „političke doktrine„ zdušno su se prihvatili Tuđmanovi apologeti podcikujući o „hrvatskoj pušci na hrvatskom ramenu i hrvatskoj lisnici u hrvatskom džepu“, potkrijepljenim bajanjima o bogatom hrvatskom iseljeništvu koje bi željelo ulagati u Hrvatsku, ali to neće sve dok je Hrvatska u sastavu Jugoslavije. Govorilo se kako čak „100 mlrd. USD čeka na hrvatskim granicama samo da Hrvatska „izađe“ iz SFRJ, pa da bude uloženo u Hrvatsku“.

Uzalud su bila upozorenja Branka Horvata, Ante Markovića, ali i najvećeg broja hrvatskih ekonomista od imena, kako razdruživanje Hrvatske znači njeno odsijecanje od sirovinske osnove i tržišta za njene proizvode, uz dodatak kako je hrvatsko iseljeništvo sve samo ne bogato.

Dakle, ako u sferi racionalnog tražimo razloge za razdruživanje, nećemo ih naći.

Naći ćemo ih jedino kod Maksa Luburića i jasno iskazane ustaške potrebe za „rušenje Jugoslavije svim sredstvima“, što je Tuđman uz potrebu „pomirbe sinova ustaša i partizana“, što je izvorno također Luburićeva ideja, zdušno prihvatio i ugradio u svoju „političku doktrinu“.

Tako je izdvajanje SR Hrvatske iz SFRJ postalo nužnost nešto što se pod svaku cijenu mora provesti, nešto sudbonosno o čemu ovisi i sam opstanak hrvatskog naroda i njegove države, rekao je Maks Luburić, a Franjo Tuđmn ugradio u svoju „političku doktrinu“.

Ali, avaj, na putu realizacije tog cilja našao se Ustav SFRJ iz 1974. u čijem se normativnom dijelu mogućnost razdruživanja nigdje niti ne spominje, a kamo li da ga se ustavnim putem ozakonjuje. Čak što više, člancima o zaštiti teritorijalnog integriteta i zadacima njene oružne sile, razdruživanje SFRJ je nedopustivo, jer spada pod narušavanje njenog teritorijalnog integriteta par excellence.

Izlaz, koji to sasvim sigurno nije bio, je nađen u natuknici iz preambule ustava koja govori o „pravu naroda na samoopredjeljenje do odcjepljenja“, koja je samo deklaratorna, sasvim sigurno osim za iskazivanje namjere ne može poslužiti ni za što drugo.

Pitam se jel‘ moguće da „vrhunski pravno obrazovni stručnjaci“ ne poznaju odredbe međunarodnog prava prema kojim je federalni ugovor pravni akt najvišeg prioriteta, kojeg nije dopušteno jednostrano raskidati niti ga raskidati silom? Nisu znali da nasilna secesije nužno vodi u rat?

Znamo da nikakvo upozorenje s te strane nije dolazilo.

No savezni premijer Ante Marković je sve to dobro znao, on kaže Tuđmanu: „Ako više ne želimo živjeti zajedno, ne moramo, ali onda postignimo minimum konsenzusa u Skupštini Jugoslavije, promijenimo ustav i donesimo set ustavnih zakona kojima će se ozakoniti razdruživanje, regulirati međusobna prava i obaveze i potom se raziđimo kao ljudi.“

Taj Markovićev vapaj Franji Tuđmanu ne znači ništa, on „stvara državu“ i dobro zna da „nema države koja nije u krvi stvorena, pa ni Hrvatska ne može biti izuzetak“ i da je „rat šansa koju ne smijemo propustiti“. Ako tome dodamo dogovor s Miloševićem, izgledni izgon „viška“ Srba iz Hrvatske i pripajanje dijelova susjedne BiH, rat je i više nego poželjan.

Pokušaj nasilne secesije napadima vlastite paravojske na jedinu legalnu oružanu silu, izazvat će reakciju JNA i rat je tu, prozvat ćemo ga „agresijom Srbije i Crne Gore na Hrvatsku“, kasnije „Domovinskim ratom“ …

Taj rat za teritorije i provedbu etničkog čišćenja, izazvan nasilnom secesijom, će čovjek „vrhunskog pravnog obrazovanja“ bez krzmanja pozvati „opravdanim, pravednim i obrambenim ratom“.

Sapienti sat!

Itd. i. t. sl.

Bio bih nepošten da uz profesore Pravnog fakulteta koji nisu činili ono što su trebali i morali, nego su šutjeli ili činili ono što nikako nisu smjeli, ne spomenem nemali broj onih iz Inicijalnog kruga ili kasnije iz samog vrha HDZ-a koji su imali pravno obrazovanje, a nijedan nije makar stidljivo upozoravao na nezakonite postupke vrha vlastite stranke i države.

Ne, nisam i neću , osim Tuđmna, Balenovića i Miloševića, koji ionako nisu među živima, navoditi ničija imena, mogli bi se uvrijediti oni koje eventualno nisam spomenuo kao „zaslužnike“ u procesu „stvaranja države“.

I da, mogao bih na temu upropaštavanja hrvatskog naroda i njegove države prema „političkoj doktrini“ Franje Tuđmana, uvodeći pojmove kao što su fašizacija hrvatskog društva, posebno kroz ljigavi paternalizam ustaštvom impregniranog klera Stepinčeve crkve i uspostavu dijaloga s fašizmom, napisati stotine stranica, samo ne znam koliko bi imalo smisla, jer se sve to svakodnevno odvija pred očima svih nas.

A mi, kao obamrli, potonuli u beznađe i tešku letargiju, šutimo i trpimo, gotovo bez glasa prosvjeda, a morali bismo urlati i vrištati do neba, osuđujući zlikovce koji su nas odveli u taj bezdan dužničkog ropstva, siromaštva, beznačajnosti i beznađa.

KO SVE PLAĆA ŽENE U CRNOM: Zapad im dao 1.587.596 evra da optužuju Srbiju za ratne zločine!

KO SVE PLAĆA ŽENE U CRNOM: Zapad im dao 1.587.596 evra da optužuju Srbiju za ratne zločine!

 10-11-2016 09:15 Izdvojeno Srbija Politika Opskurna nevladina organizacija „Žene u crnom“, čiji je jedini posao da optužuje Srbiju i Srbe za navodni genocid u Srebrenici i ratne zločine u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu, za poslednje dve i po godine sa Zapada je dobila pravo bogatstvo na ime donacija – čak 1.587.596 evra, piše Informer.

Žene u crnom (Foto: Jutjub) Podaci i dokumentacija pokazuju da je najveći finansijer „Žena u crnom“ Evropska komisija, koja je im je dala 476.883 evra, ali i američki tajkun DŽordž Soroš, čiji je „Fond za otvoreno društvo“ od kraja 2014. do danas ovoj NVO iskeširao tačno 251.794 dolara, tvrdi Informer.

Policijske donacije

Osim briselskih evrounijata i zloglasnog američkog tajkuna, „Žene u crnom“ obilato doniraju i „Maršalov fond“ iz SAD, OEBS, Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevine Norveške, kao i norveška ambasada u Beogradu.Posebno su interesantne uplate švedske policije , koja je u tri navrata „Ženama u crnom“ dala po 10.000 evra, a jednom 13.500 evra!?! Velike pare ovoj otvoreno antisrpskoj NVO daju i razne američke organizacije, poput „Instituta za održive zajednice“, SIPRI, „Centra za demokratsku kontrolu“, piše Informer.Upitana da prokomentariše ove podatke, šefica „Žena u crnom“ Staša Zajović juče nije želela da priča o finansiranju svoje organizacije. – Odakle vam moj broj?! Zašto me zovete? Ništa od toga nije tačno! Ne dajem izjave za Informer – bilo je sve što je rekla Zajovićeva novinarima tog dnevnog lista. Informer naglašava da ima konkretne podatke i dokaze za sve uplate koje je u ovom tekstu, pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću, nabrojao. Urednik portala „Novi standard“ Željko Cvijanović upozorava da na društvenim mrežama i u nekim medijima traje demonizacija onih koji prozivaju NVO i medije koji se finansiraju iz stranih političkih centara, iako je to legitimna tema.- Zato je, razjašnjenja radi, vredno konačno se zapitati: da li su te organizacije i mediji na zapadnim donacijama ikad, u bilo kojoj situaciji, javno bili na strani nacionalnog i državnog interesa u prilici kad je on bio suprotstavljen zapadnom interesu?! Odgovor je: ne, nisu nikad! Uvek su bili protiv srpskog interesa. Ako ne govorim istinu, demantujte to jednim primerom… Ta činjenica najbolje objašnjava i te milionske donacije „Ženama u crnom“ – ističe Cvijanović.

Plaćanje izdajnika

Lider SRS Vojislav Šešelj poručuje da ne treba zanemariti subverzivni značaj organizacija poput „Žena u crnom“.- Bojim se da će dobijati još više i više para kad Amerikanci odluče da sruše Vučića. Od toga koliko miliona dobijaju iz inostranstva mnogo je značajnije utvrditi koliko novca takve organizacije dobijaju iz državnog budžeta. Srbija hitno treba da prestane da finansira najgore plaćenike i izdajnike! – apeluje Šešelj. Izvor: Informer

НАС НЕ МОЖЕ СПАСИТИ НИТИ ЗЛАТОУСНИ ДРАГАШ НИТИ БАХАТИ ШЕШЕЉ НИТИ СТРАНОМ ФАКТОРУ ПОСЛУШНА ВЛАДА ВЕЋ САМО СТРПЉЕЊЕ И СТВАРАЊЕ УСЛОВА ЗА РАД НАШИХ ИНОВАТОРА, ГЕНИЈА, УМЕТНИКА И СТРУЧЊАКА СВАКЕ ВЕСТЕ.


СИГУРНО ЗНАТЕ ДА КОЛИМА УПРАВЉА И ДА ЦИЉ ОДРЕЂУЈЕ ОНАЈ КОЈИ ДРЖИ УЗДА А НЕ ОНАЈ КО НАЈБОЉЕ ПРИЧА О НАЈБОЉИМ ПУТЕВИМА ПОПУТ ЗЛАТОУСНОГ ДРАГАША, БАХАТОГ ШЕШЕЉА И ВЛАДЕ ПОД КАЈАСИМА ТУЂИХ САВЕТНИКА, ДУШМАНА СРПСКОГ НАРОДА ПА ВАС ЈА ПИТАМ; ЧЕМУ ПРИЧЕ КАКО БИ СЕ МОГЛО БОЉЕ КАД НЕМАЈУ ШАНСЕ НИ ДА СЕ ПРИМАКНУ А КАМОЛИ ДА ПРЕУЗМУ КАЈАСЕ.

Да будем конкретнији, златоусти Драгаш прича о некој директној демократији као да је пронашао решењу за све бољке од којих пати Србија, као да би му они што држе чврсто кајасе у својим рукама, данашње газде Србије, дозволиле да им се примакне и било шта уради што би ишло у корист Србије а на штету њима односно окупатора. То је једноставно немогуће јер би нас засули свим могућим санкцијама и блокадама те изазвали апсолутну незапосленост обустављајући производњу фабрика које су засноване на њиховим лиценцама, односно увозу најбитнијих делова. А СА НЕЗАПОСЛЕНОШЋУ БИ ДОШЛА И АПСОЛУТНА ГЛАД. Како то функционише осетили смо то за врема блокаде у време свргавања Милошевића. Тада сам дошао да еврима купим 130 пари ципела за децу глухонемог дома у Суботици и да те паре оставим суботичкој фабрици ципела. Али Суботичка фабрика је престала да ради, није могла да производи ципеле јер су им италијани блокирали гранулат за прављење ђонова. Али зато су већ у старту у полулегалним склагиштима чекале ципеле страних фабрика.

Тако и Шешељ нуди као неко решење увођење царина како би се заштитило домаће тржиште као да би му то садашњи властодршци дозволили да спроведе у дело без икаквих санкција по Србију. Као да би овако слаба Србија могла преживети такве санкције које би се могле спровести у року од 24 сата. Обећава као решење томе руско тржиште као да нису потребне године да би се оно освојило.

А што се тиче владе и конкретних решења она мисли или се прави невештом да се одливањем најпаметнијих умова и стручњака може постати конкурентним на светским тржиштима па се задужује као да ће конкурентском способности довољно зарадити на страним тезгама да отплате те узете дугове. Не без својих иноватора нема ни својих на светском тржишту конкурентних производа, робе. Све су то само лепе приче које гурају Србију у још већу провалију.

Срушили су Милошевића, ставили своју чизму у врата и ту нам нама спаса до преузимања узда у своје собствене руке а то захтева стрпљење, упорност и самопоуздање са једним јединим циљем; ослободити се страних саветника јер нас они саветују на нашу штету а собствену корист и преузети узде у собствене руке.

Дозволили смо да нам по налогу најкрупнијег капитала ставе ногу у врата рад њиховог а не нашег профита. Нисмо били сложни уз својег вођу ма какав да је био, био је наш, дозволили смо да нас разједине, заваде те да нам сад владају наводно за наше добро а у ствари за њихов профит.

Сад ће мо морати да патимо таман толико дуго док већина земаља света не схвати да су све уцењиве од крупног капитала који је у стању малте не сваку владу да уцени привредним блокадама и схвате да нису суверене већ овисне од диктата крупног капитала.

Избори европског парламента који ће се одржати крајем маја 2019 биће први сигнал и покушај одупирања диктату круобог капитала како би се повратио изгубљени суверенитет многих европских држава. То би уједно означило и почетак краја диктата крупног капитала и самовоље европских комесара!

Решење треба тражити у оснивању истраживачких центара са циљем стварања што квалитетније и конкурентно способније робе што без привилегија и отварања радних места за наше најспособније умове, геније и стручњаке. Одливањем стручњака и најспособнијих иноватора, генија и разноразних талената постаје се само овисном а никакако сувереном државом.

Душан Нонковић Теодоровић

Nije Milošević za to sve zlo odgovoran bio već privredna blokada od strane Amrike i njenih vazala!

Nije Milošević za to sve zlo odgovoran bio već privredna blokada od strane Amrike i njenih vazala! Kad je tako loš bio zašto su mu onda namećali sankcije, zašto ga nisu pustili da sam padne bez da učestvuju u njegovom rušenju. Ne nije Sloba namećao novi svetski poredak već kao nekada Hitler, hoštapleri američke politike i uzurpatori vlasti i medija! Zašto je zapaljena skupština srbije ako ne zato da se unište izborni listići kako bi se srušio Sloba.Nemate ni minimum dostojananstva ljudskog niti pijatiteta prema mrtvima! Bojite se da će vam iI mrtav Sloba će doći glave.

Dušan Nonković Teodorović

automobil iz Srbije – Aqos Technologies

За „ГЛАС ДИЈАСПОРЕ“ о књизи „Геополитичким путем Светосавља, идејни пројекти ненасилног преображења Балкана, Европе и света“ аутора Војислава Д. Девића у издању Фондације „Матице мира“ Нови Сад и суиздању Стратег пројекта

Информације за „ГЛАС ДИЈАСПОРЕ“ о књизи „Геополитичким путем Светосавља, идејни пројекти ненасилног преображења Балкана, Европе и света“ аутора Војислава Д. Девића у издању Фондације „Матице мира“ Нови Сад и суиздању Стратег пројекта

Naslovna korica knjigeОва књига има 296 страна Б5 формата (са 16 страна у пуном колору) и представља српски свецивилизацијски комуникацијски импулс и према истоку и према западу и према северу и према југу. Миротворни пројекти представљени у овој књизи промовишу главне алтернативе сваком рату.

Рецензенти књиге су: Проф. др Љубиша Деспотовић, уредник часописа Култура полиса, Бранко Бојовић, члан Академије архитектуре Србије, главни и одговорни уредник часописа „Изградња“ и проф. др Александар М. Петровић, Универзитет у Приштини, Филозофски факултет са привременим седиштем у Косовској Митровици.

Реализацију ове књиге суфинансијски су подржали: Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, госпођа Чарна Зурковић, проф. др Владимир Цветковић и господин Коста Папић.

Увод: Објашњавају се диференције специфике територије Србије и њеног геополитичког и геоеклесијалног положаја по којима се разликује од свих осталих европских и азијских држава. Такође се именују и диференције специфике Срба по којима се они разликују од свих других народа и суштинске вредности Београда – Сингидунума – Винче. Подсећа се читаоц на помиритељску мисију Светога Саве и на његову геополитичкo и геоеклесијалнo балансирање између првог и другог Рима ради самосталности и суверености краљевства Немањића.

У књизи су представљени седам стратешких српско-суседских, српско-европских и српско-васељенских пројеката за седам суштих проблема Срба и Србије са пратећом документацијом.

1. За сукоб са Римокатоличком црквом – пројекат ЦЕНТРА СВЕХРИШЋАНСКОГ

СУСРЕТАЊА И ПОМИРЕЊА. Објављена је двојезична књига. У документацији прикази пројекта у ПОЛИТИЦИ и другим штампаним медијима као и подршке пројекту од републичког министра вера др Војислава Миловановића до Конгреса Срба Евро-Азије.

2. За сукоб са Исламом у Босни и Херцеговини – пројекат СРБ-БОШ-ХРТ палате помирења православних Срба, исламских Бошњака и римокатоличких Хрвата у Сарајеву. Пројекат je излаган на 17. Салону урбанизма у Бијељини 2008. У документацији приказ пројекта у ПОЛИТИЦИ и у другим штампаним медијима.

3. За сукоб германских и руских интереса на Балкану – пројекат БЕО-БЕР-МОС, Београд-Берлин-Москва, град помирења Немаца и Руса на српском Подунављу. У документацији приказ пројекта у ПОЛИТИЦИ и другим штампаним медијима.

4. За сукоб са Албанцима на Косову и Метохији – пројекат СРБАЛБАНОПОЛИСА – АЛБАНСРБОПОЛИСА, града помирења Срба и Албанаца у 21. веку. Објављена је четворојезична књига у издању ПРОМЕТЕЈА. У документацији приказ пројекта у ПОЛИТИЦИ и другим штампаним медијима као и подршке пројекту из Москве и Нотингема. Пројекат је створен октобра 1998. године, шест месеци пре почетка бомбардовања Србије и Црне горе марта 1999. године од стране НАТО пакта.

5. За сукоб са ЕУ – пројекат ПАНЕВРОПСКОГ ДУНАВСКОГ МИРОТВОРИЈУМА. Пројекат је добио подршке на републичком, покрајинском и локалном нивоу. У документацији приказ пројекта у ПОЛИТИЦИ и подршке пројекту свих нивоа.

6. За сукоб европских и азијских народа и империја – пројекат Евро-Азијски центар на српском Подунављу.

7. За сукоб Срба са свим глобализмима – пројекат ЦЕНПАНТРАНС, ЦЕНТРА ЗА

ПАНХАРМОНИЧНО ПРЕОБРАЖЕЊЕ ЧОВЕКА И СВЕТА (овај пројекат је био највећи и најзначајнији пројекат који је Србија приказивала у своме павиљону на Светској изложби ЕКСПО 2010 у Шангају). У прилогу приказ пројекта у ПОЛИТИЦИ и другим штампаним медијима као и подршке пројекту.

Осми миротворни пројекат, „МИРОВНА ДОКТРИНА СРБИЈЕ У III МИЛЕНИЈУМУ” створен и објављен у часопису НОВО ВИДЕЛО 2000-те године, био је инспирација председнику Владе Републике Србије (2004-2008), др Војиславу Коштуници, да га преобрази у војну неутралност Србије која је за његова мандата уграђена у Устав Србије (у Резолуцији о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије, која је усвојена 26. децембра 2007. године у Народној скупштини, дефинисано је начело војне неутралности Србије).

Закључци и наравоученија

Прошло је осам векова од Светога Саве и његовог балансирања између Првог и другог Рима а Срби и Србија буде се и даље сваки дан као у филму „Дан мрмота“ стално разапети између Истока и запада. Ситуација потребе сталног балансирања не да се није изменила већ се и закомпликовала увођењем у игру нових великих центара моћи (англосаксонских Лондон и Вашингтон, ЕУ – Беч, Брисел, Берлин, Ватикан и евроазијских Москва и Пекинг као и исламског Ријада, Техерана и Анкаре као и Јерусалима) и мондијалистичке политичке, плутократске, религијске, научне и културне олигархије. Потребна је велика Божија милост и созерцатељно жонглерска вештина уравнотеживања и међусобног усаглашавања свих тих утицаја да би Срби не само спасавали себе, него и да би изнедрили идеју спаса и других народа, тј. човечанства. Мисија Срба и Србије је оправдање историјске вредности српскога живота и српског учествовања у грађењу васељенске свечовечанске цивилизације, која чини смисао и разлог опстанка планете Земље. Најплеменитија мисао човека је ненасилно измирење човека са човеком и човека са природом. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије изјавио је још 1992. године „Хоће Бог нешто велико од нашег народа светосавског када нас ставља у жижу светских догађања“, па потрудимо се да будемо оно што је најтеже, миротворци у овом подељеном, завађеном и ратоборном свету, верујући да је Благо онима који мир граде, јер ће се синови Божији назвати.“ (Јеванђеље по Матеју, 5.9). Будимо истрајни у томе па ако у томе и, не дај Боже, не успемо рат и гињење су нам ионако историјски увек наметани, изнуђивани и загарантовани као решења која немају алтернативу.

Из рецензија:

Воља за моћи и апсолутном доминацијом која производи мржњу међу религијама, нацијама, расама, државама, политичким и привредним парадигмама постоји одавно и њене масовне жртве прате нас непрестано кроз историју…Загледан у будућност и могућу ренесансу људске цивилизације, аутор књиге сматра да управо са овог, нашег страдалничког простора и светог тла прве Европе, (рођене на Подунављу у Лепенском виру и Винчи), може и треба да потекне иницијатива о светском помирењу. Као и све оригиналне и креативне идеје и мировни пројекти архитекте В. Девића понекад делују фантастично и неоствариво а опет са друге стране могуће их је доживети и прихватити као реалистичне, уз мало концентрације, добре воље, и толерантне смирености…У овој књизи сви представљени пројекти предлажу нови аранжман и ангажман у прекомпоновању досадашњих токова насилног решавања сукоба. В. Девић као аутор искрено верује да Срби, као најстрадалнији народ Европе у другом миленијуму Хришћанства, могу изнедрити идеју и понудити пројекте не само за сопствено већ и спасење других народа.“

Проф. др Љубиша Деспотовић

Аутор књиге у данашњем свету немира и ратова, који непрекидно трају кроз сву познату историју човечанства, нуди помирење и мир као основу будућег живота… Светосавско православље и безрезервни хуманизам су основе свих пројеката колеге Девића… многи који се први пут упознају са Девићевим пројектима доживљавају их као својеврсне социјалне утопије, што је погрешно. Пројекти колеге Девића сасвим сигурно су један од могућих путева у будућност човечанства. Коначно, сва позната историја је борба човека за остваривање утопија.“

Бранко Бојовић

Ове миротворне пројекте архитекта Девић није понудио само Србима, мада сматра да су као најстрадалачкији народ претходног века у Југоисточној Европи њима најпотребнији, него и свим другим (пре свега околним) народима, који покажу да још увек имају бригу за смисао властите егзистенције. Девићев дискурс је необичан, тј. аутентичан и унеколико драматичан, пасионирано посвећен проналажењу излаза из све веће геополитичке кризе, која свако мало показује разорне последице. Верујући у стих из Јеванђеља по св. Ап. Матеју (5,9) – Блажени миротворци, јер ће се синовима Божијим назвати, он са оваквим пројектима пледира и за напор да се у наше животе унесе и више блаженства.“

Проф. др Александар Петровић

Наш нобеловац Иво Андрић нам поручује: “Мир није имање које се стиче једном заувек и на коме се може седети као тврдица на благу. Мир се не утврђује и не брани само спољном политиком и војном силом него свима моралним и материјалним снагама једне земље, целокупним ставом и држањем једног народа, његовом унутрашњом кохезијом, његовом радном и стваралачком способношћу, његовом савесношћу и истрајношћу у вршењу свих, па и најситнијих задатака.”

Аутор у овој књизи сагледава геополитички положај Србије на Балкану и указује на њену улогу у европској историји, која се у средњем веку огледала у одбрани хришћанства од милитантног ислама, затим у одбрани православља од унијаћења, а у двадесетом веку у одбрани земље од пошасти фашизма. Миротворни пројекти представљени у овој књизи нуде реализацију таквих Светосавских спасоносних осцилација за одрживи развој јаке, моћне, мудре и пожељне земаљске Србије. Србија има геостратешку, геополитичку и геоеклесијалну позицију да може и треба да буде медијатор, посредник између Ватикана и Московске патријаршије, између Вашингтона и Москве, између Европске уније и Турске, између Берлина и Москве, између ислама и јудаизма, између истока и запада, између севера и југа а Београд јесте и треба да постане изузетно дипломатско место Европе и Евро-Азије и центар свих подунавских земаља, односно генератор мира, толеранције и ненасилног миротворства, једном речју србско-васељенски град. Историјска преиспитивања намећу сама по себи идеју да је српски народ био и остао у позицији да буде носилац, чувар и промотор цивилизације одрживе равнотеже међу супротностима која му даје предност и омогућује отвореност за дијалог и са истоком и са западом. Прихватање тековина различитих култура које не угрожавају темеље Светосавља потврђује Србе у специфичној улози комуникатора.

Очекује се да ова књига кроз разне трибине и расправе на разним радио и ТВ медијима, са једне стране, пробуди способности Срба свих генерација за комуникацијом са супротстављеним ставовима истока и запада а са друге да подстакне друге истраживаче да се укључе у посао истраживања геополитичке, геоеклесијалне и геостратешке мисије Срба и Србије од Светога Саве до наших дана међу великим силама. До сада је књига промовисана у Градској библиотеци у Новом Саду и у кући Ђуре Јакшића Београду. Филм о овој другој промоцији можете погледати преко следећег линка:

https://www.youtube.com/watch?v=8A-i8_GzHAQ

а причу о књизи можете чути у првом делу филма TRUM-PUT-INN-SERBIA путем линка:

https://youtu.be/cQn_vcmZusk

Ако Срби верују да имају неки посебан задатак у домостроју спасавања себе, човека и света, за почетак је довољно да реализују барем један од седам предложених миротворних пројеката.

У очекивању Вашег разумевања и Ваше подршке дистрибуцији и промоцији ове стратешки важне књиге за развој културног и миротворног идентитета и опстанка Срба, Србије, Републике Српске, Балкана, Европе и света. Цена књиге је 2.500 динара по једном примерку плус трошкови поштарине. Књигу можете поручити преко следећих контаката:

Војислав Девић, академик МСА

саветник Географског института САНУ „Јован Цвијић“

директор Стратег пројекта

управитељ Фондације „Матица мира“ Нови Сад

Милоша Бајића 7, 21000 Нови Сад,

064.2213.256, 021.525.303

atelje_devic@yahoo.com

www.idobravoj.com

www.hram-svehriscanskog-pomirenja.com

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%94._%D0%94%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B

У Новом Саду, 27. октобар 2018. (7526)