POZIVNICA AUTORSKO VEČE KNJIŽEVNICE MAJE WU I IZLOŽBA SLIKA I IKONA UMETNICA IVANE I BORKE BJELIĆ EXHIBITION IKSILL – BB ART

POZIVNICA

AUTORSKO VEČE KNJIŽEVNICE MAJE WU

I IZLOŽBA SLIKA I IKONA UMETNICA IVANE I BORKE BJELIĆ 
EXHIBITION IKSILL – BB ART
Subota 10. 12. 2016.  u 19 h

West – Kunst – Nied, Bolongarostr. 122, 65929 Frankfurt am Main

Rekli su: 

Umetnost nije nikada završena – samo napuštena

 Leonardo da Vinči

Esencija sve velike i lepe umetnosti je zahvalnost

  F. Niče

Video sam anđela u mramoru, i klesao dok ga nisam

oslobodio Mikelanđelo

U službi oslobađanja reči, dela, ikona, duha i vernosti umetnosti, zahvalni smo što ćete veče uveličati svojim prisustvom!

DOBRO DOŠLI!
Vaše Udruženje pisaca „Sedmica“
 DECEMBAR 2016
10
POGLEDAJTE VIŠE
FRIEND ON FACEBOOK
FOLLOW ON TWITTER
VISIT OUR PAGE
Copyright © 2016 WWWMAJAWUCOM, All rights reserved.
Primili ste ovaj email kao član portala WWWMAJAWUCOM

Our mailing address is:

WWWMAJAWUCOM

KASTELL

MAINZ 55246

Germany

Add us to your address book

Want to change how you receive these emails?
You can update your preferences or unsubscribe from this list

Email Marketing Powered by MailChimp

Kada je pre više stoleća arapski pesnik uklesao stihove posvećene crkvi Bogorodice Ljeviške u Prizrenu; –„Zenica oka moga gnezdo je lepoti tvojoj“ –  sigurno nije pomislio da bi čovek bilo koje vere mogao dići ruku na takvu lepotu. Na žalost, zapalio ju je u ime islama verovatno neki plaćenik.

Bogorodica Ljeviška – Crkva koja se uznela na nebo

Jakovljev san, Bogorodica Ljeviska

Kada je pre nekoliko stotina godina, na fresci koja predstavlja Jakovljev san, neznani arapski pesnik ugrebao stihove posvećene crkvi Bogorodice Ljeviške u Prizrenu –„Zenica oka moga gnezdo je lepoti tvojoj“ nije ni pomislio da bi čovek bilo koje vere mogao dići ruku na takvu lepotu. I prevario se. Divot crkva kralja Milutina, njene prekrasne freske i čarobni oblici, koje su gradili majstor Nikola i njegovi dunđeri, uzneli su se na nebo u velikoj vatri zlokobnog proleća 2004. godine. Pocrnela je Ljeviška Bogorodica sa Hristom hraniteljem, a prizori sa čuvenog Strašnog suda oživeli na javi. Tako je Unesko dve godine kasnije mogao da pod zaštitu stavi samo čađave zidove, jer se slava ove čuvene crkve preselila u sećanje. Tragovi o lepoti Ljeviške trajaće onoliko koliko traje pamćenje naroda u kome je nastala.

Kralj Milutin, Bogorodica Ljeviška

Bogorodičina crkva u Ljeviši, jednom od najstarijih kvartova grada Prizrena na Kosovu, sagrađena je još u 9. veku kao trobrodna bazilika sa unutrašnjom pripratom i drvenom krovnom konstrukcijom. Kada je tokom uspostavljanja svetosavskih episkopija u prvoj polovini 13. veka u nju smešteno sedište vladike prizrenskog, Bogorodica Ljeviška je prvi put obnovljena, budući da su gornji delovi bazilike bili u ruševinama. Izgled kompleksne petokupolne crkve sa vanredno lepom spoljnom pripratom otvorenog tipa nad čijim središtem se uzdiže vitka kula zvonara, sva prozračna od brojnih dvočlanih prozora i lučnih otvora, delo je graditelja kralja Milutina Nemanjića iz 1307. godine. Milutinovi arhitekti su virtuozno, ubacivanjem dva reda stubaca u prostor trobrodnog naosa stvorili građevinu u obliku upisanog krsta, ojačali svodove kako bi mogli da ponesu složenu krovnu konstrukciju nad kojom se uzdiže pet kupola, i sagradili neobičnu apsidu poligonalnog oblika. I upravo na apsidi, bogato ukrašenoj nišama, ostavljen je zapis o ktitorskoj aktivnosti kralja Milutina i ime episkopa prizrenskog Save, u čije vreme je kralj preduzeo radove na Ljeviškoj.

Kompleksna konstrukcija Bogorodice Ljeviške posebno je naglašena vizantijskom obradom fasada rađenih u tehnici ćelijastog sloga naizmeničnim zidanjem kamenom i opekom sa ciljem da se dobije nesvakidašnja polihromija. Keramoplastika u obliku cvetova i krstova izrađenih od terakote, svojstvena dekoraciji vizantijskih hramova kojima se kralj Milutin toliko divio i nastojao da ih podražava u najvećem broju svojih zadužbina, izvedena je na fasadama Bogorodice Ljeviške sa naročitim osećajem za lepo, pojavljujući se kao floralni akcenat u kompleksnoj shemi smenjivanja tesanika sige i pravougaonih polja opeke. Za istoriju je blagodareći kraljevom shvatanju graditeljstva i živopisa kao umetničkog podviga ostalo po prvi put sačuvano ime arhitekte protomajstora Nikole i živopisca Bogorodice Ljeviške, (Mihaila) Astrape, oba zabeležena na luku spoljne priprate u okviru natpisa koji je trebalo da podseti episkopa prizrenskog kakve sve obaveze ima u davanjima sirotinji.

Bogorodica Ljeviška i bodljikava žica, foto @ SPC

Gnezdo lepote

Ostaci najstarijeg živopisa u Bogorodici Ljeviškoj potiču iz vremena Svetog Save, odnosno perioda između 1220 -1230. godine. Na očuvanim freskama sa temom Svadba u Kani i Isceljenje slepog, obe iz ciklusa Čuda Hristovih, ogledaju se sve krakteristike poznog stila umetnosti Komnina. Najznamenitija freska ovog perioda, predstava Bogorodice Eleuse sa Hristom Hraniteljem, pretrajala je bez većih oštećenja sve do 17. marta 2004. kada su albanski separatisti zapalili ovu drevnu crkvu i naneli znatnu štetu i ovoj prelepoj slici, ali i živopisu kraljevih dvorskih slikara Mihaila Astrape i Evtihija, nastalom stotinu godina kasnije, između 1310. i 1313.

Freska Bogorodica Ljeviška, Bogorodica Eleuza sa Hristom Hraniteljem, foto Dragan Bosnić

Bogorodica Eleuza sa Hristom Hraniteljem

Bogorodica Eleuza sa Hristom Hraniteljem

Klasicizam renovacije Paleologa je, kao slikarski stil koji će obeležiti prvu polovinu 14. veka, u delu Milutinovih majstora, prvih grčkih freskopisaca u Srbiji poznatih po imenu, iskazao neke od svojih najviših dometa. Slikajući obilje tema, od obaveznih programa sa predstavama iz ciklusa Velikih praznika, Vaseljenskih sabora i Čuda i parabola Hristovih, do žitija svetih Nikole, Dimitrija i Georgija, Astrapa i Evtihije najupečatljivije svoje kompozicije, prava remek-dela epohe, ostavili su na freskama Strašnog suda u spoljnoj priprati, Stablu Jesejevom, Jakovljevoj Lestvici, Himni Jovana Damaskina i Uspenju Bogorodice. Neprevaziđene su predstave paklenih muka sa Strašnog suda u Ljeviškoj, gde kao predvodnike prokletih na njihovom putu u Ad dvojica živopisaca bez straha slikaju kraljeve i visokosveštenike, kao što bez zadrške i sa dobrim znanjem anatomije, upravo na ovoj fresci stvaraju pravu galeriju prvih srednjovekovnih aktova u Srbiji. Harmonije svežih boja, dinamična raspričanost mnogoljudnih scena, na kojima se među brojnim klasicističkim tipovima likova pojavljuju i autentične antičke sibile, proroci i filozofi, svojevrsni su slikarski pandan stihovima Danteove „Božanstvene komedije“, koja je nastala u istoj epohi, budući da su kralj i veliki pesnik bili savremenici.

Platon, Plutarh i kralj

Čudesno je kako naoko neme slike nastale u jednoj epohi mogu mnogo da „kažu“ o ljudima i shvatanjima tog vremena. U tom smislu je Astrapino slikarstvo u Ljeviškoj gotovo revolucionarno! Pojava antičkog filozofa Platona i klasičnog istoričara Plutarha, legendarne libijske proročice Sibile, klasičnih personifikacija muza, Sunca, Meseca, zemlje, reke Jordana, te drugih predstava iz klasične starine, a u funkciji hrišćanske vere, predstavljaju takvu novinu u srednjovekovnoj Srbiji da je to teško izraziti rečima. Naime, rani stav samostalne srpske crkve, a pogotovu sud koji je dao Sveti Sava u Nomokanonu, orijentisali su srpsko hrišćanstvo kao antiklasično. Sve što je definisano kao pagansko nasleđe, pa makar i tako značajno kao što je to slučaj sa antičkom filozofijom, a pogotovo religijom odbacivano je kao jeretičko. Milutinov dvor, pod snažnim vizantijskim uticajem, a pogotovo onim učenih krugova velikih centara u Solunu i Carigradu, postaje otvoren za svojevrsnu obnovu antike o čemu svedoče pomenute predstave u Bogorodici Ljeviškoj. Tako na posredan način saznajemo koliko su i kako o doktrinarnim, ali i kulturnim novinama i trendovima bili obavešteni i crkva i kralj. Istovremeno, freske u Ljeviškoj nedvosmisleno ukazuju da su te novine bile prihvaćene u Milutinovoj državi.

Strašni sud,Personifikaciije zemlje i mora, Bogorodica Ljeviška, Prizren

Carski grad Prizren, doskora autentična gradska celina svojstvena Balkanu 19. veka, u najboljem smislu te reči bio je grad crkava, među kojima posebno treba istaći ostatke nekad grandioznog mauzoleja prvog srpskog cara Dušana Silnog iz polovine 14. veka, ali i druge sakralne građevine. Učeni arapski pesnik neznanog imena, međutim, samo u Bogorodici Ljeviškoj nije uspeo da savlada svoje emocije, pa je na zidu oštrim predmetom, ispod freske na kojoj je prikazan Jakovljev san, urezao stih – „Zenica oka moga gnezdo je lepoti tvojoj“. Ta svevremena lepota Milutinove crkve u Ljeviši probija i danas kroz počađavele i gotovo uništene zidove, freske i mobilijar ove biser-crkve koja je u leto 2006. stavljena pod zaštitu Uneska. Iako se u zlokobno proleće 2004. godine uznela na nebo, Bogorodica Ljeviška uvek će imati svoje gnezdo u nepomućenom sećanju naroda u kome je nastala.

©Tamara Ognjević

ARTIS CENTAR

Iz knjige “BLAGO SRBIJE”, Mladinska knjiga, Beograd, 2012.

Председник САНУ: Србију гуши партократија, власт мора чути оне који не мисле к’о она

Председник САНУ: Србију гуши партократија, власт мора чути оне који не мисле к’о она

  • 17:11 20.10.2016.

КОСТИЋ: ГУШИ НАС ОД ОСНИВАЊА СРБИЈЕ, НЕКЕ СТВАРИ ТЕК САДА ИЗЛАЗЕ НА ВИДЕЛО

Владимир Костић

ПРЕДСЕДНИК Српске академије наука и уметности (САНУ) Владимир Костић саветовао је данас власт у Србији да саслуша оне који не мисле као она, иначе ће људе у земљи и даље гушити партократија која траје од оснивања Србије.

„Ако држава буде у стању да разговара са различитим групама и неистомишљеницима, она ће добити идеје и за сопствену будућност. Ми морамо да ширимо просторе демократије кроз независне институције. Овако, бојим се да ће нас и даље гушити партократија која нас је гушила од оснивања Србије и није се много ту шта променило до сада“, рекао је Костић за магазин Бизнис.

Он је оценио да држава има могућности за стварање бржег економског и друштвеног развоја, али додао да се боји да партократија још увек води читав низ елемената одлучивања.

„Неки од њих се и нескривено понашају као војници сопствене партије, што је погрешно, о било којој партији да је реч. И то не важи само за последњу политичку генерацију, иако можда неке ствари тек сада долазе на видело“, казао је он.

Бета

MONODRAMA „GASTARBAJTER“

СУЗЕ НА НОВИНАРСКОЈ ПРОЈЕКЦИЈИ ФИЛМА „НА МЛИЈЕЧНОМ ПУТУ“: Пред новинарима Кустурица отворен: Овај филм снимао сам од краја ка почетку!


 ИЗВОР:

СУЗЕ НА НОВИНАРСКОЈ ПРОЈЕКЦИЈИ ФИЛМА „НА МЛИЈЕЧНОМ ПУТУ“: Пред новинарима Кустурица отворен: Овај филм снимао сам од краја ка почетку!

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Анђела Андрић

Анђела Андрић,
Специјални извештач ИСКРЕ из Венеције

На новинарској пројекцији новог филма Емира Кустурице било је суза! На конференцији за новинаре, Кустурица је у свом елементу објаснио како је настајао његов филм:

– Ја причу нисам развијао, већ „одузимао“. Ишао сам уназад, од краја ка почетку. Помислио сам, Арапи пишу здесна налево, Кинези комбинују елементе, хајде да онда ми направимо путовање на коме ћемо се подсетити знања из Старог завета и прилагодити га модерним временима кроз једну љубавну причу – објаснио је Кустурица.
На конференцији невероватна гужва, много новинара са свих страна света, сви још под утиском филма који су сат два раније погледали, сви су хтели да поставе питање да од Кустурице и Монике Белучи на крају добију аутограм.

– Овај филм пружа наду јер је прича о љубави, сексуалности, сензуалности између две не баш тако бладе особе, што је ван сваког правила. Његова порука је да морате веровати у лјубав, по сваку цену – рекла је Моника Белучи говорећи о филму.

Пред новинарима данас је у Венецији била пробрана екипа филма: Емир Кустурица као редитељ, сценариста и глумац, глумице Моника Белучи и Слобода Мићаловић, и продуценти: Паула Вакаро, Лукас Акоскин и Алекс Гарсија.

Фото: Анђела Андрић

На почетку велики апауз и овације за Кустурицу и глумце.     Двадесетак подигнутих руку одмах на почетку прес конференције…

Италијански новинар први је питао редитеља како је прошао процес снимања филма, на шта је Кустурица одговорио: „Снимање филма је био дуг и напоран процес, али вредело је. Желим да се захвалим продуцентима, а посебно Моники и Боби за ‘трошење’ њиховог времена толико дуго у мојој заједници..

На питање италијанске новинарке „Зашто сте се одлучили за италијанску глумицу?“, редитељ Емир Кустурица такође је шаљиво одговорио: „Зато што је Моника Белучи из Италије!“, додајући да је мизансцен филма био веома битан јер је чинио да глумци играју своје улоге још уверљивије, посебно акцентујући захтевне улоге Монике Белучи и Слободе Мићаловић „које су прави примери начина на који се филм креће напред“. Стога је, према његовим речима, свако из екипе радио на томе да мизансцен учини комплетнијим, како би најчешће екстеријер осликавао унутрашње стање глумаца.

Коментаришући глуму Монике Белучи, оценио је да је од италијанске глумице извукао његу другу страну, директно провоцирајући нешто што није тако често виђао у њеним претходним филмским улогама – да може да плаче, да може да покаже емоцију отворено и на снажан начин… Поготову ако се узме у обзир да је Италијанка, због чега је морала да се труди још више сарађујући са српским глумцима.

Објашњавајући основну тему филма – причу о рату, али са нечим много снажнијим што стоји иза њега, а то су људске везе и емоције, редитељ је додао да је екипа то изнела до краја: „Више од три и по године смо тражили најбоље решење, најбољи кадар јер ми нисмо људи који после тог првог кадра кажу: ‘Одлично, идемо даље!’. Нисмо желели да лажемо себе и да снимимо нешто што не ваља, јер би то, на већем екрану, представљало и те како уочљиву грешку.

Један од новинара посебно је похвалио професионалну филмску екипу коју је Кустурица окупио, као и улогу животиња у најновијем Кустуричином остварењу. Редитељ се захвалио наводећи да је рад са животињама увек као пријатељство са људима, „осим што животињама мора да се да више хране него пријатељима…“, објашњавајући да ако се животиње нахране уз још неке трикове, редитељ може да учини чудо са њима.

Италијанска глумица Моника Белучи изјавила је да је рад са Емиром Кустурицом био велики изазов за њу. „Он је велики уметник, и не само то, већ и режисер, глумац, музичар, писац… Сарадња са њим заиста је била велико искуство, научила сам доста тога од њега“, рекла је Белучи, додајући да филм треба гледати из уметничке, а не политичке визуре, како би се приметило да су главни ликови који су у сред рата, заправо на неки начин ван њега.

Фото: Анђела Андрић

Српска глумица Слобода Мићаловић привукла је веллику пажњу новинара који су јој поставили неколико питања, уз неизоставно дељење комплимената поводом њене улоге у филму. Рекла је да је веома узбуђена што се налази у саставу овакве филмске екипе на Венецијанском филмском фестивалу. Посебно је захвална редитељу Емиру Кустурици и глумици Моники Белучи, који су јој олакшали да се осећа сигурно, креативно, срећно, због чега јој није било тешко да игра своју улогу, како она каже, „типичне жене из Херцеговине“. Подсећајући да је у студентским данима желела да барем буде у контатку са Емиром Кустурицом, Слобода Мићаловић изјавила је да је поносна што се сада налази на фестивалу као део његове филмске екипе. „Мислим да имамо диван филм!“, оценила је талентована српска глумица.

Филмска екипа је такође издвојила време као кључни фактор снимања успешног филма, акцентујући милост продуцената и издвојено вишегодишње време од стране свих у екипи, с обзиром на чињеницу да данашњој кинематографији и глумцима недостаје управо време због мањка финансијских средстава, за успешан филм.

По завршетку динамичне прес конференције, педесетак новинара пришло је конференцијском столу чим је речено да је конференција готова, фотографишући славне личности и узимајући аутограме од њих неколико минута.

Да подсетимо, вечерас у 20 часова у Сали Гранде одржаће се премијерна пројекција филма „На млијечном путу“ Емира Кустурице, поводом чега ће његова филмска екипа прошетати црвеним тепихом мало пре пола осам увече.

 

Анђела Андрић

Bila je crna princeza jugoslovenskog roka – umrla je sama i zaboravljena od svih

Bila je crna princeza jugoslovenskog roka – umrla je sama i zaboravljena od svih

Rođena je u proleće 1959. godine, duge crne kose i gotovo neverovatne harizme, bila je ikona jugoslavenskog rock and rolla osamdesetih. Ona je Margita Stefanović Magi, članica beogradske grupe Katarina Velika II, kasnije poznata pod imenom EKV.

Ona je bila deo beogradskog boemsko-umetničkog kruga, istog onog kojem su pripadali i ostali članovi grupe. Publika je u njenom odnosu prema klavijaturama videlu pravu pokretačku energiju grupe. Magi je bila umetnička duša, školovana pijanistkinja.

 

“U mom normalnom, stabilnom životu najnestabilniji deo sam upravo ja. I to ne zbog neke psihičke ili ne znam kakve nestabilnosti, već zbog stalnog traženja u svim mogućim područjima umetnosti i života”, tvrdila je jednom prilikom Magi.

Školovala se u srednjoj muzičkoj školi Josip Slavenski. Maturirala je kao jedna od najtalentovanijih pijanistkinja i dobila poziv za nastavak školovanja na konzervatoriju u Moskvi. Njena majka nije se slagala s odlaskom od kuće u mladim godinama, a Magi je poslušala majku. Upisala je Arhitektonski fakultet u Beogradu i diplomirala 1982. godine. Nakon završetka fakulteta, zajedno s dečkom Srđanom Vejvodom, počela je sve više da se zanima za podzemnu beogradsku scenu i krenula u potpuno drugom smeru.

Margita Stefanović Magi,

Od detinjstva je bila talentovana, * Foto: Printscreen

U proleće iste godine upoznala je Milana Mladenovića, a ubrzo nakon toga je pozvana u grupu Katarina II nakon uspeha na jednoj od proba.

U EKV ostala je do 1994. godine i Mladenovićeve smrti.

Uporedo s radom u EKV sudelovala je i u stvaranju albuma nekih drugih jugoslavenskih bendova poput Elvis J. Kurtović & His Meteors i Karlowy Vary. Komponovala je muziku za filmove Vera Hofmanova i Plavi plavi.

Nakon Mladenovićeve smrti nastavila je dqa svira u grupi Kurajberi, a 1995. godine formirala je grupu EKV i objavila album pod nazivom Ti si sav moj bol.

 

Godine uspeha protekle su u senci borbe s teškim narkoticima. Zavisnost je dobila jednu novu dimenziju 1996. godine nakon smrti njenog oca. Prodala je porodični stan i kupila dva manja, a ostatak novca potrošila je na putovanje u Indiju. Sve to je uradila kako bi pokušala da se reši zavisnosti od droga.

Neuspešno.

Margita Stefanović Magi,

Iza sebe je ostavila pesme koje i danas klinci slušaju, *Foto: Printscreen

Nakon povratka iz Indije, prodala je oba stana i novac uskoro potrošila. Tako je završila na ulici kao beskućnica. Poslednje godine života provela je u napuštenoj garaži u predgrađu Beograda i skloništu za beskućnike na Voždovcu. Krajem 2002. godine umrla je u klinici za zarazne bolesti u Beogradu u 43. godini života.

Šest godina kasnije, u knjizi Aleksandra Ilića, potvrđeno je da je zbog intravenoznog korišćenja droga zaražena HIV-om.

Crna prinzeca jugoslavenskog „novog vala“ umrla je u neljudskim uslovima, a iza nje ostalo je bogato muzičko nasleĐE. I danas se sluša njena muzika, a albumi EKV-a možda su danas čak i više cenjeni nego dok su članovi grupe bili živi.

S R B S K O S A B R A Њ E B A Ш T I O N I K; УПУЋУЈЕ ОТВОРЕНО ПИСМО НАДЛЕЖНИМ ИНСТИТУЦИЈАМА И СЛУЖБАМА:

ТЦ „Видовић“ (локал бр. 9), И.Ф. Јукића бб, 78 000 Бањалука, Република Српска

Жиро рачун: 571-010-00002178-29 Комерцијална банка а.д. Бањалука ЈИБ: 4403486380006

Тел/факс: +387 (0) 51 211 802, +387 (0) 65 526 873, bastionik.org, srbsko.sabranje.bastionik@gmail.com, facebook.com/bastionik

__________________________________________________________________________________________________________

Музеј савремене умјетности Републике Српске, др Сарита Вујковић, директор

Град Бањалука, господин Слободан Гаврановић, градоначелник

Административна служба града Бањалука, Одјељење за општу управу, Одсјек за управне послове и грађанска стања

Министарство просвјете и културе, господин Дане Малешевић, министар

С обзиром да наша молба упућена Музеју савремене умјетности није наишла на

разумијевање, ово писмо упућујемо отворено, очекујући реакцију

надлежних као и суд јавности.

Србско сабрање Баштионик упућује отворено писмо горе поменутим надлежним институцијама и службама:

У Бањалуци, у Музеју савремене умјетности Републике Српске, од 17. марта до

27. маја 2016. године отворена је изложба под називом „Нова религија“.

Покровитељи ове изложбе су и Министарство просвјете и културе РС и Град Бања Лука.

Ми не улазимо у то каква је природа изложбе и шта она представља, не споримо право управе Музеја да бира поставке, дјела и умјетнике које ће представити својим посјетиоцима, пореским обвезницима Града Бањалуке и Републике Српске, чијим се новцем финансира рад ове установе културе као и поставка поменуте изложбе. Живимо у вријеме великих слобода избора, све нам је слободно али нам није све на корист. Не желимо да своје ставове намећемо другима али исто тако не дозвољавамо да се нама намећу ставови и поруке које нисмо дужни да слушамо, гледамо и трпимо.

Музеј савремене умјетности Републике Српске у граду Бањалуци је мјесто на којем се одлуком Административне службе Града обавља званични чин склапања грађанског брака.

Да би ми, грађани овог града, присуствовали свечаном чину вјенчања својих најближих, морамо проћи испод рекламног паноа за поменуту изложбу са којег нам добродошлицу жели- мртвачка глава. Прелијепу фасаду једне од најстаријих и најљепших зграда Бањалуке, прекрива, у огромној величини представљена црна лобања.

Не интересује нас ни назив изложбе, ни симболика експоната, нити слава аутора… ми не желимо да нашој дјеци коју доводимо на ову свечаност препуну радости, љубави и младости морамо објашњавати зашто дивни ћирилични назив ове зграде прекрива слика мртвачке

главе, симбола зла који улива страх у дјечија срца.

Не желимо да нам породичну фотографију, успомену са вјенчања испред нашег

Музеја, ружи незвани гост- мртвачка глава.

Овако агресивна реклама са неморалном, неестетском и морбидном сликом на

објекту у којем се слави љубав, иритира и вријеђа наша основна људска права.

С тога захтијевамо:

1) да се поменути рекламни пано уклони са зграде Музеја до првог сљедећег

термина за вјенчање,

2) да Скупштина града на дневни ред прве сједнице уврсти и питање

изналажења адекватног простора као прикладнијег и трајног решења за

обављање чина вјенчања.

3) да Град Бањалука и Министарство просвјете и културе као покровитељи изложбе и

институције надлежне за рад Музеја, саопште грађанима Бањалуке и широј јавности свој став по овом питању.

за Србско сабрање Баштионик

Предраг Адамовић              Бањалука, 12.05.2016. љ.Г.