KONKURSU U ČAST GAVRILA PRINCIPA SE PRODUŽAVA I TRAJAĆE DO 28. aprila 1918. godine

Postovani Autori,

Veliko nam je zadovoljstvo da Vas obavestimo o znacajnom interesovanju srpskih pesnika i proznih pisaca da nam, na Poziv Kulturno-prosvjetnog i izdavackog udruzenja PROSVJETA –Pariz, posalju svoje pesnicke, ili prozne priloge .

 Do kraja meseca aprila 2018, Vase ste pesme, ili kratke price, poslali iz Ruske federacije, Kanade, Republike Srpske, Australije, Francuske, SAD, Svedske, Srbije, Austrije, Svajcarske, Japana, Crne Gore itd.

Ohrabreni ovim uspehom, u prilogu Vam saljemo Poziv, po drugi put, sa zeljom da se sto veci broj nasih knjizevnih stvaraoca upozna sa njegovim sadrzajem i odazove ovom jedinstvenom svesrpskom rodoljubivom cinu. S toga produzavamo datom dostavljanja vesih priloga do 15. juna.

Imajuci u vidu politicko, socijalno, kulturolosko, pa i  duhovno stanje u kojoj se danas  nalazi nas narod u svim srpskim zemljama na prostoru bivse Jugoslavije, ohrabrojemo srpske stvaraoce da njihova poruka kroz pesmu, ili kratku pricu, bude usmerena na:

Ljubav prema zavicaju, pravoslavlju i nasem slavnom poreklu. Neka to bude poruka revolta, otpora, osude nasilja, zlocina i izdaje. Neka Vasa pesma, ili prica, osvetli srpsku cast i dostojanstvo. Neka bude dostojna nasih predaka.

Smatramo da nije vreme za poruke tugovanja, nemoci, ljubavi i pomirenja, ni oprostaja zlocincima, niti izdajnicima  naseg naroda.

Potsecamo Vas da se, 28. aprila 1918. godine, navrsilo 100 godina od tragicne smrti srpskog  heroja  GAVRILA PRINCIPA. Spski narod je odao postu i priznanje Gavrilu Principu na bezbroj nacina. Medjutim, svetskoj javnosti (koja ga i dalje smatra teroristom) jos uvek nedostaje  jedno muzicko delo, kao jedinstveno sredstvo komunikacije, u kome ce Gavrilo Princip biti predstavljen kao univerzalni heroj slobode i borbe protiv okupatora. To je danas duznost nasih muzicara i kompozitora, bez obzira sta bivsi i sadasnji okupatori misle. A, i poneki podanik okupatoru.

Ocekujuci vase pesnicke, prozne i muzicke priloge,

srdacno Vas pozdravljam,

Za PROSVJETU – Pariz,

Sima S. Mraovic

Kulturno-prosvetno i izdavačko udruženje PROSVJETA-PARIZ upućuje:
POZIV
Srbima u rasejawu i u otaxbinskim zemqama da jednim književnim prilogom u
formi kratke priče ili pesme o svom životu, ili životu svoji bližnjih,
doprinosu kulturnom i duhovnom zbližavanju Srba ma gde oni boravili u svetu.
Pored književnih priloga pozivomo i naše muzičke stvaraoce da svojim
rodoljubivim nadahnućem upoznaju svet sa srpskim herojom Gavrilom
Principom.
U celini, ovaj Poziv se odnosi na sledeće književne i muzižke oblasti: 1)
Kratka rodoljubiva priča, 2) Rodoljubiva poezija, 3) Tematska muzižka
kompozicija sa tekstom.
Prispeli i odabrani radovo biće objavqeni u okviru dve posebne knjige
Zbornika (kratke priče i pesme) u izdawu PROSVJETE-PARIZ i biće
predstavljene na redovnom Beogradskom sajmu knjiga 2018. godine u Beogradu. Sve
troškove oko štampawa snosi}e Udruženje. Autor će dobiti besplatno jedan
prime knjige. Za muzičku kompoziciju obezbedićemo snimanje jednog CD i youtub-a.
Autorsko pravo imaće autor kompozicije.
1. KRATKA RODOLJUBIVA PRIČA
Vaša priča, napisana ćiriličnim pismom, imaće rodoljubiv sadržaj. Dužina
teksta biće izme|u 2000 do 5000 reči (otprilike 4 do 10 kucanih stranica
veličine A4 formata). Priče koje svojim sadržajem pozivaju na nasilje, mržnju,
ili rasizam prema drugim narodima neće biti uvrštene u Zbornik.
Rok predaje vaše priče elektronskim putem je do 1. juna 2018.
2. RODOLJUBIVA PESMA
Autor-pesnik će se predstaviti sa jednom dužom, ili sa dve do tri kraće
rodoljubive pesme pisane ćiriličnim pismom. Zbornik pesama biti će
predstavljen na Beogradskom sajmu knjiga 2018. godine u Beogradu.
Rok predaje vaših pesama elektronskim putem je do 1. juna 2018.
3. TEMATSKA MUZIČKA KOMPOZICIJA
Povodom rodjenja Gavrila Principa, 25. jula 1894. godine, pozivamo srpske i ne
srpske pesnike-kompozitore da se herojski čin mladog Gavrila, protiv
okupatora dostojno obeleži na medjunarodnom planu. Potsećamo, da tadašnji i sadašnji Zapadni okupatori srpskih zemalja smatraju Gavrila Principa
teroristom. Za srpski narod i za narode koji trpe stranu okupaciju, stremeti ka
slobodi, Gavrilo Princim je heroj. Njegov herojski čin bio je uperen protiv
okupatora, a ne protiv nevinih civila. Zato je Gavrilo Proncip u srpskom
narodu ostao jedan od najsvetlijih symbola slobode i žrtvovanja za slobodu svog
naroda.
Gavrilo Princip je 28 oktobra 1914 osu|en u Sarajevskom procesu “na kaznu
teške tamnice u trajawu od 20 (dvadeset) godina, pooštrene jednim postom
mjesečno, te dana 28 juna tvrdim ležajem i samotnim zatvorom u mračnoj sobi”.
Gavrilo Princip je umro u tamnici Terezin u českoj, 8 April 1918. godine,
u 23. godini života.
Muzička kompozicija, svečana Oda, kao i propratni tekst o Gavrilu Principu,
namewen svetskoj i srpskoj javnosti. Tekst će biti pisan na engleskom i
srpskom jeziku i trajanje 3 do 4 min.
Ključne reči: Gavrilo Princip, Sarajevo, Okupator, Sloboda,
Mladost
Tekst kompozicije, uključujući partituru (ili CD), poslati do 1. jula
2018.
Po želji, i na zahtev autora, biće vam dostavljena besplatno knjiga: Sima S.
Mraović: Gavrilo Princip, dokumentarna drama sa sunjenje u Sarajevu 1914.
NAPOMENA : Mole se svi autori da uz priložene radove dostave i svoju kratku
(dve do tri rečenice) biografiju. Na primer: Ime i Prezime, mesto rodjenja u
bivšoj Jugoslaviji i mesto boravka u rasejanju.
Vaše radove u digitalnoj formi poslati na e-mail adresu:
zsfmraovic@yahoo.fr
Po{tanska adresa:
SPKD PROSVJETA
13, Rue ERNEST THIERRY
93300 AUBERVILLIERS
FRANCE

Advertisements

ДЕКИ БЕРИЋ НОСИ НАГРАДЕ ПО ФИЛМСКИМ ФЕСТИВАЛИМА: Њујоршка редитељка шокирала Америку документарцем о српском снајперисти!

http://www.anfor.org/deki-beric-nosi-nagrade-po-filmskim-festivalima-njujorska-rediteljka-sokirala-ameriku-dokumentarcem-o-srpskom-snajperisti/

ДЕКИ БЕРИЋ НОСИ НАГРАДЕ ПО ФИЛМСКИМ ФЕСТИВАЛИМА: Њујоршка редитељка шокирала Америку документарцем о српском снајперисти!

Српски снајпериста и херој Доњецке Народне Републике, капетан Армије Новоросије у Доњецку Дејан Берић, озбиљно прети да помрачи славу славног Василија Зајцова, хероја Стаљинградске битке.

Оља Шехтер и Деки Берић (Фото: ЈуТјуб, Правда)

На Међународном филмском фестивалу у Санта Барбари, у најстаријем калифонијском театру (Лоберо, основаном 1873), одржана је светска премијера целовечерњег докуметарца „Рат снајпера“, а њујоршка редитељка Оља Шехтер главну улогу доделила је Дејану.

Још се не зна ко ће добити главну награду за играни филм, иако се највеће шансе дају Кристоферу Нолану за светски хит „Денкерк“. Али исто тако „Рат снајпера“ важи за фаворита у документарном програму, појачан музиком џез легенде Билија Мартина. Овај филм прошлог месеца је већ добио Лондонску независну награду у документарној категорији за јануар.

Уцењена глава

Рон Коп, предавач њујоршке филмске академије у честитки Олги Шехтер написао је да је та награда потпуно заслужена.

– Ризичан, авантуристички, храбар и важан филмски рад. Уверен сам да је ова награда само почетак – истакао је Коп.

Ипак, америчка публика и жири тешко ће прогутати оно што је филмом испричала Олга Шехтер. Јер, она је искрено и без улепшавања пренела животне и антиамеричке политичке ставова Дејана Берића, чија би глава за украјинске снајперисте била најдрагоценији плен и донела им награду од 50.000 долара.

Али, многи су то већ покушали, а Олга је приказала интимни портрет и поштено и непристрасно истражила фасцинантну природу снајперисте: „Да ли је он човек у потрази за својом сврхом, или жртва историјских околности, или криминалац, терориста, убица…“.

Анђео чувар

Нестварни кадрови злочиначки разрушених градова и села Донбаса болно одударају од информација које публици сервирају амерички медији. Приповетку с Дејаном Берићем Олга Шехтер почела је на Саур Могили, невеликој, али доминантно важној узвисини коју је њих 17 бранило од крупних јединица кијевског режима у августу 2014.

– Овде се десио рат између Америке и Русије – уверено говори Берић Олги док је камера прикована на споменике, гранатама разрушена камена лица црвеноармејаца, хероја Другог светског рата, јер ту су се огорчене борбе водиле и 1943.

Олга Шехтер је камером осведочила и народ Донбаса с руским заставама, како у огромној колони пролази улицама Доњецка на национални празник. С врха солитера, као анђели чувари, о њима брину снајперисти.

„Мора да буде мртав 100 одсто!“

Олга је филм радила од 2015. године, по мразу и жеги, на првој линији и у позадини.

Забележила је и Дејанове разговоре са сељацима крај лимене капије коју су гелери претворили у сито. И поломљене прозоре прекривене најлоном у заснеженом граду. И гробље бранилаца Донбаса. У кадру крстаче свеже, над хумкама фотографије младих људи. Донбас је крај рудара и индустријских радника.

– Ти знаш да у свету има људи који те гледају као фашисту – пита Олга.

– На мене – широко отворених очију питањем одговара Дејан: – Не знам.

Али, борци Армије Новоросије Дејана гледају другим очима. Пред камером трком и без сумње испуњавају његова наређења.

Примирје по споразуму из Минска на снази је од јануара 2015. Али од тада траје сурови рат у неколико километара широком појасу ничије земље. То је рат заседа, извиђачких група и – снајпериста.

– Граница између војника и убице је веома танка – говори Дејан Олги Шехтер док се смењују кадрови.

Пред камером прште меци гелери и руше се зидови. А онда се Дејан насмејан игра с донбаским сирочићима, а много им је помоћи из Србије проследио. Храну, одећу, новац… Шаљу Срби, искусили су већ каква је то мука.

Па опет сурова стварност. Дејан пред стројем прима орден Светог Георгија. Озбиљно лице надвија се над војном картом, а оловка уцртава позицију: „Он мора да буде стопроцентно убијен, тај снајпериста.“

И руски снајперисти полазе за Дејаном, маскирани у степу, у шуме, у целе жбунове. С платна се пролама пуцањ. Баш као што је народни херој Василиј Зајцов подучавао саборце у Стаљинграду: „Један метак и одлазиш.“ Тако је потрошио 225 метака.

 Истина у лице Запада

Берић каже да се изненадио када је видео колико је филм сурово реалистичан.

– Ово је први пут да западни свет на тако значајном фестивалу чује истину. У филму се пресецају мој живот овде, прва линија, животи и приче становништва о злочинима Украјинаца. Говорио сам колико је НАТО терористичка организација, а САД највећа злочиначка држава. Олга је приредила неколико затворених пројекција филмским радницима и богаташима у Америци које баш брига шта се и где дешава у свету. И такви људи су се замислили после филма – пренео је Берић.

Он објашњава да ће се Олгин филм наћи у конкуренцији за Оскар ако освоји неку фестивалску награду и нада се да ће тако свет најзад добити прилику да разуме Србе и њихову борбу и на Донбасу.

Мук бораца

Дејан и његови саборци погледали су филм на предпремијери у Доњецку.

– То су све прекаљени борци и људи који су прошли много тога. Када се филм завршио и упалило светло сви су и даље минутима седели и ћутали пре него што се проломио аплауз – прича Дејан.

http://www.pravda.rs/2018/02/10/deki-beric-nosi-nagrade-po-filmskim-festivalima-njujorska-reditenjka-sokirala-ameriku-dokumentarcem-o-srpskom-snajperisti/

Немица са душом Српкиње

Немица са душом Српкиње

Уметница која је свој животни и сликарски пут посветила Србији у којој је провела највећи део свог дугог живота, Немица која се у души осећала Српкињом, Бета Вукановић, данас као да од нове генерације Срба није довољно упамћена, иако је у нашој култури оставила неизбрисив траг. Својим сликама, али и друштвеним ангажманом обележила је велики део 20. века и турбулентних дешавања на овим просторима.

Родила се 18. априла 1872. године у Бамбергу у Немачкој као Бабет Бахмајер. После завршетка основне школе и више женске школе уписала се 1890. године у приватну сликарску школу Карла Мара и Антона Ажбеа у Минхену, где се упознала са већ познатим и признатим српским сликаром Ристом Вукановићем. Између Бете и годину дана млађег Ристе убрзо се рађа љубав која бива крунисана браком, а супружници 1898. одлазе за Србију и Београд за који су пријатељи Бети причали да је мали град у којем не постоји интересовање за уметност. Брачни пар Вукановић 1899. добија дозволу Министарства просвете да наследи прву српску сликарско-цртачку школу од њеног оснивача Кирила Кутљика, после његове смрти. Школа се налазила у кући Вукановића у Капетан Мишиној улици број 13 на Дорћолу, а та кућа и данас постоји. Последња година 19. века била је изузетно значајна за тада младу сликарку Бету Вукановић, јер за слику „Крсна слава“ 1900. године добија награду на Светској изложби у Паризу, чиме проноси и славу Србије.

Године 1904. агилна Бета оснива Друштво српских уметника „Лада“ у част стогодишњице Првог српског устанка. Осим Бете Вукановић, оснивачи друштва названог по словенској богињи пролећа, били су и истакнути сликари тог времена попут Петра Убавкића, Уроша Предића, Марка Марута и Надежде Петровић. По почетку Балканских ратова, Бета Вукановић сликарски кист замењује болничарском униформом радећи као добровољна болничарка која је са огромним пожртвовањем неговала тифусне болеснике и тешке рањенике. Многи српски листови који су током Првог светског рата излазили у Француској истицали су Бетину љубав према српском народу и отаџбини коју је она потврђивала у најтежим тренуцима за Србију. Са болесним супругом и рањеницима стигла је до Солуна, а одатле у Марсеј. Сачувана су само два њена акварела из тих ратних година. Обе слике налазе се данас у Војном музеју у Београду.

Риста Вукановић је умро у санаторијуму 1918. године и сахрањен је на војничком гробљу у француском граду Тијеу. Скрхана болом због смрти животног и уметничког сапутника, Бета се вратила у Београд са последњим транспортом избеглица 1919. године. Становала је у Дому ученица и радила као наставник цртања. Ускоро оснива Удружење ликовних уметника у Београду, а 1921. постаје наставник у уметничкој школи. Бета Вукановић је била и једна од првих ликовних уметница код нас и бавила се и карикатуром, а својим карикатурама је илустровала и роман Бранислава Нушића „Општинско дете“ 1902. године. Младе сликаре је стално подстицала да прате нове уметничке тенденције и да не беже од нечега што не познају довољно у уметности, а што их ипак може привлачити.

Колико је Бабет Бахмајер, односно Бета Вукановић волела своју по удаји али и по срцу нову отаџбину Србију, сведочи и њен став током новог ратног вихора који је у свом дугом животу преживела, Другог светског рата. Када су 1941. године озлоглашени фолксдојчери закуцали на њена врата, нудећи јој као сународници сваку врсту помоћи и привилегија, Бета се обрадовала таквој пажњи, уз питање да ли су помоћ понудили и њеним суседима. Када су јој, зачуђени њеним питањем, одговорили да нису, јер су њене комшије Срби, она им се захвалила на понуђеној помоћи, истичући да не може да је прихвати пошто је и она Српкиња. Такође, Бета је без размишљања одбила и да се учлани у покрет „Културбунд“.

Бета Вукановић је својим сликама представљала животе обичних људи, призоре из свакодневног, народног живота, а велику инспирацију за њу представљало је Косово и Метохија, нарочито град Призрен, а позната је слика „Призренке“ из тог периода. Прву ретроспективну изложбу Бета Вукановић је одржала тек 1958. године, када је изабрана за доживотног почасног председника Друштва „Лада“. Међу њеним најпознатијим радовима истичу се слике „Портрет Ристе Вукановића“ која се чува у музеју у Софији, „Задушнице“ које су у Скупштини Београда и „Брање шљива“ која краси зграду Министарства финансија. Нажалост, њена можда и најпознатија слика „Крсна слава“, за коју је добила и награду на Светској изложби у Паризу, нестала је током Другог светског рата и данас постоје само њене копије.

Бета Вукановић је преминула 31. октобра 1972. године у сто првој години и сахрањена је на Новом гробљу у Београду.
Ликовни критичар и сликар Јован Јакшић дело Бете Вукановић види као изузетно значајно али и недовољно цењено од данашње генерације.
– Била је свакако једна од највећих сликарки свог времена, уметница која је ишла испред свог времена. Име Србије проносила је светом у најтежим тренуцима, а својим радом ликовну сцену ове земље ставила трајно на мапу светске баштине. Данас када је концептуална уметност однела превагу у сликарству, дела Бете Вукановић нису толико у центру пажње ликовне јавности, ту и тамо њено име се помене, организује се понека ретроспективна изложба, али сматрам да би млади морали много више да се упознају са њеним пребогатим делом – сматра Јакшић.

С. Миловановић

Извор: Правда

Govor Mikisa Teodorakisa na koncertu u Atini (Trg Sintagma) održanom 26. aprila 1999. godine u znak protesta protiv bombardovanja Srbije.

OBAVEZNO POSETITE! Skadarlija – Kuća Đure Jakšića, Književno veče „Ljubav je velika tajna“ 5. децемра у 19 часова!

04. 12. 2017.  – Autor: PressOnline

OBAVEZNO POSETITE! Skadarlija – Kuća Đure Jakšića, Književno veče „Ljubav je velika tajna“

Preporuka za književno veče koje se organizuje u čast poezije ljubavi, a reč je o književnoj večeri Violete Božović.

SUTRA OBAVEZNO POSETITE! Skadarlija - Kuća Đure Jakšića, Književno veče "Ljubav je velika tajna"

Kuća Djure Jakšića sutra od 19 časova organizuje književno veče pod nazivom „Ljubav je velika tajna“, a predstavlja se portret književnice Violete Božović. Inače, ovu svečanost će uveličati Milija Tanasković Pesnik sa gitarom, a specijalni gost je kantautor iz Jagodine Duško Dimitrijević.

U programu učestvuju:

prof. Veselinka Životić,
Miroljub Sekulić,
Nikola Rajaković, Čedo Kovačević Čehov
mr Luka Joksimović Barbat
i autorka.

Uredništvo Horizonta poziva Vas, poštovani prijatelji, da svojim prisustvom uveličate ovo veče i uživate u vrhunskoj poeziji Violete Božović a njeno majstorstvo pisanja pročitajte u narednim pesmama koje smo priredili za Vas.

Violeta je članica Udruženja književnika Srbije, Udruženja književnika Crne Gore i Novosadske Matice Srpske.

Objavila je sledeće knjige:

„Kandilo sećanja‘‚ 2ooo

„Remenje monaških sandala‘‚ 2oo2

„Kako se pravi nebo“ 2oo4

Romani „Dnevnik Slađane Kobas“ 2006

,,U vihoru ljubavi i smrti“ 2009

,,Sveštenik“ 2011

Antologijski izbor najznačajnijih autora Potkozarja, Prijedor 2010

Knjigu poezije „Da sam te srela prije proleća“ 2010

i „Ljubav je velika tajna“ 2013

,,San u kamenitom vrtu“ 2016

Njena dela su prevođena na više jezika.

Pobednica je brojnih književnih festivala i maratona poezije.

Dobitnik ZLATNOG PESNIČKOG PRSTENA U SUBOTICI 2001. godine i MILjKOVIĆEVIH VEČERI POEZIJE. Dobitnik statue Branka Miljkovića, na Miljkovićevim danima u Nišu 2009. godine.

2015. godine nastupa kao pobednik ,,ZLATNOG PERA“ najvećeg međunarodnog priznanja Udruženja srpskih književnika Slovenije. Violetina pesma ,,Nije lako voleti ljude“, po kriterijumima akademskog žirija Udruženja srpskih književnika Slovenije, proglašena je za pesmu godine.

Bavi se esejistikom i književnom kritikom.

Vrši funkciju predsednika Udruženja pisaca Republike Srpske i dijaspore – Prijedor.

СРПСКИ ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ У ЧИКАГУ 2017.

Poštovani, ukoliko vam je vest interesantna možete je preneti preko svog medija samo navedite kao izvor Srpsku Televiziju iz Amerike

video
Srdačan pozdrav

STV team Chicago USA

 
mail:
 
web:
Serbian Television inc Chicago 
STV 3023 N Clark 727 Chicago IL 60657 USA

 

18 ТОНА ЉУБАВИ БЕЗ ПОДРШКЕ ДРЖАВЕ !? ШТА РЕЋИ ДО ЧЕСТИТАТИ!