О! НЕДУЖНА ЖРТВО, НАРОДЕ МОЈ

О! НЕДУЖНА ЖРТВО, НАРОДЕ МОЈ

ДАЛ ЈЕ МОГУЋЕ О ЖРТВО НЕВИНА

У ЈАМЕ БАЧЕНА, МАЉЕМ УБИЈАНА

БЕЗ МИЛОСТИ СРБОСЕКОМ КЛАНА

СВИРЕПО МУЧЕНА, МУЧКИ УБИТА

ПОД ЛЕД БАЧЕНА ДА НЕБУДЕ ТРАГА

СУЗАМА ГРКИМ ЈАДОМ ОПЛАКАНА

ЗАР ЈЕ МОРУЋЕ ДА ЈОШ УВЕК НЕМА

ПОД ИСТИМ КРОВОМ ЗА СВЕ МЕСТА

НИ ЗИДА, ЈАДА СРПСКИМ ЖРТВАМА

ДА ПОДСЕЋА НА УГАШЕНЕ ЖИВОТЕ

ГДЕ БИ СЕ МОЛИЛИ, ПОДСЕЋАЛИ И

СА ЖРТВАМА ГОВАРАЛИ И ТЕШИЛИ

ДА НАМ СЕ ТАКВО ЗЛО, НЕ ПОНОВИ

ЗАР ЈЕ МОГИЋЕ, О ЖРТВО НЕДУЖНА

ДА СИ САД И СВОМ НАРОДУ ТЕШКА

КАДА ОВАКО ДОЗВОЉАВА ДА ТЕ СЕ

ИЗНОВА ЗАБОРАВОМ СВОЈИМ УБИЈА

У СТРАШНИЈУ ЈАМУ ЗАБОРАВА БАЦА

КАКО ИМ ПОСЛОВЕ НЕ БИ ОМЕТАЛА

ЗАР НЕСХВАТАЈУ ДА СТИМ ДОКАЗУЈУ

ДА СУ ТИ ПОСЛОВИ, ГРИЖА САВЕСТИ

СКЛОПЉЕНИ СА ЏЕЛАТОМ

СВОЈИХ ОЧЕВА И МАЈКИ

ДУБОКА РАНА СВОГ СРПСКОГ НАРОДА

КАКВУ ТО БУДУЋНОСТ МОЖЕ ИМАТИ

НАРОД КОЈИ СЕ СТИДИ ЖРТАВА СВОЈИХ

КОЈИ СКРИВА СВОЈЕ ЖРТВЕ ЗБОГ ПОСЛА

ПРОФИТА СВОЈИХ ПОСЛОВНИХ ПАРТНЕРА

ЗАР ЋЕ СЕ МАНЕВРИСАТ

СКОЛОСЕКА НА КОЛОСЕК

СВЕ ДОК И ПОСЛЕДЊИ

ДИРЕКТНИ ПОТОМАК ЖРТАВА

НЕ УМРЕ

А ОНДА НЕ БИ ИМАЛИ

НИ СЕЋАЊА НИ РАЗЛОГА

ДА СЕ ЖРТВАМА

ЗАЈЕДНИЧКИ КРОВ ПОДИГНЕ

А TADA ЋЕ ПОНОВО КРЕНУТИ ЗЛО

ПОКОЉА ИЗНОВА ИЗПОЧЕТКА

Душан Нонковић Теодоровић

ТО НАШЕ БРАТСТВО

ТО НАШЕ БРАТСТВО

ТО НАШЕ БРАТСТВО ЈЕДИНСТВО

САДА ВЕЋ БИВШЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

БИЛО ЈЕ ТОЛИКО СЛАБО И ТРУЛО

ДА НИЈЕ НИ ЧУДО ШТО НАЈВЕЋА

ВОЈНА МАШИНА СВИХ ВРЕМЕНА

СВОЈЕ ЗУБЕ О ТУ ТРУЛЕЖ СЛОМИ

ПОДПИСАВШИ, 1244 РЕСОЛУЦИЈУ

СМРТНУ КАЗНО НОВОМ ПОРЕТКУ

ПОДПИСАШЕ СВОЈИМ ПОДПИСОМ

ФИНАЛНИ ПУЦАЊ ТАЧНО У ГЛАВУ

СВОМ НОВОМ СВЕТСКОМ ПОРЕТКУ

ПОГИБЕ КО ТАДА И МУРАТ И ЛАЗАР

И ЈЕДИНСТВО И СВЕТСКИ ПОРЕДАК

И СИЛА БРАТСТВА И СИЛА НАСИЉА

СЛОБА И КАДИЈА ДУПЛИХ АРШИНА

АЛИ СРБИЈА ОБСТА НА ВЕК ВЕКОВА

ИАКО НЕ БЕШЕ НИ РУСИЈЕ НИ КИНЕ

ДА ЈЕ ПОДРЖЕ, ПРИТЕКНУ У ПОМОЋ

СРБИЈА НИЈЕ ПОД ЧИЗМОМ НЕСТАЛА

СРБИЈА СЕ НИЈЕ КОСОВА ОДРЕКЛА

НИТ ЈЕ ИЧИЈА СУЛТАНИЈА ПОСТАЛА

СРБИЈА ЈЕ КАО ТАДА ТЕШКО РАЊЕНА

АЛ ЖИВА СТОЈИ, ПОНОСНА И ТУЖНА

ОКРЕНУТА НЕБУ ПОЗДРАВЉА ЛАЗАРА

ОСТА ВЕРНА СВОЈИМ ВРЕДНОСТИМА

ПРИМЕР СВАКОМ ПОШТЕНОМ ЧОВЕКУ

ОДАНА СВОЈИМ СЛАВНИМ ВИТЕЗИМА

ТУЂЕ НЕЋЕМО А СВОЈЕ НЕ ДАМО

Душан Нонковић Теодоровић

БЕСМРТНИ ПОЕТА

БЕСМРТНИ ПОЕТА

ПЕСНИК МОЖЕ СВАКО БИТИ

АЛ БЕСМРТНИМ САМО ОНАЈ

КОЈЕГ РАНЕ, ТУЖНИХ ДУША

БОЛЕ КАО ТУГА СРЦА СВОГА

ОНОГ КОГА БОЛЕ ТУЂЕ РАНЕ

БОЛЕ КАО ЉУТЕ РАНЕ СВОЈЕ

ПОЈ МУ БИВА, ОД ВЕЧНОСТИ

ДУШЕ ЋЕ СЕБЕ ПРЕПОЗНАТИ

Душан Нонковић Теодоровић

СПОМЕНИК ЈОШ НЕКАКО, СА МАЧЕМ НИКАКО!

Dušan Nonković: Никако са мачем, не само да не доликује мач једном свецу већ што „лиферујемо“ њиме аргунент да нас поново, првом приликом, прозову крволочним и геноцидним народом!!!

Драгослав Гага Раковић SAKRIVENA ISTORIJA SRBA

19 Std.  ·

Дане Ивановић Синови Србије

20 Std.  · Светац без крстаЗамена крста мачем само је додатна деградација и указивање далеко више на световну моћ и карактер, него на светитељски значај Светог Симеона МироточивогНа факултету сам имао једног колегу Арапина. Добар и вредан момак. Када сам, већ давне 1986. године, ишао у Пољску, замолио ме је да му купим најбољу шаховску гарнитуру која може да се нађе. Речено-учињено. У Кракову му купим невероватно лепу шах-таблу са прелепим фигурама. И веома скупу.Сав задовољан однесем му шах, а он се нешто сневеселио. Не каже ми ништа, али мршти се као да је појео зелен лимун. Хајде да заиграмо, предложим надајући се да ће га то мало орасположити. Тада сам имао титулу интернационалног дунстера, а данас сам мало калирао. И док сам ређао фигуре схватим разлог његовог разочарања. Фигура краља, изванредно извајана, на глави је имала прелепо израђени КРСТ. Када сам следећег дана свратио на шаховску партију, крст је био уклоњен. Више га нисам посећивао.Већ неколико месеци се у нашој јавности полемише о споменику Стефану Немањи. Напади су пре свега ишли из „Друге Србије“. Те велик је, те мали је, те прав је, те крив је, те Немања није био „Београџанин“… Наравно, ништа од тога не стоји, осим што се ипак не може рећи за цену, уколико су подаци који су доспели у јавност тачни. Али, градња и „уградња“ су већ постале фолклор.Споменик јесте заиста леп, и величина му је сасвим уобичајена за споменике тог типа и простора, какве срећемо у свим већим градовима Европе и света. Што се тога тиче, власт се успешно одупрла насртајима „Друге Србије“. Али…У интервјуу датом РТС, аутор споменика Александар Рукавишњиков саопштава нешто од чега се леди крв. Између осталог каже да му је: „руководство из Београда у једном тренутку рекло да у руци Стефана Немање ипак треба да буде мач, а не крст“. Опа бато! Дакле, руководство из Београда (баш ме занима ко), променило је пројекат који је победио на конкурсу, и то тако што једном свецу (коме је „руководство из Београда“ пре неки дан ишло у походе) из руке истргло крст и увалило му мач.У православној традицији свеци се не представљају у облику споменика. Ретки су случајеви, као што је то на пример Богородица са Христом у манастиру Соколица, али не као споменик, него као скулптура. Наша традиција је: икона, фреска, мозаик, а изнад свега – храм посвећен свецу. Чак и када су у питању велики државници, као што је то велики жупан Стефан Немања, после њихове канонизације за светитеља (свети Симеон Мироточиви) због чувања светитељског култа не би требало да се представљају у неправославним формама уметности.Патријарх Павле се, на пример, мрштио на постављање споменика светом Сави у порти његовог Спомен-храма на Врачару, да би најтужнији споменик у Београду био управо подигнут патријарху Павлу на Ташмајдану, на очиглед бројног свештенства Цркве светог Марка. У реду, патријарх Павле није канонизован, али ипак, изругивати му се оним ташмајданским чудом које гледа у кафану је испод сваког нивоа и укуса. Да имамо мало националног поноса – а и да то свештенство има имало поштовања према почившем патријарху – тај „споменик“ је требало одавно уклонити.И иначе, бројни су примери нашег неотесаног односа према великанима. Споменик светом кнезу Лазару Косовском у Косовској Митровици је још један пример неправославног односа према свецу. Онако укљештен између бурегџиница и кафића, светац који нас је венчао са Небом, нашао се у чуду. Чека барем пристојну локацију.Ако се напрегнемо до граница толеранције, што и чинимо пречесто, можемо да прихватимо да је неко желео да Стефана Немању третира као личност из света политике, дакле српског владара, оснивача једне династије, захваљујући којој средњи век у Срба није био „мрачан“ као у Европи него сјајан, са огромним достигнућима у: уметности, техници, књижевности, законодавству… Хајде да то прихватимо и „прогутамо“. Да прихватимо и то што је очигледно да овај споменик има функцију да прикаже сјај, силу и моћ садашње власти. Али замену крста мачем, е то не смемо ни да прихватимо ни да прогутамо.Замена крста мачем само је додатна деградација и указивање далеко више на световну моћ и карактер, него на светитељски значај Светог Симеона Мироточивог. Зашто је то урађено? Како је дошло до тога да „руководство из Београда“ промени већ усвојени пројекат?А онда подигнем поглед изнад споменика према савском амфитеатру, и сетим се мог колеге са факултета, Арапина. Да ли је то – то? Да ли је „Руководству из Београда“ наложено да уклони крст из руке светог Симеона, као што је то урадио мој Арапин са шаховске фигуре, јер ремети инвеститора и власника Савског амфитеатра? Да ли се Инвеститор намрштио, као и Арапин са почетка ове приче, као да је појео зелен лимун?Свако може да има свог Арапина. — mit Марија Јањушевић.18 Kommentare3 Mal geteilt

Kommentare

Ratko MilojevicBolje i sa mačem nego sa belom zastavom

  •  · Antworten
  •  · Teilen
  •  · 2 Std.

Dušan Nonković Никако са мачем, не само да не доликује мач једном свецу већ што „лиферујемо“ њиме аргунент да нас поново, првом приликом, прозову крволочним и геноцидним народом!!!

ПРАВОСЛАВЉЕ

ПРАВОСЛАВЉЕ

НАЈКРАЋА ВЕЗА БЕЗ ЛУТАЊА

ЈЕ ПРАВ ПУТ БЕЗ КРИВУДАЊА

КОШТО ЈЕ НАЈКРАЋА ЛИНИЈА

ПРАВА ШТО ДВЕ ТАЧКЕ СПАЈА

ИСТО ТАКО ЈЕ И ПРАВОСЛАВЉЕ

НАЈКРАЋИ ПУТ ДО ВЕРЕ, У БОГА

БЕЗ СТРАХОВАЊА И ДВОУМИЦА

ПРАВО СЛАВЉЕ, ПРАВОСЛАВЦА

СУНЧАНИ ЗРАЦИ ПУТУЈУ ПРАВО

БЛАГОСИЉЕМ ПУТ НАМ СВЕТЛЕ

БОГ НАМ СУНЦЕМ ОСМЕХ ШАЉЕ

И СА ЊИМЕ СВИМА ЖИВОТ ДАЈЕ

БЛАГОСЛОВОМ НАМ ДУШУ ДАЈЕ

УЗ ЊУ ЈОШ ПОНЕКОГ АПОСТОЛА

КАО И СВЕТОГА САВУ И АНЂЕЛЕ

ДА НАС СТОЛЕЋИМА ПАЗЕ И УЧЕ

БЕЗ БОГА СУНЦА И ЊЕГОВА СЈАЈА

НЕ БИ БИЛО СВЕТА НИТИ ЖИВОТА

НИТИ СВЕТОГ САВЕ, НИТ АНЂЕЛА

НИТ БИ БИЛО ИКА ПРАВОСЛАВЉА

ПРАВОГА ПУТА ДО ВЕРЕ У ХРИСТА

НАЈКРАЋЕ СТАЗЕ, ДО ВЕРЕ У БОГА

ПРАВОСЛАВЉЕ ЈЕ БИЛО И ОСРАЛО

СПАСЕЊЕ КРОЗ СПАС ТУЂЕ ДУШЕ

ДРЕВНА ВЕРА СЛАВНИХ ПРЕДАКА

СВЕТОСТ, БЕЗ ПОЧЕТКА А И КРАЈА

Душан Нонковић Теодоровић

РОДОЉУБЉЕ

РОДОЉУБЉЕ

СРБИЈА НИЈЕ МОЈА ЗАСЛУГА НИТИ ПЛЕН

ОНА МИ ЈЕ СА РОЂЕЊЕМ УДАХНУТИ ЦВЕТ

РОДОЉУБЉЕ

КО МИСЛИ ДА ЈЕ РОДОЉУБЉЕ ФАШИЗАМ

А ВОЛЕТИ СВОЈУ РОДНУ ГРУДУ, РАСИЗАМ

ТАЈ ОДАВНО НЕ ЗНА, ШТА ЗНАЧИ ЉУБАВ

ЈЕ ЗЛОНАМЕРАН ИЛ´ЗАМАГЉЕНОГ ВИДА

КО НЕ ВОЛИ СЕБЕ, НЕ ВОЛИ НИ ДРУГОГА

КО НЕМА ЕМОЦИЈА ПРЕМА СЕБИ И СВОМ

КАКО ЋЕ ИХ МОЋ ИМАТ ПРЕМА ДРУГИМА

РОДОЉУБЉЕ НИЈЕ НАЦИЈА НИТ МРЖЊА

РОДОЉУБ БИТИ ЈЕ ВИШЕ И ОД ТОГ СВЕГА

РОДОЉУБЉЕ ЈЕ ЉУБАВ И ДИВНО СЕЋАЊЕ

НА СВЕ НАЈЛЕПШЕ, ИЗ МЛАДОСТИ СВОЈЕ

РАШИРЕНИМ РУКАМА У СУСРЕТ ТРЧАЊЕ

РОДОЉУБЉЕ ЈЕ ЉУБАВ А НЕ РАСИЗАМ

ПЛАМЕН ЖУДЊЕ ЗА РОДНИМ КРАЈЕМ

МАКАР ОН ТО БИО И УСРЕД ТУНГУЗИЈЕ

БИЋЕ И ОСТАЋЕ ОД ВЕЧНОСТИ ЉУБАВ

САСВИМ СЛУЧАЈНО ЈЕ, МОЈ РОДНИ КРАЈ

СРБИЈА МОЈА ГОЛЕМА РАДОСТ И ЖУДЊА

СРБИЈА НИЈЕ МОЈА ЗАСЛУГА НИТИ ПЛЕН

ОНА МИ ЈЕ СА РОЂЕЊЕМ УДАХНУТИ ЦВЕТ

РОЂЕНОГ МИ КРАЈА, НАЈДИВНИЈИХ БОЈА

ДА МИ МОЈЕ СРЦЕ, РОДОЉУБЉЕМ КУЦА

Душан Нонковић Теодоровић

ČESTITAM SVIMA I OVU NOVU 2021 SA ŽELJOM DA SE NIKADA NE ZABORAVI LEGENDARNI GOVOR MIKSA TEODORAKISA ODRŽANOG U ATINI UZ PRATNJU SVOGA ORKESTRA :

https://dijaspora.wordpress.com/2017/12/09/govor-mikisa-teodorakisa-na-koncertu-u-atini-trg-sintagma-odrzanom-26-aprila-1999-godine-u-znak-protesta-protiv-bombardovanja-srbije/

БУДИМО ПОТОМЦИ ДА БИ БИЛИ ПРЕЦИ – BUDIMO POTOMCI DA BI BILI PRECI

Одавно није снимљен овако добар руски филм о Другом светском рату

Одавно није снимљен овако добар руски филм о Другом светском рату

Филм „Подољски кадети“ је снимљен уз велико поштовање и пажњу према историјским чињеницама. Источни фронт се приказује сасвим другачије од онога на шта су навикли западни гледаоци.

Почетком новембра у руским биоскопима је почео да се приказује филм „Подољски кадети“ („Подольские курсанты“). И одмах је засенио већину новијих филмских остварења посвећених совјетско-немачком сукобу у Другом светском рату. Руска публика је високо оценила филм, а ускоро се очекују премијере у Европи и САД.

Херојска историја

Вадим Шмељов/Централ Партнершип, 2020.

Филм је заснован на догађајима с почетка октобра 1941, које је маршал Георгиј Жуков окарактерисао као најопаснији период битке за Москву. Тих дана совјетске трупе које су браниле југозападне прилазе престоници нису имале ниједну јединицу способну да се одупре непријатељу.

Требало је да се спречи неометано пребацивање трупа немачке армије „Центар“ у овом правцу према Москви, а такође да се добије на времену како би се учврстили одбрамбени положаји непосредно испред улаза у град и како би пристигле резервне јединице из удаљених делова земље. У ту сврху је у сусрет Немцима послато 3.500 кадета двеју Подољских војних академија – пешадијске и артиљеријске. Требало је да ти драгоцени кадрови по завршетку школовања постану официри, али у овим критичним околностима су морали да се боре као обични војници.

Вадим Шмељов/Централ Партнершип, 2020.

Команда је рачунала да ће кадети бар пет дана задржати напредовање непријатеља у Калушкој области (150 км од Москве). Кадети су изгубили 2.500 људи, али су издржали целих дванаест дана, толико потребних Црвеној армији.

Источни фронт на филмском платну

Вадим Шмељов/Централ Партнершип, 2020.

„Подољски кадети“ заузимају посебно место међу филмовима о ратном сукобу између СССР-а и Трећег рајха, познатом у Русији под називом Велики отаџбински рат, а на Западу као Источни фронт. У овом филму нема никаквих клишеа везаних за совјетски период, на које су западни гледаоци толико навикли.

Америчка и европска кинематографија ретко даје веродостојну слику конфронтације Црвене армије и Вермахта. Довољно је сетити се сцене из „Непријатеља пред вратима“, када совјетска пешадија јуриша на немачке положаје као стадо оваца са једном пушком на тројицу, а у леђа их рафалном паљбом „подстичу“ казнени одреди сопствене армије.

Стварност је, међутим, била сасвим другачија. Црвена армија је имала сасвим довољно оружја, а казнени одреди су хватали дезертере у позадини, а понекад су се и сами упуштали у борбу са непријатељем.

Додуше, и поједине руске филмаџије не заостају за својим западним колегама када је реч о блаћењу Црвене армије. Напротив, дешава се и да их превазиђу. У савременим руским филмовима о Другом светском рату можемо видети совјетске војнике у виду недисциплиноване гомиле која не гори од жеље да ратује за отаџбину, генерале који се никада не трезне, а своје војнике без имало сажаљења шаљу неприпремљене у смрт. Најомиљенији ликови појединих руских редитеља су злогласни „политрук“ (политички руководилац) и официр Народног комесаријата за унутрашње послове (НКВД) који рукама крвавим до лаката са задовољством стреља обичне војнике, и са разлогом и без разлога.

Нема блаћења историје

Вадим Шмељов/Централ Партнершип, 2020.

Чињеница је да у рату може бити и догађаја који војнику или официру не служе на част, али ако се такве епизоде уздигну на ниво апсолутног, онда гледалац у целини стиче изопачену представу и о рату, и о улози армије у њему. У „Подољским кадетима“ нема тих модерних клишеа. Филм је снимљен на основу докумената Министарства одбране РФ, немачких архива и сачуваних сећања учесника описаних догађаја.

Кадети у овом филму нису бесловесно стадо које команданти и комесари шаљу на кланицу. То су обични момци, многи још немају ни осамнаест година. Они једва чекају да се сукобе са непријатељем, али осећају и страх. Труде се да победе тај страх како не би издали другове и своје најближе, и неко то постиже са већим, а неко са мањим успехом. Вадим Шмељов/Централ Партнершип, 2020.

Генерали нису приказани као пијана стока, као код других савремених руских редитеља. Овде је генерал прави „ћале“, како се изразио војни историчар Алексеј Исајев, војницима је он као отац, чврст и одлучан човек који уме да преузме одговорност. Он по наређењу одозго шаље војску у огањ, али ако му се пружи и најмања могућност да спасе живот својим војницима, он је неће пропустити.

Појављује се у филму и политрук, али он не држи пиштољ уперен војнику у слепочницу, него учествује у борбеним дејствима као и други, па чак и усрдније и жешће него други. И заиста, главни задатак политичких руководилаца у рату није био да стрељају што више људи у свом народу, него да надахну војнике за борбу против непријатеља. Није случајно што су њих Немци увек прве ликвидирали кад им се пружи таква могућност.

Веродостојност

Вадим Шмељов/Централ Партнершип, 2020.

„Подољски кадети“ су снимани управо на терену где су вођене борбе, у Калушкој области. Ту су према сачуваним документима врло пажљиво реконструисани сви детаљи: река, мост, куће, утврђени положаји, униформа и оружје.

Компјутерска графика чини само 10% свих ефеката у филму. Из музеја су за потребе снимања довезени и рестаурисани оригинални немачки оклопни транспортери и тенкови Т-4, Т-2 и Т-38, совјетски противтенковски топови калибра 45 мм и чувени тенкови Т-34.

„Веродостојност је важнија од свега“, каже Игор Угољников, један од аутора сценарија и продуцент: „Историјски консултанти су све време били присутни на снимању и чак су проверавали који број се лепи на тенк и који је број дивизије. Хтели смо да постигнемо максималну прецизност, да филм буде што ближи стварности“.

Вадим Шмељов/Централ Партнершип, 2020.

Војни историчари у целини позитивно оцењују филм, али скрећу пажњу да много тога није приказано. На пример, нису приказана коришћена зенитна оруђа, хаубице и минобацачи, као ни борци 312. стрељачке дивизије који су са крила покривали кадете. Али „оно што је приказано, приказано је на високом нивоу. У целини је филм добро урађен… Нема сумње да је савремена руска кинематографија направила велики корак напред“, сматра Алексеј Исајев. 

Извор: https://rs.rbth.com/arts/91233-podoljski-kadeti-ruski-ratni-film

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!

SAMO DA RATA NE BUDE…Video