ЗА ВАСКРС 2021.
СЕЋАЊЕ НА СТАРЕ МАЈСTОРЕ ПОЕЗИЈЕ
ПРИЛИКА ДА И ОНИ СВОЈИМ СТИХОВИМА БУДУ МЕЂУ НАМА
Нема више старих песника
Нити има таквијех стихова
Попут ових што вечно живе;
Бацајте сами у огањ децу
Стресте са себе робство и срам…
Небо ће плакат дуго и горко
Јер неће бити србина…
Или;
Остајте овде
Сунце туђега неба
Неће вас грејат кошто ово грије
Грки су тамо залогаји хлеба
Где брата нема и где свога није…
Или;
Јесте ли ми род сирочићи мали
Или су вас можда јади отровали
Па дођосте амо да кад љјуде знамо…
Да се и ми скупа мало поиграмо
Ћиу ћиу ћи,
Ми смо мале ал смо знале
Да нас нико неће хтети
Нико смети
Тако волет као ти ћиу ћиу ћи…
Или:
Они многи што су били
За времена тужна твога
У кадифи и у Свили
Сред гроба су леденога
За име им незна нико
Ко да никад нису били
А тебе су наша дико
Ловорови венци свили…
Или:
Санта Марија дела салуте…
Или;
Емина…
Или;
Привиђење-
Од моје маште сва си ткана…
Или;
Коло коло наоколо
Виловито плаховито
Брже браћо амо амо
Да се скупа поиграмо…
Или;
Крвава бајка
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa đaka u jednom danu…
Да не набрајам више
Мили роде
Шта сад рећи овом свему
У овом нашем сад времену
До дошло је време неко
Време јагме и похлепе
Лажног сјаја и гламура
Празних шака а и душа
За вечност их није брига
И сада им је важнија
Лажна свила и кадифа
Од ловоровог венца спаса
Из вечитога мрког мрака
И вечнога заборава
Важнија им је и сад кадифа
За живот без иког трага
Од ловорова венца вечна
Тек кад пођеш на пут вечни
Схватићеш да немаш ништа
И да је без ловоровог венца
Сасвим празана
хладна душа твоја
Све што оста од поета
Сад нам је Скадарлија
Утеха и жудња тешка
Што на поете старе сећа
Да нам души ране вида
Сећањем на давне дане
На пролазност и на вечност
Које сада више нема
На Диса се сада сећа
И истину што нам рече!
Душан Нонковоћ Теодоровић
Filed under: AKTUELNO, Literatura, Srpske Novine, Umetnost, Vesti, Zbirka pesama D.N. | Leave a comment »
Dobro dosli na Internet prezentaciju srpske dijaspore 