ИНТЕРВЈУ
ВЕЉКО ГУБЕРИНА ДОАЈЕН ЈУГОСЛОВЕНСКЕ АДВОКАТУРЕ “ НИКО ЗАЛУД ЗЕМЉОМ НЕ КОРАЧА “
ДА СУ СРБИ ПАМТИЛИ ИСТОРИЈУ ДО ОВОГА НЕ БИ ДОШЛО!
Вељко Губерина је један од доајена југословенске адвокатуре . Рођен је 9. септембра 1925. године у Вргин Мосту, на Кордуну . Борио се и изборио против смртне казне. Младић и старац . Нејаке је од јаких бранио . Мале је учинио великим .Неуморни краљ судница , осим што је бранио више од од 750 осумњичених, написао је и на десетине књига, међу којима су “ Бранио сам“ , „Реаговања“ , „То сам и рекао“ , „Сведок историје“… итд . Никад на раскршћу. Ни пречицом, ни заобилазницом, никад на погрешном колосеку. И увек испред. Предодређен да побеђује. Пакосници су знали да говоре: – Зар је овај још жив? “ А он је остајао достојанствен, недодирљив, неподмитљив. Кад су сви говорили углас, ћутао је ! Кад су сви ћутали, плашећи се и своје сенке- он је говорио! Осуђивао свет, плакао над судбином мале Милице Ракић , плакао са лелекачама које синове изгубише на Косову . Године 2000. одлазио у Косовску Митровицу да одбрани Србе од монтираних судских процеса . Старац са еликсиром младости, енергије и упорности . О њега су оштрили зубе и често без зуба остајали, јер Вељко Губерина је доајен југословенске адвокатуре, велики Србин и велики Православац, добитник ордена Саве првог степена 1977. године Признање му је уручио Патријарх Србски Господин Павле лично . Био је два пута председник адвокатске коморе Србије , једном председник Савеза републичких и покрајинских адвокатских комора Југославије . Често помаже православне манастире .На правном факултету додељује се награда за беседништво, коју је он устројио . Својим неуморним прегалаштвом доказао је да “ нико нико залуд земљом не корача“ . Оваква инспиративна биографија била је изазов за овај интервју .
– Бранили сте Србе са Косова, зато нас интересује Ваше мишљење о независности ове србске покрајине?
-То је оно због чега морам да признам – да горим , јер припадам генерацијама које су расле , развијале се и стасавале на Косовском миту. За мене, као човека са Кордуна , чији су родитељи живели под Фрањом Јосипом и Аустроугарском , који су исто тако имали сан , да један део , тај део србског народа буде придодат нашем центру Србији . Они су доживели 1918. годину . Ја сам рођен у земљи у којој су остварени снови нас Срба из свих могућих крајева . Зато отворено кажем да то нико не може да оспори . Зато кажем и да сагоревам по том питању .Људи су ми говорили : – Ако, нека је пропала твоја Србска Крајина , псовао си, сви знамо у овој улици! А ја овде станујем 61. годину ! У улици Кнеза Милоша у Београду. Цела ова улица је центрум . Овде је председништво Владе, овде је Генералштаб , овде су сви судови , али и сва могућа финансијска олигархија , сви су се они овде сконцентрисали . Овде је центар Београда, а Београд је центар србског народа!
-Говорите узбуђено и огорчено ?
– Био сам јако разочаран што после петог октробра, који сам као и многи други једва дочекао и сматрао сам да ће за неколико година од тада доћи поново оно срећно доба у коме сам рођен и у коме сам живео и које сам са правом опет очекивао . Међутим, видео сам да се то није остварило и због тога сам почео да пишем неку врсту монографије . Не монографије моје породице, него прилика , времена у коме сам живео . С обзиром на порекло моје породице, на евентуални мој статус и на начин на који сам кроз живот ишао , био сам у ситуацији да све добро пратим . Осмотрио сам све тадашње догађаје . Да се похвалим, управо је објављена моја књига „Сведок историје“ , која обухвата период од мог детињства у Вргинмосту и Кордуну, где сам рођен, до Карловца, где сам ишао у основну школу и у Гимназију . До 1941. године живео сам срећно, све до доласка усташа. Тада сам морао да побегнем у Србију, као и сви остали . За време окупације, био сам лепо примљен у Јагодини .
– Јагодина Вам се одужила ?
– Јагодина то памти. Чак сам добио и плакету града , као заслугу што сам свуда причао да никада нећу заборавити прво парче избегличког хлеба, које сам добио у Јагодини , као и многи други Срби који су у Србији затражили уточиште . То сам увек причао, од Марибора доле до Битоља . И зато је то дивна и велика ствар , јер ја сам много пропутовао и свугде о томе говорио. Због тога је чак и Генерал Петар Грачанин , који је по свом статусу после Другог свтског рата био најутицајнији Јагодинац , а био је добро обавештен о мојим иступањима, једном приликом казао :“ Вељко Губерина је господин који је рекао да никада неће дозволити да се неко „набаци“ на било ког сељака из среза Величког Јагодине и Поморавља „. Дошли смо све су нас издржавали , прихватили под свој кров и сви смо остали живи . И сви смо се вратили тамо одакле смо побегли . Због тога сам био дужан да опишем то време у коме сам живео. Да опишем и оне личности које су по мени биле врло значајне за живот моје државе . Описао сам и ове последње догађаје . Ја то свуда отворено причам, зато мене нема на телевизији , ни у новинама, јер кажем једну ствар …
– А шта то кажете?
-Обраћам се председнику Републике и Премијеру речима : – “ Председниче Републике , Премијеру , како то да нисте никада казали : ви господо из НАТО-а , који сте нас тако зликовачки напали без одобрења ОУН ;, говорили сте да сте то морали да урадите , како би спасили од хуманитарне катастрофе милион Албанаца , које је Милошевић протерао са њихових огњишта , иако то није тачно ! Није их протерао Милошевић , него су их протерале ваше бомбе „! Али, у то не улазим . Међутим , како то председниче , како то по Богу брате да Вас Америка и цео свет одушевљено дочекају , а ви немате смелости да кажете : – “ Ако сте нас бомбардовали да се Албанци врате на своја огњишта , зашто сад дозвољавате њима , да терају наш народ, који је тамо по прецима везан за свој завичај“! И друга ствар, свима сам рекао да ће одговарати да ли на суду , да ли пред историјом србског народа . Зато ми је савест мирна, зато ме народ и сад зове у разне крајеве, иако се о томе не пише. Ја пишем , јер моје књиге , од Канаде до Аустралије , иако ни једна није пуштена у продају, него је по једна отишла свим нашим архијерејима , који их носе са собом . Моје књиге се налазе тамо у њиховом библиотекама , тако да наш србски народ на свим континентима зна да сам жив и здрав. О мом деловању извештава телевизија у Бечу , удружење „Истина“ , даје извештаје , све што кажем, забележено је у штампи.
– Какве су реакције оних који се не слажу са Вашим мишљењем?
– Није се допао мој протест овом мом комшији, овом америчком амбасадору, који се свуда меса, који је за мене као Лајстер , командант овде у име Вашингтона, али ипак су рекли : то је казао Губерина! Ја сам задовољан. Па и сада су пренели то што сам ја рекао, да нико није казао оно што сам ја казао Туђману. И мени је Туђман рекао :“ – Губерина, ви Срби из Хрватске, сте били грађани Хрватске. Па уместо да идете преко парламента ви сте направили оружану побуну против државе ! Говорио је да се позивам на стрпљење и разговор , али је увек истицао , да никада Срби нису имали државу на територији Хрватске и да су били грађани Хрватске , који су подигли побуну и зато Хрватска има право да свим средствима заведе ред и мир ! А ја сада питам Тадића, питам Коштуницу , како то да ако то не зна Буш , јер Американци 250 година немају своје државности , ни државе, а ми који припадамо државама Европе, који смо хиљадугодишњи народ, како то да не кажете сада ви , са своје стране : а шта су били Шиптари на територији Србије? Били су грађани државе Србије! Па зар они нису извршили побуну, оружани устанак против Србије ? Зато сам миран, о томе говорим и у мојој последњој књизи. Износим све што се дешавало и морам да признам, да је од 1965. године било више поштовања , и за време Броза , него што има данас..
– Шта би посебно желели да поручите читаоцима?
– Без обзира на све ја верујем да неће бити продатих душа који би и своју породицу продали за тај проклети долар и да се премијер Коштуница тргао, јер овако није говорио петог октобра . Али , али када није могао од оног шиптарског олоша четири сата да дође до Грачанице и стигне на службу , иако је био уредно најављен , онда је дошао и казао: – “ Косово је било Србско и увек ће бити Србско “ ! Е, сад и ја кажем : ако он остане при томе и ако је тако прихватио и Тадић у кога немам поверења јер верујем овом првом , ако су се тако определили, да се никада не сме прихватити независност Косова , онда има наде. Ускоро ћу бити гост у Бечу . Тамо ће моћи сви да чују поруку : нема Србина који ће икада акцентирати стварање неке државе на територији Србије , јер већ имамо шиптарску државу у Албанији . То само Американци могу да смисле, а ови други би због добре награде од стране шиптарског народа , хтели тако да причају . Али , ја ћу им рећи , да ово запамте!
-Шта је најдрагоценије што треба запамтити ?
– Нико није питао ни немањичку Србију , ни Бугарско Царство, ни Византијко, када су дошле Османлије и покориле Србске земље. Неколико векова су овде били робови, па су опет реституисане њихове слободе и 1912. године је завршено то питање. Тада је решено питање између Шиптара и нас. Е, тако исто сада . Према томе, Америко, можеш не знам каквом твојом силом да наредиш, али запамти свака је сила за времена! На крају , србски народ треба подсетити да је 1217 . године Стефан Првовенчани , син Стефана Немање , крунисан круном Римског папе за србског краља , а 1219 . године овенчан је круном Светог Саве , као Србин Православац , Стефан Првовенчани . Према томе , ако је 1217 . године на мапама света Србија била уписана као Краљевина, погледајте данашње мапе и погледајте где хоће да се испише име државе Албаније . Можда да сте то памтили , до овога не би дошло !
Разговарала : Славица Јовановић
Интервју објављен у „Народној стварности“ од 12. октобра 2006. године
Dobro dosli na Internet prezentaciju srpske dijaspore 