ИЗАБРАНИ ДОБИТНИЦИ КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ „НЕВЕН“

Пријатељи деце Србије

Косовска 19, 11000 Београд

тел.: 011/ 3343 247 и 3343 135

E-mail: pds@EUnet.rs

13.09.2017. у Београду

ИЗАБРАНИ ДОБИТНИЦИ КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ НЕВЕН

Организација Пријатељи деце Србије са радошћу објављује победнике конкурса Књижевне награде „Невен“, дела издата у 2016. години. На овогодишњи конкурс је стигло 80 наслова намењених деци, из 15 издавачких кућа.

Жири за белетристику у саставу Милован Данојлић, Гордана Главинић и Ивана Мијић Немет одлучио је, да у конкуренцији 32 књиге, награду „НЕВЕН“ додели УРОШУ ПЕТРОВИЋУ за књигу „КАРАВАН ЧУДЕСА“, издавача Лагунa.

Најбољи илустратор је МАЈА ВЕСЕЛИНОВИЋ за илустрацију књиге „УЉЕЗИ“, одлучио је жири у саставу Jaна Вуковић, Бојан Стеванић и Братислав Миленковић. Жири је ове године у избору имао 33 наслов. Изабрану књигу издала је Фабрика књига.

У категорији популарна наука стигло је 16 књига, а жири у саставу Љубица Урошевић, Милован Данојлић, Гордана Главинић и Ивана Мијић Немет изабрао је књигу издавачке куће ПчелицаМАРИЈА КИРИ“, аутора АЛЕКСАНДРЕ БОЈОВИЋ

Додела награда лауреатима је 5. октобра у 13 сати у Свечаној сали Скупштине града Београда. Награда се традиционално додељује у току Дечје недеље.

Књижевну награду „Невен“ у 2017. години подржали су Министарство културе и информисања, Министарство за рад, запошљавање, борачка и соц. питања, и Продуцентска кућа НИРА.

Пријатељи награде су Скупштина града Београда, Модна кућа „Мона“, и Књиговезница Паштрмац.

О награди „Невен“

Установљена 1955. године, награда Невен подстиче стваралаштво за децу, афирмише ауторе и најуспешнија остварења за децу. Пријатељи деце Србије је додељују у три категорије: белетристика, илустрација књиге – сликовнице и популарна наука.

Награду чине повеља чији је аутор Душан Петричић и новчани износ. Додељује се  сваке године за издања штампана у претходној години.

Advertisements

Учитељици и управници војне болнице Бугари пресудили у Првом светском рату

Учитељици и управници војне болнице Бугари пресудили у Првом светском рату

Милева Шкрљић, учитељица и управница војне болнице била је омиљена међу ђацима, који су је, када би се селила у други град, испраћали са цвећем и сузама

Име Милеве Шкрљић много значи, али није довољно познато. Она је тек једна од потврда колико се нечија храброст олако заборавља, али и опомена колико је неправедно заборављати такве хероине. Милева је била учитељица и управница болнице у рату. Омиљени педагошки радник и храбра неговатељица.

Познато је да је рођена у Крагујевцу и да је завршила учитељску школу, а потом се запослила на обали Ибра. Рашка је било место њеног службовања у којем је стекла велике симпатије ученика и њихових родитеља. Била је обожавана учитељица, особа од знања и поверења. Али, ни овде, као ни у другим школама, није се дуго задржала, јер је била удата за полицијског писара, који је стално мењао службу. Делила је са њим чергарску судбину и вечно рађање живота на новим адресама. Није се бунила против тога, али се никада није навикла на растанке са ђацима и никада није престала да плаче у тим тренуцима. У књизи „Знамените жене Србије“ Жика Марковић је записао да су Милеву када се селила из Рашке испратили сви мештани, па и они са највишег брда. Кола су јој била окићена најлепшим цветовима. После тога је једно време живела и радила у Чачку.

„Заволела је питомину крај Мораве. И људи су јој били питоми као трава уз реку. Када је напуштала град плакала је више од деце и родитеља. Дошли су „Драгачевци“ да је трубама испрате“, наводи Марковић.

И опет је променила средину, школу, ученике. Запослила се као учитељица у Краљеву, а затим је отишла у Власотинце. Најдуже је радила у Књажевцу, али ни та епизода није потрајала. Где год да је, макар и на тренутак, боравила, освајала је и децу и одрасле. Сваку школу је остављала у сузама, а пратили су је са гласним и ретким похвалама. Милева је била и чланица „Кола српских сестара“, па је њено име увек и свуда имало додатну тежину.

Када је 1912. године почео Балкански рат, схватила је да јој је место међу рањеним и болесним. Напустила је Књажевац и кренула пут Пирота, а затим стигла у Куманово. На себе је преузела одговорност да води болницу Моравске дивизије, која је у том моменту могла да рачуна на десет сестара и само једног доктора. Није јој било лако. Једна болест је утихнула, а онда је дошла друга, исто опасна. Пегавац се ширио, али и паника међу медицинским особљем. Милева је једина успевала да остане прибрана, да теши сестре, носи се са крвљу и гнојем, лечи болесне.

После битке на Брегалници, показала је нарочиту храброст у спречавању колере. У Велесу је дочекивала колоне рањеника, па је једне слала даље, у Скопље и Београд, а други део је остављала овде.

„Болница у Велесу је постала прави штит против ширења епидемије колере. Болест је могла до Велеса, али од њега није смела да се пропусти. Имала је свој карантин и из њега се излазило само после сигурне провере здравственог стања. Многи ратници су се бунили против овог, али је Милева била јасна: „Боље је, ако Бог то хоће, да ви или ја страдамо, него да нам се тамо по Србији деца заразе, и то од кога, од очева, несрећо наша“, тако је говорила ова храбра жена, а пренео Марковић.

Када су фронтови затворени и мир накратко завладао, Милева се вратила учитељском раду. Била је пресрећна што је опет међу децом, а нову службу је добила у Врању. Међутим, убрзо је почео Први светски рат и она се поново обрела међу рањеницима. Постала је управник војне болнице у Врању. Дан и ноћ је видала ране војницима, спасавала их од сигурне смрти, храбрила, „терала“ пегавац. Међу њима је било много очева њених ученика. Имала је већ толико искуства да је могла да парира докторима и сви су се дивили њеној прибраности и пожртвованости.

Када су Бугари ушли у Врање и болницу окупирали својим људима, Милева је као управница требало да је преда непријатељу. Али, није успела да се на време повуче са српским трупама. Био је 29. новембар 1915. године, тачно у поноћ, када су на њена врата почели да лупају бугарски војници.

„Двојица су јој наредила да готово полунага, али везана, крене напред. Дотерали су је у центар града. Ту су већ били неки виђени Врањанци, и на тргу су везали „сваког за сваког“. Истерали су их из града. Увели у оближњу шуму. Пронађени су после два дана. Нико од њих није био убијен метком. Сви су клани. Свима су сечени делови тела. Тешко их је било уопште покупити. Био је то хир бугарских кољача и џелата“, записао је Марковић тужну причу о томе како је завршила ова храбра жена. Додао је још само да је, као и остали који су тог дана страдали, тихо и готово кришом сахрањена вољена учитељица.

ЛЕЧИЛА ЛЕПОМ РЕЧЈУ

„Била је права киша, она што утања. Па, суснежица. И, редом, хладно, па киша, суснежица а она са шаторима или у покојој приватној кући, где се могло… Харала је срдобоља. Страшно и престрашно обољење. Горе од свих рана стечених на фронту. Некако с рањеницима је било и овако и онако, али се издржавало. Тамо где се није могло леком и операцијом, Милева је тражила лепу реч: „Лечи и лепа реч, лечи!“, често је говорила немоћним сестрама“, наводи Марковић како је Милева превазилазила тешке ратне дане.

Татјана Лош

Извор: Вечерње новости

ЛЕПОТЕ СУНОВРАТА-Аутор, Светлана В. Раденковић

Preporuчуje Radovan Milić

Dragi moji prijatelji. Sa velikom pažnjom više puta pročitao sam knjigu pesama “Lepote sunovrata“ od Svetlana V.Radenovic . Pesme su pune emocija, sećanja, ljubavi i.pogleda na budućnost i ljubav. Pesnikinja lepo kaže “sa tobom, na umu,jedino sam cela, moguli nadanja da se vrate? Ili je zaborav lepši? Lepe reči koje krase ovu predivnu knjigu. Pesnikinja oduvek su postojale dve staze, jedna sa cvećem, druga sa trnjem“ meni se najviše dopala pesama MAMA u kome opeva ljubav svoje majke i deteta. Knjigu treba pročitati. Sve čestitke gdjici Svetlani.

Bild könnte enthalten: im Freien, Text, Natur und Wasser

Трифун Дробњак из Шапца освојио је награду за најуспешније афоризме

 

‘Међународном конкурсу  хумора и сатире у Мркоњић Граду 2017. године   у Организацији ’’ Клуба Уметничких душа ‘’  Трифун Дробњак из Шапца  освојио је награду за најуспешније афоризме
Трифун  Дробњак угледни адвокат из Шапца, широј јавности је  познат као оснивач и председник ШЕП-а , Шабачког еколошког покрета и по томе што је неуморан у свом раду, за чистију планету , али је  све  присутнијии  као сатиричар, са својим сатиричним причама и афоризмима , заступљен је  у многобројним зборницима и књижевним часописима , тако да је овогодишње признање из  Мркоњић Града доспело у праве руке .

На задату тему ‘’ Припрема мишљења за ….’’  Трифун је освојио награде у следећим категоријама : најдуховитији афоризам и топ 10 награђених афоризама .
НАЈДУХОВИТИЈИ АФОРИЗАМ
Трифун Дробњак – Шифра: „Биће боље, кад буде горе“ – Шабац

– Ако мислиш да дуго живиш, немој да мислиш.

Трифун Дробњак – Шифра: „Биће боље, кад буде горе“ – Шабац

-. Срби су највећи добротвори Запада. Бесплатно им школују радну снагу.

– Хтио је да поднесе писмену оставку на свој руководећи положај, али је био неписмен.

– Светски прваци смо у решавању проблема. Нажалост, само у шаху.

– Волео је државу до њене последње паре.

– И животиње су добиле пасоше. Најзад да и мој пасји живот има нешто људско.

– С обзиром на економску ситуацију, ускоро жемо сви живети као у рају. Бићемо обучени као Адам и Ева.

-. Имао је толико врлина, али због своје скромности није хтео да покаже ниједну.

– Радујте се садашњости. Само Бог верује у нашу будућност.

– Једва чекам да дође празник рада. Да се одморим од нерада.

-Медији су слободни, без последица могу да објаве лажну временску прогнозу.

А организатори написаше и следеће :
-Књижевни одговорно без страха и по задатку сатире своје радове послаше сатиричари из следећих земаља и градова: Србија – Београд, Лесковац, Ниш, Рума, Младеновац, Зрењанин, Земун, Врбас, Јагодина, Нови Сад, Пожаревац, Чапљинац/Дољевац, Крушевац, Вршац, Церовац/Шабац, Шабац, Књажевац, Бајина Башта, Аранђеловац, Рача Крагујевачка, Крагујевац, Горњи Милановац, Житковац/Алексинац, Књажевац, Кланица/Дивци, Ужице, Врање, Панчево, Параћин, Сомбор, Хрватска – Загреб, Задар, Ријека, Госпић, Славонски Брод, Вуковар; Македонија – Пехчево, Скопље, Тетово, Црна Гора – Подгорица, Пљевља, Бугарска – Пловдив Холандија – Херлен БиХ (РС и ФБиХ) – Бања Лука, Сански Мост, Фоча, Коњиц, Братунац, Требиње, Горња Махала/Вишићи, Рогатица, Сребреница, Шипово, Мркоњић Град. Србија се и ово године показалa као најхрабрија у овом такмичењу. Можда због честих избора! Можда…И остали су имали ријетке тренутке славе. На тему ХVI конкурса хумора и сатире: „Припрема мишљења за…“ пријавило се 155 аутора који су послали: – 1.250 афоризама; 55 прича; 120 пјесмама; 115 епиграма; 20 пјесама у акростиху, 15 шала и пошалица, 10 басни, 15 модерних бајки и 9 хуморески. Комисија или први сатирички обојени читачи пажљиво је прочитала све приспјеле радове и пред суд сатире изнијела оно што се изнијети смије. Ко се припремао или припрема за властито мишљење показаће „Зборник (не)припремљеног мишљења“.
Трифун Дробњак (1).jpg

1149007_489879004433105_1463598419_n (1).jpg
Са конференцијом за новинаре у „Гласу Подриња“, Шабачки Еколошки Покрет057 (1).JPGТрифун Дробњак адвокат, еколог , сатиричар

547473_507860582634947_45070275_n (1).jpg

Са  једне од многобројних трибина Шабачког Еколошког Покрета
1209196_507858062635199_1552033861_n (1).jpg

У друштву  шабачких  пријатеља  Еколошког Покрета
Забележила : Славица   Јовановић


http://www.mojenovosti.com/lat/index.php?option=btg_novosti&idnovost=140828&——-Na-Medjunarodnom-konkursu–humora-i-satire-u-Mrkonjic-Gradu-2017.-godine—Trifun-Drobnjak-iz-Sapca–osvojio-je-nagradu-za-najuspesnije-aforizme——————————————————————————————————#.Wafw3fOrTcs

 

ШТА ПИШУ ЧИТАОЦИ О КЊИЗИ; ТРАГОМ СРБА! Допиши свој коментар на адресу: dusan.nonkovic@gmx.de

Књига кошта у Србији 5 € или 600 дин. у земљама зап. Европе 10 евра

Књигу можете наручити преко: dusan.nonkovic@gmx.de

Boris Staparac:

Dragi brate Dušane danas mi stigla tvoja divna knjiga. Knjiga istorije svedočanstva korena naseg roda. Smatram da je veoma dobro uradjena i da je impresivna podatcima koje si naveo. Vidi se istrajan rad na proucavanju istorijske gradje, tako da je ovo kapitalno delo iz ove oblasti. Veoma sam ponosan i srećan što sam delić tvog velikog dela. Verujem da ova knjiga treba da se nadje u svim bibliotekama i na mnogim naučnim tribinama. Cestitam ti na valikom delu i želim da postane primećena i čitana što i zaslužuje.

КЊИГА КОШТА У СРБИЈИ 5 евра у земљама ЕУ 10 €
Заинтересовани нек се јаве на: dusan.nonkovic@gmx.de

М. Миловановић:

Драги г. Душане, шаљем ти ово које тумачи исто што и ти тврдиш у својим истрживањима и сложено у књизи ТРАГОМ СРБА и мало то истражи.Рођен и живео у Дреновцу код Параћина где се годинама истражује НЕОЛИТСКО НАСЕЉЕ.Према досадашњим мојим сазнањима изгледа поморавски потез је пун неолитских остатака,но финанска ситуација увек била препрека да се дође до историјско-архелошких сасзнања.Када сам као дете учествовао у обради наших њива(орање-копање) врло често се налазило остаци старе керамике.Књигу ТРАГОМ СРБА,прегледао и допада ми се,читаћу на тенане.Са посебним поздравом Мата.Мој брат др.Милан В.Миловановић,један од учесника у проналаску вакцине против МАЛИХ БОГИЊА,потражи на Гуглу.— in Jagodina.ГРАД НА ЈУХОРУ СТАРИЈИ ОД ТРОЈЕ И ВАВИЛОНА

ГРАД НА ЈУХОРУ СТАРИЈИ ОД ТРОЈЕ И ВАВИЛОНА Пише: Мирослав ДИМИТРИЈЕВИЋ Подграђе јухорског праисторијског града на Велик…
posebnaporodicnazavetina.blogspot.com

Светлана Раденковић:

Трагом срба: Ово је прва књига коју сам прочитала на ову тему, захваљујући Вашој промисли, која ми је пробудила жељу да је овековечите и оставите потомцима нашег српског народа као писано дело. У време мог школовања, векови наше српске цивилизације били су притајени. Хвала Вам на овом маестралном сведочанству, где чињенице излазе на видело.

Надам се да ће Ваша књига потаћи младе да пренесу Ваша запажања на млађе генерације.

Горан Андрејев:

Помаже Бог, прочитао сам вашу књигу и утисак је да ми је драго што сам је набавио, прочитао, нешто што нисам знао научио, оно што сам знао додатно утврдио.

Душан Нонковић:

Хвала свима на лепим и конструктивним коментарима као и на куповини књиге јер стим омогућујете штампање друге књиге која је већ у припреми.

Milan Rokvić:

Поштовани Душане,
Одавно сам прочитао вашу оргиналну књигу.
Све критике су позитивне, одушевила ме је теза о Србском Српа.
Стварно много тога су смишљено крили од нас. Моје скромно
мишљење да смо почели да посрћемо (срби-словени) и да нас разбијају
кад су нам наметнули јудохришчанство мачем и проливањем наше крви,
тако да смо заборавили старословенске-србске Веде.
Желим вам пуно здравља и среће, снаге да наставите ваш истаживачки рад.
Срдачан поздрав.

 

Ђорђе Маринковић

Стварно сам одушевљен са кратким уводом књиге који је ту изложен и надам се да ће бити још оваквих књига којима ће се разобличавати све лажи бечко-берлинске школе, која се данас изучава по школама и факултетима, док се истинска историја нашег народа гура у страну и такви људи је често исмевају. Зато је ваша књига велики допринос борби за Истину.

С поштовањем,
Ђорђе Маринковић

 

 

БИТКЕ СЕ ДОБИЈАЈУ ДУХОМ И КУЛТУРОМ А ГДЕ ТО НЕ ПОМАЖЕ; СВЕТЛИМ ОРУЖЈЕМ

Нека нас дух културе окупља и уједињује како не би били у тешким временима изгубљени-купимо књигу и на тај начин подржимо наше писце и песнике, истинске духовне вође како нас вишеструко јачи непријатељ не би разјединио и уништио! Сетимо се, наша народна поезија је сачувала србе и 500 година под турском окупацијом да би се на крају ипак ослободили од тог јарма.

До следећег правог вође мора се наш народ окупљати око свијих родољубивих писаца и песника и доказано поштених појединаца како би се једног дана могли ослободити удруженим снагама!!! – Душан Нонковић Теодоровић

Bild könnte enthalten: eine oder mehrere Personen und Text

Српска књижевница Гордана Павловић:

Помаже Бог, српски роде мој!
Тежак је и трновит пут да настане једна књига. Све је на писцу, од стваралачког дара, до претакања у речи, а затим и настојање да се објави. На крају настаје најтежи део-продаја књиге. Данас желим да вам понудим три изузетне књиге, и то са правом и задовољством могу да кажем као њихов уредник. Одакле смо и одакле потичемо? Да ли смо пробудили својим ћутањем Звер таме, која прети да нас прогута? Ко је био син Милоша Обилића?
Ако је неко заинтересован за ове три књиге може се јавити у порукама…
„Трагом Срба“-Душан Нонковић
Роман „Спас“-„Буђење звери“-Младен Несторовић
„Три српска витеза и деспот“-Милош Елек Вукотић
Хајде, да покажемо да нам је стало до традиције, наше историје, идентитета и свега онога што чини ову нашу душу православну…
Велико хвала унапред.

ДРУГИ МЕЋУНАРОДНИ КЊИЖЕВНИ КОНКУРС ПЕСМОДАРИ МИРА 2017. ГОДИНЕ

ДРУГИ МЕЋУНАРОДНИ КЊИЖЕВНИ КОНКУРС ПЕСМОДАРИ МИРА 2017. ГОДИНЕ Због великог интересовања, у знак на Слађану Јовановић шахисткињу (16.3.1975. – 14.11.1996.), из Мачванског Прњавора која је погинула у саобраћајној несрећи, расписује се Други Међунадни књижевни конкурс под називом: ”Песмодари мира”, у сарадњи са Ииницијатором Славицом Јовановић , новинарком и књижевницом И издавачком кућом Сваирос из Београда.

Прва песма би требала буде на тему шаха са јасном поруком:

Да се сви ратови света преселе на 64 шаховска поља.

Друга песма би требала да буде на тему мира у свету, са поруком:

– Стоп ратовима! И посвећена борби против тероризма, против хемијског и биолоског наоружања, са жељом да ведрим небом узлете бели голубови мира.

Позив је упућен свим ауторима дародарима и слободарима мира. Један аутор може послати највише две песме. Радови се шаљу под пуним именом и презименом, са краћом биографијом аутора, адресом и телефоном, на е-маил slavicaj1969@gmail.com

Или на мејл slavicajov69@gmail.com

Најуспешније ауторе очекују дипломе и друге награде. Радови треба да буду на српском језику У плану је и штампање зборника у коме ће се наћи најуспешнији радови . Зборник је самофинансирајући: Учесце се плаћа са 500 динара на жиро-рачун Поштанска Штедионица , на име Славица Јовановић бр. рачуна ; 200 – 65929694 – 51 , фотокопију уплате послати мејлом, са назнаком за стампање књиге . По изласку из штампе, сваки учесник добиће свој примерак књиге.

Конкурс је отворен од до 21. септембра 2017. године , односно до Мећународног дана Мира . Све додатне информације на телефон: 061-265-83-66 или на број 063-807-59-35 .

Подсећња ради; на Први Мећународни књижевни конкурс Песмодари Мра је стигло више од двеста песама из свих крајева света и то из Ирака, Јапана, Бугарске, Македоније, Словеније, Црне Горе, Хрватске, Босне и Херцеговине, Канаде, САД-а и Србије од скоро стотину аутора. Победник првог Мећународног конкурса је Јован Н. Бундало књижевник иѕ Београда .

Bild könnte enthalten: 1 Person, Nahaufnahme