РОДОЉУБЉЕ

РОДОЉУБЉЕ

СРБИЈА НИЈЕ МОЈА ЗАСЛУГА НИТИ ПЛЕН

ОНА МИ ЈЕ СА РОЂЕЊЕМ УДАХНУТИ ЦВЕТ

РОДОЉУБЉЕ

КО МИСЛИ ДА ЈЕ РОДОЉУБЉЕ ФАШИЗАМ

А ВОЛЕТИ СВОЈУ РОДНУ ГРУДУ, РАСИЗАМ

ТАЈ ОДАВНО НЕ ЗНА, ШТА ЗНАЧИ ЉУБАВ

ЈЕ ЗЛОНАМЕРАН ИЛ´ЗАМАГЉЕНОГ ВИДА

КО НЕ ВОЛИ СЕБЕ, НЕ ВОЛИ НИ ДРУГОГА

КО НЕМА ЕМОЦИЈА ПРЕМА СЕБИ И СВОМ

КАКО ЋЕ ИХ МОЋ ИМАТ ПРЕМА ДРУГИМА

РОДОЉУБЉЕ НИЈЕ НАЦИЈА НИТ МРЖЊА

РОДОЉУБ БИТИ ЈЕ ВИШЕ И ОД ТОГ СВЕГА

РОДОЉУБЉЕ ЈЕ ЉУБАВ И ДИВНО СЕЋАЊЕ

НА СВЕ НАЈЛЕПШЕ, ИЗ МЛАДОСТИ СВОЈЕ

РАШИРЕНИМ РУКАМА У СУСРЕТ ТРЧАЊЕ

РОДОЉУБЉЕ ЈЕ ЉУБАВ А НЕ РАСИЗАМ

ПЛАМЕН ЖУДЊЕ ЗА РОДНИМ КРАЈЕМ

МАКАР ОН ТО БИО И УСРЕД ТУНГУЗИЈЕ

БИЋЕ И ОСТАЋЕ ОД ВЕЧНОСТИ ЉУБАВ

САСВИМ СЛУЧАЈНО ЈЕ, МОЈ РОДНИ КРАЈ

СРБИЈА МОЈА ГОЛЕМА РАДОСТ И ЖУДЊА

СРБИЈА НИЈЕ МОЈА ЗАСЛУГА НИТИ ПЛЕН

ОНА МИ ЈЕ СА РОЂЕЊЕМ УДАХНУТИ ЦВЕТ

Душан Нонковић Теодоровић

СВИМ НАРОДИМА СВЕТА

СВИМ НАРОДИМА СВЕТА

НЕЋЕ НИКАД МОЋИ БИТИ КРАЈА

ТОЈ СВЕТСКОЈ, ЗАВРЗЛАМИ РАТА

НИТ ЋЕ ИКАД МОЋИ БИТИ МИРА

СВЕ ДОК СЕ ОПТУЖУЈУ НАРОДИ

УМЕСТО ЏЕЛАТА, КОНКРЕТНИХ

НИТ ЋЕ МОЋИ ИКАД БИТИ КРАЈА

ПОЛИТИЦИ, ПОСВАДИ И ВЛАДАЈ

РАДИ СВОГА ЛИЧНОГА ПРОФИТА

ДА БИ ЧИНИЛИ СВЕТ РОБОВИМА

А И СЕБЕ ГОСПОДАРИМА, СВЕТА

НИТ ЈЕ ЊИМА БИТНО КО И КАКО

КОЈИХ ИДЕОЛОГИЈА И ПОГЛЕДА

ИЗВРШАВА ЊИХОВА НАРЕЂЕЊА

ТИХ ИЗ СЕНКЕ, ВЛАДАРА СВЕТА

БИТНО ИМ ЈЕ ДА ЗАЗВОНИ КАСА

ВАЖНО ИМ ЈЕ САМО ДА НЕМАМО

НИ БРАТСТВА А НИТИ ЈЕДИНСТВА

МЕЂУ НАМА И НАРОДИМА СВЕТА

КАКО ИХ НЕ БИ МОГЛИ ЗА ЗЛОЧИН

И СВА НЕДЕЛА СЛОБОДЕ ЛИШИТИ

О НАРОДЕ НАРОДЕ НЕ ВЕРУЈТЕ У

ДОБРУ НАМЕРУ СВОЈИХ ЏЕЛАТА

И СВОЈИХ А И ТУЂИХ ДУШМАНА

НЕ ВЕРУЈТЕ ДА ЈЕ НАРОД КРИВАЦ

ИЗА СВАКОГА ЗЛОЧИНА, СТОЈИ

ТЕШКО ПРОВИДЉИВА ПОЗАДИНА

Душан Нонковић Теодоровић

Umesto duge na Nebu

Veruj u mene i naše proleće

УКРАДЕНИ БРКОВИ

Уочи католичког божића 2020.

БРКОВИ

ДОК СЕДИМ ЗА СТОЛОМ ЈА СА СИНОМ

УНУКОМ ОЦА МИ КОЈЕГА НЕ ПАМТИМ

ПОГНУТИ НАД ХРПОМ СТАРИХ СЛИКА

СИН ПОДИЖЕ ГЛАВУ И СЛИКУ МИ ОЦА

У ОЧИМА ВИДЕХ НА ХИЉАДЕ ПИТАЊА

СТАВЉАЈУЋИ ДВА ПРСТА, ИСПОД НОСА

С` ТУГОМ ЗАЈЕЦА; ТАТА ЗАШТО ЈЕ ДЕДА

ЗАШТО ЈЕ НОСИО БРКОВЕ СВОГ ЏЕЛАТА

ДА СИНЕ

И ЈА САМ СЕБИ ПОСТАВЉАО ТО ПИТАЊЕ

НИТ ЈЕ БИО НЕМАЦ НИТ НЕМАЧКИ ВОЈНИК

САМО ЖЕЉЕЗНИЧАР У КРАЉЕВУ СТРЕЉАН

КО ТО ЗНА ДАЛ ЈЕ И ТАДА ТЕ БРКОВЕ ИМАО

МЕНИ БЕШЕ ТЕК НЕШТО ВИШЕ ОД ГОДИНЕ

ЈЕДНОГ ДАНА САМ СХВАТИО

ДА НИЈЕ НАРОД ПО УГЛЕДУ НА ХИТЛЕРА

ТАКВЕ БРКОВЕ НОСИО, ТАКВА БЕШЕ МОДА

КО ДА ЈЕ ИСТОГ ТРЕНА МИ СИН СХВАТИО

ДА ЈЕ ХИТЛЕР, ОД НАРОДА БРКОВЕ УКРАО

ДА БИ НАРОД МИСЛИО ДА ЈЕ ЊИХОВ ДЕО

ДА БИ ЗА ЊЕГ ШТО ВИШЕ СВЕТА ГЛАСАЛО

ОСТА САМО ЈЕДНО, НЕРЕШЕНО ПИТАЊЕ

ЗАШТО СУ САВЕЗНИЦИ ПРОТИВ ХИТЛЕРА

1999. БИМБАРДОВАЛИ ХИТЛЕРОВЕ ЖРТВЕ

УНУКЕ БЕБЕ МАЈКЕ МОСТОВЕ И БОЛНИЦЕ

ТО НИСУ БИЛИ ТИ КОЈИ СУ ОД ХИТЛЕРА

СВОЈЕ ОЧЕВЕ И НАЈБЛИЖЊЕ ИЗГУБИЛИ

ВЕЋ ТИ КОЈИ СУ УВЕК ЗА НЕКИМ ТРЧАЛИ

ДА БИ У СЕНЦИ НЕМАНИ БИЛИ НАЈВЕЋИ

Душан Нонковић Теодоровић

НЕКА СЕ НИКО НЕ ЗАВАРАВА

НЕКА СЕ НИКО НЕ ЗАВАРАВА

НЕКА СЕ НИКО НЕ ЗАВАРАВА

ДА ЈЕ МРЖЊА УЗРОК РАТОВА

ЊУ СТВАРАЈУ ПОГАНЕ ДУШЕ

ДА БИ ВОДИЛЕ РАТОВЕ СВОЈЕ

РАД ПРОФИТА У ИМЕ МРЖЊЕ

И СВОЈЕ, АЛАВЕ СТРАЖЊИЦЕ

ТО СУ ТИ ИСТИ, ДУХА САКАТА

АЛАВОГА И ПРОКЛЕТОГ, БИЋА

СУЈЕТНИХ И ЖЕДНИХ ВЛАСТИ

КОЈЕ ИСУС ИЗ ЦРКВЕ ИЗБАЦИ

СКУПА СА НОВЦЕМ И ТЕЗГАМА

ТО СУ ТИ, КОЈИМА ЈЕ ПРОФИТ

ВАЖНИЈИ ОД НАСУШНА ХЛЕБА

ИСТИНЕ ПА И ОД САМОГА БОГА

ТО СУ ТИ КОЈИ СТВАРАЈУ МРЖЊУ

ДА БИ ЗАВАДИЛИ ПА УСИТНИЛИ

ПОРОБИЛИ И ВЛАДАЛИ СВЕТОМ

Душан Нонковић Теодоровић

Одавно није снимљен овако добар руски филм о Другом светском рату

Одавно није снимљен овако добар руски филм о Другом светском рату

Филм „Подољски кадети“ је снимљен уз велико поштовање и пажњу према историјским чињеницама. Источни фронт се приказује сасвим другачије од онога на шта су навикли западни гледаоци.

Почетком новембра у руским биоскопима је почео да се приказује филм „Подољски кадети“ („Подольские курсанты“). И одмах је засенио већину новијих филмских остварења посвећених совјетско-немачком сукобу у Другом светском рату. Руска публика је високо оценила филм, а ускоро се очекују премијере у Европи и САД.

Херојска историја

Вадим Шмељов/Централ Партнершип, 2020.

Филм је заснован на догађајима с почетка октобра 1941, које је маршал Георгиј Жуков окарактерисао као најопаснији период битке за Москву. Тих дана совјетске трупе које су браниле југозападне прилазе престоници нису имале ниједну јединицу способну да се одупре непријатељу.

Требало је да се спречи неометано пребацивање трупа немачке армије „Центар“ у овом правцу према Москви, а такође да се добије на времену како би се учврстили одбрамбени положаји непосредно испред улаза у град и како би пристигле резервне јединице из удаљених делова земље. У ту сврху је у сусрет Немцима послато 3.500 кадета двеју Подољских војних академија – пешадијске и артиљеријске. Требало је да ти драгоцени кадрови по завршетку школовања постану официри, али у овим критичним околностима су морали да се боре као обични војници.

Вадим Шмељов/Централ Партнершип, 2020.

Команда је рачунала да ће кадети бар пет дана задржати напредовање непријатеља у Калушкој области (150 км од Москве). Кадети су изгубили 2.500 људи, али су издржали целих дванаест дана, толико потребних Црвеној армији.

Источни фронт на филмском платну

Вадим Шмељов/Централ Партнершип, 2020.

„Подољски кадети“ заузимају посебно место међу филмовима о ратном сукобу између СССР-а и Трећег рајха, познатом у Русији под називом Велики отаџбински рат, а на Западу као Источни фронт. У овом филму нема никаквих клишеа везаних за совјетски период, на које су западни гледаоци толико навикли.

Америчка и европска кинематографија ретко даје веродостојну слику конфронтације Црвене армије и Вермахта. Довољно је сетити се сцене из „Непријатеља пред вратима“, када совјетска пешадија јуриша на немачке положаје као стадо оваца са једном пушком на тројицу, а у леђа их рафалном паљбом „подстичу“ казнени одреди сопствене армије.

Стварност је, међутим, била сасвим другачија. Црвена армија је имала сасвим довољно оружја, а казнени одреди су хватали дезертере у позадини, а понекад су се и сами упуштали у борбу са непријатељем.

Додуше, и поједине руске филмаџије не заостају за својим западним колегама када је реч о блаћењу Црвене армије. Напротив, дешава се и да их превазиђу. У савременим руским филмовима о Другом светском рату можемо видети совјетске војнике у виду недисциплиноване гомиле која не гори од жеље да ратује за отаџбину, генерале који се никада не трезне, а своје војнике без имало сажаљења шаљу неприпремљене у смрт. Најомиљенији ликови појединих руских редитеља су злогласни „политрук“ (политички руководилац) и официр Народног комесаријата за унутрашње послове (НКВД) који рукама крвавим до лаката са задовољством стреља обичне војнике, и са разлогом и без разлога.

Нема блаћења историје

Вадим Шмељов/Централ Партнершип, 2020.

Чињеница је да у рату може бити и догађаја који војнику или официру не служе на част, али ако се такве епизоде уздигну на ниво апсолутног, онда гледалац у целини стиче изопачену представу и о рату, и о улози армије у њему. У „Подољским кадетима“ нема тих модерних клишеа. Филм је снимљен на основу докумената Министарства одбране РФ, немачких архива и сачуваних сећања учесника описаних догађаја.

Кадети у овом филму нису бесловесно стадо које команданти и комесари шаљу на кланицу. То су обични момци, многи још немају ни осамнаест година. Они једва чекају да се сукобе са непријатељем, али осећају и страх. Труде се да победе тај страх како не би издали другове и своје најближе, и неко то постиже са већим, а неко са мањим успехом. Вадим Шмељов/Централ Партнершип, 2020.

Генерали нису приказани као пијана стока, као код других савремених руских редитеља. Овде је генерал прави „ћале“, како се изразио војни историчар Алексеј Исајев, војницима је он као отац, чврст и одлучан човек који уме да преузме одговорност. Он по наређењу одозго шаље војску у огањ, али ако му се пружи и најмања могућност да спасе живот својим војницима, он је неће пропустити.

Појављује се у филму и политрук, али он не држи пиштољ уперен војнику у слепочницу, него учествује у борбеним дејствима као и други, па чак и усрдније и жешће него други. И заиста, главни задатак политичких руководилаца у рату није био да стрељају што више људи у свом народу, него да надахну војнике за борбу против непријатеља. Није случајно што су њих Немци увек прве ликвидирали кад им се пружи таква могућност.

Веродостојност

Вадим Шмељов/Централ Партнершип, 2020.

„Подољски кадети“ су снимани управо на терену где су вођене борбе, у Калушкој области. Ту су према сачуваним документима врло пажљиво реконструисани сви детаљи: река, мост, куће, утврђени положаји, униформа и оружје.

Компјутерска графика чини само 10% свих ефеката у филму. Из музеја су за потребе снимања довезени и рестаурисани оригинални немачки оклопни транспортери и тенкови Т-4, Т-2 и Т-38, совјетски противтенковски топови калибра 45 мм и чувени тенкови Т-34.

„Веродостојност је важнија од свега“, каже Игор Угољников, један од аутора сценарија и продуцент: „Историјски консултанти су све време били присутни на снимању и чак су проверавали који број се лепи на тенк и који је број дивизије. Хтели смо да постигнемо максималну прецизност, да филм буде што ближи стварности“.

Вадим Шмељов/Централ Партнершип, 2020.

Војни историчари у целини позитивно оцењују филм, али скрећу пажњу да много тога није приказано. На пример, нису приказана коришћена зенитна оруђа, хаубице и минобацачи, као ни борци 312. стрељачке дивизије који су са крила покривали кадете. Али „оно што је приказано, приказано је на високом нивоу. У целини је филм добро урађен… Нема сумње да је савремена руска кинематографија направила велики корак напред“, сматра Алексеј Исајев. 

Извор: https://rs.rbth.com/arts/91233-podoljski-kadeti-ruski-ratni-film

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!

ПИСМО ДАВНО ПРЕМИНУЛОЈ ТЕТИ ДАДИ

ПОСВЕТА ПОКОЈНОЈ ТЕТКИ

ДАДИ

ЕВО, ПОСТАДЕ ОД ЧОВЕКА

ОД СВЕТОГА БОЖЈЕГ ЛИКА

БОГОЛИКОГ СВЕТОГ БИЋА

И ЉУДСКОГА СВЕТОГ УМА

САМО ЧЕМЕР ЈАД И МАРВА

ОД КОЈЕГ БИ СЕ ПОСТИДЕЛА

ЧАК И ДОМАЋА, ЖИВОТИЊA

ЈЕР НЕ МАРИМО ЗА НИКОГА

КАД ЈЕ МОЈА ТЕТКА ДАДА

ЗА РУЧАК КОКОШКУ КЛАЛА

ТРИ ПУТ БИ СЕ ПРЕКРСТИЛА

А КАД БИ У ЊОЈ ЈАЈЕ НАШЛА

ОД ТУГЕ БИ ЗАПЛАКАЛА

ЈЕР ЈЕ КОКА БИЛА МЛАДА

САДА МЕЉУ ПИЛЕ ЖИВО

ДОК ЦВРКУЋЕ ЗДРАВО ЧИЛО,

ВЕСЕЛО И ПУНО НАДЕ

ПРАВЕ ОД ЊЕГ ГНОЈ И ЂУБРЕ

ЗБОГ УТРКЕ ЗА ПРОФИТОМ

КАО ДА НИЈЕ БОЖЈЕ ДЕЛО

ЈЕР НЕ РАСТЕ ДОВОЉНО БРЗО

ГРЕХА ШТО ЈЕ САМО МУШКО

КАКВИ СМО СВЕМУ ЖИВОМ

ТАКВИ СУ НАМ И ВЛАДАРИ

ШТО ВЛАДАЈУ ОВИМ СВЕТОМ

НЕ ЖАЛЕЋИ ЖИВОТ ЉУДСКИ

У ТОЈ ЈАГМИ ЗА ПРОФИТОМ

ЧОВЕК ИМ ЈЕ САМО СРЕДСТВО

ДО КОСОВА СВЕ ИМ РАВНО

САМО ДА ИМ КАСА ЗВОНИ

И ДЕЧИЈА ДУША ИМ ЈЕ

САМО ДЕО ТОГ ПРОФИТА

ОД ОТЕТИХ ЉУДСКИХ БИЋА

ПРОДАТИХ БУБРЕГА А И СРЦА, ПЛУЋА

И СВИХ ЉУДСКИХ ОТЕТИХ ОРГАНА

А ПРОФИТ ЗДРАВЉЕМ ИМ ЈЕ

ВЕЋ ОДАВНО УИГРАНА ИГРА

ОД ПОХЛЕПЕ И ПРОФИТА

ДОЛАЗИ НАМ ВРЕМЕ У КОЈЕМ ЋЕ

ЖИВИ МРТВИМА ЗАВИДИТИ-МОЈА ДРАГА ТЕТКА

ДРАГА МОЈА ТЕТО

МНОГИ СУ СЕ МНОГО УДАЉИЛИ

ОД ХРИСТА И ЊЕГОВИХ НАЧЕЛА

ЗА БОЖИЋ УЗДИЖУ БОЖЈЕГ СИНА

СЛАВЕЋИ БОГА ИСУСА ХРИСТА

ПУНЕЋИ ЏЕПОВЕ ЗЛЕ ПОХЛЕПЕ

ТИХ ШТО ИСУС ИЗ ЦРКВЕ ИЗГНА

СА ТЕЗГАМА РОБАМА И НОВЦЕМ

ТЕ ЗАНЕТЕ СТРАШНОМ ПОХЛЕПОМ

ШТО ВИШЕ ЖДЕРАШЕ ТО ВИШЕ

НОВЦА И СИЛЕ ГЛАДНИ БЕЈАШЕ

ШТО ВИШЕ ПИЈАШЕ ЖЕДНИЈИ БЕХУ

НАШЕ КРВИ И НЕДУЖНИХ ДУША

ШТО ВИШЕ ИМАШЕ ВИШЕ ХТЕШЕ

ШТО СЕ ВИШЕ КЛАЊАСМО

ВИШЕ ЧАСТОЉУБЉА ТРАЖИШЕ

САД НАМ КО ПИЈАВИЦЕ СИШУ КРВ

А СВЕТ НИКАКО ДА СХВАТИ И НАУЧИ

ДА СЕ НЕ МОЖ ДОБРУ И ЗЛУ СЛУЖИТ

БИТИ ЈЕДНА РАЈА СА ДВА ГОСПОДАРА

ДОБРУ СЛУЖИТ А ЗЛУ ДУШУ ПРОДАВАТ

ДОБРУ И ЗЛУ ВЕРАН СЛУГА БИТИ

А ДУШУ СВОЈУ НЕ ИЗГУБИТИ

Душан Нонковић Теодоровић

Intrnacionalna poezija – Universal Poetry

Universal Poetry

No commentsLatest, News, Poems, Poetry News, Poets of Europe

Dušan Nonković

Posted by Abdallah Gasmi

Dušan Nonković-Teodorović, Nemačka

Rođen sam1940. u Subotici. Poeziju sam počeo da pišem u svojoj mladoj sedamdesetoj godini. Pokazala se kao veoma efektivna terapija pa što sam stariji kažu da pišem sve bolje. Osnovnu sam završio u Subotici kao najgori učenik svih generacija, to nije šala već čista istina. Potom mašinsku poljoprivrednu školu, a posle studija na Biotehničkim fakultetu u Ljubljani. Živim u Nemačkoj gde sam i posle teške srčane bolesti propevao pa mislim i ozdravio. Sa radosti i pouzdanjem idem u osamdesetu! Imam dva sina; kapetana i mašinskog inžinjera i ćerku učiteljicu, a imam i jednu unuku i dva unaka. Sa suprugom sam već 50 godina. Ona me svesrdno podstiče da pišem poeziju i ako ne razume ni reči. I ono malo što je znala godinama je zaboravila, nije ni čudo, jer je rođena Nemica a meni je svejedno bilo na kojem jezikom da se sporazumevamo, bitno je samo da se razumemo- ili to tako barem mislimo. Autor sam više stručnih članaka, nekoliko knjiga poezije kao i  Tragom Srba I-II-i III u pripremi.

SREĆA

Za sreću nisu potrebne

kule ni gradovi a niti

automobili a još manje

vile i fijakeri

Niti je potrebno imati

tridesetak kvadrata

nekog šatora il stana

niti djeram nekoga salaša

Sreći je Dovoljan i samo

jedan prokisli kišobran

ako su pod njim dvoje

koji se istinski vole

Dovoljno je i manje,

dovoljna su i samo

dva u očima zalutala

pogleda bez povratka!

KLOŠAR

(Posvećeno poslednjem Ljubljanskom klošaru,

mojih studentskih dana)

Klošara nema više

za njim

ne proli niko suze

niko se ne upita

dali je ikada

bio sretan

zaljubljen i mlad

ludo voleo

il dal je oduvek

bio tako

star i sam

Klošara starog

više nema

nestaju

utabane staze

i grad je sada

bez klošara

za anciskartu

vredan manje

Svakog dana

sve nas je manje

gubi se sve

ostaju boli i rane

sve postaje tudje

i nas je sve manje

na put spremnih

za ponovno vidjenje

U stroj su svrstani svi

sve će morati ostaviti

i krenuti put večnosti

slavni i neslavni i oni

zlatne krune na glavi

i ti što sve imaju

siromašni i bogati

da ih sve odreda

pred vratima večnosti

stari klošar pozdravi

PRUŽENIH RUKU

Kada od more i silne tuge

Sjaj oka u pepelu nestane

Tužna suza od boli usahne

Tminama zenice beskrajne

Suza suva niz obraz klizne

Tihim šumom čiste poezije

Jeseni smilje duša mi diše

Sećanjima na minule dane

Žudne bolne i tolko srećne

Silnu mladost punu čežnje

Pružam joj ko suncu ruke,

I ako se nikad vratiti neće

Nikada se više vratiti neće!

O, da li će jesenji vir života

Dočekat moć miris proleća

I leptira od cveta do cveta

Cvrkut tica i pesmu cvrčka

Okrenut životu prolaznosti

Pruženih ruku sjaju sunca

Vuče me od večnosti tama

Mrkla memla bez povratka

A meni se još uvek živi voli

Žudi pati nada ljubi i sanja

I sve mi se čini da mi duša

Neku tajnu mladosti skriva

Ko da mi batom srca šapće

Ljubićeš još dugo dugo brale

A kada ugledam cvetna pоlja

U san mi dodje Srbija moja

I pružene ruke, pra dedova

Prvi korak detinjstva moga

…………………….

Dusan Nonkovic-Teodorovic, Germany

I was born in 1940. in Subotica. I started writing poetry in my early seventies. It has proven to be a very effective therapy, so the older I get, the better I write. I finished elementary school in Subotica as the worst student of all generations, this is not a joke but the true truth. Then mechanical engineering school, and after studying at the Biotechnical Faculty in Ljubljana. I live in Germany where even after a severe heart disease I sang so I think and healed. With joy and confidence I go into the eighties! I have two sons; captain and mechanical engineer and daughter a teacher, and I have one granddaughter and two granddaughters. I’ve been with my wife for 50 years. She wholeheartedly encourages me to write poetry even if she doesn’t understand a word. And what little she had known for years had forgotten, no wonder, because she was born German and I do not care in any language to communicate, it is only important that we understand each other – or so we think. I am the author of several professional articles, several books of poetry and the Trail of the Serbs I-II-i III in preparation.

HAPPY

They are not needed for happiness

towers are neither cities nor cities

cars and even less

fairies and fairies

Neither is it necessary to have

thirty squares

some tent or apartment

nor do I touch someone with salas

Happiness is enough and only

one sour umbrella

if there are two under it

who truly love each other

It’s smaller and smaller,

they are sufficient and only

two stray in the eyes

views without returning!

KLOŠAR

(Dedicated to the last Ljubljana cloister,

of my student days)

The cloister is gone

after him

nobody shed tears

no one asked

did she ever

was happy

in love and young

crazy loved

il has always been

was so

old and alone

The old man’s lock

gone

they disappear

paved paths

and the city is now

without the cloister

for anciskart

worth less

Every day

there are fewer and fewer of us

everything is lost

pain and wounds remain

everything gets weirder

and there are fewer and fewer of us

on the way ready

to see again

Everyone is put into the machine

he will have to leave everything

and embark on the path of eternity

celebrities and infamous ones too

gold crowns on the head

and you who have everything

poor and rich

to fix them all

at the gates of eternity

the old cloister greets

OF THE HANDS

Bathtub from the sea and great sadness

The glow of the eye in the ash disappears

A sad tear of pain dried up

The darkness of the pupil is endless

The tear dry down her cheek slides

The quiet murmur of pure poetry

In the autumn, my soul breathes

Memories of days gone by

Craving painful and so happy

Huge youth full of longing

I give her like the sun with her hands,

And if they never come back they won’t

She will never come back again!

Oh, will autumn be a source of life

You will find the power of the scent of spring

And butterflies from flower to flower

A tweet and a song tweet

Turning to a life of transience

Hands outstretched by the sun

It drags me away from eternity of darkness

A dark meme with no return

And I still love being alive

She longs for the hope she loves and dreams

And everything seems to my soul

He hides some of the secret of youth

Like a heartbeat whispers to me

You will love a long time bro

And when I see the flower fields

My dream comes to me in Serbia

And hands extended, great grandparents

The first step of my childhood

ЗЛАТНА НИТ ВЕРОВАЊА ОД ПРАВРЕМЕНА ДО ПРАВОСЛАВЉА

У ОВИМ ВРЕМЕНИМА ГДЕ АМЕРИЧКИ ПРЕДСЕДНИК НАЈАВЉУЈЕ; ПРВО АМЕРИКА, ГДЕ СВАКО МИСЛИ САМО НА СЕБЕ, МОРА СЕ И СРБИЈА ПРОБУДИТИ КАКО БИ ОСИГУРАЛА СЕБИ ОНО ШТО ИМА, ШТО ЈОЈ ОД ВАЈКАДА ПРИПАДА И ОД ПРА ВЕКОВА ЧИНИ СРБИЈОМ! ИНАЧЕ ЋЕ МО НЕСТАТИ У ЖДРЕЛУ ОНИХ КОЈИ НАМ НЕ МИСЛЕ НИШТА ДОБРО! ТУ СВЕСТ ТЕК ТРЕБА ПРОБУДИТИ КАКО БИ БИЛИ СВЕСНИ СЕБЕ И СВОЈЕ НЕКАДАШЊЕ ВЕЛИЧИНЕ КАО И ПРОЦЕСА СВОЈЕ ПРОПАСТИ КРОЗ ПОЛИТИКУ ЦЕПКАЊА, УСИТНИ, ЗАВАДИ ПА ВЛАДАЈ И У ВРЕМЕНУ КОЈЕ ТЕК НАДОЛАЗИ!

ЗЛАТНА НИТ ВЕРОВАЊА ОД ПРАВРЕМЕНА ДО ПРАВОСЛАВЉА

ПРЕЛИСТАВАЊЕ ОПСЕСИЈА МОЈИХ УБЕЂЕЊА

ДО ПРА ИСТОРИЈЕ СРБА АНАЛИЗОМ СВЕСНОГ И ПОДСВЕСНОГ СЕЋАЊА

УЗ ПОДПОРУ ТОПОНИМА И АРХЕОЛОШКИХ НАЛАЗА

ПУТЕВИМА ИСТИНЕ О СРБИМА И СРБИЈИ

РЕШЕНА ЕНИГМА ИМЕНИЦЕ СРБИЈА

БЕЗ ИСТИНЕ НЕ МОЖЕ БИТИ ПРАВДЕ А БЕЗ ПРАВДЕ НЕ МОЖ БИТИ НИ МИРА!

ДУШАН НОНКОВИЋ ТЕОДОРОВИЋ

ОВУ КЊИГУ ПОСВЕЋУЈЕМ ВУКУ С. КАРАЏИЋУ ДА БИ СЕ КОНАЧНО ПРЕСТАЛО ПЉУВАТИ ПО ЊЕМУ!

Прво, српски језик, писмо је најстарије писмо на свету! То је доказана чињеница!

Вук је само оживео и спасио из вечног заборава српски језик српским писмом: пиши како говориш а читај како пише!

Зашто би онда старославенски језик био старији језик од српског кад се чак и у руским школама учи да су се руси доселили са Балкана! И да је ћирилица са простора Винче. И да је обележје СЛАВЕН наметнуто од Ватикана ту негде тек прије 600 година, народу који се хиљадама година звао србима по Сунцу, Рађању и Богу; скраћеница тих речи је СРБ из чега је настала СРБ И ЈА!

Да је србски језик најстарији језик у европи доказује најстарија битка одржана на северу данашње немачке која се десила прије 3200 година у кривини реке у долини која се и данас зове ДОЛ-ац а та кривина у којој се одиграла та кобна битка (доказана многим предметима, оружјем и костима из тог времена) и данас се зове Крив-вац. Тако су забележена та имена у данашњим картама Немачке и ако нису немачке речи!

Друго, опште је познато да се немачки град Бреме налази на северу Немачке а на обали северног мора да се налази Бреме-хафен (Бреме-лука) али већ мање је позната чињеница да се река која повезује та два града зове ВЕЗА. Међутим ником не пада на памет да је реч бреме од давнина српска реч за терет а река Веза српска реч за везу.

Одкуда на северу Немачке и обали северног мора српска имена од пра векова ако не зато што су и тамо живели срби!

Е па драга браћо, народе србски, живите онда и даље у заблуди да је Вук преправио старославенски говор којим српски народ никад није говорио већ само извесна елита!

И да буде све сасвим јасно, Ћирил је добио своје име по српској речи ћирити а ћирилица по ономе у шта су свештеници тог доба ћирили читајући своје молитве при слабом светлу свећа! Мора се узети у обзир да је тадашњи свет огромном већином био неписмен па је то у шта се ћирило назвао ћирилицом!

О томе свему можете више прочитати у овој мојој књизи ТРАГОМ СРБА III