Filed under: -ŠTA JE TO LEGASTENIJA-, Akademik Kaplan Burović, AKTUELNA VIDEOPOEZIJA DUŠANA NONKOVIĆ, AKTUELNO, DIJANA UHEREK STEFANOVIĆ, МОРАВСКА МИСИЈА, НУДИМ-ТРАЖИМ, На једном месту, Немачки-Deutsch, English, GALERIJA SLIKA, Gegen das Vergessen (protiv zaborava), Grčki, KNJIŽARA I BIBLIOTEKA, Linkovi, Literatura, MEDICINA, nemački-deutsch, ODBIJENI KOMENTARI PolitikeOnline Beograd, ovde možete postaviti reklamu, Poezija "Tijane Trklja", Poezija Dušan-a Nonković, POEZIJA LJUBAVI I NADAHNUĆA, Privreda, Ruski, Sport, SRBI SVET HLEBOM A SVET SRBE KAMENOM!, Srpske Novine, Srpstvo, SUŽNJIMA KORONA VIRUSA, SUŽNJIMA KORONA VIRUSA; PESNICI SU UZ VAS OSTANITE SAMO POKRAJ OTVORENIH PROZORA PRIPREMA DIJANA UHEREK STEFANOVIĆ AUTORI:, Umetnost, Uncategorized, Vesti, video-filme, VIDEOPOJEZIJA DUŠANA NONKOVIĆ, Zbirka pesama D.N., ŠTA JE TO LEGASTENIJA | Leave a comment »
БУДИМО ПОТОМЦИ ДА БИ БИЛИ ПРЕЦИ – BUDIMO POTOMCI DA BI BILI PRECI
Filed under: AKTUELNO, POEZIJA LJUBAVI I NADAHNUĆA, Srpske Novine, Umetnost, Vesti | Leave a comment »
Glas Dijaspore ima čast da predstavi pesnikinju od internacionalnog renomea; MARIJA NAJTHEFER POPOV
Ti imaš ludilo koje se krije
U tvojoj mašti
Duboko u tvojoj pesmi
Gore vatre
Od kojih treba da se rasplamsaju
Reči
Reči koje treba da gore vatrom strasti
Ti imaš ljubav koju nosiš na ledjima
A guši te u dubinama
Jer ne umeš da je zadovoljiš
Ne umeš da je izgovoriš
Tvoje telo zadovoljava nagone
I obavlja seanse parenja
Nemo
(Zamisli pesmu bez reči?!
Gluva i prazna?!
Šuplja i glupa?!)
…..
Ljubav se govori glasno
Kao što se pesma piše strasno
Požuda izgovara reči
Reči su okidač za plamen
Za vatru i ludu igru strasti
Gde dva tela
Bez dodira
Osete sve
Sve do ludila
Slatkog zadovoljenja….
Nema strasti bez reči
Ni pesme bez reči
Nema vatra
Sagoreva pesmu
marijanajtheferpopov@
2)
Sabiram ti suze
U šake
Pa se njima jutrom mijem
Skupljam ti uzdahe
U svoje udahe duboke
Pa dišem duboko
Da bih nastavila
Da ne govorim
Pratim ti korake
I odmičem se u senku
Da ne naslutiš me
U blizini
Preživljam ti vapaje napuštenosti
Spremna da konačno shvatiš
Ko sam ti bila
I kako je čaša prelila
Žuč je gorčina
Od koje se stvara
Hronična mučnina
Umesto u grlo
Stavim prst na čelo
I shvatanjem se izlečim
Od tebe
marijanajtheferpopov@
3)
Nemoj me pitati
Da li sam tužna
Ništa me ne pitaj
Odavno nisi,nemoj ni sada
Sve si znao
Sve sam znala
Znaš i kako mi je sada
I zato me ne pitaj
Da li sam napuštena,jadna
Suze se bore na klackalici oka
Sve smo bitke izgubili
Al ne priznajem rastanak
Zbog toga ta borba suza
Šta je teže?
Bili smo pripremljeni posmatrači
sopstvenih promašaja
A, rado okretali godine na kalendaru života
Strpljivo čekajući da sve maskarade prodju
Verujući da u drugom životu
nećemo živeti kako nam drugi kroje
i kao voleti one koji nas ne vole
Gutajući bujice čemerne tuge
Odlučni da ne pokažemo stisnute zube
Oglodali smo sebe
ne izgovarajući vapaje:
Pogledajte nam oči
Oči nam žive ali su umrle
Mi smo se bodrili ćutanjem
Radovali kratkim ostatkom trajanja
Sada je pola od nas dvoje tamo
do naše konačne pobede
ostalo je vrlo malo
Otišao si pre mene,džentlmenski
Gradi nam kuću
Vetrenjači ću ja ovde završiti krila
uzidavao si me u nju godinama
Niko to nije shvatio
ja sam znala i za te zidine ti pesme pisala
A, ćutali smo oboje tako dugoooo,godinama
Nismo se smeli očima sresti
Pale bi sve kule od karata
Koje su nam drugi put nebesa slagali
Klonula bi sva uludo protraćena snaga
I život žrtvovan svesno!
Nemoj me više pitati
Da li sam tužna?
Čula sam te,dobro znaš da sam čula
Zvao si me pre odlaska,nepromišljeno
A da mi ni ime pomenuo nisi niti glasa pustio
ponestala ti snaga na tren i strah
da li sam za tvoj odlazak spremna
i da li znam da je to baš tad
Sve sam te čula,sve te osetila,sve znala
I bila spremna kao uvek kada za nas treba
Teška je bila i moja borba tada
Da se ne odazovem,da ne krenem,
Da ti poslednja u oko stanem
Izdah tvoj poslednji u svoja pluća udahnem
Čemu?Kome?
Kad svakako je tako,znamo nas dvoje
Kako drugima i u tom trenu
objasniti sve naše maske i uloge
Izgovarali bi samo optužbe na nas nevine
Kratak je put pod mojim godinama
Za tobom kratko čekanje…
Zidaj nam topli dom
Koji nam oduvek nedostaje
I okupljaj svatove
Kumove,najbolje drugove
Kume,moje drugarice
Dočekaj me sa njima,najdražim nam gostima
Našim dragim roditeljima…komšijama
Davno otišlim prijateljima…
Klacka se ova suza
Izdajica
Neću da ti budem kukavica
Nikada nisam bila…
vrištim do neba,nema
bez treptaja u očima
Skamenjena i pritajena
Ne objašnjavaj nikome
Zašto me u mimohodu nema
(Tako smo hteli i tako treba)
Filed under: AKTUELNO, Literatura, POEZIJA LJUBAVI I NADAHNUĆA, Srpske Novine | Leave a comment »
KAD UVENU RUŽE
KAD UVENU RUŽE
Kad uvenu bordo ruže
i purpurno sunce zadje
kad procveta belo inje
i zagraktaju crne vrane
I pomisliš da me nema
da me uze crna memla
osvrni se u snu svome
na sve naše divne dane
Na tu ljubav što mi dade
poljubcima što se pamte
na te dane žudnje pune
na pupoljke sreće naše
Ja ću biti pokraj tebe
kao što sam uvek bio
ti ćeš biti u snu tome
kao java žudnje silne
I sve će biti kao prije
da ti srce batom bije
voleću te dušom vrelo
ljubav žudna nije telo
Zato ljubav živi večno
i sa njome, ko se voli
žudno vrelo a i smelo
do naveka biće srećno
Volimo se moja draga
snom divnim ko u javi
život da nam san bude
a san bude život pravi
Od večnosti žudna java
što u nama sada sanja
ostaće nam u večnosti
večna ljubav ona prava
Vek živoita nije vreme
što godine nama broje
već sekunde u ljubavi
s ljubavlju proživljene
Dušan Nonković-Teodorović
https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/kad-uvenu-ru%C5%BEe/1169799136401973/
Filed under: AKTUELNO, KNJIŽARA I BIBLIOTEKA, Poezija Dušan-a Nonković, POEZIJA LJUBAVI I NADAHNUĆA, Srpske Novine | Leave a comment »
СЕЋАЊЕ
ГОДИНЕ ТЕКУ НЕЗАУСТИВО СЕ СТАРИ
ВЕЋ САМ ПРЕД ПРАГОМ ОСАМДЕСЕТЕ
СВЕ У МЕНИ, ОДУМИРЕ И БИВА МАЊЕ
САМО СЕЋАЊА БУЈАЈУ У ОДУМИРАЊУ
НАГОВЕШТАВА СВОЈУ
ВЕЧНУ СЛАВУ
КАО ДА СЕ СВЕ ПРЕТВАРА У СЕЋАЊЕ
ДА ТЕЛО НЕСТАЈЕ ДА СЕЋАЊА ЖИВЕ
НА ПУТ ДА ПОНЕСУ СЕЋАЊЕ ВЕЧНО
КО ДА ГОВОРЕ ДА ЋЕ ВЕЧНОСТ БИТИ
БАШ ТА СЕЂАЊА, ТОГА НАМ КОФЕРА
КОЈЕГ ПАКОВАСМО ЦЕЛОГА ЖИВОТА
ДА БУДЕ, НАШЕ ВЕЧНОСТИ СУДБИНА
ДОК ПОЛАКО ТЕЛО И ЧУЛА ОДУМИРУ
ЖИВОТА ПОЗНА ЈЕСЕН МИ СЕ БЛИЖИ
И СВЕ МИ ПОСТАЈЕ СИТНИЈЕ И МАЊЕ
ДОК МИ ПУПОЉЦИ СЕЋАЊА НАВИРУ
ПРЕТВАРАЈУ МИ СЕ У ЦВЕТНЕ БЕХАРЕ
НАГОВЕШТАВАЈУЋ, У СМРТИ РАЂАЊЕ
НОВУ МИ ЕПОХУ, БЕСМРТНА ЖИВОТА
ИЗ ПУПОЉКА ЖИВОТА НАМ ВЕЧНОГА
ИЗ ЦВЕТНИХ СЕЋАЊА СЕ РАЂА ДУША
ТАКВА КАКВИ СМО ЗА ЖИВОТА БИЛИ
ДА У ВЕЧНОСТИ БИВА ОДРАЗ ЖИВОТА
СВОЈИХ ДЕЛА ИЛИ ЦРНИХ ПОСРНУЋА
КАКО СЕ СЕЋАМО ТАКО СЕ И ОСЕЋАМО
КАКО СМО ЖИВЕЛИ ТАКО ЋЕ НАМ БИТИ
ПОЗНЕ ЈЕСЕНИ ЖИВОТА СЕЋАЊА НАША,
СЕЋАЊА СУ ПЛОДОВИ, НАШЕГ ЖИВОТА
Душан Нонковић Теодоровић
Filed under: AKTUELNO, Poezija Dušan-a Nonković, POEZIJA LJUBAVI I NADAHNUĆA, Srpske Novine, Vesti, Zbirka pesama D.N. | Leave a comment »
ČESTITOM HRVATSKOM SVETU; PROČITAJTE STIHOVE OVE PESME PA SE UPITAJTE DA LI BI JOŠ UVEK HTELI BITI HRVATI!?
SUNCE I SEĆANJE
CRVENO SUNCE KO U KRVI OKUPANO
UMORNO KLIZI TRAGOM HORIZONTA
KO KLUPČE SUZA SKRVLJU NATOPLJENO
ZALAZI SUMORNO KAO RANJENA DUŠA
DA TIHO MRE TMINAMA PERMANENTA
TUGUJUĆI TAKO ZA MILIONIMA SRBA
NELJUDSKO BREME I SUNCU JE TEŠKO
POSTIĐENO, USTAŠKIM ZLOČINIMA
PODSEĆA NA KRV SA USTAŠKIH KAMA
DUBINAMA DUBLJIM OD ZENICE OKA
OSTAVLJA NA NEBU TRAG KRVI SRAMA
DA SE PAMTI DOK JE NARODA I SUNCA
SEĆA NA MILIONE POMORENIH SRBA
KRIK POKLANIH BEBA, MAJKI, OČEVA
BAKI, DEKA, UNUKA NEDUŽNOG SVETA
U JAME BAČENOG, MALJEM POUBIJANOG
OD, USTAŠA I SRPSKIH KOНVERTITA
O BOŽE, BOŽE, DAL IMA VEĆEGA GREHA
DAL IMA DRŽAVE NA TIM TEMELJIMA
DAL MOŽE BITI BEZDUŠNOG NARODA
GDE VLADA BEZUMLJE I TUGA LJUDIMA
ZAR SU BEZUMNI OVLADALI UMNIMA
HILJADU PITANJA A NIGDE ODGOVORA
A SUZE SU SKRVLJU TEKLE POTOCIMA
POD OKRILJEM, USTAŠA I VATIKANA
KAD VIDIŠ NA NEBU CRVENO SUNCE
DA PONIRE U TOJ PURPURNOJ LEPOTI
DUBINAMA DUBLJIM, OD ZENICE OKA
MORAŠ ZNATI DA TAKO CRVENO TONE
DA PODSETI NA KRV NEDUŽNOG SVETA
ZLOČIN USTAŠA I SRBA KONVERTITA
I UVEK ĆE TO NAŠE PRELEPO SUNCE
PRI KRAJU DANA, TONUTI DUBINAMA
PODSEĆAJUĆI NA PREĆUTANE ŽRTVE
NA KRIK MILIONA POBIJENIH SRBA
KAME USTAŠA „ZA DOM SPREMNIH“
I NA NAS UBOGE ŠTO NEMO ĆUTIMO
ŠTO ĆUTANJEM ZLOČIN ODHRANISMO
O BOŽE BOŽE DAL IMA VEĆEGA GREHA
DAL IMA DRŽAVE NA TIM TEMELJIMA
DAL IMA VLADA KO HRVATSKIH SADA
DA UMANJUJE BROJKE UMORENIH SRBA
DA SE PODSMEVA NEVINIM ŽRTVAMA
GAZEĆI BEZ SRAMA OBRAZ PREDAKA
I SVAKI PUT OČARAN ČARIMA SUNCA
SRED RADOSTI MOJE OBUZME ME TUGA
SUNCE POSTANE, JATOM CRNIH PTICA
A SMEH BEBA, MUKLA LEDENA TIŠINA
BEZAZLENA RADOST KAMOM OKONČANA
U ROPCU KRVI BEZ TRUNKE SAOSEĆANJA
HLADNOM RUKOM MONSTRUMA BEZ UMA
ZA DOM SPREMNIH, BEZ DUŠE I BOGA!
Dušan Nonković Teodorović
Filed under: AKTUELNO, Poezija Dušan-a Nonković, POEZIJA LJUBAVI I NADAHNUĆA, Srpske Novine, Vesti | Leave a comment »
Majka heroja sa Košara otkriva kako je braneći otadžbinu stradao Tibor Cerna-Snajperista iz Nemačke-U čast heroja sa Košare;
https://www.dnevne.rs/svet/nemacki-ratni-veteran-ubijao-sam-srpsku-decu-na-kosarama-snajperom-iz-velike-daljine-video-foto?fbclid=IwAR3s15FVPrAz1Ob5sCRezmlMLcszCFv7_jPl2JFzGludoMNv6JobeBegyag
ХЕРОЈИМА СА КОШАРЕ-СВЕЦИМА ОВОГ ВРЕМЕНА
ЕВО МЕ ДРАГИ, СОКОЛОВИ
ПТИЋИ
ДА ЗАПЕВАМ И ЗА ВАС ДА ЖИВИМ
И ПОДСЕТИМ СА КОШАРА СЛАВНЕ
ДА СУ ЗА ЖИВОТА НЕБО ОСВОЈИЛИ
ДА ЋЕ ИХ СЛАВА ЛАЗАРЕВА СТИЋИ
И У ВЕЧНОСТИ РАМЕ УЗ РАМЕ БИТИ
ЗА ЕПОПЕЈУ ВАШУ ВЕКОВИ
ЋЕ ЗНАТИ
НАРОД ВАС НЕЋЕ НИКАД ПРЕЖАЛИТИ
ПЛЕМЕНИТИЈЕ ОД БОРБЕ ЗА СЛОБОДУ
НЕМА ИЧЕГ НИТ ЋЕ ИКАД МОЋИ БИТИ
ДА ОБЛАЦИ СУЗАМА КО КИШОМ ЛИЈУ
НЕ БИ ОПЛАКАЛИ СА КОШАРА ХЕРОЈЕ
НИТ ОПРАЛИ ПОТОКЕ КРВИ ЈУНАЧКЕ
ДЕЦА ПРЕКО НОЋИ,
ПОСТАШЕ ХЕРОЈИ
ПОСТРОЈИШЕ СЕ У ЦАРА ЛАЗАРА ГАРДУ
ЗА ДОСТОЈАНСТВО И СЛОБОДУ ЧАСНУ
ЖРТВОВАЛИ СУ СЕБЕ И СВОЈЕ ЖИВОТЕ
ГИНУЛИ СУ МЛАДИ ЈЕДНИ ЗА ДРУГЕ, А
НЕКИ СУ О ПРВОМ ПОЉУБЦУ САЊАЛИ
И КАКО БИ ГЊЕЗДО ФАМИЛИЈИ СВИЛИ
О ГУГУТАЊУ БЕБА И СВОЈИХ АНЂЕЛА
КАД НАПАДЕ МАЛУ ЗЕМЉУ 19 ЗЕМАЉА
СИЛА БЕЗ ОБРАЗА И БЕЗ ТРУНКЕ СРАМА
НАЈМОЋНИЈА ВОЈНА АЛИЈАНСА СВЕТА
ДА ЈОЈ ОТМЕ КОСОВО ИЗ ДУШЕ И СРЦА
И АКО ЈЕ ГОРЕЛО НЕБО, ВОДА И ЗЕМЉА
ОСТАВИШЕ СУЗЕ И СНОВЕ ЗА КАСНИЈЕ
НЕ УСТУКНУШЕ НАМ ДЕЦА, НИ ПЕДЉА
ПОСТАШЕ НАМ СВЕЦИ ОВОГ ВРЕМЕНА
Душан Нонковић Теодоровић
Filed under: AKTUELNO, Poezija Dušan-a Nonković, POEZIJA LJUBAVI I NADAHNUĆA, Srpske Novine, Vesti | Leave a comment »
ХЕРОЈИМА СА КОШАРЕ
ХЕРОЈИМА СА КОШАРЕ-СВЕЦИМА ОВОГ ВРЕМЕНА
ЕВО МЕ ДРАГИ, СОКОЛОВИ
ПТИЋИ
ДА ЗАПЕВАМ И ЗА ВАС ДА ЖИВИМ
И ПОДСЕТИМ СА КОШАРА СЛАВНЕ
ДА СУ ЗА ЖИВОТА НЕБО ОСВОЈИЛИ
ДА ЋЕ ИХ СЛАВА ЛАЗАРЕВА СТИЋИ
И У ВЕЧНОСТИ РАМЕ УЗ РАМЕ БИТИ
ЗА ЕПОПЕЈУ ВАШУ ВЕКОВИ
ЋЕ ЗНАТИ
НАРОД ВАС НЕЋЕ НИКАД ПРЕЖАЛИТИ
ПЛЕМЕНИТИЈЕ ОД БОРБЕ ЗА СЛОБОДУ
НЕМА ИЧЕГ НИТ ЋЕ ИКАД МОЋИ БИТИ
ДА ОБЛАЦИ СУЗАМА КО КИШОМ ЛИЈУ
НЕ БИ ОПЛАКАЛИ СА КОШАРА ХЕРОЈЕ
НИТ ОПРАЛИ ПОТОКЕ КРВИ ЈУНАЧКЕ
ДЕЦА ПРЕКО НОЋИ,
ПОСТАШЕ ХЕРОЈИ
ПОСТРОЈИШЕ СЕ У ЦАРА ЛАЗАРА ГАРДУ
ЗА ДОСТОЈАНСТВО И СЛОБОДУ ЧАСНУ
ЖРТВОВАЛИ СУ СЕБЕ И СВОЈЕ ЖИВОТЕ
ГИНУЛИ СУ МЛАДИ ЈЕДНИ ЗА ДРУГЕ, А
НЕКИ СУ О ПРВОМ ПОЉУБЦУ САЊАЛИ
И КАКО БИ ГЊЕЗДО ФАМИЛИЈИ СВИЛИ
О ГУГУТАЊУ БЕБА И СВОЈИХ АНЂЕЛА
КАД НАПАДЕ МАЛУ ЗЕМЉУ 19 ЗЕМАЉА
СИЛА БЕЗ ОБРАЗА И БЕЗ ТРУНКЕ СРАМА
НАЈМОЋНИЈА ВОЈНА АЛИЈАНСА СВЕТА
ДА ЈОЈ ОТМЕ КОСОВО ИЗ ДУШЕ И СРЦА
И АКО ЈЕ ГОРЕЛО НЕБО, ВОДА И ЗЕМЉА
ОСТАВИШЕ СУЗЕ И СНОВЕ ЗА КАСНИЈЕ
НЕ УСТУКНУШЕ НАМ ДЕЦА, НИ ПЕДЉА
ПОСТАШЕ НАМ СВЕЦИ ОВОГ ВРЕМЕНА
Душан Нонковић Теодоровић
Filed under: AKTUELNO, Poezija Dušan-a Nonković, POEZIJA LJUBAVI I NADAHNUĆA, Srpske Novine, Vesti | Leave a comment »
ОСАМДЕСЕТ ТРИ ЧОБАНСКЕ ФРУЛЕ ПЕСНИКА (ПЕСНИКУ ДОБРИЦИ ЕРИЋУ)
ОСАМДЕСЕТ ТРИ ЧОБАНСКЕ ФРУЛЕ ПЕСНИКА (ПЕСНИКУ ДОБРИЦИ ЕРИЋУ)
ОСАМДЕСЕТ ТРИ ЧОБАНСКЕ ФРУЛЕ ПЕСНИКА (ПЕСНИКУ ДОБРИЦИ ЕРИЋУ) Осамдесет три чобанске груле засвираше небеским стадима од облака, однесе их песник ливада и пашњака, рађања и пропланака… Оде и ти добри човече и однесе осамдесет три земаљске фруле, да њима небеским стадима од облака записујеш мелодије. Знао си добри човече казивати у перо, сад стихујеш твоја је оловка фрула и свих десет прстију по једна свирала чобансја, док свитања исписујеш цвркутањем птица. Јеси ли имао огледалце добри човече, да завучеш руку у оџак и видиш тај круг неба, те кружне годове светлости и да се нека метална птица није надвила над нашим огњиштем, видиш ли небо у том комаду огледала, којим ти измерише последњи дах, самртни ропац, тај издисај тајну временског записа словариш, тај флеш који ће се винути у небо, та душа човекова и просути се светлуцавим грумењима злата, да постане светлост песнику који се тек рађа. Видиш ли тамо чобанске плетенице виле суђениве, ту рибљу кост украшену невеном и пупољком, због којих гост у грлу застаје… Јеси ли у шакама понео зрневље пшенице исклијале, да засејеш њиве Светог Саве и пупољке и руже и божуре и босиља, метвице, да развучес осмех ко усне хармонике, понесе ли са собом праг вековни и запис храста, јеси ли или ниси добри Добрице , или макар само малу лепињу и мало кајмака, чокот тамјанике или кап шљивовице, да тамо негде беле вране из облака обојиш вином руменим и потоцима брзацима, изворима надахнућа, однесе ли осамдесет три вилина коњица и свица, остави ли свој прамен косе уместо бабина свом новом рифјењу, у хербаријуму ливадског биља.. Јесу ли понео Милошу и Радмили песнице фрулашу тестаменте оџаклија, житница и винарија, тапију живота између првих млечних зуба до зуба времена, вратио мајчино млеко до млечног пута. Песнику ћурлика, славуја и ласта, Ти који си песник и запис вековног храста, импулс надничарских руку. Однесе ли босиљу босиљка и жиле куцавице песничког првенца и негде у унутрашњем џепу капута сиротињског, калем српске лозе непрскане, однесе ли у устима песму да је шапатом бисера просипаш усним шкољкама, песницима амбасадорима љубави, који те дочекаше да се поново родиш на небу, овенчан славом песника, шљивика и вишњика. Однесе ли осамдесет три светиње и сто књига, шуму церову, сечу бадњака и компас да се вратиш уназад кад дође време а ти отелотворен и оваплоћ ен кроз нежне пролећне капи кише, да песмом умијеш девојацка лица и залијеш тек посејане нииве, вишњике и житнице, помилујеш погледим од суза њихове руке и рамена пре Врбице, младих снаша што тек поскидаше џемпере од вунице. Дал ти у усима одзвања мелодија осамдесет три фруле и стихови песмарице? Понесе ли огледалце добри човече, да кроз оџак огориш димњаке да сукне пламен огњишта у висине, ако се нека метална птица надвила изнад крова, па се не виде годови круга ко светлости из тунела, да грцамо загрцнути и закашљани од превеликог облака чаџавог дима, којим инквизитори песму чобанску и бистру реку и небо над земљом србице и ћирилице, вруће погаче и соли са мајчиним млеком посисаним, на овој земљи задужбини Млечног пута, а тамо где нема птичијег млека и меда из саћа, где живе светилишта и фењери од стихова, који ће надгледати наше животе. Понесе ли добри човече осамдесет три народне ношње и опанке шиљкане да се преобуку и преодену сви „горе“ под скутем Божјим усускане, да се обуку они у дроњицима којима је дотрајала, негде у небеском јату, негде у небеском јату где живе пастири и песме самониклице и загрљаји крај реке, сред пашњака и пропланака, вечитим уздахом неудахнуте девојке из града, однесе ли жубора и шумора и птица, шумадијски дечаче и старче, песниче – сељаче, да шшшшуморе и пссс не говоре тишини шутњу. Однесе ли осамдесет три дуката да платиш небеске музичаре, кад крену с тобом у небеску свирку и кад над неким лугом будеш дрозд или ластавица., однесе ли песмотворне словарице и боровину и миропомазање да зауставиш црвоточине на дрвеним крстовима засипајучих смоластим тамјаном, да окрпиш опанке шиљкане, кад ти кумови на крштењу новорођења буду песници минулих векова, испевали све ил шта оста неиспевано, видару и травару, биљоберу, песниче оца и сина, свирало од зове, наскупљана јабуко дивљако у прегачи мајке и стари орају у џепу праоца… Песниче љубави и пролећа јави виде ли где да голуб са врапцем гнездо свија или кос са соколом или ко код нас грлица са грлицом пре Лазареве Суботе и Врбице, песниче чобанине у чијим је рукама фрула оловка, да тамо горе свираш и певаш небеским стадима и да бдијеш изнад српских оџаклија, ризничару и чувару ћирилице – добри човече, Добрице… Нек вечна слава песнику шума и птица, игранки и прела, сеница и голубица, песнику села, олтара и опела, крстења и рађања, песнику ливада изникли из шумора шума и жубора , са извора песме изворне и девојачких стргнутих ђердана, песниче ливада, чобанских стада, радничке класе и надничара, песниче љубави и бехара, пророка лакоскока, песми мајке оца и сина , деде и унука, веснику чобанских пролећа. Несаломиви, чудесни , жило куцавице, свирачу и орачу, копачу, самоникла ливадска биљко лековита , песмотворе , Ти који си грмаљ а долећес као врабац под прозоре пред свитање , где на чела уморних стављаш облоге од месечине, свих својих песничких слобода. Данас је Гружа и слављеница тужна, остала без песника руже ветрова. Слава ти. Славица Јовановић новинар , књижевник 29.3. 2019. године
12.04.2019. год.
Filed under: AKTUELNO, POEZIJA LJUBAVI I NADAHNUĆA, Srpske Novine, Umetnost, Vesti | Leave a comment »
НЕ ЗАБОРАВИМО; СВАКА ТЕРИТОРИЈА СЕ МОЖЕ НА КРАЋЕ ИЛИ ДУЖЕ СТАЗЕ ИЗГУБИТИ, НАСИЉЕМ ОТЕТИ АЛИ САМА ТЕРИТОРИЈА НЕ СТВАРА ЈЕДАН НАРОД ВЕЋ КУЛТУТА ЈЕДНОГ НАРОДА КАО И ПЛЕМЕНИТА ДЕЛА СВАКОГ ПОЈЕДИНЦА-УЗАЛУД НАМ АЛБАНСКИ ЕКСТРЕМИСТИ ОТИМАЈУ ТЕРИТОРИЈУ, НЕ ЋЕ СТИМ МОЋИ ИМАТИ И НИКОЛУ ТЕСЛУ НИТИ ИКОГА ОД ПОСЕБНОГ ЗНАЧАЈА НА ДУГИМ СТАЗАМА. НЕ ЗАБОРАВИМО, НАРОД ЧИНЕ И ПЛЕМЕНИТА ДЕЛА СВАКОГ ПОЈЕДИНЦА КОЈА ОСТАЈУ ЗА ВЕЧНА ВРЕМЕНА УГРАЂЕНА У ТЕМЕЉЕ СВОЈЕ ДРЖАВЕ-НАРОД БЕЗ СВОЈЕ КУЛТУРЕ ЈЕ НАРОД БЕЗ ТЕМЕЉА СВОЈЕ ДРЖАВЕ.
Не заборавимо; територија се може на краће ил дуже стазе изгубити, насиљем отети али сама територија не ствара нацију већ култура једног народа у шта спада како наука тако и литература и поезија-Узалуд нам албански екстремисти отимају територију, не ће стим моћи имати Николу Теслу нити неког од посебног значаја на дугим стазама! Јевреји су били хиљадама година без своје територије па су опстали. Из тих разлога не треба поезију подцењивати-не заборавимо да је и поезија део културе као и лирика или књижевност и још много тога што чини један наро, као што су то и племенита дела сваког појединца која остају за вечна времана уграђена у темеље своје државе. Народ без културе је народ без темеља своје државности! ГЕНИЈИ СЕ НЕ ОТИМАЈУ, ОНИ СЕ РАЂАЈУ!
Душан Нонковић Теодоровић
Filed under: AKTUELNA VIDEOPOEZIJA DUŠANA NONKOVIĆ, AKTUELNO, POEZIJA LJUBAVI I NADAHNUĆA, Srpske Novine, Vesti, video-filme | Leave a comment »