Zbornik savremene srpske rodoljubive poezije biće predsavljen beogradskoj čitalačkoj publici u prostorijama: Biblioteke Grada Beograda

Zbornik savremene srpske rodoljubive poezije u ko-izdavci Prosvjeta-Pariz  i Dijalog-Pariz  obuhvata 81. pesnika i sadrzi 163 pesama. Najveci broj pesnika je iz Republike Srbije, ukljucujuci i pesnike prognane iz Republike Srpske Krajine, zatim pesnike iz Republike Srpske, Hrvatske, Slovenije, Ruske Federacije, Nemacke, Kanade, Francuske, Austrije, Australije, Crne Gore, SAD, Hrvatske, Svedske, Japana, Svajcarske i Sultanata Oman, i

 

Zbornik savremene srpske rodoljubive price u ko-izdavci Prosvjeta-Pariz i Dijalog-Pariz, obuhvata 20 autora iz 8 zemalja i sadz`i 23 kratke price srpskih autora iz Srbije Svajcarske, Sjedinjenih Americkih Drzava, Kanade, Francuske, Australije, Republike Srpske i Crne Gore,

 bice predsavljeni beogradskoj citalackoj publici u prostorijama:

 Biblioteke Grada Beograda

26. oktobara 2018. godine

u 19 sati na Odeljenju umetnosti. 

Кнез Михаилова 56
11000
Београд

 Zbornici ce, takodje, biti izlozene na Beogradskom sajmu knjiga – izlozbeni prostor Cigoja stampa.

 Pozdrav,

Sima Mraovic, PhD

Advertisements

ВЕЧЕРАС 1. ОКТОБРА 2018 . ГОДИНЕ АУТОРСКО ВЕЧЕ ПЕСНИКИЊЕ ИЗ АУСТРАЛИЈЕ ТЕОДОРЕ- ТОДЕ МАТИЋ- МЕДИЋ У ОРГАНИЗАЦИЈИ УДРУЖЕЊА ПИСАЦА ПОЕТА , КЦ ЧУКАРИЦА – БЕОГРАД

ВЕЧЕРАС 1. ОКТОБРА 2018 . ГОДИНЕ  АУТОРСКО ВЕЧЕ  ПЕСНИКИЊЕ ИЗ АУСТРАЛИЈЕ  ТЕОДОРЕ- ТОДЕ МАТИЋ- МЕДИЋ У ОРГАНИЗАЦИЈИ УДРУЖЕЊА ПИСАЦА  ПОЕТА , КЦ  ЧУКАРИЦА - БЕОГРАД
01.10.2018. год.

 

ВЕЧЕРАС 1. ОКТОБРА 2018 . ГОДИНЕ  АУТОРСКО ВЕЧЕ ПЕСНИКИЊЕ ИЗ АУСТРАЛИЈЕ  ТЕОДОРЕ- ТОДЕ МАТИЋ- МЕДИЋ У ОРГАНИЗАЦИЈИ УДРУЖЕЊА ПИСАЦА  ПОЕТА , КЦ ЧУКАРИЦА – БЕОГРАД

ВЕЧЕРАС 1. ОКТОБРА 2018 . ГОДИНЕ  АУТОРСКО ВЕЧЕ ПЕСНИКИЊЕ ИЗ АУСТРАЛИЈЕ  ТЕОДОРЕ- ТОДЕ МАТИЋ- МЕДИЋ У ОРГАНИЗАЦИЈИ УДРУЖЕЊА ПИСАЦА  ПОЕТА , КЦ ЧУКАРИЦА – БЕОГРАД

Поред аутора у  програму учествују  и чланови Удружења  писаца ‘’ Поета ‘’ . програм почиње од 19 h  у КЦ ‘’ Чукарица ‘’ Тургеневљева 5 , Баново Брдо …

Добро дошли !

Више о песникињи из Аустралије Теодори- Тоди Матић- Медић ,  Теодора је рођена у Бајиној Башти . Школовала се у Београду , одакле одлази за Сиднеј , Аустралија  где и данас живи и ради и већ деценијама је слободни новинар , књижевник и летописац .

радила је као извештач за Радио- Београд и друге институције . Поезијом се бави од ране младости . Више од десет пута је била учесник Међународних сусрета писаца, које заступа Удружење књижевника Србије ,  где је представљала Аустралију . Ушла је у преко 200 значајних антологија , зборника и лексикона широм света на србском и енглеском језику . До сада је објавила 15 књига , а још две књиге су јој у рукопису спремне за штампу . Књиге су јој преведене на руски и енглески језик . Добитник је многобројних и значајних награда у Аустралији , Немачкој , Аустрији , Црној Гори ,

Србији и широм света . Теодора- Тода Матић- Медић  је председник је Удружења Просвета из Сиднеја , а и води Подружницу Поета – Аустралија .


Припремила : Славица Јовановић новинар и књижевник

  • Извор
  • Славица Јовановић

БРАЋО МИЛА

Велико такмичење „Косидба на Рајцу“

Славица Јовановић

Представљамо Слађану Божић песникињу и једину жену косача на великом такмичењу ‘’Косидба на Рајцу “

Представљамо Слађану  Божић  песникињу  и  једину  жену  косача на великом такмичењу ‘’Косидба на Рајцу “
04.07.2018. год.

 

Представљамо Слађану  Божић песникињу и једину  жену косача на великом такмичењу ‘’Косидба на Рајцу “

Рођена је 07. Септембра  1971 године у Алексинцу. Одрасла у оближњем селу Бован код Алексинца.  Одраста на селу у окружењу деде и бабе који јој усађују љубав према селу и народној традицији, пошто од нечега мора и да се живи под утицајем својих најближих  остаје да живи на селу бавећи се пољопривредом.

Члан је удружења жена „Језеро“ Бован и црквеног одбора од 2016 године. Издвојила се као једина жена косац на великом такмичењу „Косидба на Рајцу“  Са својим удружењем учествује на многим такмичењима широм Србије на којима представљају најстарија србска јела, обичаје и друге вредности свога краја.

За Слађану је од непроцењиве вредности традиција њеног краја, као и очување српске културе, православне духовности и обичаја.

У Слободно време  не гледа турске серије, и ријалити програме, него своја осећања претаче у песме. У својим песмама пише о љубави, о тужној судбини србских села која постепено остају пустаи нестају, а неретко се опроба и у шаљивим темама.

Слободно се може рећи да је достојни наследник Добрице Ерића, једна од велика  жеља јој је да упозна великог народног песника, који јој служии као узор.

Њено писање није остало незапажено, за своје писање добија и награде на песничким конкурсима. последња награда јој је друго место на песничком конкурсу,  „Чувара Мојсињске свете горе“ , на тему несрећне љубави Воводе пријезде од Сталаћа и његове љубе војводкиње Јелице. У јакој конкуренцији, где је прво место освојио наш еминентни писац и песник Веселин Џелетовић, а Слађана је делила дуго место са нашим признатим вишеструко награђиваним писцем и новинарем  Михајлом Меденицом.

Слађана Божић песникиња , чиста срца и жуљевитог длана , са осмехом на лицу , патријархално васпитана , да  увек поставља духовне вредности изнад материјалних настављајући традицију , чувајући српске обичаје и огњишта . А  верујемо да ће се ускоро видети и са својим песничким узором Добрицом Ерићем , чуварем ћирилице .

Јер ,  прелепа песникиња Слађана Божић,  живи, воли и пише срцем.

Награђена песма:

ЈЕЦАЈИ МОРАВЕ

Испричала хладна река

причу што се збила давно.

Да је могла тога дана

не би текла водоравно.

Кроз векове она тече

ал јој срећно није лице.

Пред очима стално види

смрт Пријезде и Јелице!

Из даљине видела је

загрљени како стоје.

Једно другом заклињу се

како смрти се не боје!

„Мој војводо од Сталаћа

љубав се животом плаћа“.

„Увек сам ти верна била

са тобом сам све делила“.

„Ја сам реку изабрала

јер сам теби љубав дала“.

„Нек ми река сад пресуди

него Турчин да ме љуби“.

Заплакала тужна река

због судбине што их чека.

Руке своје раширила

двоје младих загрлила.

Све је тог тренутка стало

чак и небо заплакало.

Једна љубав угашена

ал живеће успомена.

Пролазе јој тако дани

зачас цела вечност мине.

Још понекад у свом хуку

чује крике са зидине .

Несрећна је ова река

несрећна је у свом јаду.

Свима прича ову причу

о Сталаћу тужном граду.

Песме о пропадњу србског села

ТАМО ГДЕ ЈЕ СЕЛО НАПУШТЕНО

Питају ме одакле си родом

где је кућа твојега детињства.

На питање ја одговор немам

само суза у оку ми блиста.

Тамо где је село напуштено

где је коров и где трње цвета.

Ту је кућа мојега детињства

ал двориштем сад нико не шета!

Најлепша си кућо моја драга

ал ти нећу прећи преко прага.

Степенице воде ме ка кући,

од бола ће срце моје пући.

Где су сада родитељи моји

да ми врата и руке рашире.

Низ лице ми сузе бола теку

али душу не могу да смире!

Кућо моја и огњиште драго

једино сам овде срећна била.

Ал сам једном полетети хтела

као птица раширила крила!

Сада не бих за сва блага света,

већ би овде проводила лета.

Није срећа од куће далеко,

Већ је срећа кад те чека неко.

ПРИЧА МОГА ДЕДЕ

Крај огњишта док ватра пуцкета,

слушам деду од стотину лета.

Изборано и лице и руке,

тешку причу испричале муке.

Тешко време чемера и јади,

мало хлеба много више глади.

Ал‘ једнаки сви су тада били,

сваку бразду сузом су залили.

Сува проја и свињски опанци,

руку љубе и оцу и мајци.

Празна софра само со и хлеба ,

ал‘ за слогу више и не траба.

Брише деда кришом своје лице,

док милује косу унучице.

„Драго дете нема већа казна,

него кућа кад остане празна.

„Зато чувај и проследи деци,

Све што су нам оставили преци“.

Слађана Божић

Припремила ; Славица  Јовановић новинар и књижевник

У Богатићу 15 . јуна 2018 . године одржана је промоција две песничке књиге Милане Давидовић

Славица Јовановић

У Богатићу 15 . јуна 2018 . године одржана је промоција две песничке књиге Милане Давидовић : Два пупољка једне руже , ђердани од стихова …

У Богатићу 15 . јуна 2018 . године  одржана је промоција две песничке  књиге Милане Давидовић  : Два пупољка једне руже ,  ђердани од стихова ...
17.06.2018. год.

 

У Богатићу 15 . јуна 2018 . године  одржана је промоција две песничке књиге Милане Давидовић  : Два пупољка једне руже , ђердани од стихова …

У Свечаној сали СО Богатић промовисане су пета и шеста збирка песама “Испод трепавица” и “Песмарење”, песникиње Милане Давидовић из Богатића.

Сала је била премала да прими све заљубљенике  и љубитеље лепе писане речи ,

те су многи престајали на ногама  , решени да остану до краја .

Организатор се побринуо да промоцију  украсе и хор и певачке групе , музика и игра .

На почетку промоције наступио је Мачвански хор – песмом из Литургије Св . Јована Златоустог , а и током промоције песмом – Удаде се Јагодо итд…

Током ове промоције и дирљиве вечери спонтане , харизматичне  и све афирмисаније песникиње , Милане Давидовић наступали су чланови Удружења Завичај – Банија мушка и женска певачка група,  док је казивање стихова гитаром пратио Влада Мишић.

Иначе, Милана је учесник и добитник награда на многим међународним песничким конкурсима.  Љубав према поезији и писању гаји још од раног детињства. Пише и песме за децу, а неке од њих налазе се у Међународној збирци песама и прича за децу „Загрли живот“, у зборнику„Трагови у песку“, као и у Антологији дечије поезије. Октобра 2016. године, постала је члан Светског удружења песника, са седиштем у Италији,чији је оснивач Силвано Бортолаззи, који је три пута номинован за Нобелову награду из области културе. Милана је један од оснивача и председник Удружења писаца “Јанко Веселиновић” из Богатића. Њена поезија је поезија љубави.

Рецензент  збирке песама „Испод трепавица“ песник Јован Н. Бундало казе: „Милана живи у својим песмама, срцем гледа и своју душу нам у песмама нуди да видимо њену чистоту“.

Публика која је дошла на промоцију књига могла је да види и плесне кораке Миланиних церки Уне и Ане.

Збирка „Песмарење“ је подељена на три дела. Први део су песме за децу, други песме о љубави, а трећи део су песме о животу, огњишту, сећању на завичај. У предговору књижевник Славица Јовановић каже:“ Добили смо новог песника из народа, за децу и одрасле, бранитеља ћирилице у лику и делу песникиње Милане Давидовић“.

Рецензент књиге ‘’ Песмарење’’ је  Славица Јовановић књижевница које је читала биографију и стихове песама.

Током промоције било је и песничких надмудривања и натпевавања , те је песникиња укрстила копље са Милорадом Јевтићем пуковником ВС  у пензији.

Милана је прошла трновит животни пут  кaда је напустила свој завичај Двор на Уни ,

током ратних дешавања 1995. године  и обрела се у Србији као избеглица . Где је наставила школовање ,  удала се , изродила децу… Тако да јој је после трња и цвећа ,

остала стаза посута цвећем и песмом. Милана је песничка ходочасница , која изговара своје стихове , као молитве у храмовима , високо морална и патријахално васпитана, од предака научена да сачува своје огњиште своје претке и своје потомке .

И она се грчевито бори попут вучице за свој србски род и пород, за песнички родослов и мудрих људи благослов. Зато осим књиге у  свом мајчинском и песничком крилу држи и своје потомство. Промоција за памћење , уз комбинацију етно музике , гитаре , плеса , фолклора, народних ношњи. И након промоције настављено је дружење овог сада мачванског  песничког лучоноше , Милане Давидовић са публиком ,

јер су  стрпљиво и у реду чекали да им песникиња потпише књиге …

Преносимо у целости предговор иѕ књиге ‘’Песмарење’’ , рецензента Славице Јовановић , новинара и књижевника…

-ПРЕДГОВОР ЗА ЗБИРКУ ПЕСАМА ‘’ПЕСМАРЕЊЕ ‘’  ПЕСНИКИЊЕ МИЛАНЕ ДАВИДОВИЋ ДРАГАЉЕВИЋ

ПЕСМЕ КАО КОЛОРИТНЕ ФОТОГРАФИЈЕ , ОВЕКОВЕЧЕНЕ ЗА ВЕЧНОСТ

     Нова песничка књига све снажније , распеваније и упечатљиве песникиње ‘’ Милане Давидовић Драгељевић ПЕСМАРЕЊЕ ‘’  одликује се благодарјем , лепршавости белих лептира , песмодарјем , милозвучјем , нотним записима и нотама голубијих крила .

Ако су њене предходне песничке књиге биле семенке надахнућа , овде су Миланини  најсвежији рукосади , постали дрвореди сталнорађајући, доносећи божанске плодове .

Који зором заблистају , умивени сунчевим наранџастим кристалима . То су песме које се певају у најдубљој тишини , животни  џубокс за музичке жеље , виолински кључ којим откључава срца љубитеља поезије . Мелодије са старих грамофонских плоча , тек сада испеване и гласним жицама  песникиње компоноване , стиходарјем славуја распеваних . Песме гласовите Милане , разнежене жене , доживљавају своје бујање , а она је ту да попут верглаша одсвира и продужи мелодију  младости , у садашњост претворену… Њено Песмарење је клијање песничких рукосада .

 У Песмама за децу врцавим и искричавим , доказује на ком је терену своја , постаје чаробњак и мађионичар ,  који из свог шешира и шарених марама уме да извуче и јежа и тужног меду и змију и зеку и магаре у школи и ласте и врапца архитекту . Песникиња амбасадорка љубави и песништва , песмољубљем инспирисана , енергијом митске жар птице , наелектрисана  варницама свитаца , намагнетисана љубављу мајчинском , остварена и као песник и као мајка . Роду и породу свом , плоду утробе своје чита мисли , исписијући им бајковите песме разнобојним кредама – цветовима , на табли ливади зеленој . Пулсира и дрхти над њима ко затегнута струна лире и постаје им и заштитница и амајлија и бранитељка , а по потреби и другарица и калеидоскоп и чегртаљка . У њеном стиховању нема сувишних речи , као да их је певушила док их је писала , а онда кад се отргоше из руку оловке , креде и гушчија пера , наставила је да их пише срцем , стих по стих . А сваки стих отргнут из мајчинске успаванке .

Цитираћу стих из песме  ‘’ Рат за столом ‘’ :

– О, како је диван так шаховски рат

јер не гине ником ни отац, ни брат.

Или строфа  песме “ Љубав јединца ‘’ :

– У клупи до мене седи један клинац

И његов ме осмех увек развесели

Много ми се свиђа ал он је јединац

Па не знам дал ‘’ уме љубав да подели .

Да додамо и строфу из песме ‘’Ласте ‘’ :

– Ту прогнозу ко им даје

да  пролеће нам донесу

када зима бела стаје

и пахуље вежу кесу!?

Ако је у песмама за децу била највештија и сасвим подетињила ,  или како се то у жаргону каже ‘’ испекла песнички занат ‘’ , није ништа мање величанствена ни чудотворна ни у љубавним песмама . И ниједан читалац неће доживети бродолом , уколико се запути бродовима инспирације ка пристаништима  песничким , макар био и слепу путник , између корица новонасталих стихова . А ту ће се тек разбуктавати , распламсавати , зажарити и буктати песничке ватре , заноси и кликтаји свитања , очи заискриле , док песме благотворне видарице исцељују душу . И да ухватим муштулук , о заљубљеној песникињи у стиходарје и стихогорје , чије песме окрилате пауновим крилима и које нису у ритама и дроњцима , већ брижљиво написане и ‘’ одевене ‘’ , готово римоване . У ретровизорима сећања и сновиђења попут мистичног графолога у рокописима и ветрописима открива неисписане чежње и љубави скривеним под крилом канаринца , где одлећу само рајске птице . Али песникиња и ту је надмоћна и свемоћна , пркоси  неисплаканим сузама и сваку песму ставља у рам као живописну слику , овековечену за вечност , додајући ноте и музичке лествице . Не скривајући своје најснажније и најтананије емоције , стављајући свој љубавни аутограм испод сваке песме . Споменимо песму ‘’ Отргнути ‘’ :

– Слажу се осећаји небројени

док ткам разбојем душе моје

ко нити свиле растањени

откад се растасмо нас двоје.

Или рецимо стих песме ‘’ О срце , моје ‘’ :

– О срце моје, сад зубе стисни,

нек чује се  се крик из твојих груди,

у њему сав бол временски истисни,

па онда спокојно заувек буди.

И  у песмама о животу , песникиња има своје путоказе , своје снове недосањане , аутобиографске  исповести и колоне дуге , песме о огњишту , о мајци …, пита се : – Где је мој дом ? …, пише о винској илузији , о веселој машини,  о жени и слично .Усуђујем се да кажем , да овако римоване , стиховане , певљиве и милозвучне песме , записане тихом мелодијом , би требало да прочита неки врстан композитор , како би оживео ове живе слике  песничких муза да би им дао музичку подлогу, одајући признање тој песничкој блиставости и сазревању . То су песме које заслужују ноте . Написане у даху , једноставне , без сувишних речи и сувишног слога , као да је у питању песничко наменско стваралаштво , које треба украсити виолинским кључем и музиком . Било би грехота поједине песме из ове песничке збирке не запевати на ухо , уз гитару , гусле , хармонику , виолину , флауту , чобанску фрулу …

Ево неких стихова из песме ‘’ Колона туге ‘’ : –

Била једном колона једна,

дуга, препуна боли.

Била је она и гладна и жедна,

жељна и воде и хлеба, и соли.

Да не заборавимо и ове риме из песме ‘’ Песма о огњишту ‘’ :

-Дозива нас и Огњиште,

што погачом не мирише,

све је тужног ока привид,

само трава кроз њу дише.

Да се подсетимо и песме ‘’ Моја Евица ‘’  :

-Да, мислите тада било је лако,

и да имала је дати деци колко треба

рађало се. Бар троје имао је свако

били су боси, ал сретни парчетом хлеба.

И да завршимо стихом из песме ‘’ Где је мој дом ‘’

–  Ја припадам овдје, јер овдје родих покољења.

Док остале светлуцаве стихове ко стокраке звезде остављамо читаоцима …

     А што се тиче књижевне сцене , сасвим је сигурно да смо добили  новог песника из народа , за децу и одрасле , бранитеља ћирилице  Добрицу Ерића , додуше у женском роду, у лику и делу песникиње Милане Давидовић  Драгељевић …

Славица Јовановић , новинар и књижевник

27. јануар  2018 . године,  на Светог Саву

Извор  Радио Нешвил- Богатић

http://nesvil.com/promocija-knjiga-ispod-trepavica-i-pesmarenje-milane-davidovic-radio-nesvil-15-06-2018/

Мачва- инфо – Богатић

http://www.macvainfo.rs/page.php?secid=2&pageid=2&contid=3549&model=clanak&ct=dva-bisera-jedne-skoljke#.WyWGRuz0uLN.facebook

Забележила : Славица Јовановић , новинар и књижевник

KONKURSU U ČAST GAVRILA PRINCIPA SE PRODUŽAVA I TRAJAĆE DO 28. aprila 1918. godine

Postovani Autori,

Veliko nam je zadovoljstvo da Vas obavestimo o znacajnom interesovanju srpskih pesnika i proznih pisaca da nam, na Poziv Kulturno-prosvjetnog i izdavackog udruzenja PROSVJETA –Pariz, posalju svoje pesnicke, ili prozne priloge .

 Do kraja meseca aprila 2018, Vase ste pesme, ili kratke price, poslali iz Ruske federacije, Kanade, Republike Srpske, Australije, Francuske, SAD, Svedske, Srbije, Austrije, Svajcarske, Japana, Crne Gore itd.

Ohrabreni ovim uspehom, u prilogu Vam saljemo Poziv, po drugi put, sa zeljom da se sto veci broj nasih knjizevnih stvaraoca upozna sa njegovim sadrzajem i odazove ovom jedinstvenom svesrpskom rodoljubivom cinu. S toga produzavamo datom dostavljanja vesih priloga do 15. juna.

Imajuci u vidu politicko, socijalno, kulturolosko, pa i  duhovno stanje u kojoj se danas  nalazi nas narod u svim srpskim zemljama na prostoru bivse Jugoslavije, ohrabrojemo srpske stvaraoce da njihova poruka kroz pesmu, ili kratku pricu, bude usmerena na:

Ljubav prema zavicaju, pravoslavlju i nasem slavnom poreklu. Neka to bude poruka revolta, otpora, osude nasilja, zlocina i izdaje. Neka Vasa pesma, ili prica, osvetli srpsku cast i dostojanstvo. Neka bude dostojna nasih predaka.

Smatramo da nije vreme za poruke tugovanja, nemoci, ljubavi i pomirenja, ni oprostaja zlocincima, niti izdajnicima  naseg naroda.

Potsecamo Vas da se, 28. aprila 1918. godine, navrsilo 100 godina od tragicne smrti srpskog  heroja  GAVRILA PRINCIPA. Spski narod je odao postu i priznanje Gavrilu Principu na bezbroj nacina. Medjutim, svetskoj javnosti (koja ga i dalje smatra teroristom) jos uvek nedostaje  jedno muzicko delo, kao jedinstveno sredstvo komunikacije, u kome ce Gavrilo Princip biti predstavljen kao univerzalni heroj slobode i borbe protiv okupatora. To je danas duznost nasih muzicara i kompozitora, bez obzira sta bivsi i sadasnji okupatori misle. A, i poneki podanik okupatoru.

Ocekujuci vase pesnicke, prozne i muzicke priloge,

srdacno Vas pozdravljam,

Za PROSVJETU – Pariz,

Sima S. Mraovic

Kulturno-prosvetno i izdavačko udruženje PROSVJETA-PARIZ upućuje:
POZIV
Srbima u rasejawu i u otaxbinskim zemqama da jednim književnim prilogom u
formi kratke priče ili pesme o svom životu, ili životu svoji bližnjih,
doprinosu kulturnom i duhovnom zbližavanju Srba ma gde oni boravili u svetu.
Pored književnih priloga pozivomo i naše muzičke stvaraoce da svojim
rodoljubivim nadahnućem upoznaju svet sa srpskim herojom Gavrilom
Principom.
U celini, ovaj Poziv se odnosi na sledeće književne i muzižke oblasti: 1)
Kratka rodoljubiva priča, 2) Rodoljubiva poezija, 3) Tematska muzižka
kompozicija sa tekstom.
Prispeli i odabrani radovo biće objavqeni u okviru dve posebne knjige
Zbornika (kratke priče i pesme) u izdawu PROSVJETE-PARIZ i biće
predstavljene na redovnom Beogradskom sajmu knjiga 2018. godine u Beogradu. Sve
troškove oko štampawa snosi}e Udruženje. Autor će dobiti besplatno jedan
prime knjige. Za muzičku kompoziciju obezbedićemo snimanje jednog CD i youtub-a.
Autorsko pravo imaće autor kompozicije.
1. KRATKA RODOLJUBIVA PRIČA
Vaša priča, napisana ćiriličnim pismom, imaće rodoljubiv sadržaj. Dužina
teksta biće izme|u 2000 do 5000 reči (otprilike 4 do 10 kucanih stranica
veličine A4 formata). Priče koje svojim sadržajem pozivaju na nasilje, mržnju,
ili rasizam prema drugim narodima neće biti uvrštene u Zbornik.
Rok predaje vaše priče elektronskim putem je do 1. juna 2018.
2. RODOLJUBIVA PESMA
Autor-pesnik će se predstaviti sa jednom dužom, ili sa dve do tri kraće
rodoljubive pesme pisane ćiriličnim pismom. Zbornik pesama biti će
predstavljen na Beogradskom sajmu knjiga 2018. godine u Beogradu.
Rok predaje vaših pesama elektronskim putem je do 1. juna 2018.
3. TEMATSKA MUZIČKA KOMPOZICIJA
Povodom rodjenja Gavrila Principa, 25. jula 1894. godine, pozivamo srpske i ne
srpske pesnike-kompozitore da se herojski čin mladog Gavrila, protiv
okupatora dostojno obeleži na medjunarodnom planu. Potsećamo, da tadašnji i sadašnji Zapadni okupatori srpskih zemalja smatraju Gavrila Principa
teroristom. Za srpski narod i za narode koji trpe stranu okupaciju, stremeti ka
slobodi, Gavrilo Princim je heroj. Njegov herojski čin bio je uperen protiv
okupatora, a ne protiv nevinih civila. Zato je Gavrilo Proncip u srpskom
narodu ostao jedan od najsvetlijih symbola slobode i žrtvovanja za slobodu svog
naroda.
Gavrilo Princip je 28 oktobra 1914 osu|en u Sarajevskom procesu “na kaznu
teške tamnice u trajawu od 20 (dvadeset) godina, pooštrene jednim postom
mjesečno, te dana 28 juna tvrdim ležajem i samotnim zatvorom u mračnoj sobi”.
Gavrilo Princip je umro u tamnici Terezin u českoj, 8 April 1918. godine,
u 23. godini života.
Muzička kompozicija, svečana Oda, kao i propratni tekst o Gavrilu Principu,
namewen svetskoj i srpskoj javnosti. Tekst će biti pisan na engleskom i
srpskom jeziku i trajanje 3 do 4 min.
Ključne reči: Gavrilo Princip, Sarajevo, Okupator, Sloboda,
Mladost
Tekst kompozicije, uključujući partituru (ili CD), poslati do 1. jula
2018.
Po želji, i na zahtev autora, biće vam dostavljena besplatno knjiga: Sima S.
Mraović: Gavrilo Princip, dokumentarna drama sa sunjenje u Sarajevu 1914.
NAPOMENA : Mole se svi autori da uz priložene radove dostave i svoju kratku
(dve do tri rečenice) biografiju. Na primer: Ime i Prezime, mesto rodjenja u
bivšoj Jugoslaviji i mesto boravka u rasejanju.
Vaše radove u digitalnoj formi poslati na e-mail adresu:
zsfmraovic@yahoo.fr
Po{tanska adresa:
SPKD PROSVJETA
13, Rue ERNEST THIERRY
93300 AUBERVILLIERS
FRANCE

‘’ Амира ‘’- Љубавна песма књижевника Љутомира Рундића из Лознице добила и свој епилог (Видео)

Љубавна песма ‘’ Амира ‘’ књижевника Љутомира Рундића из Лознице добила и свој епилог (Видео)

Љубавна песма ‘’ Амира ‘’ књижевника Љутомира Рундића из Лознице добила  и свој епилог
11.03.2018. год.

АМИРА

Њене су се косе расипале у мојим очима,
док смо веровали да наша љубав може све…
У Мостару, осамдесет и неке!

Детињасто се мазила, љубила ме страсно,
и страховала:
– Јој, ако ме мајка види!
Па опет изнова, свијала се око мене,
ко, не дај Боже, змија око плена,
и питала ме…
Свашта ме питала…
Ко сам, одакле сам, шта ћу с њом..?
Волим ли је, ко ми даде „тако“ име:
– Чуј Љутомир, тобе јараби!
О`кле ти то име – чудила се!?
Вјерујеш ли у Алаха, у Бога? Идеш ли у цркву?
Ма, убиће ме бабо ако чује!
Замисли, у Влаха се заљубила, јадна ми мајка!
Питала је…Понекад и зановетала…
А волела ме, као и ја њу, а можда..?
Ни дан данас не знам које кога више!
А што се љубила!
О, Боже!
Та моја Амира!

Крио сам је од неба, од сунца,
склањао од буре и мостарске кише…
Чувао од злих погледа и оних тобоже других.
А сва нас је раја знала!
– Чуј Бегова праунука с неким Србијанцем,
па још војаком – жевкали су за нама!

– Не иде то. Велики је то девар, на моју душу!
Љубав је слијепа али су гори људи
обневидјели од вјере и предрасуда-
гунђао би њен рођак Кемо, док нас је крио!

Плашио сам се!
Нисам јој рекао, а хтео сам јој рећи:
– Амира, нема нама мира!

А све је у мени горело од љубави и страха!
И волели смо се, кришом сваке ноћи, и сваког дана…
И сад не знам како бисмо се волели да нисмо кришом?

Имала је тек двадесет, ја коју више,
и дала ми је све што се за љубав
и сме и несме…

На Буни, док се заклињала да ће ми родити сина,
и да ће се звати Миро, говорила је:
– Љутићу мој, то је име за све три вјере!
А знаш ли болан, да је мој дедо приповједо,
да смо ми од некаквог Мирослава постали?

А што се љубила…
О, мајко моја…
Чини ми се најлепше од свих!

Волела је Перу Зубца!

Тепао сам јој: – Светлана!
– Ех, камо пусте среће да сам – рекла би!
Тешио је да ће све бити уреду:
– Не плаши се, срно моја, нико ми те неће украсти!
А плашио сам се за обоје!

Ставила би образ на мој длан, пуштала сузу да кане…
И молила ме…
Молила ме, да је водим у Србију, да ће све оставити,
и брата и сестру, и баба и мајку…
Да хоће са мном било где и заувек…

Казивао сам јој стихове:
– Амира, дај ми мало мира, куд ме пијаног нађе,
ноћас кад ми циганин свира, водиш ме у слатке крађе!
Она се смејала и опет ме љубила…
Са својих двадесет…
Та моја Амира!

Брали смо тек заруделе трешње,
у врту поред Радобоље,
ко зна чијем, а чинио се вртом добре наде!
– Јој, болан, зар те није стра` горе на небу?
А како авион не па`не, шта га горе држи?
Хајде, обећај ми да ћеш се чувати за мене!

Грлио сам је, онако крхку, дрхтала би…
Гурала руке  у моје џепове, и певушила:
– Све је моје твоје кад се усне споје..!

И опет бисмо се љубили,
нежно и страсно, и лепше од икога, и икад…
Јер, нико се није волео,
те осамдесет и неке,
у Мостару…
Као моја Амира и ја!

Љутомир Рундић