ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ У КОНКУРСУ НА ТЕМУ; СРПКИЊО, СНАГО И УТЕХО

Поштовани пријатељи, под покровитељством Српско-руске партије –ВУКОВИ у сарадњи са “Књига НА ДАР” покрећемо зборник прича и песама под насловом “Српкињо, снаго и утехо”. Тема прича и песама треба да обухвати: – жену Српкињу-као мајку, баку, сестру; -њену улогу кроз пребогату историју, снагу да преживи, одржи огњиште, кроз страдања и у свему томе рађа нови живот и одгаја; -приче и песме о знаменитим Српкињама можете послати на емаил knjiganadar@gmail.com, од 1.06.2017. Конкурс траје до 1.07.2017 године. Радове слати у Wорду, максимално 2 стране формата А4, фонт 12, ћирилица, уз обавезну кратку биографију, адресу и контакт. Право учешћа имају сви грађани Србије и дијаспоре. ПАРТИЦИПАЦИЈА (УЧЕШЋЕ) СЕ НЕ ПЛАЋА! Комисија ће одабрати радове, а изабрани аутори ће бити обавештени о томе. Сви учесници зборника ће добити по један примерак књиге. Али то није све. Српско руска партија –ВУКОВИ ће у сарадњи са “Књига НА ДАР” одабрати аутора (писца) најлепше приче или песме и НАГРАДИТИ БЕСПЛАТИМ ОБЈАВЉИВАЊЕМ САМОСТАЛНЕ КЊИГЕ(до 100 страна у 100 примерака). За све додатне информације контакт на : knjiganadar@gmail.com. Свако добро!

УБИЦА ДУШЕ – За годишњицу НАТО бомбардовања

УБИЦА ДУШЕ

О Вучићу туго чемеру и бедо

што се китиш убицама редом

злочинцима над невиним светом

Клинтоном, Шредером и Блером

обрука нас, пред Богом и светом

Решио си жртве да нам вређаш

отворене ране мајкама да цепаш

ал куда ћеш од Милице на ноши

кад ти у сан дође и упита, чико…

зашто ми маму убицама вређаш

Куда ћеш тада кад ти клоне душа

из тмине зацвиле поубијана деца,

са дететом у утроби убијена мајка

закука безброј ожалошћених душа

куд ћеш собом и тим злочинцима

Шапутаћеш у страхопоштовању

урадио сам све то само за народ

ал истина ће ти душу раздирати

што си је убијао, својом сујетом

само да би се председником звао

О Вучићу, зашто прода своју душу

образ и народ на таблету Клинтону

зашто љубиш скуте и Тонију Блеру

и том злочинцу Герхарду Шредеру

зашто унесрећи све што душу има

Душан Нонковић-Теодоровић

Књижевник Матија Бећковић рекао је Срни да су Срби пјеснички народ и да се у поезији може наћи душа и лична карта српског народа.

Књижевник Матија Бећковић рекао је Срни да су Срби пјеснички народ и да се у поезији може наћи душа и лична карта српског народа.

Академик Матија Бећковић
Академик Матија Бећковић

„Не знам ништа значајније од поезије у животу српског народа. Ми смо песнички народ. Поезија је оно што смо изнели из векова ропства и што нас је грејало у ропству и чиме смо се придружили великим народима“, рекао је Бећковић, поводом Свјетског дана поезије, 21. марта.

Он је навео да су Срби „своје душмане побили у својим пјесмама, а нису у стварности“.

„Тако, када нас и не воле – не воле нас због песама, а не због стварних чинова. Песме су вечне, а све друго пролазно“, истакао је Бећковић.

Говорећи о заступљености поезије у културном животу Срба, Бећковић је навео да је то парадокс.

„Када би рекли да је у Србији данас више објављених књига поезије него икада у укупној историји – сви би се зачудили. Зато што се тврди да су поезија и песници отпевали своје. Али, с друге стране, поезија ће надживети песнике. Издали су је и песници и књижевни критичари и издавачи, али нису љубитељи поезије“, рекао је Бећкоивћ.

Он је истакао да је савремени живот ставио у страну културу не само код Срба, него и у цијелом свијету.

„То је можда један од главних разлога трагедије и околности у којој се свет нашао. Политика је склонила културу да јој не смета како би лакше обавила оно што је наумила. Међутим, тај подухват је имао катастрофалне последице“, каже Бећковић.

Свјетски дан поезије прославља се 21. марта и установио га је Унеско 1999. године, с циљем промовисања читања, писања, објављивања и поучавања поезије широм свијета.

Сврха овог дана је и даванње нових подстицаја и признања националним, регионалним и интернационалним поетским покретима.

Према подацима које посједује Национални комитет за прославу Дана поезије, који је од 1990. година смјештен на Флориди /САД/, Свјетски дан поезије славио се у другом облику још од 1505. године.

Некада се дан поезије славио 15. октобра. Традиција обиљежавања октобра као националног и свјетског мјесеца поезије, очувала се још у многим државама.

Извор: СРНА

Везане вијести: Матија Бећковић

POZINICA

POZINICA

Cenjeni poštovaoci knjige i lepe reči,

Srdačno vas pozivamo na
AUTORSKO KNJIŽEVNO VEČE

Danice Dane Dodić, pesnikinje iz Pariza

koje će se održati u petak 03. marta 2017. sa početkom u 19.00 časova
u salonu kafea Liebfrauenberg
Liebfrauenberg 24, 60313 Frankfurt am Main
Dana Dodić, neumorni putnik na talasima poezije, poetesa koja je poezijom prokrstarila Srbiju, Rusiju, Kanadu i celu Evropu, noseći dah životnosti iz Pariza – grada svetlosti. Ona je pesnikinja koja ostvaruje i održava kontakte sa velikim brojem pesnika iz raznih krajeva sveta. Jedan je od organizatora Sabora pisaca  dijaspore i koordinator „Sedmice“ u Parizu. Član je Udruženja književnika Srbije, dobitnik je Zlatne značke Kulturno prosvetne zajednice Srbije i mnogih drugih prestižnih književnih nagrada i priznanja.
Dobro došli!

ODKUD

Otkud?

Otkud to da ti ne postojiš?

Kad te jasno sanjam, osecam i vidim,

Dok tuga vreba, ti kraj mene stojiš,

Osmeha kad nema, nacrtaš ga nadom

Pojaviš se, nestaneš, pa usrećiš kradom.

I sama bih te skrila.

U tanane misli, želje mi i snove,

Od pogresnih reči i zavidnih ljudi

Kao noći ove

Ili svakog jutra kad me čeznja budi.

Ponekad si tamo gde bih i ja bila.

Nemoguce to je, sada, al‘ ne vecno,

Kad te se uzelim, opet bih te snila,

Jer srce je tada zivo a i srecno.

Jedina si radost, snaga a i nada

Da kroz zivot snazna idem i ne molim.

Otkud to da ti ne postojis?

Kad si sve zbog cega postojim i volim.

Tanja Tanjica Radenković

НЕ ПЛАЧИ ВОЉЕЊНА ЗЕМЉО

Аутор: Милан Миле Марковић, писац из Београда

(Песма из збирке ;Догодило се у времену – 2007.)

НЕ ПЛАЧИ ВОЉЕЊНА ЗЕМЉО

Не плачи вољена земљо

и ако то дуго траје,

нападају те освајачи запада

агресија на тебе не престаје.

Нашла си се на путу силе

која је силу употребила,

да би се на твојој муци

богатила и удобно живела.

Блокирали су те са свих страна

помоћу твојих суседа,

завели санкције, уцењивали

-на крају, да се држава преда.

Бомбардовали су те немилосрдно

седамдесет дана и ноћи,

убијали невину децу, мислили су,

да издржати нећеш моћи.

На крају ти отимају важан део

старе србске територије,

да би на њој базу градили

-освајач своју намеру не крије.

Вољена земљо, ти си им и сада

велика препрека на путу том,

зато си стално жртва освајача

у сукобу безумном.

Ни сада не плачи земљо моја

и духом Ти не клони!

Правда је на твојој страни,

све то морају платити ОНИ!

Живео живот мали човек – роман у стиху

Милан Миле Марковић

Аутор: Живео живот мали човек – роман у стиху

Задње странице:

БЕЗДУШНА АГРЕСИЈА

И предзадње године

Двадесетог века,

рано у пролеће бомбардовање

и долази до великих несрећа.

Окоми се на нас

једна зла сила,

гора од сваке звери

она је била.

Мучки и бездушно

отпочело је бомбардовање,

рушили су нам градове

настало је убијање.

Такву бездушност

садашња цивилизација није видела,

али је остала по страни, ћутала,

ништа није предузела.

Одједном па Срби

немају пријатеље,

пружени отпор није

зауставио непријатеље.

Рушени су нам градови,

мостови и путеви,

многи недужни су страдали

крвожена се звер тиме храни.

Седамдесет осам дана и ноћи

томахавк витла над нашим главама,

звер се размахала

на крају је посустала.

ВЕКОВИ ЋЕ ПРОЋИ СРБИ ПАМТЕ

Ви, американци, запамтите

Србин своје несреће,

никада не може

и заборавити неће.

За зло и мржњу

криви сте ви,

који сте нас бездушно

и немилосрдно бомбардовали.

А сада нам отимате

део наше територије,

како су вам преци

радили раније.

За оно што сте нам

бездушно чинили,

градове разарали

недужне жртве наносили.

Србин то заборавити неће

јер памти своје несреће,

и дуго ће то да траје

никада не престаје.

Тај осећај српског народа

престати никада неће,

морате то запамтити

када и ви не будете имали среће.

Када и вас несреће

у будућности буду пратиле,

знајте, да вас тада прогањају

српске сузе – проливене раније.

ПРИТИСЦИ СЕ НАСТАВИШЕ

Свет се умеша, американце подржава

агресор услове намеће,

одлучују поткупљени

па Срби немају среће.

Агресија се оправдава

да им се „победа” припише,

Србији постављају услове

суровије – све више.

Али свет такав злочин

до сада није запамтио,

али се и сам у овом злочину

и он приклонио.

Срби се оптужују

и за туђа недела,

па ће им судити

планета цела.

Србију треба свести, то им је циљ,

на што мању заједницу,

зато јој намећу

све већу кривицу.

Само да се не опораве

србе треба прогањати,

свести их на безначајну

државу им смањити.

Због тога нам отимају

и део наше територије,

да би на њој градили

утврђење своје.

ДОЛАЗЕ ПРОМЕНЕ

Задње године двадесетог века

долази до промена,

кажу нека револуција

али је то обична замена.

Контра револуција

капитализам заводи,

и насилно мења све

кажу да смо сада слободни.

Запад је Србији наметнуо

многе, за мале паре, купио,

институције су уништене

да би своје оформио.

Успешне банке су ликвидиране

уместо њих отварају своје,

лихварски се капитал ствара

и тако профит присваја.

Ангажован је страни новац,

а он страну робу купује,

српске су фирме пропадале

производња се допингује.

И многе фирме нестају

њихова цена нагло пада,

у лихварској приватизацији се

потпуно пропада.

Радници и службеници се отпуштају,

а власт много шта обећава,

али је немоћна да реши

све вредно се урушава.

СВЕТСКА КРИЗА

Баш у време расула

светска криза завлада,

а пошто је земља зависна

највише ће да страда.

Зависну земљу и даље

Запад стално уцењује,

намеће „вредности” своје

друштво нам криминализује.

О нама странац одлучује

и нама се све намеће,

а слободе биће све мање

нико слободан бити неће.

На челу институција и алијансе

увек ће њихов човек бити,

интересе Запада ће чувати

и само њих штитити.

Све друго је лаж

то нам је прошлост доказала,

па зашто би им веровили

када то никако нису доказали.

Западу су сада потгрбни радници

доскора су били робови,

једно време ратни заробљеници,

а сада су то најамници.

За робове и заробљенике

морало се ратовати,

најамници ће се

у сиромаштву регрутовати. .

ДА ЛИ СРБИЈА ИМА ШАНСЕ?

Србија ће шансе имати

само, када свако схвати,

да се мора поштено радити

производњом потребе покрити.

Лењост и инертност према раду,

завладала нацијом,

сви на непоштен начин хоће

да овладају земљом овом.

Много је напора потребно

да се изопачено савлада,

највише нам је потребна

људска правда.

У садашње је време

правде све мање,

непоштење, алавост,

и не зарађено присвајање.

Искоренити корупцију

и од лопова се заштити,

не дозволи да они владају

поштене на власт бирати.

Над заједничким добрима

добар домаћин треба,

да се сачува држава и народ

највећа је потреба.

Не клонути духом ни умом

мора се све издржати,

за будуће нараштаје

треба се жртвовати

ШАНСА ЈЕ У РАДУ

Изопачености цивилизације

види се крај,

иза великих несрећа

долази преображај.

Само умни људи

могу нас из кризе извести,

њима поверити судбину

да би сачували Отаџбини.

А како то извести

када нам се лоше намеће,

преваранти су познати

с њима, нећемо имати среће.

Лажима и подвалама не наседати

– разум да служи свима,

ка раду, стваралаштву да нас води

– на томе се све заснива.

Човек, као друштвено биће,

сам не може живети,

да би складно живели

заједница се мора поштовати.

Научити на рад и одговорност

од ране младости почети,

дете учити да ради

и здраву личност зачети.

Опстају само јаки

и у природи то влада,

лењ, размажен и неспособан

увек ће, први, да страда.