Трифун Дробњак из Шапца освојио је награду за најуспешније афоризме

 

‘Међународном конкурсу  хумора и сатире у Мркоњић Граду 2017. године   у Организацији ’’ Клуба Уметничких душа ‘’  Трифун Дробњак из Шапца  освојио је награду за најуспешније афоризме
Трифун  Дробњак угледни адвокат из Шапца, широј јавности је  познат као оснивач и председник ШЕП-а , Шабачког еколошког покрета и по томе што је неуморан у свом раду, за чистију планету , али је  све  присутнијии  као сатиричар, са својим сатиричним причама и афоризмима , заступљен је  у многобројним зборницима и књижевним часописима , тако да је овогодишње признање из  Мркоњић Града доспело у праве руке .

На задату тему ‘’ Припрема мишљења за ….’’  Трифун је освојио награде у следећим категоријама : најдуховитији афоризам и топ 10 награђених афоризама .
НАЈДУХОВИТИЈИ АФОРИЗАМ
Трифун Дробњак – Шифра: „Биће боље, кад буде горе“ – Шабац

– Ако мислиш да дуго живиш, немој да мислиш.

Трифун Дробњак – Шифра: „Биће боље, кад буде горе“ – Шабац

-. Срби су највећи добротвори Запада. Бесплатно им школују радну снагу.

– Хтио је да поднесе писмену оставку на свој руководећи положај, али је био неписмен.

– Светски прваци смо у решавању проблема. Нажалост, само у шаху.

– Волео је државу до њене последње паре.

– И животиње су добиле пасоше. Најзад да и мој пасји живот има нешто људско.

– С обзиром на економску ситуацију, ускоро жемо сви живети као у рају. Бићемо обучени као Адам и Ева.

-. Имао је толико врлина, али због своје скромности није хтео да покаже ниједну.

– Радујте се садашњости. Само Бог верује у нашу будућност.

– Једва чекам да дође празник рада. Да се одморим од нерада.

-Медији су слободни, без последица могу да објаве лажну временску прогнозу.

А организатори написаше и следеће :
-Књижевни одговорно без страха и по задатку сатире своје радове послаше сатиричари из следећих земаља и градова: Србија – Београд, Лесковац, Ниш, Рума, Младеновац, Зрењанин, Земун, Врбас, Јагодина, Нови Сад, Пожаревац, Чапљинац/Дољевац, Крушевац, Вршац, Церовац/Шабац, Шабац, Књажевац, Бајина Башта, Аранђеловац, Рача Крагујевачка, Крагујевац, Горњи Милановац, Житковац/Алексинац, Књажевац, Кланица/Дивци, Ужице, Врање, Панчево, Параћин, Сомбор, Хрватска – Загреб, Задар, Ријека, Госпић, Славонски Брод, Вуковар; Македонија – Пехчево, Скопље, Тетово, Црна Гора – Подгорица, Пљевља, Бугарска – Пловдив Холандија – Херлен БиХ (РС и ФБиХ) – Бања Лука, Сански Мост, Фоча, Коњиц, Братунац, Требиње, Горња Махала/Вишићи, Рогатица, Сребреница, Шипово, Мркоњић Град. Србија се и ово године показалa као најхрабрија у овом такмичењу. Можда због честих избора! Можда…И остали су имали ријетке тренутке славе. На тему ХVI конкурса хумора и сатире: „Припрема мишљења за…“ пријавило се 155 аутора који су послали: – 1.250 афоризама; 55 прича; 120 пјесмама; 115 епиграма; 20 пјесама у акростиху, 15 шала и пошалица, 10 басни, 15 модерних бајки и 9 хуморески. Комисија или први сатирички обојени читачи пажљиво је прочитала све приспјеле радове и пред суд сатире изнијела оно што се изнијети смије. Ко се припремао или припрема за властито мишљење показаће „Зборник (не)припремљеног мишљења“.
Трифун Дробњак (1).jpg

1149007_489879004433105_1463598419_n (1).jpg
Са конференцијом за новинаре у „Гласу Подриња“, Шабачки Еколошки Покрет057 (1).JPGТрифун Дробњак адвокат, еколог , сатиричар

547473_507860582634947_45070275_n (1).jpg

Са  једне од многобројних трибина Шабачког Еколошког Покрета
1209196_507858062635199_1552033861_n (1).jpg

У друштву  шабачких  пријатеља  Еколошког Покрета
Забележила : Славица   Јовановић


http://www.mojenovosti.com/lat/index.php?option=btg_novosti&idnovost=140828&——-Na-Medjunarodnom-konkursu–humora-i-satire-u-Mrkonjic-Gradu-2017.-godine—Trifun-Drobnjak-iz-Sapca–osvojio-je-nagradu-za-najuspesnije-aforizme——————————————————————————————————#.Wafw3fOrTcs

 

Advertisements

ИЗГНАНИК СА КОСОВА ( Песма је посвећена Сими Спасићу председнику Удружења породица киднапованих и убијених са Косова и Метохије )

Славица Јовановић

ИЗГНАНИК СА КОСОВА ( Песма је посвећена Сими Спасићу председнику Удружења породица киднапованих и убијених са Косова и Метохије )

Славица Јовановић | Славица Јовановић   | 29.08.2017.

 

ИЗГНАНИК  СА  КОСОВА

( Песма је посвећена Сими Спасићу председнику Удружења породица

киднапованих и убијених са Косова и Метохије )

 

Кад Симо Спасић изгнаник са Косова,

у црној кошуљи, надјачан већим болом,

са сликама у рукама , у погледу са Косовом ,

стане пред људе ’’ виђене’’ ,  само истину тражи ,

питање  упути :- Где су они што су били живи штит ,

стане пред специјалце и жандармерију,

а и они заплачу кришом, обневидели…

Небеска Сило пут му покажи,

где су утиснута стопала најдражих ?!

DSCI0366.JPGОбраћам се белом  свету, где ћу, Косово отели су!

У Албанији логори су Срба, трговали су људским органима,

куну их ископане очи и црче нечијег сина, кућа у далекој земљи…

Покупили нам дукате, сад су негде сунчеви златници,

угашено хиљаде живота, не помаже никакав деманти …

Буђења и суђења и целивана земља . Косово отргну авет и неман.

Кад Симо Спасић прогнаник са Косова,

председник удружења киднапованих и несталих,

на Косову и Метохији од 1998. до 200…,

кад на мегафон говори и звезде  плачу,

пита за своје  најмилије , за своју отету браћу .

И носи транспаренте, ко тестаменте

и  тражи мртве ко да су живи  и увек пита :

-крвници, где сте их сахранили?!

 

Кад Симо Спасић изгнаник са Косова ,

покисао  до  коже , испред ‘’ виђенијих ‘’ људи стане ,

то није био пролом облака, ни пљусак изненада ,

то су слике мртвих- прогледале!

Кад  Симо Спасић погледом упита и не прећути,

-где су масовне гробнице, где је корен корена ,

ко сме да га погледа у лице ?
Где је жилина жила куцавица, где су заробљеници без утроба ,

киднаповани и нестали  косовски Срби ,

на бродовима смрти , кријумчарили их шиптари ,

враћајући кожу и кости , мучених , убијаних …

Зар су најрођенији , преполовљени, искасапљени, измасакрирани ,

на Косову Задушнице сваки су дан ,

о томе сведоче прећутане тајне…

Пошто је бубрег ,  око, срце,  човеков дах,

опело Срба несталих , убијаних, кланих, одбројавања ,

скривени крвник , моћни је Часовничар ,

сказаљке му се зауставиле : 17. је март 2004. год,

‘’запеле’’ и ‘’саплеле’’ се на Видовдан 1389 . год

Човек некад горостас  јуче богаљ, данас је иловача,

одлучио је нечовек , светски кријумчар!

Трговац људима, људским животима,

у мучилиштима, у албанским логорима.

Србе претварају у прах , испричане су истине ,

овде нестаје страх,

тражите нестале, не сутра, не прекосутра,

тражите- одмах!

100_1062.JPG

 

Кад Симо Спасић изгнаник са Косова,

пита за свете мученике Косовске,

поубијане, осакаћене , спаљене …

Говори му ватрени , погледи онемели,

а из  њих гром из ведра неба, срце злотвора  згроми ,

прочитаће имена несталих наглас

и може читати и не прећутати ни једно ,

завештан роду и породу одан,

да ће мртве како доликује људима сахранити ,

онима којима ни гроб се не зна , да им из тела никне,

бреза, врба ил бршљан бар,

у њиховим несталим очима, саграђен је небески храм.

Иду ли ?! Да кажемо : – Ево их,

стигли су бар мртве кости да целивамо ,

они које су чамцима живе на бродове смрти одводили,

а онда их мртве истим чамцима светом развозили,

стотине одсечених руку весла ,

последња написана песма .

Чамац неповрата и душману сувишна весла ,

од људских руку, истргнутих из рамена…

 

Кријумчарима мртвих људи , крваве руке до лаката.

 

Ако су Косову принети на дар, нек им буде колевка , олтар и одар ,

орошен траг ненаписан, кућни праг анамет дат, стих вековима испеван.

Светилиште и тонилиште у исти мах ,заустављено време ,

испрекидан дах

и стотине слика несталих, урамљених у један рам,

вечни Косовдан !

 

Славица Јовановић

Антологија “Призма живота – приче за одрасле” представљена у Јагодини

Промоција двојезичне антологије „Призма живота“, коју је приредила и на немачки језик са српског превела Драгица Шредер из Хилдена, одржана је 3. августа у клубу „Ђура Јакшић“ у Јагодини.

У књизи су заступљене приче 25 аутора из Србије, Македоније, Црне Горе, Чешке, Турске, Шпаније, Немачке, Русије И Аустрије, јавља Просвјета из Беча.

На овој књижевној вечери су своје приче заступљене у антологији читали књижевници: Ратко Стоиловић, Ружа Мијовић Сорић, Љубиша Симић, Миле Лазаревић, Тони Стојановић, Славица Панзаловић и Светлана Матић из Беча.

У музичком делу програма наступио је Енџи Глоговац, а кроз програм је присутне водила Драгица Шредер, преводилац и велики промотер српско-немачких културних веза, којој је ово, двадесет осма приређена двојезична антологија.

Овом приликом Драгица Шредер је говорила песму Сећања, посвећену свом недавно преминулом супругу Херберту Шредеру.

Све приче заступљене у књизу су писане једноставним стилом, са малим бројем ликова, без обзира на њихову идејно-тематску разноврсност и стилску изражајност.

Рецензију за књигу је написао др Милутин Ђуричковић, истичући да ће љубитељима кратке приче ова књига доћи као права посластица и књижевно откриће, будући да има писаца који су, у мањој или већој мери, познати упућеним и обавештеним читаоцима на неколико језика.

„У сваком случају овај преводилачки подухват је за сваку похвалу, па у том смислу треба здушно подржати овакве књиге, јер су вишеструко корисне и драгоцене“, подвукао је академик Ђуричковић.

Јагодинској публици је проф. Светлана Матић, поред своје приче Врати се кући представила рад СПКД Просвјета – одбор у Аустрији, са посебним освртом на Школу српског језика, Малу причаоницу, Просвјетин мали хор, Разговоре, сусрете и друге активности усмерене на очување српског националног и културног идентитета у Аустрији.

Програм је завршен закуском, заједничким фотографисањем и потписивањем књига, уз присуство великог броја љубитеља писане књижевне речи, писаца и представника средстава јавног информисања.

БИТКЕ СЕ ДОБИЈАЈУ ДУХОМ И КУЛТУРОМ А ГДЕ ТО НЕ ПОМАЖЕ; СВЕТЛИМ ОРУЖЈЕМ

Нека нас дух културе окупља и уједињује како не би били у тешким временима изгубљени-купимо књигу и на тај начин подржимо наше писце и песнике, истинске духовне вође како нас вишеструко јачи непријатељ не би разјединио и уништио! Сетимо се, наша народна поезија је сачувала србе и 500 година под турском окупацијом да би се на крају ипак ослободили од тог јарма.

До следећег правог вође мора се наш народ окупљати око свијих родољубивих писаца и песника и доказано поштених појединаца како би се једног дана могли ослободити удруженим снагама!!! – Душан Нонковић Теодоровић

Bild könnte enthalten: eine oder mehrere Personen und Text

Српска књижевница Гордана Павловић:

Помаже Бог, српски роде мој!
Тежак је и трновит пут да настане једна књига. Све је на писцу, од стваралачког дара, до претакања у речи, а затим и настојање да се објави. На крају настаје најтежи део-продаја књиге. Данас желим да вам понудим три изузетне књиге, и то са правом и задовољством могу да кажем као њихов уредник. Одакле смо и одакле потичемо? Да ли смо пробудили својим ћутањем Звер таме, која прети да нас прогута? Ко је био син Милоша Обилића?
Ако је неко заинтересован за ове три књиге може се јавити у порукама…
„Трагом Срба“-Душан Нонковић
Роман „Спас“-„Буђење звери“-Младен Несторовић
„Три српска витеза и деспот“-Милош Елек Вукотић
Хајде, да покажемо да нам је стало до традиције, наше историје, идентитета и свега онога што чини ову нашу душу православну…
Велико хвала унапред.

ДРУГИ МЕЋУНАРОДНИ КЊИЖЕВНИ КОНКУРС ПЕСМОДАРИ МИРА 2017. ГОДИНЕ

ДРУГИ МЕЋУНАРОДНИ КЊИЖЕВНИ КОНКУРС ПЕСМОДАРИ МИРА 2017. ГОДИНЕ Због великог интересовања, у знак на Слађану Јовановић шахисткињу (16.3.1975. – 14.11.1996.), из Мачванског Прњавора која је погинула у саобраћајној несрећи, расписује се Други Међунадни књижевни конкурс под називом: ”Песмодари мира”, у сарадњи са Ииницијатором Славицом Јовановић , новинарком и књижевницом И издавачком кућом Сваирос из Београда.

Прва песма би требала буде на тему шаха са јасном поруком:

Да се сви ратови света преселе на 64 шаховска поља.

Друга песма би требала да буде на тему мира у свету, са поруком:

– Стоп ратовима! И посвећена борби против тероризма, против хемијског и биолоског наоружања, са жељом да ведрим небом узлете бели голубови мира.

Позив је упућен свим ауторима дародарима и слободарима мира. Један аутор може послати највише две песме. Радови се шаљу под пуним именом и презименом, са краћом биографијом аутора, адресом и телефоном, на е-маил slavicaj1969@gmail.com

Или на мејл slavicajov69@gmail.com

Најуспешније ауторе очекују дипломе и друге награде. Радови треба да буду на српском језику У плану је и штампање зборника у коме ће се наћи најуспешнији радови . Зборник је самофинансирајући: Учесце се плаћа са 500 динара на жиро-рачун Поштанска Штедионица , на име Славица Јовановић бр. рачуна ; 200 – 65929694 – 51 , фотокопију уплате послати мејлом, са назнаком за стампање књиге . По изласку из штампе, сваки учесник добиће свој примерак књиге.

Конкурс је отворен од до 21. септембра 2017. године , односно до Мећународног дана Мира . Све додатне информације на телефон: 061-265-83-66 или на број 063-807-59-35 .

Подсећња ради; на Први Мећународни књижевни конкурс Песмодари Мра је стигло више од двеста песама из свих крајева света и то из Ирака, Јапана, Бугарске, Македоније, Словеније, Црне Горе, Хрватске, Босне и Херцеговине, Канаде, САД-а и Србије од скоро стотину аутора. Победник првог Мећународног конкурса је Јован Н. Бундало књижевник иѕ Београда .

Bild könnte enthalten: 1 Person, Nahaufnahme

ЗА ДОМ СПРЕМНИ, БЕЗ ДУШЕ И БОГА! Како је само могло доћи до тога!?

ЗА ДОМ СПРЕМНИ, БЕЗ ДУШЕ И БОГА!

СУНЦЕ И СЕЋАЊЕ

Црвено сунце ко у крви окупано

уморно клизи, трагом хоризонта

ко клупче суза крвљу натопљено

залази суморно, ко рањена душа

да тихо мре тминама перманента

тугујући тако за милионима срба

Nељудско бреме и сунцу је тешко

Постиђено, усташким злочинима

подсећа на крв са усташких кама

дубинама, дубљим од зенице ока

оставља на небу траг крви срама

да се памти док је народа и сунца

Сећа на милионе поморених срба

крик покланих беба, мајки, очева

баки, дека унука, недужног света

у јаме баченog, маљем поубијанog

од, усташа и српских, конвертита

О Боже Боже дал има већег греха

дал има државе на тим темељима

дал може бити бездушног народа

где влада безумље и туга људима

Зар су безумни овладали умнима

хиљаду питања а нигде одговора

а сузе су скрвљу, текле потоцима

под окриљем, усташа и Ватикана

Кад видиш на небу црвено сунце

да понире у тој пурпурној лепоти

дубинама дубљим, од зенице ока

мораш знати да тако црвено тоне

да подсети на крв недужног света

злочин усташа и срба конвертита

И увек ће то наше прелепо сунце

при крају дана, тонути дубинама

подсећајући на прећутане, жртве

на крик милиона побијених срба

на каме усташа“за дом спремних”

и нас убоге што из страха ћутимо

што ћутањем злочин одхранисмо

О Боже Боже дал има већег греха

дал има државе на тим темељима

дал има влада ко хрватских сада

да умањује бројке покланих срба

да се подсмева невиним жртвама

газећи без срама образe предака

И сваки пут очаран чарима сунца

усред радости моје обузме ме туга

сунце постане, јатом црних птица

а смех беба, мукла ледена тишина

безазлена радост камом окончана

у ропцу крви без трунке саосећања

хладном руком монструма без ума

за дом спремних, без душе и Бога!

Душан Нонковић-Теодоровић

Дејан Комненовић Добра вест је потребна као одбрана од злог. Препознавање снага и наде, оптимизма, слободе, доброте, лепоте – каква јесте по души … је важна, јесте живот. Држава данас нема везе са правим вредностима нити везе са Богом. И хрватска и свака друга држава … када ради против Бога … нема темеља. Слично је – убијати ножем или убијати ТВ програмима. Данашња Србија има исувише сличан резултат као и НДХ пре 70 година. У Јасеновцу је убијено пола милиона Срба а од доласка НАТО у Србију 05. октобра 2000-те до данас, Србија је смањена са 7,5 милиона становника на испод 7 милиона становника. Ово данас је опасније и горе у Србији … него стање у НДХ пре седам деценија. Мартин Селигман је описао процес „научене беспомоћности“ којим се народи деградирају и постају народи ниже врсте … парије. Срби се претварају у оно у шта су већ претворили Роме или Индијанце или Црнце … То се постиже, данас и овде у Србији, тако што се држава која треба да штити народ, УЗУРПИРА и користи за уништавање – геноцид, над народом – путем медија. Човек је земља чим изгуби душу. Држава као оруђе – као јама у коју се баца народ … је проблем, данас и овде. Држава као засена Бога – поставка је из времена француске буржоаске револуције, када је вертикала између човека и Бога ПРЕСЕЧЕНА постављањем државе – егалитаристичне и „просветитељске“, која прописује шта је лепота, шта је доброта или шта је истина или правда или срећа или мир итд. УМЕСТО оног што сви знамо по души да јесте лепота, доброта, правда или слобода, разна министарства су задужена да ПРОПИШУ шта јесте лепо или праведно или добро. РЕЗУЛТАТ уметања државе између Бога и човека имало је за последицу огромну ПРОМЕНУ … која настаје од пре 200 година. РЕЗУЛТАТ је културно сукобљавање световног и религиозног које до тада није постојало. До пре 200 година, и „просветитељства“ гордост је била смртни грех а кротост (трпељивост) врлина – КАКО У СВЕТОВНОМ ТАКО И У ЦРКВЕНОМ … Друштво је дакле било ЦЕЛИНА и није било поделе на црквене и световне вредности и појмове врлине и греха. Од пре 200 и неколико година, гордост је изокренута у позитивну ПОБУНУ а трпељивост је постала од врлине – негативна особина – потчињавања. Држава је притом урушила и здрав развој личности СЕКУЋИ вертикалу између човека и Бога. Како би рекао владика Николај „Бог није Бог једнакости но Бог љубави“ … Уместо да учимо децу да воле, ми их учимо некаквој једнакости. Владика Николај је лепо описао да љубав не зна за правду и за једнакост и да се тек из гроба љубави рађа правда а из гроба правде се рађа једнакост. Међутим, тамо где једнакост искључује правду и љубав, нема Бога јер Бог је Бог љубави а не једнакости и Бог није Бог неморала већ морала. Једнакост је ДОЗВОЛА неморала у савременој држави као концепту заснованом пре 200 година. Држава је злоупотребљена и да затрује или савременим речником речено да спинује, појмове и врлине. Постоји данас потреба за ставом да нема државе без религиозности, нема здравог друштва без вере, нити здравог човека без религиозности. Што би рекао мој покојни стриц цитирајући народну изреку „човек је земља, чим изгуби душу“. Или што би рекао један од највећих руских писаца „ко не нађе Бога у себи, неће га наћи нигде“ а што се надовезује на оно „да вера не тражи вођу нити следбенике“ … Јеванђеље је у преводу на српски – ДОБРА ВЕСТ ! Да ми причамо о нашој слободи и нашој љубави и нашој доброти и нашој лепоти … на страни Бога. Разведрите мало Душане. Бог је Бог љубави. Морал се по души зна шта је. Треба причати и мислити у оквирима Божје географије, где нема малог и великог, далеког и блиског, богатог и сиромашног материјалним :) ! Радости наспрам туге и наде наспрам растројства света око нас, нам треба. Живели.

Душан Нонковић

У много чему се слажем са вашим ставом поготово по питањима љибави, скромности и разумевања других. Али то друштво прије 200 и више година је било исто болесно-сетимо се само робова па неограниченог људског рада где се радило по 16 и више сати за залогај хлеба где су и деца била упрегнута за децу и претешке послове а и привилегија у којима су само богати уживали. И сам сам прије шездесет и нешто година осетио шта значи тај живот кад сам као дванајестогодишнњак ишао код ујака на село да за време школског рааспуста зарадим нешто пара и помогнем самохраној мајци. Месецима сам делио чардак са једним из Босне слугом којег је отац номад за време зимског периода силазио из планине у село те сваком приликом по дете оставио као и ово, оставио после зиме и поново кренуо у брда са овцама. Спавали смо на клиповима кукуруза на које би простирли обично танко ћебе. Тај слуга је био ту негде седамнајест година и радио је све послове од копања кукуруза до обрезивања лозе и крпљења мрежа за риболов. Плате није имао већ како кад неку сићу за сладолед. Мој ујак је био богат, имао је неколико кућа. Али од деце имао је само једну ћерку. И ето како је то судбина хтела оженио се том ујаковом ћерком која му је родила два сина. Волио их је деда, мој ујак ко анђеле а и оно њега-Једног дана се није пробудио . Умро је у кревету док су му унуци спавали поред њега. Ћерка му се касније разболила од Мултипле склерозе те је и она после неколико година проведених у колицима у којима ју је гурао муж, некадашњи слуга. Кад су рекли француској краљици да народ нема хлеба она је одговорила; нека онда једе колача! Завршила је под гиљотином и та вертикала веза између Бога и човека је била прекинута прије свега зато што су они који су говорили у име цркве и Бога подбацили поклекли пред луксузом као што то и данас чине многи свештеници надмећући се ко ће да има биља и скупља кола. Они који су били задужени за ту вертикалу су ти који су је и урушили својм понашањем и неделима поготово Ветикана, сетимо се само спаљивање вештица и насилног наметанје католицизма поготово у латинској америци где мачем и крстом ширише њихову Божију реч. Не треба то време идализовати. На крају свако заврши онако како ради. Да је та вертикала била прекинута није народ крив већ они који њим владају. Зато сам скренио пажњу на одговорност влада. Вере и црквени поглававаре који тада су били државотворна сила. Владари су владали под оштрим погледом цркве али и црква је као и својим привилегијама и небригом о народу запостављајући науку као Божји језик истине изгубила свој ауторитет. Народ се за недаће окомио на цркву па потом и на круну и државу. Човек је у стању све и свашта да изманипулише па на крају крајева издрибла и самога себе. За прошла времена не можемо ништа нити смо за њјих одговорни али за време у којем живимо јесмо. Покољ над србима се не може ничим упоредити а наша је дужност већ ако не можемо више урадити подсећати на тај злочин како се не би поновио. То је уједно и била намера и смисао овој песми! Док је сунца не сме се заборавити како се не би поновило зло.

Душан Нонковић Теодоровић

ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ У КОНКУРСУ НА ТЕМУ; СРПКИЊО, СНАГО И УТЕХО

Поштовани пријатељи, под покровитељством Српско-руске партије –ВУКОВИ у сарадњи са “Књига НА ДАР” покрећемо зборник прича и песама под насловом “Српкињо, снаго и утехо”. Тема прича и песама треба да обухвати: – жену Српкињу-као мајку, баку, сестру; -њену улогу кроз пребогату историју, снагу да преживи, одржи огњиште, кроз страдања и у свему томе рађа нови живот и одгаја; -приче и песме о знаменитим Српкињама можете послати на емаил knjiganadar@gmail.com, од 1.06.2017. Конкурс траје до 1.07.2017 године. Радове слати у Wорду, максимално 2 стране формата А4, фонт 12, ћирилица, уз обавезну кратку биографију, адресу и контакт. Право учешћа имају сви грађани Србије и дијаспоре. ПАРТИЦИПАЦИЈА (УЧЕШЋЕ) СЕ НЕ ПЛАЋА! Комисија ће одабрати радове, а изабрани аутори ће бити обавештени о томе. Сви учесници зборника ће добити по један примерак књиге. Али то није све. Српско руска партија –ВУКОВИ ће у сарадњи са “Књига НА ДАР” одабрати аутора (писца) најлепше приче или песме и НАГРАДИТИ БЕСПЛАТИМ ОБЈАВЉИВАЊЕМ САМОСТАЛНЕ КЊИГЕ(до 100 страна у 100 примерака). За све додатне информације контакт на : knjiganadar@gmail.com. Свако добро!