УСПОМЕНЕ

УСПОМЕНЕ

УСПОМЕНЕ СЕ НЕ МОГУ НАРУЧИТИ

А НЕ МОЖЕ СЕ ОД ЊИХ НИ ПОБЕЋИ

НИТИ ИХ СЕ МОЖЕ ИКАКО ИЗБЕЋИ

.

ОНЕ СУ ДЕО НАС И УВЕК ЋЕ БИТИ,

НАШЕ СУДБИНЕ, ДЕЛА ИЛ НЕДЕЛА

ДИВНИХ А И ТРАГИЧНИХ СЕЋАЊА

НЕМИНОВНОСТ ŠTO OSTAJE VEČNA

KAO PONOS IL KO ТУЖНА SRAMOTA

НА КОЈУ СЕ ВИШЕ УТИЦАТИ НЕ ДА

ЈЕР НА ПРОШЛОСТ УТИЦАЈА НЕМА

ПА НИ НА ОНУ ШТО ЖИВИ У НАМА

.

ХТЕЛИ ИЛ НЕ, ОНО ШТО СЕ ДЕСИЛО

НЕДА СЕ РАЗУМЕТИ КАО НЕДЕШЕНО

НИТ СЕ МОЖЕ НА ДЕСИТО УТИЦАТИ

НИТ ДЕСИТО НЕДЕШЕНИМ УЧИНИТИ

НИТ ИЗ СЕЋАЊА ДРУГИХ ИЗБРИСАТИ

НИТ СЕ МОГУ СОБОМ У ГРОБ ПОНЕТИ

.

ТРАГОВЕ ШТО ЖИВОТОМ ОСТАВЉАМО

ЖИВЕЋЕ ТАКВИ У СЕЋАЊИМА ДРУГИХ,

ОДМЕРИ СВАКИ КОРАК СВОГ ЖИВОТА,

КАКВЕ КОРАКЕ ЖИВОТОМ КОРАЧАМО

ТАКВЕ ТРАГОВЕ И СЕБИ ОСТАВЉАМО

.

ДЕЦА И УНУЧАД ЋЕ СЕ НА НАС СЕЋАТИ

НЕ ПО НАШИМ О ПРЕТЦИМА ПРИЧАМА

ВЕЋ ПО ТРАГОВИМА ЗА ЖИВОТА СВОГА

ОНИМ ШТО ИМ У НАСЛЕЂЕ ОСТАВИМО

Душан Нонковоћ-Теодоровић

MAJČICI RUSIJI – 9. Mai 2015

MAJČICI RUSIJI

MAJČICI RUSIJI

Ti si moje predivno srce

a ja u njemu samo duša

da mu bude lenta mašna

da zajedno sa njim kuca

Ti si oblak belog snega

ja pahulja što ga sneva

ti si duga plavog svoda

a ja kapljica tvojih boja

Ti si sanak divnih snova

ja u njima, čežnja pusta

delić sreće, srećo žudna

sanak snova žudnjo moja

Sred vrta si bordo ruža

ja poljubac od leptira

zračak sunca rujna jutra

labudova pesmo moja

Ti si roj slatkih mi snova

miris cveća divnih polja

slatkoj sreći divna nada

uzdrhtaloj duši povetarac

Od snova si sva satkana

nit te ima nit te nema

nit si san niti java

pa ipak si žudnji tajna

Mojoj duši ti si duša

mom srcu znak života

bez tebe bi ono stalo

niti bi ikad zakucalo

Grkoj suzi ti si melem

mrkoj tmini sunca sjaj

pobeda si nad porazima

večna lenta, majka svima

Svi bi hteli tvoje zlato

i sve drugo silno blago

a srbin bi samo jedno

da mu budeš majka večno

DN

NadaNh Haticic Izuzetan dar dragog mi Prijatelja i Pjesnika. Hvala Dusane.

NadaNh Haticics Foto.

KONKURS za Književnu nagradu „Stevan Sremac“

Mesna zajednica Elemir i Banatski kulturni centar

u okviru kulturne manifestacije

BAL U ELEMIRU – SREMČEVI DANI

raspisuju

KONKURS

za Književnu nagradu „Stevan Sremac

za dela humorističkosatiričnog žanra

(proza, poezija, aforizmi)

 

Obim svakog ostvarenja kojim se konkuriše za nagradu ne sme prevazići više od 12 strana teksta (slova veličine 10pt) kod proze i aforizama, dok se poetska ostvarenja, sem pojedinačnog naslova, mogu slati i u ciklusu do deset pesama.

Radovi moraju biti neobjavljeni, potpisani imenom i prezimenom autora sa naznačenim podacioma o adresi i broju telefona autora. Pravo učešća imaju svi autori iz zemlje i inostranstva, a ponovo mogu učestvovati i autori nagrađeni na ranijim konkursima.

Rok prijema radova za konkurs je 10. jun 2015. godine. Radove slati u štampanoj formi na adresu: Mesna zajednica Elemir, ul. Žarka Zrenjanina br. 49, 23208 Elemir, sa naznakom „Za književni konkurs BAL U ELEMIRU 2015“.

 

Dodeljuje se ukupno tri nagrade: prva u iznosu od 50.000,00 dinaradruga u iznosu od 30.000,00 dinara treća u iznosu od 20.000,00 dinara. Odluku o nagradama donosi žiri u sastavu: Srđan TešinUglješa Šajtinac i Bojan Samson, a uručenje nagrada obaviće se 26. juna 2015. godine u okviru programa manifestacije „Bal u Elemiru – Sremčevi dani“ u Elemiru.

Дина Гарипова и Военный хор – Прощание славянки

https://www.youtube.com/watch?v=luSnOiYD-oE

Због настале ванредне ситуације помера се планирани свечани пријем на Ремеру у Царској дворани (Kaisersaal) за суботу 16. маја у 11.00 часова.

Поштовани поклоници писане речи!
Љубитељи добре књиге, драги пријатељи!
Због настале ванредне ситуације помера се планирани свечани пријем на Ремеру у Царској дворани (Kaisersaal) за суботу 16. маја у 11.00 часова.
У петак 15.05. од 20.00 h у просторијама Генералног конзулата Републике Србије организован је пријем за све учеснике и госте јубиларних Мајских сусрета писаца дијаспоре.
У прилогу  вам прослеђујемо позивницу и оквирни програм јубиларних Мајских сусрета писаца дијаспоре.
Молимо Вас да нам свој долазак потврдите најкасније до 10. 05. 2015. године на следећу е-маил адресу:
tozla87@gmail.com   или на телефон: +49-157-54694170
Хвала на разумевању и добро нам дошли!
С поштовањем,
Удружење писаца ” Седмица” , Франкфурт на Мајни
Љубиша Симић, председник Удружења
Тел: +49-157-54694170

КРАЂА ВЕНЧАНИЦЕ

Крађа Венчанице

У наручју раја роди се једна дивна девојчица

умиљата пуна сјаја посебно лепа свима драга

Коса јој беше нежна жуто црвенкасто златна,

увек насмејана погледа умиљата пуна живота

Била је сва срећа маме тате и свог малог света

Једнога дана весело је до орманчића допузала

уз помоћ њега први пут је на своје ноге стала

Окренула се, баби и деди насмешила сва поносна

Потом је прстићем енергично и значајно упрла

у на орманчићу слику, у венчаници маме своје

Од тог дана је бака прела свилу и злато у конац

деда је ковао златне листиће и брусио драгуље

Дани су пролазили за данима године за годинама

а девојчица љубимица постаде прелепа невеста

Богате ђувегије се нудише са сввих страна света

Од свег богатства изабра невеста ђувегију срца

свог принца ништа мањег по стасу и лепоти духа

Не слутећи ништа, цео град се за свадбу спремао

и док је бака златним нитима драгуље пришивала

лицемери преко океана паклени су сковали план

За брачну ноћ су ти лицемери дворац понудили

Кад су сви после свадбе чврстим сном заспали

тајним улазом украдоше венчаницу невестину

да би само срећном пару и невести напакостили

спроведоше свој црни план без душе и милости

Кад изјутра невеста спази да јој венчанице нема

од бола, силних суза није ни реч изустити могла

Без одговора отрча ђувегија, лажним другарима

лицемерима, што тај страшни план изнедрише

па му они тако злобни по своме све разјаснише

Грлише и тешише, ти у злоби огрезли лицемери

клели се и сведочили да му млада воли другога

да могу посведочити да је ноћас са другим била

да му је из љубави своју венчаницу поклонила

да плаче за неким којем је те ноћи себе подарила

Од бола и срамоте силне, младожења коња зајаха

Одјаха младожења у бели свет главом без обзира

Дани и месеци су пролазили, у зору једнога јутра

свет угледа једна мала жуто златне косе лепа беба

мама јој је прела кроз сузе од свиле и злата конце

Дани су пролазили за данима године за годинама

беба је расла и поста на мајку прекрасна девојка

и њена венчаница, ткана сувим нитима и сузама,

била је на време завршена али без драгог камења

Горе од свега беше, што ни замислити није могла,

венчање своје без, из маминих прича, вољеног тате

Из похлепе циници су постали истином уцењиви

па су ти лопови венчанице морали драгуље давати

тако их мењаше један по један само за обећану реч

А кад је дошао и последњи на ред у замену за реч

од похлепног циника поста чак и страшни убица

Преварени младожења бива позван у сватове

ћерци удовице, лажног већ покојног пријатеља

Сватови беху тужни без музике и без венчанице

На крају при растанку пружи му удовица пакет

са молбом да га отвори тек по доласку кући

Када је отворио тај тако мистериозни пакет

угледао је пред собом венчаницу своје вољене

У приложеном писму је писало; драги пријатељу,

молим вас у име покојног ми мужа да му опростите

нама није донела срћу, она припада Вашој супрузи

Однео је супруги пакет са том предивном венчаницом

пред њим је стајала сребрене косе још увек предивна

и од њега још увек вољена а између њих дивна девојка

косе жуто црвенкатог злата весела и насмејана, рече;

изволите господине, ви сте ми однекуд познат и дода;

Сутра су ми сватови, биће ми драго да будете снама

Док му се тло губило под ногама а глас губио у сузама

прихватише га две даме испод руку и уведоше у кућу

Ћерка им се одлучила за венчаницу без драгуља

сватови су били весели, једино кап вермута је било то

што тата више није умео ил могао проговорити

Чича мича и готова прича – ако нису умрли живе још увек срећни!

Душан Нонковић-Теодоровић

Dušan Nonkovićs Foto.

У СУСРЕТ ПЕСМОДАРИМА МИРА КЊИЖЕВНОЈ МАНИФЕСТАЦИЈИ ПОСВЕЋЕНОЈ СЕЋАЊУ НА СЛАЋАНУ ЈОВАНОВИЋ ШАХИСТКИЊУ ИЗ МАЧВАНСКОГ ПРЊАВОРА

У СУСРЕТ ПЕСМОДАРИМА МИРА КЊИЖЕВНОЈ МАНИФЕСТАЦИЈИ ПОСВЕЋЕНОЈ СЕЋАЊУ НА СЛАЋАНУ ЈОВАНОВИЋ ШАХИСТКИЊУ ИЗ МАЧВАНСКОГ ПРЊАВОРА

Славица Јовановић | Славица Јовановић   | 28.04.2015.

У СУСРЕТ ПЕСМОДАРИМА МИРА КЊИЖЕВНОЈ МАНИФЕСТАЦИЈИ ПОСВЕЋЕНОЈ СЕЋАЊУ НА СЛАЋАНУ ЈОВАНОВИЋ ШАХИСТКИЊУ ИЗ МАЧВАНСКОГ ПРЊАВОРА

др Милан Младеновић од Лужице
ПЕСНИЧКО-ШАХОВСКИ ХРАМ

Из потресне приче израстају „Песмодари мира“, један од најплеменитијих

и најлепше именованих књижевних конкурса за које знам. Сестра је

изгубила сестру. Једна, Славица, посвећена књижевности, остала је без

друге, Слађане, посвећене шаху, обе сасвим младе. Коју је племенитију

утеху могла да изнађе неутешна књижевница, какву надокнаду за

ненадокнадиво, него да позивом на певање о Шаху Љубави и Миру подигне

храм злехудим удесом изгубљеној сестри?

И једна и друга биле су изабрале, свака за себе, по један свеопшти

језик. Када је прерано занемео шаховски, прискочио је, у надокнаду,

онај књижевни.

Није ми познато да се било која дисциплина духа, не дакле само

спортска, дичи лепшим геслом од шаховског: GENS UNA SUMMUS! Онај ко је

тим ЈЕДАН СМО РОД обележио смисао бављења шахом, погодио је у само

срце ствари. Ни један други језик не повезује, не спаја, не обједињује

људе колико шаховски.

Иако намењен истој сврси, језик књижевности је на тежем задатку.

Неопходан је превод да би се порука и дух једног језика пренели у

други. А често ни он не бива довољан, посебно у поезији. Постоје

бројне непреводивости. Оно најлепше остаје заточено у посебности

појединих језика.

Помишљам да би неке најлепше песме могле да се препевају на шаховски

језик. Како би то било да се, на пример, Дисова песма „Можда спава“

чита као шаховска партија! Обрнут поступак је, наравно, примеренији и

каткад се упражњава, ток партије може се опевати стиховима. Мој лични

пример за то су „Шахопеви“, међу којима се издваја „Коњски шахопев“,

партија коју сам „препевао“ и онда у песничкој збирци Дноврх објавио у

обе верзије. На оба језика се слави „црни ат“ који је сам „угушио”

противничког краља окруженог целокупном својом солдатеском.

Са још две неупоредиве предности располаже шаховски језик. Прво, он се

размењује у радости непосредног сучељавања и напетости супарништва,

док књижевни израња из често мучног и исрцрпљујућег осамљивања. И

друго, бољи се одмах зна. Па и кад је равнотежа, привремена једнакост

снага, на крају се ипак, овако или онако, нпр. положајем на табели,

добија победник. Ту нема ,,неправди за живота” и накнадних

распознавања, чега је крцата историја књижевности. Пружаш руку

противнику у знак честитања. Или ти се пружа. Знаш где си на табели,

на рејтинг листи, у времену!

Али ту где је добитак, расте и надокнада. Где предност, ту и мана.

Чиме се у тим одмеравањима са шаховским надокнађује књижевни језик?

Његово дело не пати од ограничења времена, као у шаховској партији.

Шаховски уметник се бори са сатом, а књижевно стваралаштво укида

време. Да је великим писцима претио пад заставице на сату, многа ремек

-дела никада не би била написана.

И зато су ,,Песмодари мира” истинска књижевна накнада за несрећно

занемели језик младе шахисткиње Слађане Јовановић. Сви који буду

учествовали на конкурсу стиховима ће надокнађивати неодживљене њене

године. И то ће бити фреске, мозаици, витражи на храму-задужбини који

јој је подигла племенита сестра.

28 12. 2014. Београд

ЖРТВЕНИ (КОЊСКИ!) ШАХОПЕВ

друга верзија
Хеј, народе! Догодило се чудо!

Још нисте чули за такву гротеску!

Један црн коњ џилитнуо се лудо

И сам скршио белу солдатеску!
У јеку битке падале су жртве.

Упомоћ Упомоћ! вапио је краљ.

Непријатељ језди и не броји мртве

Као да му командује Михаил Таљ!
Стража се узбуни па на краљев ропац

Призва делије од свакога рода

По један пешак, топ, скакач и ловац

Сташе да творе обруч непрохода.
У противнапад! нареди краљица

Па сама поведе оштар узвраћај.

С првим официрем моћна осветница

Црном краљу сплете матни загрљај.
Али спрам свих њих борио се Песник

Већ са својом дамом у Вечном Животу

На црно-белој табли урнебесник

Ратник за Смисао, Љубав и Лепоту.
Његова краљица смотри претњу краха

Па ускликнувши: Без краља не ваља!

Призва јунаке без мане и страха

И даде живот за вољеног краља.
И кад белом краљу ат већ дође главе

Да левим копитом докаже педигре

Први артиљерац ношен жаром славе

Залуд се жртвова за лепоту Игре.
Црни ат остаде сам на сред бојишта

Спрам њега бедем око олигарха

И тад се пропе, џилитну, зањишта

И десним копитом докрајчи монарха.
Хеј људи! Памтите ту чудесну слику

Подвиг о каквом сваки јунак снева!

У спомен поети дорат-бојовнику

Ширите славу коњског шахопева!
1967, Предео Жеге – 2011, Вретено

На  фотографији др Милан Младеновић  и  Славица Јовановић
Припремила : Славица  Јовановић

Folgen

Erhalte jeden neuen Beitrag in deinen Posteingang.

Schließe dich 107 Followern an