Дина Гарипова и Военный хор – Прощание славянки

https://www.youtube.com/watch?v=luSnOiYD-oE

Због настале ванредне ситуације помера се планирани свечани пријем на Ремеру у Царској дворани (Kaisersaal) за суботу 16. маја у 11.00 часова.

Поштовани поклоници писане речи!
Љубитељи добре књиге, драги пријатељи!
Због настале ванредне ситуације помера се планирани свечани пријем на Ремеру у Царској дворани (Kaisersaal) за суботу 16. маја у 11.00 часова.
У петак 15.05. од 20.00 h у просторијама Генералног конзулата Републике Србије организован је пријем за све учеснике и госте јубиларних Мајских сусрета писаца дијаспоре.
У прилогу  вам прослеђујемо позивницу и оквирни програм јубиларних Мајских сусрета писаца дијаспоре.
Молимо Вас да нам свој долазак потврдите најкасније до 10. 05. 2015. године на следећу е-маил адресу:
tozla87@gmail.com   или на телефон: +49-157-54694170
Хвала на разумевању и добро нам дошли!
С поштовањем,
Удружење писаца ” Седмица” , Франкфурт на Мајни
Љубиша Симић, председник Удружења
Тел: +49-157-54694170

КРАЂА ВЕНЧАНИЦЕ

Крађа Венчанице

У наручју раја роди се једна дивна девојчица

умиљата пуна сјаја посебно лепа свима драга

Коса јој беше нежна жуто црвенкасто златна,

увек насмејана погледа умиљата пуна живота

Била је сва срећа маме тате и свог малог света

Једнога дана весело је до орманчића допузала

уз помоћ њега први пут је на своје ноге стала

Окренула се, баби и деди насмешила сва поносна

Потом је прстићем енергично и значајно упрла

у на орманчићу слику, у венчаници маме своје

Од тог дана је бака прела свилу и злато у конац

деда је ковао златне листиће и брусио драгуље

Дани су пролазили за данима године за годинама

а девојчица љубимица постаде прелепа невеста

Богате ђувегије се нудише са сввих страна света

Од свег богатства изабра невеста ђувегију срца

свог принца ништа мањег по стасу и лепоти духа

Не слутећи ништа, цео град се за свадбу спремао

и док је бака златним нитима драгуље пришивала

лицемери преко океана паклени су сковали план

За брачну ноћ су ти лицемери дворац понудили

Кад су сви после свадбе чврстим сном заспали

тајним улазом украдоше венчаницу невестину

да би само срећном пару и невести напакостили

спроведоше свој црни план без душе и милости

Кад изјутра невеста спази да јој венчанице нема

од бола, силних суза није ни реч изустити могла

Без одговора отрча ђувегија, лажним другарима

лицемерима, што тај страшни план изнедрише

па му они тако злобни по своме све разјаснише

Грлише и тешише, ти у злоби огрезли лицемери

клели се и сведочили да му млада воли другога

да могу посведочити да је ноћас са другим била

да му је из љубави своју венчаницу поклонила

да плаче за неким којем је те ноћи себе подарила

Од бола и срамоте силне, младожења коња зајаха

Одјаха младожења у бели свет главом без обзира

Дани и месеци су пролазили, у зору једнога јутра

свет угледа једна мала жуто златне косе лепа беба

мама јој је прела кроз сузе од свиле и злата конце

Дани су пролазили за данима године за годинама

беба је расла и поста на мајку прекрасна девојка

и њена венчаница, ткана сувим нитима и сузама,

била је на време завршена али без драгог камења

Горе од свега беше, што ни замислити није могла,

венчање своје без, из маминих прича, вољеног тате

Из похлепе циници су постали истином уцењиви

па су ти лопови венчанице морали драгуље давати

тако их мењаше један по један само за обећану реч

А кад је дошао и последњи на ред у замену за реч

од похлепног циника поста чак и страшни убица

Преварени младожења бива позван у сватове

ћерци удовице, лажног већ покојног пријатеља

Сватови беху тужни без музике и без венчанице

На крају при растанку пружи му удовица пакет

са молбом да га отвори тек по доласку кући

Када је отворио тај тако мистериозни пакет

угледао је пред собом венчаницу своје вољене

У приложеном писму је писало; драги пријатељу,

молим вас у име покојног ми мужа да му опростите

нама није донела срћу, она припада Вашој супрузи

Однео је супруги пакет са том предивном венчаницом

пред њим је стајала сребрене косе још увек предивна

и од њега још увек вољена а између њих дивна девојка

косе жуто црвенкатог злата весела и насмејана, рече;

изволите господине, ви сте ми однекуд познат и дода;

Сутра су ми сватови, биће ми драго да будете снама

Док му се тло губило под ногама а глас губио у сузама

прихватише га две даме испод руку и уведоше у кућу

Ћерка им се одлучила за венчаницу без драгуља

сватови су били весели, једино кап вермута је било то

што тата више није умео ил могао проговорити

Чича мича и готова прича – ако нису умрли живе још увек срећни!

Душан Нонковић-Теодоровић

Dušan Nonkovićs Foto.

У СУСРЕТ ПЕСМОДАРИМА МИРА КЊИЖЕВНОЈ МАНИФЕСТАЦИЈИ ПОСВЕЋЕНОЈ СЕЋАЊУ НА СЛАЋАНУ ЈОВАНОВИЋ ШАХИСТКИЊУ ИЗ МАЧВАНСКОГ ПРЊАВОРА

У СУСРЕТ ПЕСМОДАРИМА МИРА КЊИЖЕВНОЈ МАНИФЕСТАЦИЈИ ПОСВЕЋЕНОЈ СЕЋАЊУ НА СЛАЋАНУ ЈОВАНОВИЋ ШАХИСТКИЊУ ИЗ МАЧВАНСКОГ ПРЊАВОРА

Славица Јовановић | Славица Јовановић   | 28.04.2015.

У СУСРЕТ ПЕСМОДАРИМА МИРА КЊИЖЕВНОЈ МАНИФЕСТАЦИЈИ ПОСВЕЋЕНОЈ СЕЋАЊУ НА СЛАЋАНУ ЈОВАНОВИЋ ШАХИСТКИЊУ ИЗ МАЧВАНСКОГ ПРЊАВОРА

др Милан Младеновић од Лужице
ПЕСНИЧКО-ШАХОВСКИ ХРАМ

Из потресне приче израстају „Песмодари мира“, један од најплеменитијих

и најлепше именованих књижевних конкурса за које знам. Сестра је

изгубила сестру. Једна, Славица, посвећена књижевности, остала је без

друге, Слађане, посвећене шаху, обе сасвим младе. Коју је племенитију

утеху могла да изнађе неутешна књижевница, какву надокнаду за

ненадокнадиво, него да позивом на певање о Шаху Љубави и Миру подигне

храм злехудим удесом изгубљеној сестри?

И једна и друга биле су изабрале, свака за себе, по један свеопшти

језик. Када је прерано занемео шаховски, прискочио је, у надокнаду,

онај књижевни.

Није ми познато да се било која дисциплина духа, не дакле само

спортска, дичи лепшим геслом од шаховског: GENS UNA SUMMUS! Онај ко је

тим ЈЕДАН СМО РОД обележио смисао бављења шахом, погодио је у само

срце ствари. Ни један други језик не повезује, не спаја, не обједињује

људе колико шаховски.

Иако намењен истој сврси, језик књижевности је на тежем задатку.

Неопходан је превод да би се порука и дух једног језика пренели у

други. А често ни он не бива довољан, посебно у поезији. Постоје

бројне непреводивости. Оно најлепше остаје заточено у посебности

појединих језика.

Помишљам да би неке најлепше песме могле да се препевају на шаховски

језик. Како би то било да се, на пример, Дисова песма „Можда спава“

чита као шаховска партија! Обрнут поступак је, наравно, примеренији и

каткад се упражњава, ток партије може се опевати стиховима. Мој лични

пример за то су „Шахопеви“, међу којима се издваја „Коњски шахопев“,

партија коју сам „препевао“ и онда у песничкој збирци Дноврх објавио у

обе верзије. На оба језика се слави „црни ат“ који је сам „угушио”

противничког краља окруженог целокупном својом солдатеском.

Са још две неупоредиве предности располаже шаховски језик. Прво, он се

размењује у радости непосредног сучељавања и напетости супарништва,

док књижевни израња из често мучног и исрцрпљујућег осамљивања. И

друго, бољи се одмах зна. Па и кад је равнотежа, привремена једнакост

снага, на крају се ипак, овако или онако, нпр. положајем на табели,

добија победник. Ту нема ,,неправди за живота” и накнадних

распознавања, чега је крцата историја књижевности. Пружаш руку

противнику у знак честитања. Или ти се пружа. Знаш где си на табели,

на рејтинг листи, у времену!

Али ту где је добитак, расте и надокнада. Где предност, ту и мана.

Чиме се у тим одмеравањима са шаховским надокнађује књижевни језик?

Његово дело не пати од ограничења времена, као у шаховској партији.

Шаховски уметник се бори са сатом, а књижевно стваралаштво укида

време. Да је великим писцима претио пад заставице на сату, многа ремек

-дела никада не би била написана.

И зато су ,,Песмодари мира” истинска књижевна накнада за несрећно

занемели језик младе шахисткиње Слађане Јовановић. Сви који буду

учествовали на конкурсу стиховима ће надокнађивати неодживљене њене

године. И то ће бити фреске, мозаици, витражи на храму-задужбини који

јој је подигла племенита сестра.

28 12. 2014. Београд

ЖРТВЕНИ (КОЊСКИ!) ШАХОПЕВ

друга верзија
Хеј, народе! Догодило се чудо!

Још нисте чули за такву гротеску!

Један црн коњ џилитнуо се лудо

И сам скршио белу солдатеску!
У јеку битке падале су жртве.

Упомоћ Упомоћ! вапио је краљ.

Непријатељ језди и не броји мртве

Као да му командује Михаил Таљ!
Стража се узбуни па на краљев ропац

Призва делије од свакога рода

По један пешак, топ, скакач и ловац

Сташе да творе обруч непрохода.
У противнапад! нареди краљица

Па сама поведе оштар узвраћај.

С првим официрем моћна осветница

Црном краљу сплете матни загрљај.
Али спрам свих њих борио се Песник

Већ са својом дамом у Вечном Животу

На црно-белој табли урнебесник

Ратник за Смисао, Љубав и Лепоту.
Његова краљица смотри претњу краха

Па ускликнувши: Без краља не ваља!

Призва јунаке без мане и страха

И даде живот за вољеног краља.
И кад белом краљу ат већ дође главе

Да левим копитом докаже педигре

Први артиљерац ношен жаром славе

Залуд се жртвова за лепоту Игре.
Црни ат остаде сам на сред бојишта

Спрам њега бедем око олигарха

И тад се пропе, џилитну, зањишта

И десним копитом докрајчи монарха.
Хеј људи! Памтите ту чудесну слику

Подвиг о каквом сваки јунак снева!

У спомен поети дорат-бојовнику

Ширите славу коњског шахопева!
1967, Предео Жеге – 2011, Вретено

На  фотографији др Милан Младеновић  и  Славица Јовановић
Припремила : Славица  Јовановић

TITO JE BIO SRBIN

TITO JE BIO SRBIN

Hteli ili ne Tito je srpski genije

što nadigra i Hitlera i Staljina

te pomuze bizona sa Volstrida,

i po Deretiću je srpskog korena

.

Tog ima samo u Erinim genima

sa onoga sveta, to je činjenica

istorijska nepobitna ona prava

poput te kad Era zajaha turčina

.

Preko mosta i onamo a i amo

pa ko to onda može da sumnja

da Tito nije genija i srbin i Era

da nije po genima Era i genija

.

Taj što znade jašiti kao još niko

od carskih vremena pa do sada

može samo bit genije srbin Era

potomak srpskog gena i korena

.

Sa Dražom se Tito nije zato bijo

što je čiča Draža stari srbin bio

već što se Draža borio za kralja

a Tito da bude car proleterijata

.

Biti proleter i car zna samo Era

radnik sa galebom, plavim vozom

isto nije lako, ni to ne zna svako

cara Selasija grliti a proleter biti

.

I zato moraš brate genijalac da si

znati na dušeku sve duvan pušeći

bez žuljeva biti i radnik i domaćin

ceo svet ugostiti i celom gost biti

.

Eh sad nek samo još neko rekne

da Tito nije bio genije i srbin Era

što na dizginima drža pola sveta

a pasoš mu beše od svih priznat

.

I mrtav primora svu elitu sveta

od Vladivostoka do Vašingtona

od Štokholma do Johanesburga

da proliju suze njegovim senima

.

Onako mrtav naredi velikanima

cela sveta belim crnim il žutima

da mu mirno svi pred tron stanu

i isprate u večnu kuću, cveća

.

Zar to može iko neko drugi

a da nije i genije Era srbin

Deretić je podpuno u pravu

srbin ne zna koliki je narod

Dušan Nonković-Teodorović

DALI BOGA IMA

DA LI BOGA IMA

Uskršnja poruka 2015.

Za onog sto sumnja
i pita da li Boga ima
mogu mu samo reći
iz životnog iskustva
drevnih mi saznanja
nauke što nije krajna
nit može bit konačna
beskonačnosti istina,
istini što nema kraja,
bit istina ultimo racija
beskonačnoga carstva
voljom Boga stvorena
čar bez početka i kraja
sveta i večita veličina
da nam svedoči svima
svakog trenutka i dana
da ga Boga tvorca ima
makar ga zvali priroda
jer je i prirodom zvano
deo Boga tvorca samo

Hristos vaistinu Voskrse
razumom i vatrom uma
nasušnim hlebom duše,
uskrs je uma srca i duha
sina Božijeg vaskrsnuće

Dušan Nonković

TO VIŠE NIJE SRBIJA

TO VIŠE NIJE SRBIJA

Heroji su odavno preminuli
zalud ih medj živima tražili
samo tu i tamo ropće po koji
u tminama NATO katakombi
svoje tužne poslednje dane

.
Narod koji tudje zločine
ćutnjom za svoje priznaje,
narod koji žrtve genocida,
nad svojim predcima
tako bedno zanemaruje
čak im ni dan sećanja neda
u čast državnog praznika

.

Narod koji dozvoljava da mu
najbolji sinovi trunu i umiru
u raznim haškim tribunalima,
bez pravde suza i jecanja uma,
narod kojeg se ništa ne tiče
što bi i te kako trebalo da ga se,
šta reći o takvom narodu
iz kojeg sam ponikao odrasto
na koji sam toliko ponosan bio
.
Nemam toliko reči koje bi mogle
opisati šta i kolko osećati moram
prema svom narodu takvom, do;
heroji su već odavno preminuli,
a ono malo što ih još ima
umire bez “opela” i bez “rekvijema”
.

Poslednji srbi, ljudi srpskoga soja
su na umoru u poslednjem izdisaju
zato što su herojima i ljudima bili
Srbiji i tebi svoj život dali
.

Ne, takvom narodu nebi ni ja
kojem sam do srži odan, ne, nebi
da mu pripadam, svojim priznam
a kamoli da bi to htela naša deca
pokolenja u dijaspori širom sveta
.

Ne, ona se stide sebe na ulicama
svetskih metropola širom planete
da progovore rečju svojih dedova
samo da ih ne bi niko i nikako
ni slučajno ko srbe prepoznao
.
Govore drugima pa i roditeljima;
nemoj na glas da me na ulici vičeš,
imenom srpskim da me zoveš, kako
ne bi niko primetio da sam srbin
i srpskoga roda, zao genocidan
.

A mi jadnici, pevamo još uvek
svom narodu slavopojke drevne
narodu kojeg više nema
nit je više ono što nekad beše
narodu kojeg više niko neće, niko,
ni unuci ni sobstvena deca
do par nepopravljivih idealista
poput Vas, mene i još po koga
To više nije Srbija!


O srbine dal si toga svestan,
da ti tvoja deca širom belog sveta
bez osvrta, okreću ti i glavu i ledja
što si svojim ćutanjem prihvatio,
priznao bedno da jesi to što nisi,
te svoju i njihovu dušu, ubio u sbi
potvrdio da su razvrat bez savesti
najgori medj najgorima ovog sveta
žigosani potomci genocidnog roda
.
Dušan Nonković

Folgen

Erhalte jeden neuen Beitrag in deinen Posteingang.

Schließe dich 106 Followern an