У СУСРЕТ ПЕСМОДАРИМА МИРА КЊИЖЕВНОЈ МАНИФЕСТАЦИЈИ ПОСВЕЋЕНОЈ СЕЋАЊУ НА СЛАЋАНУ ЈОВАНОВИЋ ШАХИСТКИЊУ ИЗ МАЧВАНСКОГ ПРЊАВОРА

У СУСРЕТ ПЕСМОДАРИМА МИРА КЊИЖЕВНОЈ МАНИФЕСТАЦИЈИ ПОСВЕЋЕНОЈ СЕЋАЊУ НА СЛАЋАНУ ЈОВАНОВИЋ ШАХИСТКИЊУ ИЗ МАЧВАНСКОГ ПРЊАВОРА

Славица Јовановић | Славица Јовановић   | 28.04.2015.

У СУСРЕТ ПЕСМОДАРИМА МИРА КЊИЖЕВНОЈ МАНИФЕСТАЦИЈИ ПОСВЕЋЕНОЈ СЕЋАЊУ НА СЛАЋАНУ ЈОВАНОВИЋ ШАХИСТКИЊУ ИЗ МАЧВАНСКОГ ПРЊАВОРА

др Милан Младеновић од Лужице
ПЕСНИЧКО-ШАХОВСКИ ХРАМ

Из потресне приче израстају „Песмодари мира“, један од најплеменитијих

и најлепше именованих књижевних конкурса за које знам. Сестра је

изгубила сестру. Једна, Славица, посвећена књижевности, остала је без

друге, Слађане, посвећене шаху, обе сасвим младе. Коју је племенитију

утеху могла да изнађе неутешна књижевница, какву надокнаду за

ненадокнадиво, него да позивом на певање о Шаху Љубави и Миру подигне

храм злехудим удесом изгубљеној сестри?

И једна и друга биле су изабрале, свака за себе, по један свеопшти

језик. Када је прерано занемео шаховски, прискочио је, у надокнаду,

онај књижевни.

Није ми познато да се било која дисциплина духа, не дакле само

спортска, дичи лепшим геслом од шаховског: GENS UNA SUMMUS! Онај ко је

тим ЈЕДАН СМО РОД обележио смисао бављења шахом, погодио је у само

срце ствари. Ни један други језик не повезује, не спаја, не обједињује

људе колико шаховски.

Иако намењен истој сврси, језик књижевности је на тежем задатку.

Неопходан је превод да би се порука и дух једног језика пренели у

други. А често ни он не бива довољан, посебно у поезији. Постоје

бројне непреводивости. Оно најлепше остаје заточено у посебности

појединих језика.

Помишљам да би неке најлепше песме могле да се препевају на шаховски

језик. Како би то било да се, на пример, Дисова песма „Можда спава“

чита као шаховска партија! Обрнут поступак је, наравно, примеренији и

каткад се упражњава, ток партије може се опевати стиховима. Мој лични

пример за то су „Шахопеви“, међу којима се издваја „Коњски шахопев“,

партија коју сам „препевао“ и онда у песничкој збирци Дноврх објавио у

обе верзије. На оба језика се слави „црни ат“ који је сам „угушио”

противничког краља окруженог целокупном својом солдатеском.

Са још две неупоредиве предности располаже шаховски језик. Прво, он се

размењује у радости непосредног сучељавања и напетости супарништва,

док књижевни израња из често мучног и исрцрпљујућег осамљивања. И

друго, бољи се одмах зна. Па и кад је равнотежа, привремена једнакост

снага, на крају се ипак, овако или онако, нпр. положајем на табели,

добија победник. Ту нема ,,неправди за живота” и накнадних

распознавања, чега је крцата историја књижевности. Пружаш руку

противнику у знак честитања. Или ти се пружа. Знаш где си на табели,

на рејтинг листи, у времену!

Али ту где је добитак, расте и надокнада. Где предност, ту и мана.

Чиме се у тим одмеравањима са шаховским надокнађује књижевни језик?

Његово дело не пати од ограничења времена, као у шаховској партији.

Шаховски уметник се бори са сатом, а књижевно стваралаштво укида

време. Да је великим писцима претио пад заставице на сату, многа ремек

-дела никада не би била написана.

И зато су ,,Песмодари мира” истинска књижевна накнада за несрећно

занемели језик младе шахисткиње Слађане Јовановић. Сви који буду

учествовали на конкурсу стиховима ће надокнађивати неодживљене њене

године. И то ће бити фреске, мозаици, витражи на храму-задужбини који

јој је подигла племенита сестра.

28 12. 2014. Београд

ЖРТВЕНИ (КОЊСКИ!) ШАХОПЕВ

друга верзија
Хеј, народе! Догодило се чудо!

Још нисте чули за такву гротеску!

Један црн коњ џилитнуо се лудо

И сам скршио белу солдатеску!
У јеку битке падале су жртве.

Упомоћ Упомоћ! вапио је краљ.

Непријатељ језди и не броји мртве

Као да му командује Михаил Таљ!
Стража се узбуни па на краљев ропац

Призва делије од свакога рода

По један пешак, топ, скакач и ловац

Сташе да творе обруч непрохода.
У противнапад! нареди краљица

Па сама поведе оштар узвраћај.

С првим официрем моћна осветница

Црном краљу сплете матни загрљај.
Али спрам свих њих борио се Песник

Већ са својом дамом у Вечном Животу

На црно-белој табли урнебесник

Ратник за Смисао, Љубав и Лепоту.
Његова краљица смотри претњу краха

Па ускликнувши: Без краља не ваља!

Призва јунаке без мане и страха

И даде живот за вољеног краља.
И кад белом краљу ат већ дође главе

Да левим копитом докаже педигре

Први артиљерац ношен жаром славе

Залуд се жртвова за лепоту Игре.
Црни ат остаде сам на сред бојишта

Спрам њега бедем око олигарха

И тад се пропе, џилитну, зањишта

И десним копитом докрајчи монарха.
Хеј људи! Памтите ту чудесну слику

Подвиг о каквом сваки јунак снева!

У спомен поети дорат-бојовнику

Ширите славу коњског шахопева!
1967, Предео Жеге – 2011, Вретено

На  фотографији др Милан Младеновић  и  Славица Јовановић
Припремила : Славица  Јовановић

TITO JE BIO SRBIN

TITO JE BIO SRBIN

Hteli ili ne Tito je srpski genije

što nadigra i Hitlera i Staljina

te pomuze bizona sa Volstrida,

i po Deretiću je srpskog korena

.

Tog ima samo u Erinim genima

sa onoga sveta, to je činjenica

istorijska nepobitna ona prava

poput te kad Era zajaha turčina

.

Preko mosta i onamo a i amo

pa ko to onda može da sumnja

da Tito nije genija i srbin i Era

da nije po genima Era i genija

.

Taj što znade jašiti kao još niko

od carskih vremena pa do sada

može samo bit genije srbin Era

potomak srpskog gena i korena

.

Sa Dražom se Tito nije zato bijo

što je čiča Draža stari srbin bio

već što se Draža borio za kralja

a Tito da bude car proleterijata

.

Biti proleter i car zna samo Era

radnik sa galebom, plavim vozom

isto nije lako, ni to ne zna svako

cara Selasija grliti a proleter biti

.

I zato moraš brate genijalac da si

znati na dušeku sve duvan pušeći

bez žuljeva biti i radnik i domaćin

ceo svet ugostiti i celom gost biti

.

Eh sad nek samo još neko rekne

da Tito nije bio genije i srbin Era

što na dizginima drža pola sveta

a pasoš mu beše od svih priznat

.

I mrtav primora svu elitu sveta

od Vladivostoka do Vašingtona

od Štokholma do Johanesburga

da proliju suze njegovim senima

.

Onako mrtav naredi velikanima

cela sveta belim crnim il žutima

da mu mirno svi pred tron stanu

i isprate u večnu kuću, cveća

.

Zar to može iko neko drugi

a da nije i genije Era srbin

Deretić je podpuno u pravu

srbin ne zna koliki je narod

Dušan Nonković-Teodorović

DALI BOGA IMA

DA LI BOGA IMA

Uskršnja poruka 2015.

Za onog sto sumnja
i pita da li Boga ima
mogu mu samo reći
iz životnog iskustva
drevnih mi saznanja
nauke što nije krajna
nit može bit konačna
beskonačnosti istina,
istini što nema kraja,
bit istina ultimo racija
beskonačnoga carstva
voljom Boga stvorena
čar bez početka i kraja
sveta i večita veličina
da nam svedoči svima
svakog trenutka i dana
da ga Boga tvorca ima
makar ga zvali priroda
jer je i prirodom zvano
deo Boga tvorca samo

Hristos vaistinu Voskrse
razumom i vatrom uma
nasušnim hlebom duše,
uskrs je uma srca i duha
sina Božijeg vaskrsnuće

Dušan Nonković

TO VIŠE NIJE SRBIJA

TO VIŠE NIJE SRBIJA

Heroji su odavno preminuli
zalud ih medj živima tražili
samo tu i tamo ropće po koji
u tminama NATO katakombi
svoje tužne poslednje dane

.
Narod koji tudje zločine
ćutnjom za svoje priznaje,
narod koji žrtve genocida,
nad svojim predcima
tako bedno zanemaruje
čak im ni dan sećanja neda
u čast državnog praznika

.

Narod koji dozvoljava da mu
najbolji sinovi trunu i umiru
u raznim haškim tribunalima,
bez pravde suza i jecanja uma,
narod kojeg se ništa ne tiče
što bi i te kako trebalo da ga se,
šta reći o takvom narodu
iz kojeg sam ponikao odrasto
na koji sam toliko ponosan bio
.
Nemam toliko reči koje bi mogle
opisati šta i kolko osećati moram
prema svom narodu takvom, do;
heroji su već odavno preminuli,
a ono malo što ih još ima
umire bez “opela” i bez “rekvijema”
.

Poslednji srbi, ljudi srpskoga soja
su na umoru u poslednjem izdisaju
zato što su herojima i ljudima bili
Srbiji i tebi svoj život dali
.

Ne, takvom narodu nebi ni ja
kojem sam do srži odan, ne, nebi
da mu pripadam, svojim priznam
a kamoli da bi to htela naša deca
pokolenja u dijaspori širom sveta
.

Ne, ona se stide sebe na ulicama
svetskih metropola širom planete
da progovore rečju svojih dedova
samo da ih ne bi niko i nikako
ni slučajno ko srbe prepoznao
.
Govore drugima pa i roditeljima;
nemoj na glas da me na ulici vičeš,
imenom srpskim da me zoveš, kako
ne bi niko primetio da sam srbin
i srpskoga roda, zao genocidan
.

A mi jadnici, pevamo još uvek
svom narodu slavopojke drevne
narodu kojeg više nema
nit je više ono što nekad beše
narodu kojeg više niko neće, niko,
ni unuci ni sobstvena deca
do par nepopravljivih idealista
poput Vas, mene i još po koga
To više nije Srbija!


O srbine dal si toga svestan,
da ti tvoja deca širom belog sveta
bez osvrta, okreću ti i glavu i ledja
što si svojim ćutanjem prihvatio,
priznao bedno da jesi to što nisi,
te svoju i njihovu dušu, ubio u sbi
potvrdio da su razvrat bez savesti
najgori medj najgorima ovog sveta
žigosani potomci genocidnog roda
.
Dušan Nonković

APEL da se 22. април 1945, дан пробоја заточеника логора Јасеновац, proglasi званичним државним празником сећања на геноцидe над србима

APEL da se 22. април 1945, дан пробоја заточеника логора Јасеновац, proglasi званичним државним празником сећања на геноцидe над србимa

ЊЕГОВОЈ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ
НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
СВИМ ПАРЛАМЕНТАРНИМ СТРАНКАМА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ И РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Због отимања српских етничких и историјских територија као пројекта империјалног експанзионистичког дијела Европе, а у циљу успостављања римокатоличког лимеса на Дрини, старосједилачки православни српски народ је у 20. вијеку три пута био изложен геноциду. Отимање вишевјековних српских територија још увијек није окончано јер је добило нови замах од стране НАТО-пакта на територији јужне српске покрајине Косову и Метохији с нескривеном тенденцијом одвајања Рашке области и сјеверне српске покрајине Војводине.

Као жртва геноцида слободарски српски народ je дужан да предњачи у развијању културе сјећања на своје настрадале припаднике, поштовања и саосјећања према жртвама других народа Јевреја и Рома које је задесила иста судбина и свестраног упознавања младих генерација са историјским чињеницама у циљу превенције овог најтежег људског злочина.
Култура сјећања на невине жртве геноцида пресудан је чин спречавања покушаја прикривања и минимизирања тешких злочина сталним и упорним умањивањем броја жртава, ефикасан процес суочавања са прошлошћу и у настојањима за успостављање трајног мира на овим просторима. Неадекватно упознавање младих генерација кроз образовни систем са ужасима и тешким посљедицама мрачњачке идеологије хрватског клеронацизма (усташтва) подстакло је екстремне манифестације шовиниста и неофашиста у ближем сусједству као озбиљно упозорење нарастања злочиначке свијести. Ово тим прије што се неофашизам некажњено шири и у самој Европској унији. Стога је дужност свих, а посебно потомака жртава геноцида, да учинимо све да се овај страшан злочин над православним српским народом никада више не понови. Фашизам је ту, пред нама, и поново диже главу, а то не смијемо дозволити.  Обиљежавање Дана сјећања на геноцид извршен над српским народом у хрватско-муслиманској клеронацистичкој тзв. Независној Држави Хрватској, представља нашу историјску обавезу очувања истине о једној од највећих трагедија на Балкану и зато сви наши сународници, који држе до основних људских вриједности и истинског родољубља, масовним присуством парастосима у помен Дану сјећања на жртве геноцида треба да исказују дужну пажњу и пуно поштовање према милион невино убијених Срба. Ни једна власт у свијету не занемарује своје жртве као што су то чинили и чине српски властодршци, а што се манифестује одсуством пописа жртава и ексхумација што је једина брана убицама и њиховим потомцима да лицитирају бројем убијених, спорим обиљежавањима стратишта или обнављањима уништених раније подигнутих споменика. У том племенитом цивилизованом опредјељењу доље потписани покрећу …

ИНИЦИЈАТИВУ
о проглашењу 22. априла за национални Дан сјећања на жртве геноцида и на све невине Србе убијене у 20. вијеку

Предлажемо:

да Народна скупштина Републике Српске и Народна скупштина Републике Србије 22. април 1945, дан пробоја заточеника из концентрационог усташког логора Јасеновац који је у току Другог свјетског рата успоставила хрватско-муслиманска клеронацистичка Хрватска, тзв. НДХ, прогласи за најтужнији дан васколиког српства, за национални Дан сјећања на жртве геноцида и на све невине Србе убијене у 20. вијеку, и да тај свети дан буде нерадни с обзиром на чињеницу да се по масовности уморених заточеника (600.000 Срба, 80.000 Рома и 23.000 Јевреја), по монструозности убијања и дужини трајања истребљења православних Срба (1941-1945) ни једно губилиште невиних људи у историји Балкана не може упоређивати са јасеновачким стратиштем,

да се на Дан сјећања на жртве геноцида сваке године, на јасеновачком стратишту Доња Градина, у присуству неколико десетина хиљада поклоника организује централни свесрпски помен Србима – жртвама геноцида и невиним мученицима убијеним у 20. вијеку под називом: ДА СЕ ГЕНОЦИД НЕ ЗАБОРАВИ, А ИСТРЕБЉЕЊЕ ПРАВОСЛАВНИХ СРБА ВИШЕ НИКАДА НЕ ПОНОВИ!

да Српска православна црква датум 22. април унесе у свој црквени календар као свети и најтужнији дан васколиког српства. Да на тај свети дан сваке године, дакле традиционално, у Меморијалном спомен подручју Доња Гадина буде служен парастос који би, уз присуство свих епископа СПЦ из српских земаља и расејања предводио Његова светост Патријарх Српски, којем би организовано присуствовали припадници српског народа из српских земаља и расејања,
– да се на тај свети дан у свим српским земљама и расејању одрже духовне академије, а у 12:00 часова огласе црквена звона и сирене (У Републици Србији и Републици Српској) у трајању од 3 минута. Да у то вријеме на прозору својих кућа и станова Срби упале свијеће и поклоне се сјенима невиних јасеновачких жртава и свим другим српским мученицима, а на свим нивоима школа и факултета да одржи част историје о страдању православног српског народа у 20. вијеку, јер долазеће генерације које не познају страдалничку историју свога народа осуђене су да им се зло понови,
– да се посредством Министарства културе Републике Српске и Завода за заштиту споменика културе Републике Српске званично затражи од УН да јасеновачко стратиште Доња Градина код Козарске Дубице, стави под заштиту УНЕСКО-а.
На Васкрс 2015.

ИНИЦИЈАТИВУ ПОКРЕЋУ:

УДРУЖЕЊЕ РАТНИХ ДОБРОВОЉАЦА 1912-1918. ЊИХОВИХ ПОТОМАКА И ПОШТОВАЛАЦА, БЕОГРАД, РЕПУБЛИКА СРБИЈА
Предсједник
Др Видоје Голубовић
Савски трг бр. 9/III,
11000 Београд
Телефони:
011/761 07 70
011/761 03 20
Телефон-Фakc:
011/665 84 51
email: srpskiratnidobovoljci@gmail.com
__________________________
УДРУЖЕЊЕ ЛОГОРАША ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА РEПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Предсједник
Миленко Шкобић
__________________________

СПОМЕН ПОДРУЧЈЕ ДОЊА ГРАДИНА, КОЗАРСКА ДУБИЦА, РЕПУБЛИКА СРПСКА
Директор
Милорад Буква

__________________________

Јавна установа “Спомен-подручје ДОЊА ГРАДИНА”
79243 Демировац, Козарска Дубица
тел: 052/446-031; факс: 052/446-030
емаил:info@jusp-donjagradina.org
УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА „ЈАДОВНО 1941“, РЕПУБЛИКА СРПСКА
Предсједник
Др Душан Басташић
__________________________

АДРЕСА – ADDRESS:
“Јадовно 1941.”
Краља Алфонса XIII 49А
78000 Бања Лука
Република Српска, Босна и Херцеговина
E-mail:
Udruzenje@Jadovno.com
НАЦИОНАЛНИ ПАРК „КОЗАРА“, ПРИЈЕДОР, РЕПУБЛИКА СРПСКА
Директор
_______________________
Национални парк Козара
Адреса:
Вука Караџића 43
79101 Приједор
Република Српска, БиХ
Електронска пошта: info@npkozara.com
Телефон: +387 (0)52 211 169

Факс: + 387 (0)52 232 640
СРПСКИ КУЛТУРНИ КЛУБ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Предсједник
Жарко С. Крстановић __________________________
Адреса:
Јована Цвијића 27.
E-mail: skkrs300@gmail.com

СПОМЕН ПАРК „КРАГУЈЕВАЧКИ ОКТОБАР“, ШУМАРИЦЕ, КРАГУЈЕВАЦ, РЕПУБЛИКА СРБИЈА
Директор
Славољуб Јовановић
__________________________

Десанкин венац бб
34000 Крагујевац
Србија
direktor@spomenpark.rs
МУЗЕЈ ЖРТАВА ГЕНОЦИДА БЕОГРАД, РЕПУБЛИКА СРБИЈА
Директор
Проф. др Вељко Ђурић Мишина

_________________________
Назив установе:
Muzej žrtava genocida
11000 Beograd, Trg Nikole Pašića 11
Број телефона и телефакса установе:
011/33-98-771; 011/33-98-883
Електронска адреса установе:
office@muzejgenocida.rs
УДРУЖЕЊЕ „ВЕРИТАС“, БЕОГРАД, РЕПУБЛИКА СРБИЈА
Предсједник
Саво Штрбац
__________________________
ИНСТИТУТ ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ СТРАДАЊА СРБА У 20. ВИЈЕКУ БЕОГРАД, РЕПУБЛИКА СРБИЈА
Предсједник
Др Миливоје Иванишевић
__________________________

Контакт

Адреса: Београд: БирјузоваМаршала 14а
Телефон : (011) 32 83 570
E-mail : centar(at)serb-victims.org
ЦЕНТАР ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ ЗЛОЧИНА , БАЊА ЛУКА, РЕПУБЛИКА СРПСКА
Директор
Милорадс Којић
__________________________

Trg jasenovačkih žrtava 4
Banja Luka
Republika Srpska
78000
Bosna i Hercegovina
kontakt@rcirz.vladars.net 051/247-472 и 051/247-597
БОРЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Предсједник
Генерал Миломир Савчић __________________________
УДРУЖЕЊЕ ЛОГОРАША РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Предсједник
Бранислав Дукић
__________________________
Савез логораша Републике Српске
Николе Пашића 51
Бања Лука
+387 51 313 178
Контакт особа: Соња Шибаревић, секретар Савеза, e-mail:   logorasi.rs@gmail.com

УДРУЖЕЊЕ ЖЕНА „ДУГА“, БАЊА ЛУКА, РЕПУБЛИКА СРПСКА
Предсједник
Галина Марјановић
__________________________
Хуманитарно удружење жена „ДУГА“
Хуманитарно удружење жена „ДУГА“
Петра I Карађорђевића бр. 88
Бања Лука
051/315-882
051/312-208
duga@blic.net
http://www.duga.rs.ba

МАТИЦА СРПСКА НОВИ САД, РЕПУБЛИКА СРБИЈА
Предсједник
Проф. др Драган Станић
_______________________
Матица српска
Улица Матице српске број 1
21 000 Нови Сад
Централа: 021 420 199
Телефони: 021 527 855, 021 527 622
Факс: 021 528 901
Продаја књига: 021 523 567
e-mail: ms@maticasrpska.org.rs

УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Предсједник
Радомир Андрић
__________________________
Контакт
Удружење књижевника Србије
Адреса: Француска бр. 7, 11000 Београд, Србија
Телефон: (381) 11 2626 081, (381) 11 2626 278
Факс: 381 11 2626 278, 381 11 2635 979
Е-маил: uks.srbije@gmail.com, knjizevnenovineuks@gmail.com

УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Предсједник
Јованка Стојчиновић
__________________________
Adresa
Vojvode Momčila 8, Banja Luka , BiH
Telefon
051 213 851
Fax
051 213 851

ТРЕћА СРБИЈА, НОВИ САД, РЕПУБЛИКА СРБИЈА
Предсједник
Мирослав Паровћ
__________________________________
Контакт
Top of Form
http://www.trecasrbija.rs
info@trecasrbija.rs
Контакт за заинтересоване грађане: kontakt@trecasrbija.rs
Контакт за новинаре и представнике медија: press@trecasrbija.rs
Темеринска 31
21000 Нови Сад
Контакт за заинтересоване грађане – Нови Сад: 021/210-1045
Контакт за новинаре и представнике медија: 021/210-1045
Bottom of Form
__________________________________

Достављено:
ЊЕГОВОЈ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ
НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
СВИМ ПАРЛАМЕНТАРНИМ СТРАНКАМА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ И РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

ОВОЈ НАДАСВЕ ВАЖНОЈ ИНИЦИЈАТИВИ СЕ ПРИДРУЖУЈЕМ СЛЕДЕЋИМ СТИХОВИМА:

ZLOČIN I KAZNA

Живот ima svoju istoriju drevnu

drevnih duša naših što u nama žive

nekad živih životu otetih, od nas danas

zaboravom našim  sahranjenih ljudi

 

Zločin ima u ćutanju svoju crnu metu

u zaboravu drugih svog semena klicu

a mi živi, svoga zaborava zločin i kaznu

ćutnja, nam postade čemernim opelom

vaskrsnuće greha našeg zločina i kazne

 

Umorstvo mrtvih našim zaboravom

posta nam opomena i ukletost večna

nama živima, zločin i kazna zaslužena

što ćutanjem svojim zločinu ofiramo

 

Живот ima i u ćutanju svoju istoriju

u bolnoj duši što tako i usred bola ćuti

i u nama živima što ćutanjem ubijamo

što ćutnjom svojom zločin odhranismo

 

A mi živi što još uvek ćutimo “hrabro”

na duši svojoj nosićemo obeležje večno

svoj prtljag greha zločina i kazni

što ih tako ćutnjom prećutasmo bedno

 

Kolko može još patit narod, koji mora

tudje zločine za svoje prihvaćati nemo

dželatima ćutnjom na život pravo dati

ubicama , nekad živih ljudi, Jasenovca

plavih grobnica, Jama Like i Korduna…

 

Uzalud se trudite naši krvni dušmani,

patiće ali zaboraviti neće nikad moći

ubijeni će nas žive večno opominjati

i stihom pisanim istinom duše u boli

ovenčanih u večitoj materinjskoj suzi

Na Kordunu grob do groba

majka traži sina svoga…

Dušan Nonković

STANI! USTUKNI!
 
Stani sine Božiji
Korak, dva ustukni
Padni na kolena
Pred čovekom u sebi
Poslušaj na trenutak
Vapaj umorene dece
Beba, majki očeva
Sestara braće, tetki
Strina ujaka i stričeva
Baka, deka i pradeda
Nedužno poubijanih
Za života mučenih
Očiju vadjenih
Pomoli se
Za dušu njihovu
i u sebi svoju
Jer smo svi po krvi
I čokotu ista loza
Božije delo po krvi i duši
Ne zaboravi istinu ovu
I na sve strane širi
Da se nikad ne zaboravi
I nikad ne ponovi
Da bolesni umovi
Zavladaju umnim
Autor,
Dušan Nonković

JA SRBIJA – Prkosna Pesma – Kosovo IVANA ZIGON

https://www.youtube.com/watch?v=osRSzPK6NNM

ČEMU

ČEMU

Čemu tolika iz pohlepe jagma

kad smo samo kao gosti došli

do duše, bez ičeg od večnosti

da budemo na časak domaćini

od večnosti posudjenog života – stanja

Čemu tolika iz pohlepe jagma

kad smo deo od večnosti sveta

nekog drugog što daje i uzima

gospodara nad smrti i životima

život radja, gasi bez da nas pita

Čemu tolika iz pohlepe jagma

kad smo život za džabe dobili

bez da smo ga ičime zaslužili

nit mogli slutiti da će nas biti,

dobismo ga bez ičega na sebi

Sve blago rodjenjem nam dato

duša nam beše sve naše blago,

duša u nama bez ičeg na nama

da je smiljem života natočimo

i punu vratimo u carstvo večito

gospodaru nad smrti i životima

Čemu tolika iz pohlepe jagma

kad ništa naše materijalno nije

nit odlučujemo dali će nas biti

o radjanju, smrti il vaskrsnuću

nit znamo dal i kad se radjamo

neznajući čemu zašto umiremo

Sudnjeg nam dana, moraćemo

sve milo najdraže svoje najbliže

blago materijalno ma koliko bilo

sve ostaviti i večnosti se vratiti

tamo odakle smo krenuli i došli

tako bez ičeg kao što smo stigli

Dušom živom da se smiljem puni

i vratimo je srećni, životom punu,

duševnog blaga il na žalost tužnu

praznu sterilnu, ispražnjenu

prokletstvom, pohlepom i jagmom

kao da nismo životu samo gosti bili

Dušan Nonković-Teodorović

Folgen

Erhalte jeden neuen Beitrag in deinen Posteingang.

Schließe dich 103 Followern an