Lazareva kletva, Prkosna pesma English subtitles

https://www.youtube.com/watch?v=Op6oFTJEfWA#t=98

ПОБЕДНИК ПРВОГ МЕЂУНАРОДНОГ КЊИЖЕВНОГ КОНКУРСА “ПЕСМОДАРИ MIRA”

Славица Јовановић

ПОБЕДНИК ПРВОГ МЕЂУНАРОДНОГ КЊИЖЕВНОГ КОНКУРСА “ПЕСМОДАРИ MIRA” ЈЕ ЈОВАН Н. БУНДАЛО КЊИЖЕВНИК ЗА ПЕСМУ ” БИТКА У ХЛАДУ “

Славица Јовановић | Славица Јовановић   | 28.12.2014.
ПОБЕДНИК ПРВОГ МЕЂУНАРОДНОГ КЊИЖЕВНОГ КОНКУРСА

ПОБЕДНИК ПРВОГ МЕЂУНАРОДНОГ КЊИЖЕВНОГ КОНКУРСА “ПЕСМОДАРИ MIRA” ЈЕ  ЈОВАН Н. БУНДАЛО КЊИЖЕВНИК  ЗА ПЕСМУ  ” БИТКА У ХЛАДУ ”

На Први књижевни међународни  конкурс Песмодари мира” је стигло више од двеста песама из свих крајева
света  и то из : Ирака, Јапана, Бугарске, Македоније, Словеније, Црне
Горе, Хрватске , Босне и Херцеговине, Канаде , Флориде  и Србије од
скоро стотину аутора .  Победник Првог  Међународног књижевног конкурса ” Песмодари мира” је Јован Н. Бундало књижевник из Београда . Честитамо!

Прво место
Битка у хладу – Јован Н. Бундало
Друго место
Краљице моја – Љубисав Грујић
Сат за шах – Дајана Петровић
Треће место
Порука једног дечака – Милана Давидовић
Зашто се људи свађају – Лука Максимовић
Крвави потоп – Сабах ал Зубеиди
Похвале
Генерал Плавојко – Никола Јовановић
Бели голуб – Јован Бајц
Пут метка- Небојша Јанковић
Срце од дрвета – Наташа Јанковић
Да рата не буде – Јован Н. Бундало
Има ли реда на планети – Ђура Шефер Сремац
Песма вечног мира – Адријана Стојановић
Тамо где звезде проше и сунце плаче – Сара Мудринић
Мир – Драгица Охасхи Јапан
У дворцу богиње Каисе – Миладин Берић
специјална похвала за песму
Жртвени (коњски ) шахопев – Милану Младеновићу
шахисти, књижевнику и песнику мира

Жири :

Хранимир Хране Милојковић књижевник
Драган Косановић шахиста и песник
Славица Јовановић новинар и песник

-Прво место –

БИТКА У ХЛАДУ

Зараћене стране љуту битку бију,

две армије јуришају преко поља

спремили су нову ратну стратегију.

За победу треба тактика и воља.

Ратници мудро ћуте, око њих граја

док потезе смишљају две мудре главе,

битку надгледа знано друштво из краја.

Како год се заврши, сви ће да славе.

Једном кибицеру увек ради машта

коментарима разбија мир и чаму:

„Тебе је бато, шаху учила ташта,

она ја за коња дала праву даму.“

Као у сваком рату и овде зна се,

потребно је што пре заробити краља

тада обезглављене остану масе,

а без вође је тамна судбина даља.

Ратове  изазивају главе луде,

будућност овог света постаће боља,

када битка мисаона игра буде,

кад се рат пресели на шаховска поља.

Код каквога спора за таблу би сели

и водили рат без барута и крви

над њима би кружили голубови бели.

Победник је онај ко матира први.

Јован Н. Бундало

РЕЗУЛТАТИ ПРВОГ МЕЂУНАРОДНОГ КЊИЖЕВНОГ КОНКУРСА  ” ПЕСМОДАРИ МИРА”

Поштовани учесници Првог Међународног књижевног конкурса “Песмодари Мира”, дародари и слободари мира,
који је расписан 14.11. 2013. године у знак сећања на шахисткињу Слађану Јовановић ( 1975- 1996 ), из Мачванског Прњавора  која је живот  изгубила у 21. години у саобраћајној несрећи , песници и песникиње , песмодари и песмодарице …  Сви учесници овог конкурса ” Песмодари мира” чија је порука јасна  : Стоп – ратовима ! , као и да се сви ратови света преселе на 64 шаховска поља , да се стихом и оштрим пером боре против хемијског и сваког другог наоружања , СВИ СУ ПОБЕДНИЦИ !  Напомињем да је на конкурс стигло више од двеста песама из свих крајева света и то из : Ирака , Јапана , Бугарске , Македоније , Словеније , Црне Горе , Хрватске , Босне и Херцеговине , Канаде, Флориде и Србије од скоро стотину аутора .Сваки пристигли стих на овај књижевни конкурс преточен у  књигу – књижевни зборник , је као розета чуваркуће мира , као песнички тестамент , као јато белих голубица које узлеће испод мастила ове песничке борбе против ратова , извориште надахнућа .
Најбитније је да ће књижевни зборник , ова чудотворна књига  изузетно талентованих песника и песникиња , ускоро  бити промовисан  на додели награда најуспешнијима  , јер књиге трају , књиге остају , те наше песмарице и наши мирисни ружичњаци који ће увек изнова цветати сваком новом читаоцу и слати свету СОС  сигнале  Стоп – ратовима . Датум одржавања доделе награда и промоција зборника биће накнадно објављени .
А сви заинтересовани учесници за све информације могу се обратити на следећи број телефона : 062- 863-68-08

Славица Јовановић
новинар и књижевник

Иницијатор Првог Међународног
књижевног конкурса ” Песмодари мира”

ПЕСМОДАРИ МИРА

Књижевни конкурс “Песмодари мира”   једини је конкурс у Србији (а можда и шире) који обједињује три врло битне теме : МИР, ЉУБАВ , ШАХ . У савременом свету ,  где је опасност од рата свакодневна , јер зависно од воље ” господара рата и мира” оружје може да проговори било где и било кад , ретко се чује глас разума. У свету где су праве вредности  скрајнуте, где се чак и Нобелова награда за мир , додељује главним планерима и актерима ратова , мора да се коначно чује глас мира, слободе и љубави . Песници су увек предњачили у томе . Били су претеча и иницијатори . Њихови кратки извештаји из прошлости али и будућности зову се песме . Песмама се не могу платити рачуни , купити хлеб … Али се може утицати на расположење маса . Изазвати револт , гнев , отпор…Полако , али сигурно долази време када ће човечанство схватити да рат, агресија , наметање своје воље слабијима, није више продуктивно . Тада ће песници мира ликовати .То ће бити њихова победа од којих ће имати користи сви . И црни , и бели , и жути и црнупурасти , и плавооки и зеленооки … У том ширем контексту треба посматрати Књижевни конкурс “Песмодари мира” . Без обзира што се ове године одржава по први пут , већ сада је јасно да је неопходан .Све честитке главном организатору Славици Јовановић али и песницима који су се одазвали у тако великом броју . Све најбоље до следећег “Песмодара мира”:

Сокобања 21. 12. 2014. године

Хранимир Хране Милојковић
књижевник

Радио Легенд медијски покровитељ Првог Међународног књижевног конкурса ” Песмодари мира”

http://www.legend-radio.com/

У УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ 10. 12. 2014. ГОДИНЕ “ДАНИ ИВЕ АНДРИЋА И СРПСКЕ ПИСАНЕ РЕЧИ” У ОРГАНИЗАЦИЈИ АКАДЕМИЈЕ ” ИВО АНДРИЋ” – БЕОГРАД

Славица Јовановић

У УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ 10. 12. 2014. ГОДИНЕ “ДАНИ ИВЕ АНДРИЋА И СРПСКЕ ПИСАНЕ РЕЧИ” У ОРГАНИЗАЦИЈИ АКАДЕМИЈЕ ” ИВО АНДРИЋ” – БЕОГРАД

Славица Јовановић | Славица Јовановић   | 09.12.2014.
У УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ 10. 12. 2014. ГОДИНЕ

У УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ 10 .12. 2014 . ГОДИНЕ  ” ДАНИ ИВЕ АНДРИЋА И СРПСКЕ ПИСАНЕ РЕЧИ”  У ОРГАНИЗАЦИЈИ АКАДЕМИЈЕ ” ИВО АНДРИЋ” – БЕОГРАД

Већ више година, на иницијативу оснивача Академије  “Иво Андрић”  Радомира Смиљанића  књижевника  који је и председник ове угледне иституције, одржава се сваког десетог децембра , тада када је наш  велики књижевник и државник  примио у Стоцхолму , највеће културно признање Нобелову награду за књижевност, културна манифестација којом приликом се додељују и награде  и признања Академије за врхунска дела и   културно уметничка остварења у Србији и србској дијаспори … Познато је да је Иво Андрић писац међу можда десет најчитанијих у свету и једна статистика је утврдила да је чита на преко шездесет језика и веома је непријатно самој  Академији да већ  годинама,  од како је основана уз учешће значајних академика и писаца , као оснивачког одбора није код политичара , код људи из власти наишла скоро ни на какав пријем! Да ли то значи  да је култура која је уствари обрисана како би рекао Смиљанић гумицом за брисање пала тако ниско да је сматрају скоро непотребном . Наиме, ми доживљавамо да поред ове манифестације Академија” Иво Андрић ” има још  четири годишње културне манифестације као што су :  Светосавска Академија” Иво Андрић “у јануару,  затим” Сећања на Андрића ” у марту када је умро ,  онда” Под Андрићевим небом “, 8 новембра на рођендан Иве Андрића  крај његовог споменика у природној величини на  Андрићевом Венцу. Готово увек поздрављајући присутне и захваљујући им на одзиву при таквим манифестацијама Радомир Смиљанић  мало онако у свом сатиричном духу замоли они које су из света политике или медија да дигну руку . Готово увек ни једна рука није дигнута

 А  сад да се вратимо Иви Андрићу, он није био само велики књижевник , он има много следбеника и много утицаја и који поред своје тестаментне Андрићеве задужбине ( која као што се зна врло мало се појављује у јавности и врло мало ради , а има врло добре услове за то ).  Андрић  је био и велики дрзавник , он је у најтежим временима пред Други светски рат покушао да као заменик министра иностраних послова  убеди   Хитлера да не напада нашу земљу и тиме би поштедео милионске жртве, нарочито Срба ( као што знамо само у Јасеновцу убијено је преко седамсто хиљада припадника наше нације, а у једном Пребиловцу , четрдесет хиљада и још  другим јамама , могло би се рећи да је србско страдање изнело стравичну бројку од преко милион уморених душа , о томе Смиљанић  заједно са Крсмановићем пише у веома интригантној и запаженој књизи  која је прошлог месеца објављена , у књизи “Убијање Србије” а вероватно по многима сматра се да ће та књига бити незаобилазна у једном да се тако каже салду, страдања овог народа србског који никакоме није  подизао Аушвице нити јаме безданке , нити Јасеновце ( У једној полемици на немачкој телевизији у емисији коју су гледали преко двадесет милиона ,Смиљанић је упитао гледаоце да ли је Аушвиц подигнут између Мораве и Дрине и да ли постоји поред уходаних научних израза као сто су исламизација, насилно ножем и крвљу довођење других народа, нарочито србског у исламску правовјеру као што је германизација, као што је мађаролизација , као сто је кроатизација , која је уствари нарочито узела маха и сада током Олује , како су Ројтерс и Енглези је назвали офанзиве на србске ненаоружане цивиле , када је протерано из Туђманове Хрватске преко дваста педесет хиљада Срба, а преко две хиљаде убијено. Тада је Стипе Месић  био у штабу Олује и онда је на хрватској телевизији и дневном србском листу Пресс, цитирао себе рецима :-  “Особно сам присуствовао теком Олује када је Туђману реферирало Србска села палимо у три смене .” Замислите сада ви када се недељама и месецима двадесет и четири сата пале србска села, уништавају дакле домови  Срба, њихова имовина ,а истовремено да лажирају четрдесет хиљада Срба из својих станова по целој Хрватској , шездесет и три хиљаде србске имовине хектара је отето, као што су отети и тридесет хиљада фирми власништво Срба. Хрватски писац племенити и храбри Антон Лежаја је објавио обимну књигу са називом Књигоцид у којој је потанко анализирајући ситуацију у скоро свим библиотекама диљем  Хрватске у издавачким књижарама установио непобитну истину трагичну , да је у овој Туђмановој Хрватској до сада уништено три милиона књига, које су на  ћирилици, чији су издавачи из Србије и србски писци . То је флагантни као и она Туђмамона изјава: – Не би било  рата да га Хрватска није жељела (што значи да је Хрватска почела геноцидни рат, то је флагантни пример  геноцида, поред уништавања ,  преко тридесет хиљада домова и горе већ што је наведено , уништавање и србске културе на територији Хрватске. Сведоци смо недавно  да су и ћириличне табле на којима је писало ћирилицом, нека установа, институција и тако , грађани Хрвати  разбијали и остављали су само латиницу , значи Србима је забрањено и њихово писмо тамо . А зашто то није узето у обзир у Стразбуру где се и даље ,  да се врши процес оптужбе  Хрватске против Србије и Срба , да се изврши геноцид над Хрватком сто је чист фалсификат, али истовремено и едва, једва од власти ондашње  Србије измољена контратужба где Србија тужу Хрватску за геноцид , са много јасним и истинитим аргументима. Сада бих да се вратимо на Андрића и његов однос према Немцима. Андрић  је дакле покушавао да не придобије неутралност краљевине Југославије у односу на Хитлере ратове и добио је тај чувени пакт који је 27. марта уз иницијативу енглеске тајне службе и домаћих комуниста срушен и зликовца Хитлера натерало на муњевити рат против Југославије у коме је преко 20 генерала хрватских прешло на немачку страну, са свим дивизијама , са све својом војском и остављена Србија да се сама брани, од моћног и никад до тадатако  наоружаног непријатеља Немачке. То се завршило катастрофом Андрић  је тада у Берлину био заступник србске владе и био је често приман код Хитлера, као и амерички амбасадор јер је Хитлер видео у њима неко упориште односно у њиховим државама. Али  Андрић је видео и сав Хитлеров злочиначки потенцијал. Да би га придобио Хитлер објавио је неколико његових књига на немачком, он је постао популарни писац , а када је без објаве рата напао Југославију, Хитлер је позвао Андрића и рекао му  :- Господине амбасадоре, Ваша Екселенцијо, ево имамо карте колико вам треба за пут у  Швајцарску за и тамо вас чека вила . Андрић  је одговорио : –  Ваша Екселенцијо, тако је ословљавао Хитлера, не могу прихватити ваш  племенити предлог и ви бисте такође, поступили као ја, отишли бисте своме нападнутом народу и разореној својој земљи да тамо поделите сву трагедију с њим . Тако је Андрић показао да је он србски писац , да се  солидарише са Србијом и са Србима , уосталом у целом свом делу он пише екавски, објављује прва дела у Београду на ћирилици , а за време рата се повлачи у тоталну анонимност и завршава два генијална капитална романа ” На Дрини ћуприја ” и ” Травничка хроника” који не објављује у окупираној Србији и Београд . Андрића излажу на првој изложби то је идеја да се  изврши  изложба  непријатеља Трећег Хитлеровог Рајха, требало  је да почне са Паризом, али Хитлер сам то има у роману Радомира Смиљаница о Андрићу роман има наслов “Позориште Београд” . Андрић сам је дакле тамо изложен у попрсју , у природној величини испод кога је написан она немачком а испод је и превод на србском .Човек који је обмануо Фирера, тако је Андрић  био фактички обележен за ликвидацију. У  свом роману “Позориште Београд ” Смиљанић описује, како је грађански покрет Отпора , то је био београдски покрет Отпора, најмио фијакер и тајно Андрића скривеног у том фијакеру пребацио у Сокобању, тако да га гестаповци нису могли да нађу и ухапсе и ликвидирају. То је био наш  Иво Андрић  вечито за правду и истину отворен, јер и Срби треба да себе неназивају националистима и патриотама, што су стране речи , него родољуби. А родољубље србско је србско правдољубље. Срби воле правду ! Они неће ништа туђе него само оно што им припада. Ето то је у неку руку моје уводно излагање на овој нашој свечаности  :” Дани Андрића и Србске писане речи ” и још нешто је Смиљанић додао, како можемо и сада да верујемо и данашњој немачкој власти када знамо , да је Немачка створена и данашња Немачка такође се клања велика већина Хитлеру тајно, а скоро сви Немци јавно Бизмарк , који је Србима рекао :-  Ми ћемо им само дозволити да имају само очи да би могли да плачу. Ми ћемо наградити наградом за животно дело прво Рашу Попова за сав његов допринос дечијем свету и народу , а управо од деце био је и страдалник пре неки дан, затим ћемо наградити господина Драгана Игњатијевића професора, доктора, који је био истовремено и Министар културе , затим ћемо наградити читав низ људи рецимо Миљурка чувеног песника , онда ћемо обратити пажњу  на оне који треба за животно дело да добију у јануару на нашој великој Светосавској свечаности Академије “Иво Андрић  “а то су : Бранко Опачић за две књиге прозе и три књиге поезије , Дејан Лучић  за све оне своје сјајне књиге , др. Милан Младеновић  затим наш  Генерал Полиције херој  др . Братислав Дикић  који је испевао дивну песму “Заклетва Србске Жандармерије”  и њему ћемо одати признање и још једном низу књижевника наших. Наравно да ће то бити једна свечаност ми очекујемо у Скупштини града у свечаној сали , као што очекујемо да ће нас град као такав најзад примити под своје окриље у свечаној сали Скупштине града уз многе званице и учеснике .
 Иначе ова садашња манифестација одржаће се 10. 12. 2014 у Удружењу Књижевника Србије , у легендарној Француској седам  са почетком у 12 сати .

Забележила : Славица Јовановићv

NAJLEPŠE PESME ŽENI

http://www.youtube.com/watch?v=JvIyoXIz6tQ

PESMA ZA PAMĆENJE, KOMENTARI ZA RAZMIŽLJANJE

MOM GRADU I PRVOJ LJUBAVI

Posvećeno

pobijenim andjelima

NAMENJENO

MOM GRADU I

PRVOJ LJUBAVI

Moj susret stobom

beše susret sred žege

bosonogim koracima,

susret sa prolećem

a bila je žega

do bola

usijana zemlja

Da beše očajna žega

i mene bosonoga

žednoga života

prolećnih mirisa

svežeg vazduha

procvetalog cveća

a pržila je zvezda

Lutao sam stazama

prašnjavim putevima

dok su konji vukli kola

puna užarenog peska

Pod teretom kopita

šikljala je prašina

poput sivih oblaka

dizala se nebesima

Da bi se svaki put

uvek iznova slegala

i sve tiho prekrila

bojama pepela

A ja,

a ja duše pune života

bezazlenom radosti

trčao sam bosonog

u susret tebi

Saplitaose padao

grlio, ponovo se dizao

i dalje koračao kao

da ništa nije bilo

A bila je žega

prašina beše vrela

asfalt užaren mekan

nebo puno zvezda

a padala je kiša

A ja sam bosonog

koračao

ruku raširenih

u susret tebi, trčao

rodni grade

mog prvog koraka

sreće tuge i bola

Subotico moja

Beše žestoka vrućina

dok sam bos koračao

kroz paklenu žegu

santama leda

moga mladoga života

Asfalt beše tako mekan

a pesak tako vreo

dok sam korakom

po korak koračao

i samo tako malo hteo

Staza beše duga

kao da ne imade kraja

a bila je i takva, kratka

bosonogim koracima

neizmerno dugačka

i tim nežnim tabanima

što hodaše

po suncu i kiši

da ih u naručje primi

ovaj grad u prašini

Lutah

prašnjavim ulicama

mekoga asfalta

užarenog peska

mojega rodnoga grada

i beše mi malo kojeg

koraka žao i ako

beše asfalt mekan

a pesak ko pakao vreo

a ja bez cipela, bosonog

Svakoga jutra

na putu kišnom

do škole nam istom

žurih se žustro

da bi je do škole

redovno

svakog jutra stigao

A nisam joj nikada

ama baš nikada rekao

koliko mi je draga

koliko je volim

i koliko mi je, do

njenog osmeha stalo

te devojčice Zlate

grada Subotice zlatne

po mene tako uklete

prašinom zamagljene

pa ipak toliko mi mile

Ćutke smo išli

jedno kraj drugog

a tako sam je voleo

i hteo

reći tako mnogo

a ja joj nisam

ni reči reći mogo

nikako nisam

izgubiti hteo

prijateljstvo njeno

možda bi je nešto

uvrediti moglo

Kišobrana nisam imao

a pod njen nisam hteo

da joj ni kap kiše

rame ne dotakne

Išli smo tako nemo

utabanim stazama

svakoga jutra

ona ko princeza vesela

a ja sretan i tužan

odrpan ko prosjak

Ko slepac bosonog

zaslepljen dobrotom

i lepotom njenom

bejah nem, zasenjen

princezom mojom

bila je lepa

bila je prelepa

ta moja princeza

Padala je kiša

a bila je žega

usred proleća

cvetale su trešnje

zumbuli i lale

A bila je žega

kiše su padale

i iz vedra neba

a ona tako nežna

koračala je

iz koraka u korak

sa mojim

bosonogim nogama

Kiša je padala a ona

ona je bila tako vedra

mila draga

poput sunca nasmejana

jednostavno

bila je moja cela sreća

i ako je bila žega

a zvezda

neumoljivo pekla

I u crkvu sam išao

da bi pevao i ako mi

do pevanja nije bilo

samo da bi je tako

prekoputa mene

kraj altara gledao

U mirisu tamjana

i sjaju sveća

beše mi lepša

i od samog andjela

Žega je bila velika

a asfalt tako mekan

ulice tako prašne

a voće a voće tako

lepo i slatko

breskve tako sočne

a šljive tako plave

kajsije rumene

gunje tako mirisne

a groždje a groždje…

a ja toga svega

beše željan i žedan

Naše utabane staze

nisu se nikad dotakle

niti ikad ukrstile

a moja me odvede

daleko od nje

i voljenog grada

moje Subotice

u grad bez prašine

bez mekanog asfalta

gde ne beše peska

niti nesnošljive žege

u kom sve zeleno beše

I voće zeleno beše

više kiselo nego slatko

bilo ga je na izobilj mnogo

bez mirisa i slasi ali zato

nisam više bio bosonog

a grad beše pun zelenila

puteva od čvrstog asfalta

bez prašine i bez sunca

a i bez plavetnila neba

kiše su više i duže padale

a dani a dani behu sivi

Tri decenije kasnije

izglancanih cipela

u svečanom odelu

nadjoh se iznova

u rodnom gradu

Neke devize, marke

razmeniti htedoh

i udjoh tako u banku

moga grada na korzu

Sa one strane šaltera

sedela je jedna

prijatnog, nežnog izgleda

veselih očiju dobroćudna

okrugla nasmejana, žena

Za čudo, začudjeno izustih

Zlato, dali si stvarno to ti?

Nasmejana veselih očiju

ista kao tada u vreme žege

i mekog asfalta, reče

ja bih tebe prepoznala

u svako doba noći i dana

A ja sam tada mislio

da je nisam vredan bio

i opet kao nekada

nem posta

i ne reče joj ni sada

koliko mi je bila

i ostala draga

I opet ko tada

ne nadjoh snage

da joj kažem

da se ništa promenila nije

od osnovne škole pa sve

do ovog susreta

u banki našeg prašnjavog

ali nama lepoga

i miloga grada

bio sam srećan

kako tada

sa deset godina, tako i sada

Dok pišem ove stihove

sećanja davnih, mladosti čedne

mislima punih ljubavi predivne

stiže mi vest neverovatna

da je neko u zemlji Americi

super sili što silom ili milom

svim državama sveta

nameće svoje vrednosti,

da je neko iz vatrenog oružja

izrešetao i pobio

dvadeset takvih andjela

devojčica i dečaka

u školskim klupama

Pita me moj razum ljudski,

zar su to plodovi tih vrednosti !?

zar su tamo ti vladari zaboravili

da je ljubav jača od nasilja

od svakog vatrenog oružja

da je ona ta koja život stvara

i ta koja ga bolje čuva

od svakog snajpera

svakoga metka

i od svakog mitraljeza

Zar nisu više svesni

da narod koji ljubav gubi

da gubi i sebe,

ni puška ga neće spasiti moći

od svoje sobstvene zlobe i propasti

o, gde će im samo kraj biti

kad im je sila, nasilje i puška

status i simbol svega pa i života

Dok razum pita plače mi duša

u nemom vrisku tuge i bola

dok se misao gnusi i gruša

na podu sa prosutom krvi

more me misli da nikada ta deca

neće moći lepu reč čuti

stihove o ljubavi pevati

pesme slušati žudeti voleti

o ljubavi sanjati

životu u susret potrčati

DN

  • Antonija Nonković Mukić Jedan ceo roman si napisao, tu nešto i prepoznajem i sećam tog vremena, jako lepo.
  • NadaNh Haticic Prelistan dio zivota,sa fokusom na najljepse bisere sjecanja,Vasim,prepoznatljivim stilom.Ako zanemarim posljednje stihove(na zalost cistu realnost),nesto mi toplo oko srca…Sjajnu ste paralelu postavili. Hvala,od srca Dusane.
  • Ljiljana Todorovic A ja,
    a ja duše pune života
    bezazlenom radosti
    trčao sam bosonog
    u susret tebi…….prelepo hvala od srca Dusane
  • Dušan Nonković Hvala snajko a kako se nebi sećala našega drada kad si i ti u njemu rodjena! Prije 60 godina je veoma malo bilo asfaltiranih ulica a ni automobila je bilo veoma malo tako da smo na ulici mogli nesmetano igrati fudbal. Ti si kao vrhunski sportista opet više vremena provodila na treninzima i po sportskim halama!
  • Dušan Nonković Nada je pogodila u srž ono što sam hteo reći ovom pesmom i zato joj velika hvala!
  • Dušan Nonković Ljiljani hvala što što je napisala stih u kojem se verujem prepoznala.
  • Dušan Nonković Da Nedeljka-poznato je da se u starosti vraća pamćenje iz mladosti. Davnoi dogadjaji se pamte, povraćaju u sećanje ali nažalost sposobnost kratkog pamćenja opada naime to od maloprije se zaboravlja! Zato se babe i dede najbolje razumeju sa decom odnosno unučadi!
  • Dragisa Sretenovic Izvinite ali moram: Neobicno…prelepo…istinito…BRAVO!
  • Ljiljana Todorovic Tacno Dusane dugo sam razmisljala,o toj prvoj ljubavi i lepoti rane mladosti!!! Jos jednom hvala
  • Dušan Nonković Hvala Dragiša, ovaj Vaš komentar stvarno ohrabruje i mnogo mi znači jer sam i sam prvi put pisao ovim stilom i ovako dugačku pesmu-Razumljivo je onda da sam i ja nesiguran kao što verujem da bi to bio i svaki autor koji se nadje na nepoznatom terenu-.
  • Dušan Nonković Da ljiljana, te bezazlene ljubavi čovek i nije svesan toga koliko će mu u starosti značiti! I koliko će čovek biti očaran naivnosti kao rezultatom predivnih osećanja. Mislim da se pri kraju života pretežno živi od tih davnih sećanja!
  • Gordana Kos “…i hteo
    reći tako mnogo
    a ja joj nisamMehr anzeigen
  • Violeta Bozovic Decak od deset godina ,vremeplovom plovi i u u sedamdesetoj godini zivota se seca detinjstva i prve Ljubavi….Kad razmislim o tome shvatim da su prve ljubavi veoma bitne za nase emocionalno odrastanje u nama samima.Pocesto postanu obrazac onih ideala koje kasnije trazimo u zivotu.Mnogi nikad ne dosegnu taj san i ostanu im nejasna secanja.Oni koji se ostvare shvate da su sacuvavsi ta nevina i lepa secanja, zapravo sacuvali dete u sebi….Pamtim moje prve ljubavi,moje prve stihove,prve kise i besanice.I poput tebe znam…Divno je sacuvati cisto i iskreno…dete u sebi,unatoc kalendarima i vremenu.Na zalost takvu bezazlenu decu danasnje vreme nasilja i mrznje tezi unistiti.Dokaz za to je ovo sto se desilo u Americi,sto je verujem bio motiv podsecanja na tvoje decije uspomene ,kao i na tvoj grad Suboticu,koji je posle mog Prijedora jedini grad koji ima u sebi neki poseban duh koji tece uprkos vremenu..Veoma lepa pesma Dusane.Pet plus…
  • Gorjana Ana ZIVOT ISPISAN KROZ USPOMENE, SVESCU SADASNJEG TRENUTKA, SPLETENE KAO ISPOVEST LJUBAVI S POGLEDOM NA VREME KOJE NI MALO LEPO, IPAK IZ DUSE PESNIKA PROBUDI SECANJA… HVALA VAM DUSANE…
  • Dušan Nonković Hvala Violeta na predanoj analizi i pohvalnim ocenama pogotovo onoj 5 plus! Ali, pesmu sam počeo pisati prije onog strašnog dogadjaja u Americi gde izginuše toliko nedužnih bica ne dosećanih ljubavi začete u samom začetku. Pisao sam ovu pesmu u nekoliko dana pa mislim da sam koji i preskočio jer se nisam sa polugotovim stihom probudio. I tako usred mojih ovih emocija koje su bile ko ponovno doživljavanje detinjstva, pukla je ova nesrećna vest koju nisam mogao drugačije a da je upletem i ovu moju pesmu utkam da podseća na mala srca sve dok je neko čita.
  • Dušan Nonković Hvala Gorjana Ana na lepo i pregnantno rečenoj biti ovog mog napisanog-Iskreno rečeno, mislio sam da će to malo ko čitati zbog ovolike dužine!-Još jednom hvala!
  • Zdravka Babic Dok razum pita plače mi duša……da pjesniče…ćutaću …nek andjeli čuju otkucaje tvoga velikog srca
  • Dušan Nonković Hvala Zdravka, prelepo si ovo rekla i ja ću otćutati! Ova sva tuga ne može se ni opisati a kamoli reći!
  • Vlatka Petrovic Zgonc Dakle nepopravljiv si romantik izgleda bio i ostao verovatno si negde u zitu jos kao decak cucao i pisao pesme o oblacima a uvece o zvezdama malo kasnije si visio na korzu i pisao o devojkama sto su prolazile pored tebe kojima si se divio i onda si izabrao onu “pravu” o kojoj jos uvek razmisljas blago njoj da zivi u glavi nekoga kao sto si ti . Uvek nam pokazes softer side of man
  • Dušan Nonković Ah Vlatka, u to vreme nisam imao para ni za olovku a pisalismo u školi na tablicama. Neznam dali sam bio romantičar, ja sam samo voleo devojčice a ovu posebno jer sam snjom išao u školu a prolazio sam joj pored kuće pa smo tako išli zajedno. A u pisanju sam bio veoma slab jer sam rodjeni legasteničar! A korzo je bila već velika stvar za kibicovanje Nije ništa koštalo malo se prošetati korzom a toliko je puno značili jer je čovek uvek nekoga sreo da koga mu je stalo-Subotičko korzo je tada bilo, mislim najlepše korzo na svetu!
  • Dušan Nonković U školskoj klupi sam sedeo sa sinom jedne prosjakinje koja je sa svojom malom guravom cerkom prosila pred crkvom-On je bio valda najsiromašniji pa ja. Zato su lepo obučene devojčice fascinirale i svaka mi je bila manje ili više lepa a koje su me prihvatile za prijatelja bile su mi posebno lepe. Nisam im mogao ponuditi mnogo ali sam svakog istukao ko bi im se stavio na put ili podrugivao-tu nisam gledao dali je jači ili veći od mene. nisam baš malo puta dolazio kući plavim masnicama zbog kojih sam i kući dobivao batina! Tako sam bio u ratu kako sa majkom tako i sa učitelicama, učiteljima i svakim ko bi me krivo pogledao! Mislim Vlatka da sam bio više buntovnik nego romantičar!
  • Liliana Andjelkovic Marjanovic Divno ,zaista sam više puta čitala,ne mogu ništa da prokomentarišem,jer sam zatečena,a nažalost ti mali andjeli,žalosno je sve to,a zar i kod nas nemaa toga ,svakoga dana kada ukljucim tv.prvo nas zatrpaju crnom hronikom,mnogo toga ima i ovde u SrbijMehr anzeigen
  • Dušan Nonković Hvala Ljiljana ali i to je verovatno izvoz njihovih vrednosti! Ali kad ima toliko tako veliki broj velikih tragedija koliko ih ima tek po broju manjih o kojima se ništa ne čuje. Ubedjen sam da tamo vlada zakon jačega a ne zakon ljubavi, voli svog bližnjeg. Osetili smo na svojoj koži njihovog milosrdnog andjela koji nam je rušio bolnice i porodilišta itd-zasipao uranijumom. Kakav primer daju od sebe takav im i poneka individuo preuzima i uzima sebi za pravo da izigrava Boga-da oduzima tudje živote. Ništa nije slučajno.
  • Liliana Andjelkovic Marjanovic Da ništa nije slučajno,i molim vas ja se izvinjavam,ali retko sam osetila to kod nas “Ljubi bližnjeg svoga ,kao samog sebe”,nemojmo se zavaravati to samo u Bibliji piše u životu toga nema,a što se tiče zakona “jačeg”,pa zar ima negde više toga nego kod nas???Moje mišljenja koje ne mora niko da prihvati ,lično sam osetila.A za Ameriku sam ja lično vezana smatram da sam narod kao ni naš,nema nikakve veze sa njihovom spoljnom politikom.Pa šta naši politučari rade ???Apolitična sam i bez komentara.Ne volim nikome da sudim još manje da komentarišem takve dogadjaje jer psihopata ima svuda u svetu..Moj sin živi eto u Americi već dugo,otišao je posle završenog fakulteta jer mu zemlja Srbija nije dala posao.Naravno da živi dobro radi ,rad se svuda i vrednuje i poštuje i naravno omogućava život dostojan čoveka,što ovde nije slučaj.Izvinjavam se ,a i ne moram ne mogu da ostanem nema na ovakve stvari.Da ništa nije slučajno .
  • Liliana Andjelkovic Marjanovic Ja eto volim Ameriku,pa svidelo se to nekome ili ne !!!!!
  • Dušan Nonković Nedaj Bože; dali bi ste voleli Ameriku i tada, da je i Vaš sin bio žrtva ili eventualno vaša unuka bila jedna od tih devojčica!? Ako kritikujem Ameriku to ne znači da je mrzim kao što se to ne mrzi ni rodjeno dete kad ga kritikujemo. Bezkritičan biti dovodi do ovakvog razvoja i devijacije društva. To nema ništa sa politikom već sa civilnom kuražnosti da se stvari nazovu pravim imenom ako ne želimo da do ovakvog razvoja dododje. Ne kritičnost dovodi do ravnodušnosti! A to što ima svugde idiota je samo delimično tačno što se tiče Amerike! Ona je eksport zemlja kako dobrog tako i zla i nažalost i ovoga prokletstva što pokazuje da je sa 13 ovako masovnih ubistava rekorder sveta! Tu nema šta da se opravdava to je tako, to su činjenice! Još uvek se Obama razmišlja dali da se zabrane poluautomatske puške sa više od 10 metaka! Kakva je to degradacija zdravog razuma posle pobijeno ovoliko dece osnovne škole! I to je to što kažem da ništa ne dolazi slučajno! Profit lobiista na oružju je njima važniji od života i nedužne dece! Svaki danom nam uturavaju TV reklamama kao da je konzum, kupovina, materijalnih vrednost na prvom mestu a vaspitanje na zadnjem! I na kraju, nije srbija Ameriku bombardovala uranskom municijom već je to bilo obratno! I ukoliko dozvoli Srbija da joj Amerika komanduje, budite sigurni da će narodu biti još gore a i ovakvi perverzni zločini prihvaćeni kao normalnost! To što Vaš sin nije dobio posao u Srbiji mogu razumeti jer sam i ja napustio svoju zemlju prije 4 decenije iz istih razloga. To me danas ne sprečava da ne budem kritičan pa da ćutnom, odobravam svako zlo pa i ovakvo nepojmljivo! Ali sam isto toliko kritičan i prema sebi jer sam se ipak trebao u svojoj zemlji, koja je najbogatija zemlja u evropi, trebao boriti za svoje pravo na dostojanstven život u svojoj zemlji! Jedino opravdanje nam je to što nismo imali koga ko bi nam to rekao, to što su i tada svi ćutali! Meni je sada 72 godine i mogu vam reći da je čoveku neizmerno važno da se na kraju može sa smirenošću pogledati u ogledalo prije nego što krene na večiti put! Meni su nemci streljali oca ali to me nije sprečilo da oženim nemicu sa kojom sam u braku više od 4 decenije ali isto tako mi to nije smetalo da javno napišem nemačkom parlamentu da im vladu osudjujem jer ne pokreće ništa da razjasni trgovinu organima kidnapovanih a isto tako sam im pismeno dao do znanja da znamo i da je za svaku osudu to što je Nemačka prodala oružje šeste armije sveta, koje je dobila u nasledje posle ujedinjena sa istočnom, u ratom zahvaćenim područjima i stim aktivno učestvovala u razbijanju Jugoslavije! Najbliži prijatelji su me upozoravali da se ne naginjem toliko kroz prozor i da mislim na svoje troje dece pa ipak sam išao ovim putem već više od 20 godina i hvala bogu nije se ništa desilo ni meni ni mojoj deci! Naprotiv, deca su mi sva akademskog obrazovanja sa odgovarajućim poslom, za mene dokaz da istina pobedjuje a i da se radi samo o nekolicini u vrhu koji pokušavaju da stvore neki svetski poredak kako je to sam Dabalju Buš izjavio a Putin kontrirao da je Rusija dala 27 milona žrtava u drugom svetskom ratu za ovaj poredak Ujedinjenih Nacija i neće dozvoliti da se menja! Ubedjen sam, da kad bi narod bio više spreman da uzdigne kritičan glas da bi mu bilo i daleko bolje u svakom pogledu! I na kraju, molim Vas Ljilana da ne shvatite ovo kao neku izričitu kritiko lično Vama. Ovo je jednostavno apel svima onima što ćute a kojima bi hteo probuditi uspavalu svest, naroda uopšte!
  • Liliana Andjelkovic Marjanovic Da lepo ste rekli otišli ste pre 4 decenije .a zašto???Bilo je jako lepo ovde što niste ostali pa onda sa te nemajuče pozicije da sve ovo govorite nego tek sada kada su vam deca hvala Bogu sredjena kada imate solidan konto i 72god,izvinite i ja bih možda tako govorila sa vaše pozicije.Lako je biti veliki Srbin tamo i tako govoriti,a čiji nivac ste primali nemački ,pa isto tako i ja kada mi sin pošalje nešto niko ne kaže to je kužan novac svi traže i od mene i od njega,a verujte mi da je svaki dinar koji se zaradi ,naravno živi se dobro i bolje jer je sve uredjeno,svaki se dinar krvavo zaradi ko hoće da radi i radi ima.pa nek ima,a naši ovde ne bi nečto uprljali ručice i zasukali rikave lakše je naravno biti na netu i kritikovati sve i svašta,i baviti se poezijom to je postala moda (in)danas u Srbiji svi se bave pesmama na kraju ćemo izvoziti poeziju.Ma nismo ni mi slatki nemojete nemamo ni mi zakone koji bi uredili mnoga prestupništva i mnoga zlodela koja se čine a uvek smo mi “žrtve” jadni ,a pitajmo se zašto je to tako???I ne bih više o tome svako ima svoje mišljenje i stav,i verujte dosta mi je moralisanja na tu temu nekog velikog Srbstva,ne odričem se Srbstva samo smatram da baš i nismo neki nebeski narod .Lično sam iskusila mnogo toga !!!
  • Desanka Cimbaljević Blagozvučnost pesnikovog izraza izuzetno pozitivnih uzvišenih emocionalnih svojstava opisuje vreme iz detinjstva svoga rodnog grada čija infrastruktura nije nudila lakoću življenja ali je deci pune duše života pružila radost i sreću voleći svoje mesto ulice društvo dece pune života i radosti.Stavljajući paralelu sa događajima u Americi koja nameće svoje vrednosti i drži lekcije neposlušnima prolivajući im nevinu krv samo zato što ne žele biti moneta za potkusurivanje a da ne vidi svoje vrednosti koje se prersonifikuju i kod njih navodno u uređenom društvu?, gde se događa da jedan bolestan momak liši života dvadesetoro nevine dece i sedam odraslih..Dali su to te vrednosti pa mi smo ih gorčinom i prolivajući nam nevinu krv okusili njihovim bombardovanjem i bacanjem osiromašenog uranijuma da bi nas podčinili radi dalje kolonizacije.Šta osetiti osim bolan muk za stradalom nedužnom decom i prosuti suze jer deca i narod nisu krivi nego njihovi vođe koje svugde spuštaju mrak u duše….
  • Dušan Nonković Zašto sam otišao g. Andjelković? Pa to sam Vam rekao pa ako baš nisam bio jasan evo još jedanput! Zato što su i tada svi ćutali kao i sada pa mi nije bilo druge, kao i Vašem sinu, da odem! Ali barem sam ikad shvatio da je ćutanje pogrešno odnošenje prema problemima! A zašto baš srbi imaju takve probleme pa to je samo zato što su izgradili svoje gnjezdo nasred puta koji vodi za bliski istok pa ga je svako ko je hteo za Afriku gazio ili prisvajao ratnim pohodima A pošto je Srbija u Jugoslaviji bila najveća i najjača republika bila je i kičma jugoslaviji koju je trebalo slomiti a da bi se to moglo morala se prvo izklevetati i sve manje republike na srbe napikati. I sad što se tiče mog boravka u nemačkoj toliko, to me je pitala i rodjena majka a kad sam je upitao, majko ko bi ti onda slao lekove za srce? Ond se zamislila i zaćutala! A već kad mi kažete da je lako sad sa 72 mogu vam reći da ja nisamsam bio 72 i tek sad setio preko interneta da pomažem savetima! Sramota me da govorim o sebi ali tek toliko prije više od dvadeset godina skupljao sam pomoć i pomagao staračke domove škole itd i zato odlikovan visokim državnim odlikovanjem a u gereontološkom centru subotice stoji na ulazu tabla zahvalnosti već više od decenije. Ja sam veći deo svog života odživeo pa mi i ne ostaje drugo do da podelim koji savet mladjima i upozorim da ne čine iste greške koje sam ja činio i koje su činila starije generacije već da se bez primene sile, civilnom neposlušnosti ali složno bore za ono što im pripada a to je da žive u svojoj državi dostojanstvenim životom u dostojanstvenim čoveku uslovima a prije svega da ne prihvataju tutore sa strane koji ih čine još bednijim i ovisnijim pored bogate države samo da bi bili ovisni! I na kraju, ja sam u predhodnom tekstu napisao da sam pogrešio što sam otišao umesto tražio svoje pravo! A tog mišljenjai danas. Nije Američki narod kriv već oni koji manipulišu njima.
  • Dušan Nonković Hvala Desanka-nemam šta dodati niti oduzeti, istog sam Vašeg mišljenja!
  • Dušan Nonković Eh g. Andjelković, našli ste baš meni da govorite kako sam sad našao za shodno kad su mi deca odrasla … Moj najmladji danas dipl. ing. mašinstva je imao 2god. drugi sin danas sa više završenih fakulteta iza sebe je imao tada 5 a ćerka koja je bila sedam godina prvak nemačke i danas učiteljica imala je 8 godina kad im je majka a moja supruga obolela od multiple skleroze i do sada preživela tri lakša moždana udara sa srećom da joj motorika kretanja nije bila toliko upropaštena da se ipak mogla po kući kretati ni koliko toliko brinuti o familiji-Uz to je trebalo pomagati majku braću a i druge itd u Srbiji. To toliko da znate koliko sam ja ovde u Nemačkoj lako živeo pa mi je sad lako deliti savete. Istina je da mi je samo želja da mladji uče iz mojih grešaka koje nisam ni momenta negirao! Pored mojih 72 sedim po deset do dvanajest sati dnevno da bi uredjivao Glas Dijaspore koji sam osnovao kad sam i sam obolio od srca, operisan.dobio ugradjenu protezu veštačkih zalisaka i prije dve godine ugradjen mi je defibrilator zbog smrtonosne aritmije srca-bolnim šokovima vraćan u život. Pa i pored toga radim za ekranom za glas dijaspore po deset i više sati dnevno na volonterski način bez ikakve materijalne koristi da bi naš svet po svetu imao mogućnost da komunicira i u vreme medijske blokade-Tu su i baneri mnogih humanitarni organizacija koji se koriste ovim GD-https://dijaspora.wordpress.com da bi organizovali svij humanitarni rad-Da ste ukucali moje ime i prezime u gogle mislim da nebi ovako nešto napisali! Srdačan pozdrav DN PS: ovde se kod mene ne radi o nacionalizmu ili nekom velikom srbinu jer da je tako nebih oženio nemicu već se radi o pravdi i nepravdi!

  • Dijana Uherek Stevanović Poznajem ovu priču i znam Dušane da je vaše ostalo u toj VAŠOJ SUBOTICI i verujte, bez obzira što ste sad daleko, ona je još uvek deo Vas i čeka Vas na istim tim ulicama koje ste tih dana prepustili nekim drugim bosim tabanima….
  • Dušan Nonković Hvala Danijela, što god je čovek stariji sve više je oseća kao da i danas udišem prašinu kad je tegljači konji podignu a mi dečurlija za trenutak prestanemo da ganjamo loptu krpenjaču po prašini i u prašini koja se nije još ni čestito slegla dižeći je iznova ali u podnošljivoj količini!
  • Aleksandra Obradovic Cirkin Jako lepa secanja ina detinjstvo, ranu mladost, trenutke koji nas cine…
  • Desanka Cimbaljević Gospodine Dušane nemojte uzaludno da trošite reči sa gospođom vi ste sto posto u pravu ima nas mnogo koji se slažu sa vašim mišljenjem. Ubeđivat je nezahvalno.Ako vam je pravi prijatelj mogla je samo zadržati svoje mišljenje a mi smo tu da ga ocenimo….

У ПРИПРЕМИ: Антологија савремене српске књижевности за децу у дијаспори и региону

Датум: 30. октобар 2014.
Београд
Франкфурт
ПИСЦИМА У ДИЈАСПОРИ И РЕГИОНУ
Драге и поштоване колегинице и колеге,
   Полазећи од чињенице да велики број наших писаца за децу живи и ствара ван граница своје матичне државе Србије, осећа се потреба да се приреди Антологија савремене српске књижевности за децу у дијаспори и региону.
Планирано је да Антологија буде објављена до октобра 2015. године, када ће бити премијерно представљена на Међународним сајмовима књига у Београду и Франкфурту, као и на јубиларним 20. Октобарским сусретима писаца дијаспоре у Франкфурту на Мајни. Издавач Антологије биће реномирана издавачка кућа „Пчелица“ из Чачка, која је специјализована за објављивање књига за младе и децу. Књига ће бити квалитетно опремљена и илустрована, како и доликује антологијском издању.
   Антологија савремене српске књижевности за децу у дијаспори и региону обухватиће књижевно стваралаштво аутора за децу који пишу на српском језику, без обзира на земљу порекла, а који живе изван Републике Србије. У Антологију ће бити уврштени писци у исељеништву, као и они који живе у земљама региона. Сврха Антологије је да представи читалачкој публици, књижевној критици, издавачким кућама, састављачима школских програма и лектира, преводиоцима, медијима и свима другима заинтересованима, најбоље песме и кратку прозу за децу српских књижевника из расејања који својим делом припадају нераскидивом и јединственом корпусу српске књижевности.
   Позивамо Вас да нам пошаљете што пре, а најкасније до 31.јануара 2015Ваше ауторске или заједничке књиге поезије и прича за децу, појединачне радове, или рукописе књига у припреми, са овом тематиком, као и Ваше кратке биографије, и све то у штампаном или електронском облику на обе, или једну од ових адреса:
Schriftstellerverein SIEBEN e.V.
Vorsitzender Ljubiša Simić
Eckenheimer Landstr. 265
60320 Frankfurt am Main
Deutschland
Александар Чотрић
Сењанина Иве 7/6
11108 Београд
Serbia
Додатне информације можете добити од аутора на бројеве телефона или преко електронске поште:
Љубиша Симић: + 49 157 54 69170; ljubisa.simic@gmx.de 
Александар Чотрић: + 381 64 826 00 00alecotric@gmail.com
ПРИРЕЂИВАЧИ
Љубиша Симић
Александар Чотрић

TRI LINKA, TRI BISERA MOJE POEZIJE KOJI ĆE NEKOM NEŠTO ZNAČITI TEK KAD ME VIŠE NE BUDE BILO – Dušan Nonković

SAN I LJUBAV VEČNA 1

https://www.youtube.com/watch?v=OtUDtrVPclQ

SAN I LJUBAV VEČNA 2

https://www.youtube.com/watch?v=srQCaXYaR_U

SAN I LJUBAV VEČNA 3

https://www.youtube.com/watch?v=WMisyUO7GME

Folgen

Erhalte jeden neuen Beitrag in deinen Posteingang.

Schließe dich 100 Followern an