Књига ‘’ Летопис Новог Косовског Распећа’’ Митрополита Амфилохија промовисана у Шапцу

У  препуној  сали Шабачког позоришта у Шапцу 11. фебруара 2018. године промовисана је књига ‘’ Летопис Новог Косовског Распећа’’ Митрополита Амфилохија .  О књизи су говорили : Митрополит Амфилохије Радовић , академик Матија Бећковић ,  Протојереј ставрофор Велибор Џомић  протођакон Љубомир  Ранковић . У свечаној тишини  као да су се чули крици и јауци распетих Косовских Мученика , пострадалих за Православну веру и сву ону  Голготу и  тиранију коју су доживели и коју и дан данас доживљавају од ратнохушкачких и крвожедних послушника отимача туђих територија , тиранина из  Тиране  и свих вековних поробљивача , главосеча , касапина недужне српске деце , продаваца људских органа , трбухозбораца  Запада, кад им пале огњишта , руше манастире , прекопавају гробљишта .  Чуло се дисање стотине срца , чији су  откуцаји куцали за све Косовске страдалнике. Као да су посетиоци који су помно пратили сваку изговорену реч у напетој тишини , у готово два сата колико је трајала промоција одавали пошту жртвама , не једним минутом ћутања , него је читава промоција личила на на одавање почасти убијаним и касапљеним Србима од злотвора , минутима и минутима бесконачног ћутања и загробна тишина и мук , каква се може видети само на Задушнице приликом обиласка гробова најмилијима . А шабачка  публика је доказала да су јој гробови распетих Косовских Срба ,најсветији и најпречи ,род рођени , највеће светилиште и највеће српско жилиште Православља и највећи крематоријум спаљених Срба , чијим затирањем само учинише да из пепелишта има жара , која ће букнути, огрејати срца Православаца и узлетети попут Феникса , који својим белим костима исписују попут креде небеске историју и путању Срба кроз векове .   Потресна сведочења из пера  Митрополита Амфилохија забележена у четвокњижју , својеврстан су крајпуташ и белег свих  Косовских мученика .

Посетиоци су добијали и бесплатне примерке књиге  : Апел за заштиту српског живља и његових светиња на Косову 1982 . године .
 




Текст и фото : Славица Јовановић новинар и књижевник

http://www.novosti.rs.sr/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=0&idnovost=145476#.WoP7xLzibcs

 

Advertisements

Проститутка коју су Шиптари вољели и „усрана пера“ швајцарског новинарства

Пошто сам почео насловом достојним неког таблоида, а овај текст свакао не смије спадати у ту категорију, морам одмах да се поправим и кажем да проститутка из наслова није баш обична камењарка него је некад била министар спољних послова Швајцарске. Нисам још чуо да ју је неко јавно назвао проституком осим што сам то ја учинио 17. Фебрара 2008, а ни тада нисам рекао да је проститутка него да је политичка проститука, али су вјешти монтажери швајцарског радија успјели да исјеку и монтирају моју изјаву тако да се чуло само оно Мишлин Калми Реј је проститутка.

Повод овом тексту је текст у Ноје Цирхер Цајтунгу, листу који је и прије више од сто година, у вријеме Првог свјетског рата бацао дрвље и камење по нама, који говори о Косову као о швајцарском кантону. Текст није антисрпски, па да се љутим на једног од новинара које често назвима „усраним перима“, али је тако плитак и јефтин, да је аутор заслужио титулу коју сам му додијелио. Први новинар којег сам назвао „усраним пером“ је некава Мејли Џен која је још 1998 написала текст у којем је Приштину поставила у Албанију, па сам јој понудио неколико бесплатних часова из историје и географије, али на сопствену штету није прихватила.

Но вратимо се министарки Мишлин Калми Реј јер она се налази у првом дијелу наслова па је ред да прво говорим о њој.

Наравно она није проститука, осим ако све политичаре не сматрамо проститукама,  и да сам ја случајно некад срео вјероватно бих је замолио да ми опрости што сам поведен осјеђањима тада рекао да је политичка проститука, јер накнадно сам сазнао да није оно што сам мислио него жена која је радила оно што је морала. Да ли је и то проституција? Просудите сами cобјасним разлоге за њену безрезервну подршку Шиптарима.

Запамтили смо је као жену помало склону скандалима, многима је изгледала неозбиљно док је обављала озбиљан посао. Њен најевећи посао и успијех је савакако проглашење независности Косова и експресно признавање од стране Швајцарске. Данас постоји много Швајцараца који позивају да се повуче признање Косова. Мислим, кад кажем много, не мислим да их има на милионе, али те 2008 године само је један човјек имао храбрости да јавно каже да се противи стварању исламске државе на територије једне суверне државе. Био је то Оскар Фрајзингер, тада посланик у швајцарској парламенту.

Срели смо у ресторану преко пута зграде швајцарске владе, он, генерална конзулица Србије Светлана С., Милан Шмитран тадашњи дописник листа Вести и ја. Разговор би требало да буде необавезан јер нико од нас није дошао по служгеној дужности, али се свело на најављено проглашење незавинсности такозване државе Косово, и признавања исте од стране швајцарске владе.

Оскар нам је потанко објаснио како то функционише и показао забринутост да ће министарка успјети у својој накани, а онда смо почели да се бавимо узроцима њеног таквог понашања, да није тужно били би смијешно колико смо мало тада знали сви четворо. Премда ме за Оскара веже лично пријатество нисам помињао могуће стварне узроке за понашање министарке спољних послова, премда вјерујем да и је он слутио оно што сам ја знао, а ипак праву истину нисмо знали.

Дан касније сам био на прослави Сретења, Дана државности Републик Србије и гушио се од туге што међу званицама не видим одлучност за борбу за очивање Косова, него апатију код родољуба и равнодушност код игнораната који су на жалост били у већини. За неке је већи проблем био хапшење Драгана Џајића него најављено проглашење независности такозаване државе Косово. Док сам посматрао и слушао дискусију о хапшењу Џајића између Душана Ћућуза и Владимира Захорца, не зна се који је имао маснију косу и оковратник на сакоу, али се зна да је Ћућуз какав-такав волио Србију, други поменути није крио да је мрзи из дна душе и да једва чека дан кад ће бити Војводина од Србије, родила ми се идеја за роман Рањени Вук 2, па и почиње описом горе поменутих.

Коначно тог седамнестог фебруара отишао сам у просторије Српског културног друштва Цирих у Дибендорфу јер је бил најављено да ће доћи новинари швајцарске телевизије да виде како Срби реагују на проглашење независности такозване државе Косово. Затекао сам жалосну слику јер премда је тог дана ту била одржана скупштина Српског културног савеза у Швајцарској нико од њих није остао да се сусретне са новинарима осим Уче Живка Марковића и др. Бранке Ђорђевић.

Новинар, жутокљунац тек почео да пече занат непријатно се изненадио кад нас је затекао само седморо, поред двоје поменутих, били су Драган Сетенчић, Милета Симић, Слађана Сетенчић, Спасоје Сетенчић и ја. Одједном, човјек коме је речено да ће затећи скупштину Српског културног савеза, значи неких 40 до 50 њуди затиче само седморо и нико од тих седморо не жели да говори за радио. Да радио, нису послали телевизијског новинара јер су сви ваљда били на улицама Цириха гдје је дивљало десетак хиљада Шиптара.

Могао бих да пронађем списак оних који су били присутни на скупштини СКС-а па побјегли главом без обзира да их случајно камера не забиљежи или да их не дао Бог новинари нешто не приупитају, али нема потребе да то чиним препознаће се они и без тога.

На крају пошто нико други није желио да говори, одлучио сам се ја да дам изјаву упозоривши новинара да ћу мо поломити све кости ако буду манипулисали мојом изјавом и вадили ријечи из контекста. Млад и надобудан, насмијао се весело и дао ми посјетницу уз обећање да ће сам доћи да му поломим кости, ако до тога дође јер такве ствари се не дешавају на швајцарском радију и телевизији.

Ујутро у 11 часова зазвонио ми је телефон и тај несрећник је муцавим гласом говорио да он није крив и да не зна како је до тога дошло да моја изјава буде тако исјечена да се само чује да сам рекао да је министарка спољних послова Швајцарскаре Мишлин Калми Реј курва.

Како волим да спавам мало дуже једва сам разумио да је оно што сам изјавио, односно само дио, већ неколико пута емитовано и да је било како сам страховао. Говор је исјечен и намонтиран тако да се чује само оно како Србин, односно српски писац, а то је тобоже нешто значајно, изјављује за министарку да је курва.

Позвао сам новинара да дође, не да му ломим кости, него да попијемо кафу и да му објасним колико је новинарство прљав посао. Истог дана је дао отказ на посао.

Но да се вратимо жени која је за нас кучка и проститука, за Шиптаре хероине, а за швајцарску владу жена која урадила прљав посао који јој је повјерен.

Знао сам и тада да Мишлин Калми Реј не ради на своју руку, али нисам знао прави разлог зашто јој је повјерено да ради тако прљав посао као што је отимање Косова. Претпостављао сам да је у питању новац од дроге који се пере свакодневно кроз швајцарску привреду. Осмадесет пет посто нарко тржишта дрогом у Швајцарској контролише Албанска мафија, а рачуна се да је дневни промет у вриједности око 50 милиона франака, па није тешко израчунати колико је значајно да тај новац прође кроз привреду. Седамдесет посто тржишта дрогом у ЕУ контролише иста мафија, па су сва моја размишљања била усмјерна у том смијеру.

Накнадно сам сазнао, а накнадна памет обично није од користи,  да је постојао дил између УСА и Швајцарске. Американци су обећали Швајцарцима заштиту од притисака који стижу од ЕУ за услугу да Швајцарска обави прљав посао око признавања независности Косову.

Прошло је десет година. Заштита више не постоји и поново се ЕУ устремљује на Швајцарску, а швајцарски медији славе десет година независности прве нарко државе у свијету, док је Мишлин Калми Реј одавно отишла у пензију и ужива у плодовима свог рада. „Усрана пера“ швајцарског новинарства се надмећу ко ће више хвалоспијева написати на рачун „пријатељске државе Косово“ која би могла да буде и 27. кантон.

Мишлин Калми Реј се не оглашава јер мало се повукла од како је Швајцарац Дик Марти подигао прашину због трговине људским органима, па чак није примила ни награду коју јој је била припремила шиптарска дијаспора у Швајцарској.

Вјерујем да је поносна на себе јер одиграла је одлично улогу коју је добила. Јавно се залагала за прибилижавање Швајцарске Европској Унији, а истовремено радила на томе да Швајцарска добије америчку заштиту од притисака из ЕУ.

Да ли је проститутка или није просудите сами.

За Шиптаре ће остати херој, док је не забораве, а то ће бити ускоро, а швајцарска јавност ће за седамдесет година или нешто раније сазнати њену праву улогу.

 

Миодраг Лукић

Es ist noch nie vorgekommen, dass einer, der

beunruhigende Nachrichten überbringt, mit offenen

Armen empfangen wird. Meist ist es so, dass diejenigen,

welche vor einer Gefahr warnen und dadurch die

gängige Ordnung stören, als verrückt bezeichnet

und aus der Gemeinschaft ausgestoßen werden.

http://www.il-verlag.com/autoren/luki%C4%87-miodrag/

SPUTNJIK : Lazanski otkriva šta Kim Džong Un zamera Srbiji

BALKAN IFO: Boško Obradović – Politička mafija vlada i uništava Srbiju

Humanitarna fondacija BUDI HUMAN

http://www.budihuman.rs/sr/korisnik/251/stevan-stanisavljevic

КО СУ ОВИ ЉУДИ ? (Забрањен спот бр.1) / KO SU OVI LJUDI ? (Zabranjen spot br. 1)

ОКУПАЦИЈА ИЛИ СЛОБОДА! / OKUPACIJA ILI SLOBODA!