РОДОЉУБЉЕ

РОДОЉУБЉЕ

СРБИЈА НИЈЕ МОЈА ЗАСЛУГА НИТИ ПЛЕН

ОНА МИ ЈЕ СА РОЂЕЊЕМ УДАХНУТИ ЦВЕТ

РОДОЉУБЉЕ

КО МИСЛИ ДА ЈЕ РОДОЉУБЉЕ ФАШИЗАМ

А ВОЛЕТИ СВОЈУ РОДНУ ГРУДУ, РАСИЗАМ

ТАЈ ОДАВНО НЕ ЗНА, ШТА ЗНАЧИ ЉУБАВ

ЈЕ ЗЛОНАМЕРАН ИЛ´ЗАМАГЉЕНОГ ВИДА

КО НЕ ВОЛИ СЕБЕ, НЕ ВОЛИ НИ ДРУГОГА

КО НЕМА ЕМОЦИЈА ПРЕМА СЕБИ И СВОМ

КАКО ЋЕ ИХ МОЋ ИМАТ ПРЕМА ДРУГИМА

РОДОЉУБЉЕ НИЈЕ НАЦИЈА НИТ МРЖЊА

РОДОЉУБ БИТИ ЈЕ ВИШЕ И ОД ТОГ СВЕГА

РОДОЉУБЉЕ ЈЕ ЉУБАВ И ДИВНО СЕЋАЊЕ

НА СВЕ НАЈЛЕПШЕ, ИЗ МЛАДОСТИ СВОЈЕ

РАШИРЕНИМ РУКАМА У СУСРЕТ ТРЧАЊЕ

РОДОЉУБЉЕ ЈЕ ЉУБАВ А НЕ РАСИЗАМ

ПЛАМЕН ЖУДЊЕ ЗА РОДНИМ КРАЈЕМ

МАКАР ОН ТО БИО И УСРЕД ТУНГУЗИЈЕ

БИЋЕ И ОСТАЋЕ ОД ВЕЧНОСТИ ЉУБАВ

САСВИМ СЛУЧАЈНО ЈЕ, МОЈ РОДНИ КРАЈ

СРБИЈА МОЈА ГОЛЕМА РАДОСТ И ЖУДЊА

СРБИЈА НИЈЕ МОЈА ЗАСЛУГА НИТИ ПЛЕН

ОНА МИ ЈЕ СА РОЂЕЊЕМ УДАХНУТИ ЦВЕТ

Душан Нонковић Теодоровић

СРБИНЕ, СРЕЋА У КУЋИ, РАДОСТ У ДУШИ! ЉУБАВ У СРЦУ! ХРИСТОС СЕ РОДИ! – ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!

SRBINE

SRBINE,

NE OSVRĆI SE KAD KAŽU DA SI NIKO I NIŠTA

JER ONI KOJI BI TO HTELI DA SI, USTVARI SU

NIKO I NIŠTA U BOŽJIM OČIMA, SRCU I DUŠI

ZA RAZLIKU OD TEBE BOŽJA BLAGODETI !!!

KOJI NIKADA NISI PITAO, KOLIKA JE ŽRTVA

I KOLIKA JE SNAGA DUŠMANA I KRVOLOKA

VEĆ SAMO KOLKA JE SVETINJA KOJU BRANIŠ

AKO SU GENIJI I UMETNICI NAJBLIŽE BOGU

A VELIKI PODVIZI, ŽRTBE ZA BOŽJU ISTINU,

LJUBAV I LEPOTU DUHA, MERA SVIH MERA

ONDA SI TI SRBINE, OD BOGA DATO BLAGO

TIH VRLINA SATKANO VEČNOŠĆU UMIVENO

ONDA NEMAŠ PRAVO BITI, TAJ NIŠTA I NIKO

KOJI SE STIDI SVOJIH DUŠEVNIH VREDNOSTI

JOŠ MANJE GENIJALNIH PODVIGA U IME BOGA!

A NITI POLJUBCA MUZE NITI ZAGRLJAJA POETE

JOŠ MANJE SLAVNIJEH BITAKA U IME SVETINJA

I SVEGA ŠTO SU TI PRETCI ČOVEČANSTVU DALI

SVETU KRV ŠTO PROLIŠE ZA SLOBODU I PRAVDU

KO TE SRBINE OMALOVAŽAVA, TAJ SEBE KALJA

OD TAKVOGA JE I KOKOŠKA PLEMENITIJE DUŠE

TO JE GLISTA LIKA ČOVEKA BEZ KIČME I SRCA

OD KOJEG I TA GLISTA VEĆU DUŠU U SEBI IMA

TO JE VIRUS MRŽNJE ŠTO PRETI DA SVET UNIŠTI

Dušan Nonković Teodorović

МИР БОЖЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ!ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!

СВИМ НАРОДИМА СВЕТА

СВИМ НАРОДИМА СВЕТА

НЕЋЕ НИКАД МОЋИ БИТИ КРАЈА

ТОЈ СВЕТСКОЈ, ЗАВРЗЛАМИ РАТА

НИТ ЋЕ ИКАД МОЋИ БИТИ МИРА

СВЕ ДОК СЕ ОПТУЖУЈУ НАРОДИ

УМЕСТО ЏЕЛАТА, КОНКРЕТНИХ

НИТ ЋЕ МОЋИ ИКАД БИТИ КРАЈА

ПОЛИТИЦИ, ПОСВАДИ И ВЛАДАЈ

РАДИ СВОГА ЛИЧНОГА ПРОФИТА

ДА БИ ЧИНИЛИ СВЕТ РОБОВИМА

А И СЕБЕ ГОСПОДАРИМА, СВЕТА

НИТ ЈЕ ЊИМА БИТНО КО И КАКО

КОЈИХ ИДЕОЛОГИЈА И ПОГЛЕДА

ИЗВРШАВА ЊИХОВА НАРЕЂЕЊА

ТИХ ИЗ СЕНКЕ, ВЛАДАРА СВЕТА

БИТНО ИМ ЈЕ ДА ЗАЗВОНИ КАСА

ВАЖНО ИМ ЈЕ САМО ДА НЕМАМО

НИ БРАТСТВА А НИТИ ЈЕДИНСТВА

МЕЂУ НАМА И НАРОДИМА СВЕТА

КАКО ИХ НЕ БИ МОГЛИ ЗА ЗЛОЧИН

И СВА НЕДЕЛА СЛОБОДЕ ЛИШИТИ

О НАРОДЕ НАРОДЕ НЕ ВЕРУЈТЕ У

ДОБРУ НАМЕРУ СВОЈИХ ЏЕЛАТА

И СВОЈИХ А И ТУЂИХ ДУШМАНА

НЕ ВЕРУЈТЕ ДА ЈЕ НАРОД КРИВАЦ

ИЗА СВАКОГА ЗЛОЧИНА, СТОЈИ

ТЕШКО ПРОВИДЉИВА ПОЗАДИНА

Душан Нонковић Теодоровић

SAZNANJE

Veruj u mene i naše proleće

УКРАДЕНИ БРКОВИ

Уочи католичког божића 2020.

БРКОВИ

ДОК СЕДИМ ЗА СТОЛОМ ЈА СА СИНОМ

УНУКОМ ОЦА МИ КОЈЕГА НЕ ПАМТИМ

ПОГНУТИ НАД ХРПОМ СТАРИХ СЛИКА

СИН ПОДИЖЕ ГЛАВУ И СЛИКУ МИ ОЦА

У ОЧИМА ВИДЕХ НА ХИЉАДЕ ПИТАЊА

СТАВЉАЈУЋИ ДВА ПРСТА, ИСПОД НОСА

С` ТУГОМ ЗАЈЕЦА; ТАТА ЗАШТО ЈЕ ДЕДА

ЗАШТО ЈЕ НОСИО БРКОВЕ СВОГ ЏЕЛАТА

ДА СИНЕ

И ЈА САМ СЕБИ ПОСТАВЉАО ТО ПИТАЊЕ

НИТ ЈЕ БИО НЕМАЦ НИТ НЕМАЧКИ ВОЈНИК

САМО ЖЕЉЕЗНИЧАР У КРАЉЕВУ СТРЕЉАН

КО ТО ЗНА ДАЛ ЈЕ И ТАДА ТЕ БРКОВЕ ИМАО

МЕНИ БЕШЕ ТЕК НЕШТО ВИШЕ ОД ГОДИНЕ

ЈЕДНОГ ДАНА САМ СХВАТИО

ДА НИЈЕ НАРОД ПО УГЛЕДУ НА ХИТЛЕРА

ТАКВЕ БРКОВЕ НОСИО, ТАКВА БЕШЕ МОДА

КО ДА ЈЕ ИСТОГ ТРЕНА МИ СИН СХВАТИО

ДА ЈЕ ХИТЛЕР, ОД НАРОДА БРКОВЕ УКРАО

ДА БИ НАРОД МИСЛИО ДА ЈЕ ЊИХОВ ДЕО

ДА БИ ЗА ЊЕГ ШТО ВИШЕ СВЕТА ГЛАСАЛО

ОСТА САМО ЈЕДНО, НЕРЕШЕНО ПИТАЊЕ

ЗАШТО СУ САВЕЗНИЦИ ПРОТИВ ХИТЛЕРА

1999. БИМБАРДОВАЛИ ХИТЛЕРОВЕ ЖРТВЕ

УНУКЕ БЕБЕ МАЈКЕ МОСТОВЕ И БОЛНИЦЕ

ТО НИСУ БИЛИ ТИ КОЈИ СУ ОД ХИТЛЕРА

СВОЈЕ ОЧЕВЕ И НАЈБЛИЖЊЕ ИЗГУБИЛИ

ВЕЋ ТИ КОЈИ СУ УВЕК ЗА НЕКИМ ТРЧАЛИ

ДА БИ У СЕНЦИ НЕМАНИ БИЛИ НАЈВЕЋИ

Душан Нонковић Теодоровић

SRBIJA

https://www.facebook.com/notes/2813675332247903/

50 odabranih kritičnih pesama od Dušana Nonković Teodorović

50 odabranih kritičkih pesama od Dušana Nonković Teodorović

Вама бездушницима

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/%D0%B2%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0/1796442323737648/


Вама, који мрзите из дна душе

што из обести, душе огрешисте

вама што убијасте, децу и жене

ви што злоупотребисте безумне

што из сенке, злочин диктирате

из похлепе своје за шаку монете

чуј ти што замишљиш да си Бог

рад похлепе своје неурачуњиве

намамити ће те у гроб страхоте


Многе алаве а од утицаја душе

из похлепе кроје судбину света

из похлепе би да угуше Србију

из похлепе и личнога, профита


А не слуте да су сићушне душе

да ће се угушити у поезији срба

бескрајне доброте и снаге духа

по узору на Бога и Божјег сина

вечне душе Божијег благослова


Мачем се не придобија царство

већ, стрпљењем и вером у себе

с´љубављу и Божијом правдом

ко тебе каменом ти њег хлебом

ко тебе безумљем ти њега умом


Могу нас клат до миле им воље

каљат кудити да смо геноцидни

да би нам само лажима наудили

и нашега богатства се докопали

ал им све то неће ништа вредети

снага духа, је у разуму и љубави


Нема мачем од вечности царства

нит је мачем Божјегаблагослова

нит ће политика завади па владај

од вечности бити, судија живота


Једном ће и најнаивнији схватити

да кучка не лаје рад села већ себе

реп не маше кером већ кер репом

демократију не чини воља мањине

већ воља, већинскога дела народа


Једном ће и најнаивнији схватити

да нас завадише рад себе а не нас

ради својега профита а не нашега

из своје похлепе а не нашег добра


Једном ће и најнаивнији схватити

да ратове не воде народи већ силе

монете, од утицаја богате мањине

горостаси похлепе кокошије душе

што свет криве за своје последице

Неће народ бити вечитог стрпљења

нити ће лаж безрезевно прихватати

лажни “великани” не могу без лажи

нит живет а камол кавге незаметати

за злочине своје ће морат одговарат


Ма шта радили и колико се трудили

злочин што починише неће застарет

бебе, породилишта болнице мостове

што срушисте опростити вам нећемо

нит мостове нити милосрдне анђеле

нит то што о отимању органа ћутите

пијасте вино док нама отров нудисте

Својој дечици ће мо казивати истину

ко сте шта сте и шта сте нам чинили

да се, док је века и света не заборави

ма колико, свет лагали да сте морали

истина неће вашим лажима подлећи

само је истина творац вечног живота

Душан Нонковић Теодоровић

Бог је једини творац живота и смрти

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/%D0%B1%D0%BE%D0%B3-%D1%98%D0%B5-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8-%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%B0-%D0%B8-%D1%81%D0%BC%D1%80%D1%82%D0%B8/1600171956698020/

БОГ ЈЕ ЈЕДИНИ ТВОРАЦ ЖИВОТА И СМРТИ


НИКО НЕ МОЖ, ВАСКРС ЖИВОТА ОБЈАСНИ

НИТИ ИКО МОЖЕ УМИРАЊЕ ЗАУСТАВИТИ

НИТИ СЕ МОЖЕ, ИШТА У ВЕЧНОС ПОНЕТИ

НИТ СЕ МОЖЕ БЕЗ ПАТЊЕ ЖИВОТ ЖИВЕТИ

НИТ СЕ МОЖ БЕЗ ЉУБАВИ СРЕЂНИМ БИТИ


ПРЕМА ЖИВОТУ СЕ НЕМИЛИЦЕ ОБХОДИМО

ПОНАШАМО, КАО ДА ГА НА ПРЕТЕК ИМАМО

ПСОВКАМА И НАСИЉЕМ ПОД НОГЕ БАЦАМО

КАО ДА СМО НЕКИ, ОД ВЕЧНОСТИ ФАКТОР

А ОНДА НАМ ДОЂЕ НАШ НЕИЗБЕЖНИ КРАЈ


ПРОЂЕ НАМ ЖИВОТ БЕЗ ЉУБАВИ И СУНЦА

БЕЗ ПРОЛЕЋА ЛЕТА ЈЕСЕНИ И БЕЛА СНЕГА

БЕЗ ЖУДЊЕ, СНОВА И СВЕГА, ШТО ЦВЕТА

ОПОЈНО, МИРИСОМ БУЈА И ЗАНОСНО МАМИ

ОД НЕСТРПЉЕЊА НЕ ВИДЕСМО БОЖЈЕ ДАРИ


МА КОЛИКО СИЛНИ И НЕОБУЗДАНИ БИЛИ

БОГ ЋЕ БИТИ И ОСТАТИ, ЖИВОТА ТВОРАЦ

ДУШУ И ЧУЛА ЋЕШ ДОБИТИ, ДА ОСЕТИШ;

ЉУБАВ ЖУДЊУ И СВЕ БОЖИЈЕ БЛАГОДЕТИ

И СЛОБОДУ ДА ПО СВОЈУ ВОЉУ ОДЛУЧУЈЕШ

БАХАТОСТ ИЛ СТРПЉЕЊЕ ДА ТИ ПУТ СВЕТЛИ


Душан Нонковић Теодоровић

Говори српски да те цео свет разуме

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B4%D0%B0-%D1%82%D0%B5-%D1%86%D0%B5%D0%BE-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC%D0%B5/1886572058058007/

Говори српски да те цео свет разуме


Почуј србине, не стидисе свог језика

најстаријег језика целога овога света

спрвом речју је цивилизација почела

оном правом, мисаоном што описује

оном, којом свој смисао нечему даје


Да ли знаш и да ли си свестан србине

да говориш језик, од предивне лепоте

да говориш најстаријим језиком света

из којега су васкрснула имена светска

и да је древнији и од древног будизма

да је Буда реч српска, што буди и бива

и само на српскоме своје значење има

буђење душе и свести о безсмртности

то што се у науци инкарнација назива

тај што се из мртвих буди да свет води


Не србине, не, то није пука случајност

и машина је српска по мешини названа

којом су наши пра претци ватру дували

кад су шесто година прије свих других,

дувајући ватру мешином метал топили

том првом најстаријом машином света

по којој је садашња машина име добила


Не србине, не, ни то није све

грка пластике су од српске речи настале

сваком је позната српска реч пласт сена

и обликовање пластима сена око колца,

да га ветар не одува и да не прокисне

Тако су и грци своје богове обликовали

и те фигурине, пластикама називали

зашто ако не стога што немаше за то

нит описа ни речи нити имена свога


Вараш се србине ако мислиш да је то све

и календар је српска реч, значи колодар

та реч обележава у круг кретање сунца

којим иду годишња доба сетве и дар жетве

за божић даривање плодова сунца и неба

Да буде без дилеме ево још неколико речи

да се не сумња да су срби народ најстарији

и не тврди да није рођен на властитој груди

цивилизација је почела најстаријим речма

Зато послушај добро србине и ви други;

и међународна реч, мердијан, је српска

долази од речи; мери дане!

И коло-се-ум долази од кола и ума

од бескрајног у круг кретања сунца

и неограничене величине нам ума

што описује непојмљиву величину

дајући јој тако разумљиви смисао

Хајде мало да пођемо и од топонима

од грчког Родоса што име доби по роду

Београд по српскоме смислу белли град

Град Чешке доби име по кућном прагу

немачки Лаузиц по српској речи лозица

па Бреме по српскоме терет или бреме

Либека што по српском значи Лјубица

па да не заборавимо ни Данциг по дану

Данску што је назваше по дугим данима

а Штокхолма по нашој старој речи што

па и нашу реку Драву да не заборавимо

ни северне Немачке реку, имена “Траве”


Велика је та империја истог језика била

све од Родоса па до Штокхолма бејаше

исти језик, исти народ по свукуда беше

који нападаше стране пљачкашке хорде

своју администрацију силом наметаше

и ту и тамо језик и културу променише

а генетику не могоше премало их беше

без жена јахаше генетске битке губише

бруталне групице, покораваше народе

силом или милом робом себи чинише

Срби по српу названи, део су тога народа

што обележи топљењем и обрадом бакра

сам металургијски почетак цивилизације

назва своју државу по Сунцу Рађању Богу

по првим гласовима из којих настаде реч

СРБ додавши себе ја да настане СРБ и ЈА

Сунце, Рађање, Бог и Ја да би било смисла

Ти изумитељи српа тог епохалног открића

по којему су ти срби, то своје име добили

били су и остали најстарији староседеоци

који су и прва слова цивилизација писали


Има тога још доста па се не каже џабе:

говори српски да те цео свет разуме!


Душан Нонковић Теодоровић

Цивилизација сребролљубаца

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/%D1%86%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0%D1%86%D0%B0/1919015524813660/

Цивилизација среброљубаца


Некада дивна без ратова цивилизација

сада лута, ходницима црног лавиринта

тражи спаса али нема ниодкуда светла

све неки чемер страх и безизлаза нада

Некад народ водише вође од неба дате

најбогатије духом и са посебним даром

надарене разумом, људске бити и неба

поштујући, народ и творца универзума

Сада овладаше светом ти среброљубци

што Христос из цркве стезгама избаци

па уместо цркве, саградише Волтстрит

од новца направише, највећу светињу

Када су среброљубци овладали светом

кола цивилизације кренула су наопако

под лажним заставама овлада похлепа

невиђеном јагмом људскост се затрова

Када су среброљубци, овладали светом

кренуше и на веру да овладају и небом

чинећи све супротно, Христовом учењу

створише у име Христа, католичку веру

Од неба дате вође улизицама заменуше

спремне на све за сребрењаке да учине

место служења Божјој заповеди; не убиј

мачем су крчили пут свога католицизма

Од не чини другом то што себи не желиш

чинише инквизицијом све томе супротно

од не уби, не укради, не лажи, свога воли

побише, оробише пола света у име Христа

који нас учи;ко те каменом ти њег хлебом

Од када овладаше, среброљубци светом

за пар долара дотераше цара до дувара

изтрговаше народу, апокалипсу атомску

а цивилизацији оста, без наде ситуација

Tу се мора од почетка проучити историја

па све до данашњег и суђеног нам дана

како би се грешка, цивилизације нашла

спасила и ушла у нова, без рата времена

Душан Нонковић Теодоровић

Богољубци због среброљубља

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1%D1%86%D0%B8-%D1%80%D0%B0%D0%B4-%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%BE%D0%B3%D0%B0/1918726744842538/

БОГОЉУБЦИ РАД СРЕБРОЉУБА СВОГА


Не може се Богу, веран бити а среброљубљу служити

Нит се може Христа следити а среброљубу одан бити

Нити могу оци инквизиције хрисћанство преповедати

Нити могу оци насиља, крвавих руку божанство бити

Још мање може да мож бити да буду на земљи Богови

Одани среброљубљу да одлучују у име Бога и Христа

Душан Нонковић Теодоровић

Под теретом кукастог крста и У слова

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/%D0%BF%D0%BE%D0%B4-%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%BC-%D0%BA%D1%83%D0%BA%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B3%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B0-%D0%B8-u-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0/1905829476132265/

Под теретом кукастога крста и “U” слова

Под теретом, крижа кукастога и “U” слова

Превише је било пролитих недужних суза

Поклекла је истина и свака савесна душа

А дечју радост заменила је ледна тишина

Поштени људи занемише од страха и бола

Сваку зору и ведру душу сатра помрачина

Достојанство човека, безумљем покопаше

У Јасеновачкким логорима, остаће за увек

Фашисти се пресвукоше у јеврејске жртве

Па харају целим светом лажним заставама

Та авет без образа и срама лажног морала

Кријући се, иза јеврејских жалости и мука

Под лажним заставама, побише пола света

Џелати одређују шта је веровање у Христа

Те долетеше лажни јевреји државе Израел

У Хрватску да славе прогон недужна света

Да прославе џелате својих тужних предака

Да славе олују и “У” слово симбол фашизма

Џелате што се такмичише у убијању јевреја

И клању, ничим кривих срба, истомученика

Плачем над судбином истом, јевреја и срба

Зар нико више не види, шта нам се спрема

Зар више нико не види, трговину органима

Зар нико више не хаје, за беду овога света

Зар више нико ама баш нико, неће да види

Да се спрема да безумни, овладају умнима

Зар је могуће да је профит битнији од бића

Зар је могуће да ћутимо и ако све то знамо

Зар је могуће да то све мирне душе гледамо

Ако знамо да је холокауст из тог свег настао

Шта ће само бити кад се занемари опомена

Наших мртвих, по голготама мучених очева

Од усташког ножа покланих, наших рођака

И слави оно што нико, не слави због срама

Протеривање цивила и недужног света уз

Моралну подршку Израела…

Није јевреј, тај и онај што говори да јесте

Већ је то тај што пати и што успомену чува

На милионе, мучених и погубљених јевреја

И ништа мање тужne и болне судбине срба

Онај што зна да поштује своје и туђе жртве

Душан Нонковић Теодоровић

Завештање

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5/1737903209591560/

ЗАВЕШТАЊЕ

Будите паметни, јунаци срби

учите децу, љубави и правди

битке добите на бојном пољу

губе се често, на лудом столу

Будите ми паметни браћо срби

учите децу да буду умни људи

битку не добија светло оружје

већ битку добија ум од правде


Будите ми паметни, моји срби

најсветлије оружје је реч лепа

знај, правда је мођ најмоћнија

правда је база, трајних победа


Буди ми стрпљив брате србине

стрпљење је, највећи пријатељ

без којег нам нема нике правде

нит правде нит икакве слободе


Ум нека ти буде звезда водиља

душа нек ти буде извор правде

сваком човеку насушна истина

непресушно врело достојанства

тако ће ти лоза остат до навека

ловоровим венцима крунисана


Душан Нонковић Теодоровић

Не тугуј Србијо

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/%D0%BD%D0%B5-%D1%82%D1%83%D0%B3%D1%83%D1%98-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%BE/1834546799927200/

Не тугуј Србијо


Умрли су сви хероји којим смо се дивили

Химнама и сузама тужне душе испраћали

Да би сада пред крај живота свог, сазнали

Да смо погрешне људе херојима називали

Не тугуј Србијо!

Сви бејаху покварени на погрешној страни

Зато не тугуј Србијо, заради хероја лажних

И ови данас прави биће једног дана лажни

Издајице покварене и на погрешној страни

Туговат можеш само на изгубљеној савести

Тугуј Србијо, тугуј!

И у прошлости, су те мучили и клеветали

На колена бацали и погрдама извргавали

По “Јасеновцима” клали и маљем убијали

Кладили се ко ће више србосеком поклати

Тугуј Србијо, тугуј и помоли се у себи!

Помоли се да нико не искористи безумног

Од њега у име целог народа кољача створи

Злоупотреби малоумног да се раја оптужи

И завади брата са братом, уситни па влада

Кад безумни закоље да се народ не окриви

Већ прави злочинци из сенке налогодовачи

Из похлепе узурпатор моћи лажов и крвник

Под лажном заставом освајачи без милости

Боже, сачувај нам народ од хероја лажних

Манипулатора, лажних из сенке владара

Тих што у име народа, стварају злотворе

Да народ окриве за своје болесне похлепе

Душан Нонковић Теодоровић

Косово

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/kosovo/1829117733803440/Теслаhttps://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/tesla/1804579119590635/

КОСОВО

Ој Косово косово, задужбино срба

векова старих, древна речи српска

са истока рађање милог нам сунца

срцa у грудима што бесмртно куца


Од вајкад беше, наша земља света

скрвљу натопљена наших предака

бисеру од злата и црвених божура

што сећа на битке, српских јунака


Од вечности си православља душа

наша задужбина вечних Немањића

света нам клетва нашег цар Лазара

у грудима, српскима и срце и душа


Проклете душе на те су се окомиле

не знају јадне у шта су се упустиле

отимају тело а душа се, отети не да

душевни корени, су свети и дубоки


Отимају ко да без душе живота има

насрћућ као хијене на живо чељаде

отимају туђе да би просветили себе

отимају душу и ако се отет не може


Дух и култура су Божије, благодети

благослови Божји, се не могу отети

благослов Божју имаш ил га немаш

насиље немож бити благодет Божја


Љубав нам је оружје најјаче на свету!

Љуби свог ближњег и све по заслузи

Косово је из љубави, благодет Божја

по љубави и правди Бога праведнога


Ко дирне у Косово,

дирнуо је у божји благослов

дирнуо је у православље,

Србију и мајчицу Русију !


Душан Нонковић Теодоровић

Шапат Божји

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/%D1%88%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D1%82-%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D1%98%D0%B8/1800902629958284/

ШАПАТ БОЖЈИ

Тихи одговори, своје душе

на свети шапат Божје воље

јесу често, страшне слутње

лепе жеље, страст и жудње

шапат језе страх па немост

узбуне сузе граје па насиље

па ту уз све то, још и немоћ

само зато, што не желимо

са разумом да прихватимо

Божији језик, шапат свети

у тишини, душом својом

ил´ се чак ни не трудимо

тај Божји језик да учимо

свети шапат, да слушамо

у љубави, здравим умом

и ако се на све даљине

од сваке буке и галаме

тихи шапат даље чује!

Не може се у галами

ништа боље разумети,

од тихе речи даље чути

Наука је Божји језик

што се учи у тишини

да би могли у истини

Бога,

свет и себе разумети

Слутње јесу шапат Божји

а науци прва слова

да би нашли речи праве

од истине и од Бога

Ко научи Божји језик

тај ће моћи разумети

да је живот од вечности

а смрт и све друго

од пролазности

Ништа није ни једног трена

без помака и превирања

нит у себи без живота

нит животу има краја

Душан Нонковић-Теодоровић

Не стварајте државу под теретом У слова

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/%D0%BD%D0%B5-%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%B5-%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D0%B4-%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%BC-%D1%83-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0/1769790149736199/

Не стварајте државу под теретом У слова


Не стварајте државу под теретом У слова

Јер вам неће бити ни часна ни дуготрајна

Већ је одавно кукастим крстом затрована

Фашистичким безумљем скрвљу окупана

Ту не ниче више ни коров а камол држава


Не стварајте државу под теретом, У слова

Не остављајте деци у наслеђе зла знамења

Не остављајте у наслеђе сузе поклате деце

Не остављајте у наслеђе, мајчински лелек

Не остављајте у наслеђе злочин овог света


Не жигошите своју децу за вечна времена

Па макар вам ту гост био из сред Израела

Деца нам се рађају невина без предрасуда

До нас је шта им у колевку бити стављамо

До нас је, шта им у наследство остављамо

Ко каже другачије не мисли добро никоме

Тај припрема политику, завади па владај!

Свако дете има право на мајчинску љибав

До родитеља је дал ће дете љубав изкусит

Дал ће сљубављу ил мржњом узгајано бит

Да ли ће бити, човек или погани злотвор

Којега ће комшија а и сав свет презирати!

Душан Нонковић Теодоровић

https://simple.wikipedia.org/wiki/Srbosjek

Спознање

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/spoznanje/1147326571982563/

SPOZNANJE


Prhnu, zakovitla trže me iz mira

tihi ples požutelog jesenjeg lista

što pleše svog života zadnji ples

uz tiho rominjanje jesenske kiše

i nemi valcer ledenog povetarca

svatih kolko nam je sudbina ista


U tome, te ulice poslednjem listu

spoznah u njemu života tragediju

blagodeti kaznu milost i nemilost

zakon Božiji tvorca života i smrti

Božiji, blagoslov i beskrajnu moć

spozna u tom listu sebe, brata svog

Dušan Nonković-Teodorović

Залуталим душама

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/%D0%B7%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BC-%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BC%D0%B0/1733437593371455/

ЗАЛУТАЛИМ ДУШАМА


Стани у људском лику створе

упитај савест и човека у себи

ко си шта си одкуд и куд ћеш

кад тако немилосрдно газиш

по туђим крвавим судбинама

изигравајући свемоћног Бога

без љубави и људског осећаја


Живим нас чине само осећања

ма каква да била, лепа ил лоша

таква ће нам бит живота прича

а и таква ће нам бити и сећања

мила ил´ пуна болних ожољака

љубави или несношљивих рана

на земљи пакао ил´ ужитак раја

Душан Нонковић Теодоровић

Лажу те брате лажу

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/%D0%BB%D0%B0%D0%B6%D1%83-%D1%82%D0%B5-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B5-%D0%BB%D0%B0%D0%B6%D1%83/1600761146639101/

ЛАЖУ ТЕ БРАТЕ ЛАЖУ

ЛАЖУ ТЕ БРАТЕ ЛАЖУ, КАД КАЖУ ДА НИСМО БРАЋА

И АКО СЕ ОД СИТНИХ НОГУ РАЗУМЕМО БЕЗ ТУМАЧА


ЛАЖУ ТЕ БРАТЕ ЛАЖУ, ЧИМ УСТА ОТВОРЕ ДА КАЖУ

ДА НЕ ГОВОРИМО ИСТИМ ПРАМАТЕРЊИМ ЈЕЗИКОМ

И АКО СЕ ОД ПРВА КОРАКА БЕЗ ПРЕВОДА РАЗУМЕМО


ЛАЖУ ТЕ КАДА КАЖУ ДА НЕМАМО ИСТУ ПРАМАЈКУ

КОЈА НАС ЈЕ СА ЉУБАВЉУ СВОЈИМ МЛЕКОМ ДОЈИЛА

СВОЈИМ МЛЕКОМ ДОЈИЛА И ПРВИМ РЕЧИМА УЧИЛА


АЛ ШТА ВРЕДЕ ОВЕ ИСТИНЕ КАД ИХ ОНАЈ СА УЛИЦЕ

ОВЕ СТИХОВЕ ТУЖНЕ ИСТИНЕ НИКАД ЧИТАТИ НЕЋЕ

НИТ ЋЕ БРАТА РАЗУМЕТИ, ТУЂИНА ЋЕ БРАТОМ ЗВАТИ


НЕЋЕ НИ ПРИМЕТИТ ДА ЋЕ ГА ТУЂИН ЗЛОУПОТРЕБИТ

КУПИТ ЗА ТАЊИР СУПЕ, КОРУ ХЛЕБА И ШАКУ ДОЛАРА

ДА УБИЈА БРАТ БРАТА РАД ТУЂЕ ПОХЛЕПЕ И ИНТЕРЕСА

Душан Нонковић Теодоровић

Душом Гаврила Приципа

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%BE%D0%BC-%D0%B3%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BC/1714868228561725/

Душом Гавриловом

СА ТОБОМ БЕЗ ТЕБЕ

Јуче ми беше са тобом, без тебе

данас ми оста без душе, ко јуче

сутра ће бити без тебе, са тобом

да прекосутра буде опет, ко јуче

жудња непрестана, зов ми душе

И јуче ми душа, тражила твоју

данас је тражила више но јуче

и сутра ће је тражит као данас

да ми буде прекосутра ко увек

тужно смиље без љубави твоје

Живот ти данас, пепелом поста

љубављу твојом зажарити неће

вечиту тмину, трпет ће ти душа

ал жалити неће што уби тирана

не мож се вечно трпет тиранија

Без тебе је празна душа ко јуче

са тобом би нас мучили ко увек

не би ни трачка светлости било

да нам осветли, путеве слободе

живот даде свој да нико никоме

не буде роб


Душан Нонковић Теодоровић

Ovo su stihovi Gavrila Principa

Sarajevo, 1914

Tromo se vreme vuče

I ničeg novog nema,
Danas sve ko juče
Sutra se isto sprema.

I mesto da smo u ratu
Dok bojne trube ječe,
Evo nas u kazamatu,
Na nama lanci zveče.

Svaki dan isti život
Pogažen, zgnječen i strt.
Ja nijesam idiot –
Pa to je za mene smrt.

Al‘ pravo je rekao pre
Žerajić soko sivi:
„Ko hoće da živi nek mre,
Ko hoće da mre nek živi!“

(Telegraf.rs)

Ко смо шта смо ако нисмо

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D0%BC%D0%BE-%D1%88%D1%82%D0%B0-%D1%81%D0%BC%D0%BE/1708973619151186/

Ко смо шта смо


Ко смо шта смо ако нисмо

Бога дело живота и смрти

ко смо шта смо ако нисмо

само Богу познат, смисао


Ко смо шта смо ако нисмо

једно дело творца космоса

безбројних видова живота

не појмљивог нама смисла


Ко смо шта смо ако нисмо

део вечитог подмлађивања

бескрајног живота у смрти

живот, сан зиме и пролећа

васкрснуће, из вечитог сна


Ко смо шта смо ако нисмо

у љубави за љубав рођени

божји дар да будемо вечни

бесмртнога духа у љубави

Душан Нонковић Теодоровић

Мом граду и првој љубави

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/mom-gradu-i-prvoj-ljubavi/1192316257483594/

JUBAVI Dušan Nonković·Last edited 3. Januar 2017·6 minute readMOM GRADU I PRVOJ LJUBAVI

MOM GRADU I PRVOJ LJUBAVI

18. Dezember 2012 um 18:21

Posvećeno

streljanim andjelima

NAMENJENO

MOM GRADU I

PRVOJ LJUBAVI

Moj susret stobom

beše susret sred žege

bosonogim koracima,

susret sa prolećem

a bila je žega

do bola

usijana zemlja

Da beše očajna žega

i mene bosonoga

žednoga života

prolećnih mirisa

svežeg vazduha

procvetalog cveća

a pržila je zvezda

Lutao sam stazama

prašnjavim putevima

dok su konji vukli kola

puna užarenog peska

Pod teretom kopita

šikljala je prašina

poput sivih oblaka

dizala se nebesima

da bi se svaki put

uvek iznova slegala

i sve tiho prekrila

bojama pepela

A ja,

a ja duše pune života

bezazlenom radosti

trčao sam bosonog

u susret tebi

Saplitaose padao

grlio, ponovo se dizao

i dalje koračao kao

da ništa nije bilo

A bila je žega

prašina beše vrela

asfalt užaren mekan

nebo puno zvezda

a padala je kiša

A ja sam bosonog

koračao

ruku raširenih

u susret tebi, trčao

rodni grade

mog prvog koraka

sreće tuge i bola

Subotico moja

Beše žestoka vrućina

dok sam bos koračao

kroz paklenu žegu

santama leda

moga mladoga života

Asfalt beše tako mekan

a pesak tako vreo

dok sam korakom

po korak koračao

i samo tako malo hteo

Staza beše kratka

A duga

kao da ne imade kraja

a bila je i takva, kratka

bosonogim koracima

neizmerno dugačka

i tim nežnim tabanima

što hodaše

po suncu i kiši

da ih u naručje primi

ovaj grad u prašini

Lutah

prašnjavim ulicama

mekoga asfalta

užarenog peska

mojega rodnoga grada

i beše mi malo kojeg

koraka žao i ako

beše asfalt mekan

a pesak ko pakao vreo

a ja bez cipela, bosonog

Svakoga jutra

na putu kišnom

do škole nam istom

žurih se žustro

da bi je do škole

redovno

svakog jutra stigao

A nisam joj nikada

ama baš nikada rekao

koliko mi je draga

koliko je volim

i koliko mi je, do

njenog osmeha stalo

te devojčice Zlate

grada Subotice zlatne

po mene tako uklete

prašinom zamagljene

pa ipak toliko mi mile

Ćutke smo išli

jedno kraj drugog

a tako sam je voleo

i hteo

reći tako mnogo

a ja joj nisam

ni reči reći mogo

nikako nisam

izgubiti hteo

prijateljstvo njeno

možda bi je nešto

uvrediti moglo

Kišobrana nisam imao

a pod njen nisam hteo

da joj ni kap kiše

rame ne dotakne

Išli smo tako nemo

utabanim stazama

svakoga jutra

ona ko princeza vesela

a ja sretan i tužan

odrpan ko prosjak

Ko slepac bosonog

zaslepljen dobrotom

i lepotom njenom

bejah nem, zasenjen

princezom mojom

bila je lepa

bila je prelepa

ta moja princeza

Padala je kiša

a bila je žega

usred proleća

cvetale su trešnje

zumbuli i lale

A bila je žega

kiše su padale

i iz vedra neba

a ona tako nežna

koračala je

iz koraka u korak

sa mojim

bosonogim nogama

Kiša je padala a ona

ona je bila tako vedra

mila draga

poput sunca nasmejana

jednostavno

bila je moja cela sreća

i ako je bila žega

a zvezda

neumoljivo pekla

I u crkvu sam išao

da bi pevao i ako mi

do pevanja nije bilo

samo da bi je tako

prekoputa mene

kraj altara gledao

U mirisu tamjana

i sjaju sveća

beše mi lepša

i od samog andjela

Žega je bila velika

a asfalt tako mekan

ulice tako prašne

a voće a voće tako

lepo i slatko

breskve tako sočne

a šljive tako plave

kajsije rumene

gunje tako mirisne

a groždje a groždje…

a ja toga svega

beše željan i žedan

Naše utabane staze

nisu se nikad dotakle

niti ikad ukrstile

a moja me odvede

daleko od nje

i voljenog grada

moje Subotice

u grad bez prašine

bez mekanog asfalta

gde ne beše peska

niti nesnošljive žege

u kom sve zeleno beše

I voće zeleno beše

više kiselo nego slatko

bilo ga je na izobilj mnogo

bez mirisa i slasi ali zato

nisam više bio bosonog

a grad beše pun zelenila

puteva od čvrstog asfalta

bez prašine i bez sunca

a i bez plavetnila neba

kiše su više i duže padale

a dani a dani behu sivi

Tri decenije kasnije

izglancanih cipela

u svečanom odelu

nadjoh se iznova

u rodnom gradu

Neke devize, marke

razmeniti htedoh

i udjoh tako u banku

moga grada na korzu

Sa one strane šaltera

sedela je jedna

prijatnog, nežnog izgleda

veselih očiju dobroćudna

okrugla nasmejana, žena

Za čudo, začudjeno izustih

Zlato, dali si stvarno to ti?

Nasmejana veselih očiju

ista kao tada u vreme žege

i mekog asfalta, reče

ja bih tebe prepoznala

u svako doba noći i dana

A ja sam tada mislio

da je nisam vredan bio

i opet kao nekada

nem posta

i ne reče joj ni sada

koliko mi je bila

i ostala draga

I opet ko tada

ne nadjoh snage

da joj kažem

da se ništa promenila nije

od osnovne škole pa sve

do ovog susreta

u banci našeg prašnjavog

ali nama lepoga

i miloga grada

bio sam srećan

kako tada

sa deset godina, tako i sada

Dok pišem ove stihove

sećanja davnih, mladosti čedne

mislima punih ljubavi predivne

stiže mi vest neverovatna

da je neko u zemlji Americi

super sili što silom ili milom

svim državama sveta

nameće svoje vrednosti,

da je neko iz vatrenog oružja

izrešetao i pobio

dvadeset takvih andjela

devojčica i dečaka

u školskim klupama

Pita me moj razum ljudski,

zar su to plodovi tih vrednosti !?

zar su tamo ti vladari zaboravili

da je ljubav jača od nasilja

od svakog vatrenog oružja

da je ona ta koja život stvara

i ta koja ga bolje čuva

od svakog snajpera

svakoga metka

i od svakog mitraljeza

Zar nisu više svesni

da narod koji ljubav gubi

da gubi i sebe,

ni puška ga neće spasiti moći

od svoje sobstvene zlobe i propasti

o, gde će im samo kraj biti

kad im je sila, nasilje i puška

status i simbol svega pa i života

Dok razum pita plače mi duša

u nemom vrisku tuge i bola

dok se misao gnusi i gruša

na podu sa prosutom krvi

more me misli da nikada ta deca

neće moći lepu reč čuti

stihove o ljubavi pevati

pesme slušati žudeti voleti

o ljubavi sanjati

životu u susret potrčati

Dušan Nonković-Teodo
36 Kommentare

Доста је лутања српски роде

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/%D0%B4%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5/1589265384455344/

ДОСТА ЈЕ ЛУТАЊА, СРПСКИ РОДЕ

ДОСТА ЈЕ ЛУТАЊА, СРПСКИ РОДЕ

ДОСТА ЈЕ НЕИЗВЕСНОСТИ, СВОЈЕ

ДОСТА ЈЕ БИЛО, СРПСКИХ ЖРТВИ

ДОСТА ЈЕ НАРОДЕ, ДАНКА У КРВИ

ДОСТА БОЛА ПОМРАЧЕНИХ ДУША

ДОСТА ЈЕ ТМИНЕ, ОБОЛЕЛОГ УМА

ДОСТА ЈЕ ПОДЛИХ О НАМА ЛАЖИ

ДОСТА ЈЕ ВРЕЂАЊА ОД ПОГАНИХ

ДОСТА ЈЕ САТАНИЗАЦИЈЕ И ГРЕХА

ДОСТА ЈЕ УМОРСТВА СВОЈЕГ ЧЕДА

ДОСТА ЈЕ ИНТРИГА, СВАКОЈАКИХ

ПОГОТОВО ПОЛИТИКЕ, НАЈГОРИХ

ДОСТА ЛАЖИ, ДА НАМ МАТЕРЊИ

И АКО СЕ РАЗУМЕМО НИЈЕ ИСТИ


И ДА НАША ПРАМАЈКА НИЈЕ ИСТА

И АКО СЕ РАЗУМЕМО БЕЗ ПРЕВОДА


НИЈЕ НАС САМО МЛЕКОМ ДОЈИЛА

А ДА НАС НИЈЕ, ГОВОРИТИ УЧИЛА

ДОСТА ЈЕ УМА ЗАВАДИ ПА ВЛАДАЈ

ДА БРАТ УДАРИ НА СВОЈЕГА БРАТА

ТКО СЕ ОГРЕШИ СВЕТОМ ИСТИНОМ

УКЛЕТО МУ МАТЕРИЊСКОМ СУЗОМ

НА СЕБЕ ЋЕ НАВУЋИ ПРОКЛЕТСТВО

ПОРОД МУ У ДОБРУ, ЖИВЕТИ НЕЋЕ

РЂОМ ЋЕ КАПАТ ДОК МУ ЈЕ ИМЕНА

РОБОМ БИТИ, ДО БРАТСКЕ ЉУБАВИ

ДОК НЕ СВАТИ ЧЕМУ ГА РОДИ МАТИ

ДОСТА ЈЕ ОВОГ ТМУРНОГ БЕЗУМЉА

ГДЕ БРАТ БРАТА, САТАНОМ НАЗИВА

ЗА ПРЕГРШТ ЛАЖИ И ШАКУ ДОЛАРА

САТАНИЗУЈЕ МУЧИ ОЧИ ВАДИ УБИЈА

КАО ДА БОГ НИЈЕ ЈЕДИНИ ГОСПОДАР

СУВЕРЕНИ ТВОРАЦ СМРТИ И ЖИВОТА

ДОСТА ЈЕ ЖИВОТА НА КРВИ ДРУГОГА

ДОСТА ЈЕ УЉЕЗА, У РУХУ САВЕТНИКА

ДОСТА ДОМАЋИХ ВРЛИХ ИЗДАЈНИКА

Душан Нонковић Теодоровић

Самоћа

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D1%9B%D0%B0/1538868169495066/

САМОЋА

У самоћи се највише жуди и воли

У самоћи се господу предано моли

У самоћи се сањају најлепши снови

У самоћи се надање и љубав роји

У самоћи се душа у човеку снажи

У самоћи је слава и мир Божји

Па ипак је самоћа по Божјој вољи

Малецна мирођија животној реци

Dušan Nonković Teodorović

Пружених руку

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/pru%C5%BEenih-ruku/906819672699922/

Pruženih ruku

Pruženih ruku sjaju sunca

Kada od more i silne tuge

Sjaj oka u pepelu nestane

Tužna suza od boli usahne

Tminama zenice beskrajne

Suza suva niz obraz klizne

Tihim šumom čiste poezije

Jeseni smilje duša mi diše

Sećanjima na minule dane

Žudne bolne i tolko srećne

Silnu mladost punu čežnje

Pružam joj ko suncu ruke,

I ako se nikad vratiti neće

Nikada se više vratiti neće!

O, da li će jesenji vir života

Dočekat moć miris proleća

I leptira od cveta do cveta

Cvrkut tica i pesmu cvrčka

Okrenut životu prolaznosti

Pruženih ruku sjaju sunca

Vuče me od večnosti tama

Mrkla memla bez povratka

A meni se još uvek živi voli

Žudi pati nada ljubi i sanja

I sve mi se čini da mi duša

Neku tajnu mladosti skriva

Ko da mi batom srca šapće

Ljubićeš još dugo dugo brale

A kada ugledam cvetna pоlja

U san mi dodje Srbija moja

I pružene ruke, pra dedova

Prvi korak detinjstva moga

Dušan Nonković-Teodorović

О србине србине

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/%D0%BE-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B5/1456651284383422/

О СРБИНЕ, СРБИНЕ!


СРБИНЕ СРБИНЕ СУЗО МОЈА ПЛАХА

КУД СА СОБОМ И СА СВОЈИМ ЧЕДОМ

КАДА БУКНЕ СА СВИХ СТРАНА ВАТРА

A СВАКА ПТИЦА СВОЈЕМ ЈАТУ КРЕНЕ

АЛ КОЈЕМУ ЋЕШ ЈАТУ ТИ ТАД ЛЕТЕТИ

САТАНИЗАЦИЈОМ, КРИЛА СПРЖЕНИХ

КОМЕ ЋЕШ ЛЕТИТИ КРИЛА ЖЕЖЕНИХ

КУД КАД ОСТАНЕШ БЕЗ ЈАТА СВОЈЕГА

КУДА КАД ОСТАНЕШ БЕЗ БРАТА СВОГА

А ДА ДРУГОМ НЕ БУДЕШ „ВРАНА ЦРНА“

ДА ТЕ НЕ ГУРАЈУ ОД МИЛА ДО НЕДРАГА

БЕЗ И МРВЕ ЉУДСКОГ ДОСТОЈАНСТВА

ЖЕЖЕНА КРИЛА СУ СКОРО ДОГОРЕЛА

ТМИНОМ ПОНОРА НЕСТАТИ ЋЕ СКОРО

ДУБИНАМА ДУБЉИМ ОД ЗЕНИЦЕ ОКА

ЋУТЊОМ СВОЈОМ БЕЗ ЈЕЦАЈА И СУЗА

ОД РОДА ТИ НИКОГ ВИШЕ БИТИ НЕЂЕ

ДА ТИ ВИДА ТВОЈА, ЛОМЉЕНА КРИЛА

У НЕВОЉИ ПРУЖИ СВОЈУ РУКУ СПАСА

АКО НАСТАВИШ ЂУТАТИ КАО БЕЗ УМА


Душан Нонковић Теодоровић

Апсолутна истина

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/%D0%B0%D0%BF%D1%81%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%B0-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0/925191437529412/

АПСОЛУТНА ИСТИНА

Бог творац универзума

космоса, света, живота

јесте апсолутна истина

а прва до њега је наука

да буде и веродостојна

од народа прихваћена

Не, нису религије, вере

прве до господа истине

већ те, науком доказане

делом потврђене иконе

без места за двоумљење

истинске и веродостојне

Видљиве ил невидљиве

људском уму приступне

или недокучиве, истине

веродостојне су само те

делом и науком доказане

или постојањем уочљиве

Моћ што створи универзум

свет нас те подари нам ум

сва Богом дата Божанства

сувишно је доказати хтети,

питати себе да ли нас има,

већ то да нас има је истина

која сва двоумљења побија

Највеће божанство до Бога

је истина непобитна, вечна

ум и сплет наших осећања

живот и од вечности душа

тама и светло, универзума

Славит неистину је грехота

као Христа погрешног дана

супрот доказаног календара

и одавно истинског сазнања

Миланковића Божијег дара

Душан Нонковић-Теодоровић

ХРИСТОС СЕ РОДИ

Силе добра и зла

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B5-%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0-%D0%B8-%D0%B7%D0%BB%D0%B0/1463629340352283/

СУСРЕШЕ СЕ СИЛЕ ДОБРА И ЗЛА

ВАГАЈУ СЕ, НА ОШТРИЦИ НОЖА

СУКОБИШЕ СЕ СИЛЕ НЕВИЂЕНЕ

БОЈ БИЈУ ДВА РАЗЛИЧИТА СВЕТА

МОНЕТА ЗЛА И ДУШЕ ДОБРОТА

ВАГАЈУ СЕ НА ОШТРИЦИ НОЖА

МОНЕТА ЦРНА ШТО РАЂА РОБА

И ДАР БОЖЈИ, ДУША СРБИНОВА


СУКОБИШЕ СЕ СИЛЕ ДОБРА И ЗЛА

БОЈ БИЈУ, ДВА ПАРАЛЕЛНА СВЕТА

ДУША, СРБИНОВА И ЗЛА МОНЕТА

ЗА СЛОБОДУ ИЛ´ РОБСТВО СВЕТА


СУКОБИШЕ СЕ СИЛЕ ДОБРА И ЗЛА

МОНЕТА ТЕШКА ШТО РАЂА РОБА

И ДУША СРБИНОВА, БОГОМ ДАТА

ШТО СВЕТУ РОДИ НИКОЛУ ТЕСЛУ

ДА НЕ ТУМАРА И ХОДИ ПО МРАКУ


СУСРЕШЕ СЕ СИЛЕ ДОБРА И ЗЛА

ВАГАЈУ СЕ, НА ОШТРИЦИ НОЖА

УДЕНУШЕ БИТКУ БЕЗ МИЛОСТИ

ЗА ДОБРО ИЛ ЗЛО ЧОВЕЧАНСТВА

СУСРЕШЕ СЕ СИЛЕ ДОБРА И ЗЛА

ВАГАЈУ СЕ, НА ОШТРИЦИ НОЖА

И КАД НАДОЂУ, ТАКВА ВРЕМЕНА

ПОБЕЂУЈЕ УВЕК ДУША СРБИНОВА


Душан Нонковић Теодоровић

На прагу победе

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B5-%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0-%D0%B8-%D0%B7%D0%BB%D0%B0/1463629340352283/

ЧЕ ГЕ ВАРА

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/%C4%8De-gevara/1448710761844141/

ČE GEVARA

Najveći mučenik svetac

našeg dvadesetog veka

nije dete nijedne dogme

crkve džamije il islama

već zvezde čekića i srpa

komandante Če Gevara

borac protiv gladi, bede

bestidnog ugnjetavanja

za dostojanstvo ljudsko

osnovnih ljudskih prava

Kao po zakonu ukletom

istina je najčešće tamo

gde joj se i ne nadamo

Ikona dvadesetog veka

nije čak ni Papa Vojtila

već slavni revolutionar

mučenik, ateista, svetac

komandante Če Gevara

gerilac za ljudska prava

čovek uma od karaktera

žrtva plaćenih izdajnika

Prodate duše izdaji sklone

po nalogu iz senke dželata

ubiše ga za pregršt dolara

Olovom mu telo izrešetaše

bledom mu prste odsekoše

da ga niko ne bi prepoznao

po otiscima prstriju dokazo

da mu hodočašća ne bi bilo

Seljaci tužni, obližnjeg sela

pognute glave kapom u ruci

nosiše pogureni u senci noći

svog komadanta ikonu svetu

Če Gevaru svetca komunistu

bezbožnoga, u obližnju crkvu

bez kapi krvi i svojih prstiju

Taj bezbožni mučenik ateista

Po volji Boga postade svetac

omiljena ikona celoga sveta

jer su Bogu važna dobra dela

važnija čak i od vere u njega

i sina, gospoda Isusa Hrista

Od silnog straha pred sobom

mrtvim Če Gevarom i Bogom

po volji iz senke tajne vlade

ukraše mrtvo telo Če Gevare

Na tajnom mestu pokopaše

betonskom pistom prekriše

za polet aviona sve središe

i ceo svet budalom praviše

Če Gevaru skriti ne mogoše

nit ga mogoše skriti nit ubiti

za liberalno pravo najjačega i

neokolonijalno robstvo naroda

Taj neoliberalni kolonijalizam

bezbožno leglo zla sile i nasilja

puca po svim svojim šavovima

duž svih merdijana širom sveta

jer su Bogu važna dobra dela

važnija čak i od vere u njega

Svetska revolucija

se preporodjena radja

i vraća sa Če i Hristom

na velika pravde vrata

Oslobodjena

svih svojih starih mana

predvodjena legendarnim

revolucionarem i svetcem

beskompromisnim borcem

sinom srpa čekića i zvezde,

zvanim Če Gevara

jer su Bogu važna dobra dela

važnija čak i od vere u njega

Dušan Nonković-Teodorocić

О човече човече

https://www.facebook.com/dusan.nonkovic.7/notes…

Стани устукни

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D1%83%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%BD%D0%B8/929653233749899/

Стани устукни

Стани устукни

Стани путниче, стани

На овом светом месту

Земља по којој ходаш

Је с крвљу натопљена

Од Бога датих живота

Ни кривих ни дужних

Безумљем стрељаних

Без милости мучених

Невиних и несуђених

Ничим тужених људи

Да нисмо међ жртвама

Није собом заслужена

Ни заслуга нит истина

Рођењем, гарантована

Зато стани сине Божији

Корак или два, устукни

Тихо се на колена спусти

Пред човеком у себи

Послушај на тренутак

Вапај уморене деце

Беба, мајки, очева

Сестара, браће, тетки

Стрина ујака стричева

Бака, дека и предака

За живота мучених

Зеница спаљиваних

Очију живим вађених

Ничим иком кривих

Недужно поубијених!

Стани!

Да би знао путниче

Како ћеш моћи даље

А да не увредиш себе

И наше душе упокојене

Сваки педаљ земље Српске

Натопљен је крвљу и мукама

Неслућених размера и дубина

Српског народа, свих узраста

Зато се помоли, тихо у себи

За душу њихову и у себи своју

Јер смо сви по крви, чокоту и лози

Божје дело по души и жудњи

Разумом, од Бога нам подареним

Божјим даром даривани

Да по својој вољи умом управљамо

Већ на земљи себи по својој намери

Рај или пакао да стварамо

Не заборави истину ову

И на све стране света шири

Да се никад не заборави

И никад више не понови

Да болесни умови

Овладају умним

Аутор,

Душан Нонковић-Теодоровић

Вечност

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82/1414908358557715/

ВЕЧНОСТ


Рађање живота и смрти

је вечности васкрснуће

ко, рађање универзума

космоса и свега у њему

васкрс, силом једнаких

вечност живота и смрти


Тешко је нам то схватит

да су живот и смрт силе

васкрснућа исте целине

рађање, смрти и живота

иста, сијамска близнаца


Васкрс је сила једнаких

вечност живота и смрти

да живот у мрењу, живи

васкрсењем од вечности

смрт је тренутак живота

Живот носи смрт у себи

ко живи део самог себе

да се треном, све мења

и све било од вечности

васкрснуће вечна трена

Васкрса без смрти нема

нити може бити живота

ни универзуму ни нама

без вечитог васкрснућа

без, рађања и умирања


Васкрс, живота и смрти

непрестано васкрснуће

космоса и свега у њему

је благодет од вечности

савршенства свемоћног

Ко не схваћа да смо ми

целина живота и смрти

благодет сила једнаких

да би били од вечности

тужног, ће живота бити

Душан Нонковић Теодоровић

ЗА ДОМ СПРЕНИ БЕЗ ДУШЕ И УМА

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/%D0%B7%D0%B0-%D0%B4%D0%BE%D0%BC-%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%BD%D0%B8-%D0%B1%D0%B5%D0%B7-%D1%83%D0%BC%D0%B0-%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B5-%D0%B8-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%B0/1225300160851870/

ЗА ДОМ СПРЕМНИ, БЕЗ УМА ДУШЕ И БОГА!

СУНЦЕ И СЕЋАЊЕ

Црвено сунце ко у крви окупано

уморно клизи, трагом хоризонта

ко клупче суза крвљу натопљено

залази суморно, ко рањена душа

да тихо мре тминама перманента

тугујући тако за милионима срба

Nељудско бреме и сунцу је тешко

Постиђено, усташким злочинима

подсећа на крв са усташких кама

дубинама, дубљим од зенице ока

оставља на небу траг крви срама

да се памти док је народа и сунца

Сећа на милионе поморених срба

крик покланих беба, мајки, очева

баки, дека унука, недужног света

у јаме баченog, маљем поубијанog

од, усташа и српских, конвертита

О Боже Боже дал има већег греха

дал има државе на тим темељима

дал може бити бездушног народа

где влада безумље и туга људима


Зар су безумни овладали умнима

хиљаду питања а нигде одговора

а сузе су скрвљу, текле потоцима

под окриљем, усташа и Ватикана

Кад видиш на небу црвено сунце

да понире у тој пурпурној лепоти

дубинама дубљим, од зенице ока

мораш знати да тако црвено тоне

да подсети на крв недужног света

злочин усташа и срба конвертита

И увек ће то наше прелепо сунце

при крају дана, тонути дубинама

подсећајући на прећутане, жртве

на крик милиона побијених срба

на каме усташа“за дом спремних”

и нас убоге што из страха ћутимо

што ћутањем злочин одхранисмо

О Боже Боже дал има већег греха

дал има државе на тим темељима

дал има влада ко хрватских сада

да умањују бројке уморених срба

да се подсмева невиним жртвама

газећи без срама образe предака

И сваки пут очаран чарима сунца

усред радости моје обузме ме туга

сунце постане, јатом црних птица

а смех беба, мукла ледена тишина

безазлена радост камом окончана

у ропцу крви без трунке саосећања

хладном руком монструма без ума

за дом спремних, без душе и Бога!

Душан Нонковић-Теодоровић

https://simple.wikipedia.org/wiki/Srbosjek

Живот је песма

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82-%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0/1318168838231668/

Живот је песма

Да да, лепа и тужна песма

беше нам наш врли живот

певасмо га као да је вечан

ко да ће вечно сјати у нама


Страћисмо тако наше дане

у доконе свађе па и ратове

као да их у недогледно има

као да нису, прегршт снова


Изчезле године и дани на дар

никада се више, вратити неће

целог живота, копасмо бунар

пар капи росе, надница беше


Душан Нонковић-Теодоровић

ПЕСНИК И ВЕЧНОСТ

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%B8-%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82/1317858808262671/

Песник и вечност


Никад не беше толико песника

златнога пера и још боље риме

никад не беше толко реквијума

писаних себи и болу своје душе


Никада не беше толико песника

без у себи туђих радости и суза

нити икад мање за друге разума

нит икада више за друге немара


Никада не беше толико песника

у суjету своју толко заљубљених

и никад не беше толко кукавица

пред собом и Богом погрбљених


Никада не беше толико песника

никада мање не преживеше себе

ко се за свог живота истине боји

вечности је кратке и среће краће


Никада не беше толико песника

никад им у капи песничког пера

не беше мање од вечитости сјаја

никада мање, за собом оставише


Никада не беше толико песника

никад им у сузи песничког пера

не беше туђа патња јад и радост

писали су само за себе и вечност

Никада не беше толико песника

нико од њих, себе преживет неће

не мож се песник од вечности бит

све ћутањем о истини рад користи


Душан Нонковић-Теодоровић

Zлочин и казна

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/zlo%C4%8Din-i-kazna/1302819646433254/

ZLOČIN I KAZNA

28. Mai 2014 · ZLOČIN I KAZNA

ZLOČIN I KAZNA

Život ima svoju istoriju drevnu

drevnih duša naših što u nama žive

nekad živih životu otetih, od nas danas

zaboravom našim sahranjenih ljudi

Zločin ima u ćutanju svoju crnu metu

u zaboravu drugih svog semena klicu

a mi živi, svoga zaborava zločin i kaznu

ćutnja, nam postade čemernim opelom

vaskrsnuće greha našeg zločina i kazne

Umorstvo mrtvih našim zaboravom

posta nam opomena i ukletost večna

nama živima, zločin i kazna zaslužena

što ćutanjem svojim zločinu ofiramo

Život ima i u ćutanju svoju istoriju

u bolnoj duši što tako i usred bola ćuti

i u nama živima što ćutanjem ubijamo

što ćutnjom svojom zločin odhranismo

A mi živi što još uvek ćutimo “hrabro”

na duši svojoj nosićemo obeležje večno

svoj prtljag greha zločina i kazni

što ih tako ćutnjom prećutasmo bedno

Kolko može još patit narod, koji mora

tudje zločine za svoje prihvaćati nemo

dželatima ćutnjom na život pravo dati

ubicama, nekad živih ljudi, Jasenovca

plavih grobnica, Jama Like i Korduna…

Uzalud se trudite naši krvni dušmani,

patiće ali zaboraviti neće nikad moći

ubijeni će nas žive večno opominjati

i stihovi pisani istinom duše u boli

ovenčani u večitoj materinjskoj suzi

Na Kordunu grob do groba

majka traži sina svoga…

Dušan Nonković-Teodorović

Успомена

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/%D1%83%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0/1218761961505690/

УСПОМЕНА


Пролеће живота је одавно прошло
јесен се опрости а зима већ дошла
бивам све мањим а сенка све дужа
младост ближа детињства давнога,
роје ми се мисли као бели лептири
ко цветне баште пролећни мириси
давног времена из школских клупа


Док јој бројах нежне на челу увојке
и сабирах те прелепе шестице њене
загрме профа, Душане па Питагора
побрка ми све бројке шестица лепих
зарадих себи двојку па потом и кеца
а шестица оста лепа успомена вечна
професору, сада ни имена не знам


Душан Нонковић-Теодоровић

Стари поета

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D1%82%D0%B0/1217121855003034/

СТАРИ ПОЕТА

Кад се губи, кад се губи

без повратка све одлази

најлепша се песма поји

не бил душа свога срца

повратила све, радости


Kад се жуди, кад се жуди

старих слика тад се сети

најжешћом се боли ћути

тужно срце, душом поји

да ублажи, све што боли


Кад застанеш и окренеш

па упиташ одкуд кренух

куда идем, зашто стојим

ничег жудна да се сетиш

само она смешком стоји


Она стоји ти се смешиш

испод сене свог шешира

намигујеш баш ко некад

а пролазник, себе пита

шта је чичи, овом деди


Шта је чичи, овом старцу

па намигује, усред дана

те упита старог деку

дал му нека помоћ треба

не, не, одговара сад поета


Пребројавам све бисере

ал једног се само сећам,

упитах се где су, где сам

па узвикнух мрке душе

нека остану тамо где су

овим једним сам пресрећан

Нек остану тамо где су

тражити их више нећу

овај један што се смеши

сваком мигу моје душе

пратиће ме у вечности

души верна биће сенка

од љубави сенка тиха


Душан Нонковић-Теодоровић

СРБИЈА

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/srbija/949020185146537/

SRBIJA

Srbija je ko pozne jeseni bordo ruža

što šibaju ledne kapi kiša sumornih

da vene u toj svojoj predivnoj lepoti

gubeć list po list postaje od večnosti

kruna inja goli šipak od hiljadu zrna

da nam se nasmeši, posle bela snega

mirisima proleća, hiljadu bordo ruža

u prolećnjem povetarcu i sjaju sunca

isto toliko opojnom lepotom zatalasa

te zasenu i zadivi, svakog prolaznika

tako plemenitom lepotom bordo ruža

nebeskih junaka što ih natopiše skrvi

da budu od večnosti bordo ruže srba

što se kupaju rosom majčinskih suza

toplog povetarca naših srpskih duša

i večna zadužbina svetih Nemanjića

dok nas ima, opomena, ponos i tuga

Dušan Nonković-Teodorović

Мајчици Русији

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/%D0%BC%D0%B0%D1%98%D1%87%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8/1159005177481369/

МАЈЧИЦИ РУСИЈИ

МАЈЧИЦИ РУСИЈИ

Ти си моје предивно срце

а ја у њему само душа

да му буде лента машна

да заједно са њим куца

Ти си облак белог снега

ја пахуљица што га снева

ти си дуга плавог свода

а ја капљица твојих боја

Ти си санак дивних снова

ја у њему, чежња пуста

делић среће срећо моја

санак снова жудњо моја

Сред врта си бордо ружа

ја пољубац од лептира

зрачак сунца рујна јутра

лабудова песмо моја

Ти си рој слатких ми снова

мирис цвећа дивних поља

слаткој срећи дивна нада

уздрхталој души поветарац

Од снова си сва саткана

нит те има нит те нема

нит си сан нити јава

па ипак си жудња тајна

Мојој души ти си душа

мом срцу знак живота

без тебе би оно стало

нит би икад закуцало

Горкој сузи ти си мелем

мркој тмини сунца сјај

победа си над поразима

вечна лента, мати свима

Сви би хтели твоје злато

и све друго силно благо

а србин би само једно

да му будеш мајка вечно

Дух цара Душана и Лазара

што србиновим срцем куца

сања братство већ одавно

да му братство буде трајно

А ја србин, братства жртва

што због братства увек страда

изнад свега желим једно

да нам братство буде вечно

Душан Нонковић-Теодоровић

Прошлост

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%82/1185073691541184/

ПРОШЛОСТ

Неко рече пола истине и освоји свет:

Ако те прошлост зове не окрећи се,

нема ништа ново да ти каже!

Други део неречене истине је:

Прошлост не зове да нам прича ново

већ да из сећања, понешто и научимо

да своје грешке изнова не понављамо

да дела и недела буду ужитак ил ужас


Ако те прошлост зове, окренисе

не дај да умре!

Ако те прошлост зовне окрени се

и ако нема шта новога да ти каже

она је твој живот она је твоје дете

не сахрањуј се жив не заборави је

где сећања нема ту и живот умире


Ако те прошлост зовне, окрени се

она је твоја сенка, краћа или дужа

блеђа или јача, знак да има сунца

живота олује буре и по који облак

чедо свакој тмини је ледна мемла

Где тмина царује ту није ни сенке

где сенке нема ту нема ни живота

зато пријатељу отвори своју душу

прошлост је верна сенка поетамка

неодвојива пратиља, док сунце сја

Кад дођеш на свет не долазиш сам

стобом се рађа и твоја близнакиња

сестра прошлост која живи стобом

у теби сваког трена без предрасуда

постаје прошлост да те на све сећа


Душан Нонковић-Теодоровић

Равноловка

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/ravnolovka/1164896766892210/

RAVNOLOVKA


OKO ZA OKO, ČINI SLEPIM

ZUB ZA ZUB, KREZUBAVIM

OBRAZ ZA ŠAMAR, ROBOM

ŠAMAR ZA ŠAMAR, VOLOM

SAOSEĆAJNOST ČOVEKOM


RUKA SPASA PRIJATELJOM

A NAUKA, VERU ISTINITOM

STRPELJIVOST DOSTOJNIM

RAZUMEVANJE PRAVEDNIM

POMAGAT HTET, POŠTENIM


Dušan Nonković-Teodorović

Кад се човек побахати

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/%D0%BA%D0%B0%D0%B4-%D1%81%D0%B5-%D1%87%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA-%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%85%D0%B0%D1%82%D0%B8/1160490273999526/

Кад се човек обахати


Кад се човек покондири

па умисли, да нема Бога

схватит ће тек на самрти

да је стварно био глупав

што је себе, безпотребно

и без наде вечне оставио

без смисла живот учинио


А када дође Бог по своје

тад ћеш сватит да га има

ал нећеш знат шта и куда

па ћеш постат тако ситан

и од бахатости, шака јада

и пред собом ситна душа

која пита Боже куда, куда…


Душан Нонковић-Теодоровић

Кад се човек покондири

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/%D0%BA%D0%B0%D0%B4-%D1%81%D0%B5-%D1%87%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA-%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%80%D0%B8/1158847727497114/

Кад се човек покондири

Кад се човек покондири
па се умисли, да је сила
па и од самог Бога већа
истину, ће тек, схватити
на увирању свог живота

Душан Нонковић-Теодоровић

Помирење

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/pomirenje/1079772982071256/

Најјаче оружје

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/%D0%BE%D1%80%D1%83%D0%B6%D1%98%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D1%98%D1%98%D0%B0%D1%87%D0%B5/704396302942261/

Колико је од вечности Србија

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE-%D1%98%D0%B5-%D0%BE%D0%B4-%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/1049201948461693/

Посебно право

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE/994868267228395/

Вера и наука

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/vera-i-nauka/991617410886814/

Има младих у древној Србији

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/ima-mladih-u-drevnoj-srbiji/987743161274239/

Дилема

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B0/971302322918323/

Морам рећи

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/moram-re%C4%87i/942705889111300/

ЗАР

https://www.facebook.com/dusan.nonkovic.7/notes…

Црно наслеђе

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/crno-nasledje/538339472881279/

Лажни суверени

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/la%C5%BEni-suvereni/530397283675498/https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/srbine-brate-kad-posusta%C5%A1/365442170171011/

USPOMENE

https://www.facebook.com/notes/355660789099611/

УСПОМЕНА


Пролеће живота је одавно прошло
јесен се опрости а зима већ дошла
бивам све мањим а сенка све дужа
младост ближа детињства давнога,
роје ми се мисли као бели лептири
ко цветне баште пролећни мириси
давног времена из школских клупа


Док јој бројах нежне на челу увојке
и сабирах те прелепе шестице њене
загрме профа, Душане па Питагора
побрка ми све бројке шестица лепих
зарадих себи двојку па потом и кеца
а шестица оста лепа успомена вечна
професору, сада ни имена не знам


Душан Нонковић-Теодоровић

УСПОМЕНА


Пролеће живота је одавно прошло
јесен се опрости а зима већ дошла
бивам све мањим а сенка све дужа
младост ближа детињства давнога,
роје ми се мисли као бели лептири
ко цветне баште пролећни мириси
давног времена из школских клупа


Док јој бројах нежне на челу увојке
и сабирах те прелепе шестице њене
загрме профа, Душане па Питагора
побрка ми све бројке шестица лепих
зарадих себи двојку па потом и кеца
а шестица оста лепа успомена вечна
професору, сада ни имена не знам


Душан Нонковић-Теодоровић