IZMEDJU ZEMLJE I NEBA POSTOJI VIŠE NEGO ŠTO LJUDSKI UM MOŽE DA SHVATI
Kada su lekari prije 10 god. ustanovili da mi se klapa srca otvara samo 08 umesto 20 savetovali su me pod hitno da operišem srce sa obrazloženjem da će mi ga operisati bez da me se pita kad se suži otvor na kritičnih 05 cm. Medjutim ja sam to uporno odbijao i to punih 6 meseci-nepojmljivo mi je bila predstava da će mi grudni koš otvoriti skalpelom. Kućni karedeolog mi je zakazao termin kod šefa hirurškog odeljenja u bolnici kako bi me ubedio da je danas tako nešt operisati obična rutina.
Tog jutra me je vozila supruga tom šefu hirurgije za srce na razgovor kako bi me ubedio da me treba pod hitno operisati. U kolima na putu do bolnice sam rekao suprugi da ću pristati na operaciju i bez ubedjivanja i to na osnovi svog sna kojeg sam te noći sanjao.
San; ušao sam u dnevnu sobu naše kuće a po glatkom podu od drveta se uvijala crna zmija duga oko 3,5 metra a debela poput mog palca. Tom prilikom sam se upitao odkud zmije otrovnice u Nemačkoj?
Prišunjao sam joj se iza ledja svestan da je moram zgrabiti odmah iza vilica kako me ne bi mogla ugristi.
To mi je samo delimično dobro, pošlo za rukom. Zgrabio sam je kažiprstom i palcem iza vilice ali ne baš optimalno tako da je mogla toliko okrenuti glavu da me ugrize za palac.
Medjutim, svaki put kad je pokušala, okliznuli bi joj se zubi o moj gladak nokat i tako me nije mogla ugristi. Tako sam je izbacio iz kuće dok sam se ja probudio sav mokar od znoja.
Čim sam seo preko puta Prof. dr. med. odmah sam mu rekao da se ne trudi da me ubedjuje jer mu ja dajem podpis za operaciju bez ubedjivanja na osnovi mojeg noćašnjeg sna.
Saslušao je poput pravog profesionalca tu moju priču, bez ikakve reakcije i komentara. Rekao sam mu da mi ugrade jednu biološku klapu od nekog dobrog nerasta-ni u kom slučaju od neke krmače-nato se malo nasmešio.
Pružio mi je listu sa desetak hirurga i upitao za kojeg ću se odlučiti. Rekao sam mu da mi ne treba lista te da sam se za njega odlučio pošto sam mu ispričao svoj san i objasnio: Zmija je simbol medicine a crna simbol smrti-pokušala me je ujesti ali nije uspela što znači da ću preživeti ali nikako neće biti rutina već veoma komplikovana operacija.
Nedelju dana kasnije sam ležao na stolu pripremljen za operaciju u dubokoj narkozi! Šef operacionog tima, moj odabrani hirurg, je prošetao oko stola da proveri da li sve štima. Tom prilikom je uočo krv u mojoj mokraći i naredio prekid još nezapočete operacije, rečima; pod takvim uslovima ne bi niti jedan hirurg sveta operisao.
Suprugi mi je rekao da mi ne govori da me nisu operisali već da mu se javi kad se budem budio iz narkoze.
Prva moja pomisao prilikom budjenja je bila da sam preživeo operaciju srca odnosno izmenu aorta klape.
Tad mi je moj nesudjeni hirurg rekao da me nisu operisali. Na moje pitanje, zašto? rekao je da su tražili dobrog nerasta i da ga još nisu našli.
Nedelju dana kasnije su me operisali ali kako sam rekao uz mnogobrojne komplikacije do smrtonosne aritmije srca i ugradjivanja defibrilatora! Mogao bih o tome ceo roman da napišem ali za sada posle toliko godina osećam se sa ovim mojim srcem dobro-čak je izdržalo da mi se posle 10 god. operiše žuč i izvadi kamen veličine jabuke a pri tom su morali isključiti defibrilator koji inače kontroliše pravilnost odkucaja srca pa po potrebi i interveniše elektrošokovima koji su znali biti do neizdržljivosti bolni. Eto to moje napaćeno srce je izdržalo oko 2 sata operaciju i bez spasonosnog defibrilatora odnosno malog računara za upravljanjem srca koji mi je ugradjen ispod levog grudnog mišića! Pri toj operaciji sam izgubio oko litruipo krvi. I tu operaciju su započeli inverzativnom metodom da bi prešli na rez od 20 cm. Eto, izmedju zemlje i neba ima više nego što čovek može da shvati- Stručnjaci su u pravu kad tvrde da mi koristimo svega 2% od svoje sveukupne moždane mase. Pouka; čovek smišlja a Bog upravlja!
Mesecima sam postavljao pitanje toj celokupnoj moždanoj masi da li ću preživeti ili ne tu operaciju. (Do tada nisam znao za bilo koju ozbiljniju bolest. Bio sam zdrav kao dren. Na služenju vojnog roka zahvatila je žutica ceo poligon od 3 000 vojnika. Medju pet koji nisu oboleli od žutice bio sam i ja i ako zbog kašnjenja na odsluženje nisam bio vakcinisan) To pitanje da li ću preživeti postala mi je opsesija pa nije ni bilo čudo da se pitam da li ću prewživeti!? Odgovor sam dobio u formi tog sna o crnoj zmiji koji sam sanjao pred konsultaciju sa lekarem. To mi je ujedno i bio Božji znak da je nauka Božji jezik kojeg su religije zapostavile. Odnosno da sam došao do ubedjenja da je nauka jezik istine kojim nam se obraća Bog kako bi mogli razumeti i sebe a i Boga. Crkve će imati pune ruke posla da nadoknade propušteno ili će u suprotnom nastati apokalipsa usred nerazumevanja nauke kao istinskog Božjeg jezika.
Књижевник Матија Бећковић рекао је Срни да су Срби пјеснички народ и да се у поезији може наћи душа и лична карта српског народа.
Академик Матија Бећковић
„Не знам ништа значајније од поезије у животу српског народа. Ми смо песнички народ. Поезија је оно што смо изнели из векова ропства и што нас је грејало у ропству и чиме смо се придружили великим народима“, рекао је Бећковић, поводом Свјетског дана поезије, 21. марта.
Он је навео да су Срби „своје душмане побили у својим пјесмама, а нису у стварности“.
„Тако, када нас и не воле – не воле нас због песама, а не због стварних чинова. Песме су вечне, а све друго пролазно“, истакао је Бећковић.
Говорећи о заступљености поезије у културном животу Срба, Бећковић је навео да је то парадокс.
„Када би рекли да је у Србији данас више објављених књига поезије него икада у укупној историји – сви би се зачудили. Зато што се тврди да су поезија и песници отпевали своје. Али, с друге стране, поезија ће надживети песнике. Издали су је и песници и књижевни критичари и издавачи, али нису љубитељи поезије“, рекао је Бећкоивћ.
Он је истакао да је савремени живот ставио у страну културу не само код Срба, него и у цијелом свијету.
„То је можда један од главних разлога трагедије и околности у којој се свет нашао. Политика је склонила културу да јој не смета како би лакше обавила оно што је наумила. Међутим, тај подухват је имао катастрофалне последице“, каже Бећковић.
Свјетски дан поезије прославља се 21. марта и установио га је Унеско 1999. године, с циљем промовисања читања, писања, објављивања и поучавања поезије широм свијета.
Сврха овог дана је и даванње нових подстицаја и признања националним, регионалним и интернационалним поетским покретима.
Према подацима које посједује Национални комитет за прославу Дана поезије, који је од 1990. година смјештен на Флориди /САД/, Свјетски дан поезије славио се у другом облику још од 1505. године.
Некада се дан поезије славио 15. октобра. Традиција обиљежавања октобра као националног и свјетског мјесеца поезије, очувала се још у многим државама.
Dobro dosli na Internet prezentaciju srpske dijaspore 