Академик проф.др Коста Чавошки – ВЕЛЕИЗДАЈА У ВИШЕСТРУКОМ ПОВРАТУ (видео)

СРПСКА РТВ „ИСТИНА ИЛИ ЛАЖ“: Академик проф.др Коста Чавошки – ВЕЛЕИЗДАЈА У ВИШЕСТРУКОМ ПОВРАТУ (видео)

КОМНЕН КОЉА СЕРАТЛИЋ;ВУК ЈЕРЕМИЋ ЈАШЕ НА ЧЕЛУ КОЛОНЕ

КОМНЕН КОЉА СЕРАТЛИЋ

komnenić

Траг у времену из црног шешира

ВУК ЈЕРЕМИЋ ЈАШЕ НА ЧЕЛУ КОЛОНЕ

Пише Комнен Коља Сератлић

Које колоне? Прве, друге, треће, четврте, пете шесте, седме (читаоци ће се определити које од ових седам колона). Иако их не могу поредити, тако је један јахао на челу колоне уз уску планинску сатазу високо. И стварно је јахао српски народ од 1937. до 1980. године. Да ли неко поново покушава да Србима наметне новог дугогодишњег јахача (Ј) питање је свих питања. Oдговор на то питање мора дати свеколики српски народ, али тај народ није уједињен. Само уједињен (подвукако ККС) народ има моћ одбацивања или прихватања.

У мојој дугој дипломатској и новинарској каријери, наслушао сам се на пријемима, вечерама, скуповима, заседањима, једне застрашујуће синтагме: „Шта да радимо са Србијом и Србима“, а на једном заседању Билдерберг групе, тачка дневног реда је била: „Како да се Србију сведе на Бооградски пашалук“. Нажалост, годинама пишем, говорим, да управо ти владари из сенке свађају и завађају Србе са Србима (подстичу прљаву партитократијску борбу и разне поделе), Србе са Хрватима, дозвољавају да у Хрватској цвета фашисам, убијање и прогон Срба), Србе са муслиманима (заташкавање шта се стварно десило у Србреници, Меркале, најновије Бакирове игре), Србе са Македонцима (тако да је Македонија, без српске подршке, де факто престала да постоји као држава). Дакле, владари из сенке свакодневно на овим просторима стварју цунмије и буре да би лакше спроводили своје планове, а пре свега, да поновим, да Србију сведу на Београдски пашалук и да Србима одузму веру. Јахач (Ј) је школован да обави и те задатке.

Оног јахача, који је јахао Србе 43 године, довела је Коминтерна и њен шеф Димитров, након што су у Љубљанки побили све српско што је ваљало (и гле чуда, сахрањивали су их под зидинама Кремља). Ко је од детињства припремао овог јахача, ко га је школовао, какво му је подријетло, прочитајте у брилијантном тексту Драгана Милашиновоћа, под насаловом: „Пројекат Јеремић – још једна анализа“.

Ми дугогодишњи дипломати звали смо га, док је био министар иностраних дела, „Piccolo diplomatico“, „Пилот летач“, „Јуда без м…“ (под овим насловом један дугогодишњи дипломта је написао књигу о јахачу (Ј), отишао је изненада и под неразјашњеним околностима Богу на исповедање, књига вероватно никда неће угледати светло дана.). За све нормалне људе, или људе који су били близу памети у тим временима, његова и Тадићева (Тадић је био јахачев потрчко и извршитељ, а јавно је изигравао Џека Трбосека), дипломатија и спољна политика (дипломатија и спољна политика су у директној корелацији) биле су беда (види текст „Дипломатија беде – беда дипломатије“ од Божа Бјелака). Додуше, тадашње свеколико стање у земљи, као шпто је и у овим временима, било је беда (изведено од речи бедак- глуп, умно заостао човек). У Бриселу са рефернтом из МСП-а Борком, Дачићем прдседником Владе, Тадићем председником Србије, Вучићем потпредседником Владе, јахач (Ј) ништа није предузео у спашавању Космета, а за награду је добио препоруку Владе Србије да буде председавајући ГС ОУН и кандидат за генералног секретара ОУН.

Тај јахач (Ј) јаше на челу Пете колоне (определио сам се за ту колну, само зато што ми је број 5 најмилији ), не занима га ко су му следбеници, битно је да их је велики број, а да ли међу њима има криминалаца, превараната, прелетача, неморалних, прљавих, плаћеника, Сорошоваца, разних лумпновинарчића, лумпинтелектуалаца, а пре свега антисрба, он и не жели да зна, он игра на карту уравниловке, што вагабундима годи. Гледао сам у свим предизборним кампањама, од када је Србија постала вишестраначка, разне примитивце, градске и сеоске барабе, који се рукују, грле са јахачима и који, када им јахч победи постају „угледне“ личности, суровог и осветољубивог понашања (сада су Есенесовци у општинама сурови осветници). Освета је иначе српски усуд, тако да чак један други јахач и кандидат за Прдседника, човек који нас је штитио (нисмо знали од кога, али то у овом тексту није битно), јавно пријети да ће се осветити противницима, пријети, јер је и раније употребљавао самокрес.

Ко су овоме јахачу (Ј) финансијери и колико му је богатство, а није пријавио ни једно ни друго, за то су криви они који воде ову унсрећену земљу, посебно органи Владе који су задужени за та питања. Када су нестали милиони ДС-а (ко је сада на трагу Рама Емануела, Микија Ракића, Бориса Тадића и 20 милиона долара), овај јахач (Ј) је одмах након тога, односно након што је устао из фотеље председавајућег ГС ОУН и изљубио са Обамом (насликавали су се Обама и јахач са својим лепим женицама), основао Центар за међународну сарадњу и одрживи развој (ЦИРСД).

Оснивачки безобразлук се одиграо у Југословенском драмском позоришти, које је тим чином оскрнављено (то није прво скрнављење институција куклтуре у унесрећеној Србији, чувена Вида Огњеновић је отворила врата Народног позоришта и пустила Вука Драшковића и његове пајтосе да са балкона тога позоришта држе говоре и позивају у бој). Чудесно је да су на оснивању ЦИРСД-а били сви „угледници“ Србије, Председник, председник Владе, министри, чак и Његова Светост Патријарх. Дакле, неко им је наредио да присутвују и овере још један пункт и преварантски Центар.

Ко је васпитавао јахача, изузетно је важно. Његова угледна мајка из муслиманско-беговске породице Поздерац, веровати је да је на њега оставила трајни печат, на његово детињство, младост, на емоције, инстикт и интелект. Ко није имао додира са муслиманима није у могућности да их схвати. Они имају генетски једну другу философију. Није јахач морао да иде у џамију, да чита Куран, али је сигурно задојен том философијом. Имао је и има јаку везу са муслиманима, давали су му подршку, односно имао је и има високу позицију међу њима.

Дигресија, сетих се једног од великана француске левице, философа, есејисте, романописца, комунисте (од 1945. до 1956. био је члан ЦК КПФ, а потом и члан Политбироа КПФ), Роже Гародиа. Касније је постао обраћеник у католичку веру, а потом муслиман 1982., уверен, како је написао, да је „ислам синтеза хришћанства и комунизма“.

Јахач (Ј) се није јавно декларисао као Роже Гароди када је ислам у питанју, али је често као министар иностраних дела, посећивао муслиманске земље и давао непримјерене изјве (у Анкари је јавно на конференцији за новинаре подржао Турке у прогону и убијању Курда 100 км. у дубину Ирака). Посетио је са својом камарилком више од 70 (седамдесет) земаља о трошку нас пореских обвезника. Мотив и оправдање посета је било Косово, сентиментална тачка или рак рана сваког Србина. Међутим, истина је сурова, мора се констатовати да су те посете биле испразне и да нису доносиле никакв резултат. Многе муслиманске земље су међу првима признале Косово државу.

Као министар иностраних послова, јахач (Ј) се хвалио да је направио велики дипломатски искорак у УН да Србија затражи мишљенје Међународног суда правде (МСП) о једностраном прглашењу Косова државом. Ко познаје Повељу ОУН зна да свака земља има право да затражи мишљење МСП о било чему и да ту није била потребна никава посебна дипломатска вештина. Колико год су поштени и паметни људи у Србији писали, говорили, упозоравали да се не тражи мишљење МСП (слали смо упозорења и Коштуници и јахачу), ништа није помогло, јер је јахач (Ј) извршио наређење Империје зла (иначе све што је радио радио је под њеном контролом), да МСП де факто легализује државу Косово, с обзиром на то да је тада од 15 судија МСП, њих 11 било из земаља које су признале Косово државу (судија из Кине пре гласања је напустио МСП). Очигледно је било да се залагање Јахача (Ј), посебно његовог амбасадора у ОУН, познатог антисрбина Хрвата Старчевића (Јахач (Ј) га је извадио из пензије и именовао за амбасадора Србије у ОУН, све сте то браћо Срби заборавили) да се затражи мишљење Суда, била подвала Србији и превара оног огромног корпуса Срба – незналица који су га и тада подржали.

Епилог је познат: МСП је дао легитимитет држави Косово.

У доба комунизма, Србија је имала најгоре руководство, које се утркивало како да удовољи Брозу, Кардељу, Бакарићу, Мају, Поздерцима, и другима. Као сведок времена, навео сам нека имена зато што су у сталној телефонској вези из гробова са садашњим и будућим јахачима. Такође, сећам се (био сам често назочан) Дража, Пера, Флашкалића, Дороњских, Крунића, Берисаљевића, Тодоровиића, Веселинова…, те Срба – функционера, из Хрватске, БИХ, Ц. Горе, како пузе пред Брозом, а он је о њима имао најгоре мишљење, јер „Издајице мрзе и они којима услуге чине“, Тацитус) и цинкаре своје саборце. И јахач (Ј) зна где и кога треба цинкарити пред ким треба пузити.

Да ли је Србија осуђена да стално има неке јахаче. Још пре петооктобарске пироманске револуције, пројектанти су увели вишегодишњу политичку и економску изолацију (кулминирала је зликовачком агресијом НАТО земаља), која им је била постра да школују, створе један посебан слој и сој Срба у политици, економији, култури, масмедијима, спорту, у свим порама живота земље, који су се назвали „демократском опозицијом“. Тај нови сој људи, пришипетљи, као што је јахач (Ј), посебно је одиграо трагичну улогу у дипломатији и спољњој политици. Уместо развијања равноправних односа и сарадње, једнострано су испуњавали интересе оне стране која их је довела на власт, постављала за министре. Зар треба доказивати да су спољнополитичке мере биле неефикасне.

Ко је креирао све ове године спољну политику. Ко је у дипломатски састав доводио српске непријатеље, странце. Јахач (Ј) наставио је кадровску проституцију у МСП-у, претходника Шаћира Свиланова и Вука, војводе са планине Равне горе (као новинарчић ТАНЈУГ-а написао је срамни фењтон о четницима, да би касније постао војвода). Јахач (Ј) Извукао је већ споменутог Хрвата Старчевића из пензије и поставио га за амбасадора унесрећене Србије у ОУН пуних пет година, Сорошовце, незналице без адекватне школске спреме и знања страних језика, људе са улице, кафеџије, пријатеље и пријатељице из кафића, шуре, зетове, брачне парове, синове, кћери, братанце (познати братанац Борко), оне које је требало негде склонити са унутрашње политичке сцене, људе са по неколико кривичних пријава, или људе који су куповали дипломатска места, за амбасадора 50 000 Евра, саветника 20 000 Евра, првог секретара 10 000 Евра и тд). Ко је крив што је Србија кршила Бечке конвенције и није истеривала из земље, посебно Империјине амбасадоре који су буквално били и сада су гувернери у Србијиу, и ко је крив да по Србији вршљају страни и домаћи шпијуни, ко је крив, ко је крив… Крив је, осим Свилановића, Драшковића, понајвише управо тај јахач (Ј) кога страни лутајући циркузанти и домаћи антисрби хоће за председника Србије.

Уместо закључка: знам, знам, да ћете помислити да навијам за Вођу, не господо. Напротив, ни Вођу ни јахача (Ј) српски народ, да је уједињен, не би смео изабрати за председника. И овај текст ћу завршити, да је једини излаз да у Србији пет година влада 10 просвећених цивила, без Парламента (и ових дана је у Парламенту циркусијада), партија, који би лустрирали све вође и јахаче, и очистили Србију од пошаст која се накотила.