Za nas se može reći da iza nas stoji višegodišnje iskustvo stečeno kroz različite aktivnosti vođene u interesu, kako pravde i istine tako i srpskog naroda.
Mi smo sada na samom početku. Naš cilj je da približavamo naš narod, kako bi efikasnije delovao po pitanjima međusobne solidarnosti jer je poznato da smo zajedno jači. Pomoću anketa, časopisa i upotrebe elektronskih medija želimo da omogućimo stvaranje krovne organizacije svih Srba sveta u kojoj bi bilo moguće svakom pojedincu da se oseća i kao pojedinac deo celine kojoj pripada.
Mi smo spremni da mobilišemo svu svoju umešnost i snagu kako bi na kraju naš rad urodio plodom i bio označen saborom sveukupne srpske dijaspore za Vidovdanske dane na kojim bi se udarili temelji svetskoj organizaciji Srba!
Kao što rekosmo, mi smo na početku ali i pored toga dobre nade. Mi se nadamo Vašoj podršci, ostajemo na vezi!
Kancelarija za statistiku dijaspore
Lübeck 2007
Dušan Nonković
email:
dusan.nonkovic@gmx.de
Nista drugo nego da pozelim sretno!
Pozdrav!
Dobar blog, nadam se da ce postati popularan.
Javite mi se ako zelite da razmijenimo linkove na blogroll-u.
Blog moze da bude uspjesan, ali
ako pocne sa nekim politicno-korektnim stavovima ili tabu-ima onda mu poredvidjam blisku smrt.
Izvini Petre, ali bas tabue i treba razbijati, uklanjati. Vekovima se Srbima servira jedno, govori drugo a radi trece. Gledajuci kroz vekove Srbija postaje sve manja. Ode cela Bosna, da ne spominjem Liku, Baniju, Krajinu, Slavoniju, Dalmaciju, Kosovo. Znaci treba se (po mome) cvrsto suprotstaviti. Broz je popularizovao SRBOZDERSTVO, a nas Srba koji smo pobegli od stalnih lazi, obezvredjivanja nasih dostignuca, slobode nasih ljudi. Cak i ona najosnovnija sloboda (govora, misli i stampe) nije uhvatila korena u Srbiji, mada su nam Bogovi zapada darovali neke Natase Kandic, Sonje Bi-Serko i slicne „rent-a-Srbe“ koji su na necijim tudjim platnim spiskovima.
ama ilija pavlovic o cemu ti, i sta ti je ovo sa imenom, poamerikanizirao se???
Da „proamerikanizirao“ se nakon 20 godina skolovanja u Americi. Kako god da okrenem ja ostah Ilija Pavovic od dede (po ocu) deda Ilije iz Topole i dede (po majci Radovana iz Obrenovca. Krv, nasledje i pamet ne mogu da se menjaju tako lako kao ime koje je njima tada tamo odgovaralo – na srpskoj licnij karti ime mi je zavedeno cirilicom, na americkom dokumentima latinicom. Zasto bi moje ime ili nacin pisanje mogi imena bilo povod bilo kave debate – to je moja privatna (licna stvar – „zovite me i cup i lonac, samo nemojte da me ispstite da se razbijem“ – bilo je davno govoreno u Srbiji.
pomoc oko pronalazenja Ratke i Marka Todorovic,majka mi je iz porodice Mircic iz Bosanskog Grahova,
Postovani Iliya Pavlovich-u,
Veoma bih Vas miolio da mi uz Broza, Natasu Kandic i Sonju Biserko nabrojite bar jos dva neprijatelja nasega Otacastva i slavnog nam Naroda. Ako su samo ovo troje bili u stanju da nam „vekovima serviraju jedno , govore drugo a rade trece“ onda bolje nismo ni zasluzili.
Inace, moram da Vas obavestim da su na top – listi srpskih neprijjatelja daleko najpopularnie Natasa Kandic i Sonja Biserko. Nema ni jednog srpskog nacionaliste, da ne kazem supljoglavca, koji je naucio da srice cirilicu, a da nije odmah opljunuo po Natasi i Sonji.
To je postala neka vrsta manije, kolektivne paranoje. Vama za obavestenje moram da kazem da je rec o veoma hrabrim zenama koje imaju i snage i moralnog kredibiliteta da tokom svih ovih godina srama plivaju protiv dominante politicke struje i opsteprihvacenog misljenja. Malo mi se skiseli od onih hrabrih Srba koji su se do juce drzali Titu za skute, a danas kada se politicka klima promenila, duvaju u nacionalisticke gajde. Nekada tvrdi komitetski komunisti, sada nacionalisti i sovinisti.
Nije hrabrost duvati u istu tikvu sa vlastima i histericnim javnim mnenjem nego je hrabrsot podici glas u odbranu pojedinacnog covekovog dostojanstva, bez obzira da li je rec o pripadnistvu ovoj ili onoj naciji.
I Sonja i Natasa se rukovode duboko hriscanskom mislju koja nalaze da se djubre prvo pocisti u sopstvenom dvoristu, pa tek onda gleda u komsijsko.
Poštovani gospodine Pavloviću,
Nadam se da je Vaš komentar bio rezultat neinformisanosti, a ne zlonamerne podrške dokazanim, od strane neprijatelja odlikovanim osobama. Prevashodno mislim na gospođu Kandić, koja je početkom 90’ih bila vrbovana i plaćena od strane CIA-e, preko šiptara, koji joj je bio i ljubavnik. Informacije koje imam su dobijene od njenog sina (koji je u Americi) , direktno, a ne posredstvom medija ili reklać-kazala. Ta ista gospođa Kandić, nije imala prebijene pare i živela je kao podstanar na Crvenom krstu u Beogradu, a sada iznajmljuje veliki poslovni prostor i vozi se u skupim džipovima. Čak i ljudima koji rade za nju (strancima), nije jasno kako niko od nadležnih ne reaguje na očigledno podrivanje države. To mi je rekla jedna mlada francuskinja, koja misli da u njenoj otažbini, gospođa Kandić ne bi poživela dugo.
Srdačan pozdrav, i nek Vas zdravlje služi onoliko koliko i ljubav prema Srbiji.
Bora
Potpuno ste u pravu, Boro i Zivoslave. Medjutim u okvirima akadamskih istrzivanja postoji pravilo gde je dovoljno navesti jedno ili dva KLJUCNA ZLA pa da se shati poenta, Mogao sam da navedem i hrvatske ekstremiste iz 1970tih ali to ne bi promenilo sustinu mog priloga, isto vazi i za duet Kandic/Biserko a i mnogo druge profesionalne demagoge koji se potucaju po Srbiji u svojim lovovima na fotelje, nerad i korupciju. Cak ni Stjepan Radic nije bio ubijen u narodnoj skupstini samo zato sto je bio Hrvat. Cela platforma „Hrvatke seljacke stranke“ je otvoreno tezila otcepljenju dok su izigravali Jugoslovene u skupstini koja je placena srpskom krvlju u Prvom ratu. Dovoljno je navesti samo par kljucnih zlikovaca a shvatiti da tu dobra ne moze biti. Znaci namerno nisam hteo da ulazim u pleonazam utvrdjivanja onoga sto je svima ocigledno, nema velike razile da je bio 1 Brz, 3 Kandicke, 7 Biserko, 8 Tadica, 4 Djindjica – ko god da je Srbiji se razbija o glavi. Ne samo bakterija nego samo jedan mikrob je dovoljan da pokvari celu smesu dobrih namera i drzavnog ustrojstva, stoga sam naveo samo onog koga smatram najodgovornijim. U pravu ste mogao sam i druge ali nije bilo potrebe svi znamo ko su.
Четвртак 10. август 1995: први пут од избијања рата у бившој Југославији њемачким гледаоцима пружа се прилика да се преко медија суоче са чињеницом да иза сатанизованих Срба стоје мала дјеца, старци и старице, мајке на новорођенчадима у наручју, шипарице и тинејђери. Њемачке ТВ станице приказују непрегледне колоне избјеглица из Српске Крајине и олупине трактора и возила поред којих леже тјела српских цивила раскомадана од хрватских бомби. Усташке војнике са црним гусарским повезом репортер је цинично описао као „хрватске рамбое“, а један се од њих на исквареном њемачком језику хвалише да је из Њемачке, гдје иначе живи, „скокнуо“ до Крајине како не би пропустио „повијесни тренутак“. Коментатор антисрпског „Франкфуртер алгемајне“ пасивно држање Београда према хрватској агресији на РСК тумачи са насладом, жељом предсједника Србије Милошевића за укидањем санкција, због чега му је потребна наклоност Америке и Њемачке, а не крајишких Срба“. Tempora mutantur, nos et mutantur in illis – времена се мењају, и ми (Карл Билт на пр.) се мења у њима: „Након што је Карл Билт већ првог дана оштро осудио хрватску агресију и препоручио хрватског предсједника Туђмана Међународном суду у Хагу због бомбардовања Книна, посредник ЕУ Карл Билт проглашен је у Загребу непожељном особом. У изјави за БиБиСи Билт је указао и на двоструке стандарде који су и овом приликом дошли до изражаја. Јер, каже Билт, „ако смо осудили, а морали смо, бомбардовање Сарајева и ракетне нападе на Загреб, не можемо да ћутимо када се гранатира Книн. Изузетно је важно да будемо доследњи, да немамо једне критеријуме за Србе, а друге за Хрвате“, рекао је Билт, тада. Ја Билту ни онда нисам вјеровао. Његове изјаве објашњавао пре, да Република Српска и надаље располагала респектабилном армијом. А у Београду Милошевић још није био проглашен „балканским касапином“ јер његова сарадња била потребна у Дејтону. Док у Београду фактор „европејци“ био у дефанзиви. Времена се уистину променила. 1999. на горе! А данас?
Lep vrlo lepo. Samo da ne ostane na praznim rečima kao i do sad.
DIJASPORA kao deo srpskog naroda se do sad nije pokazala u pomaganju Srbima. Prvo im je bio kriv Tito (bez njega ne bi ni postali DIJASPORA), zatim Milošević i na kraju krivi su im Srbi uopšte.
Dijaspori ne treba dati pravo glasa dok se ne izjasni o interesima koje traži u Srbiji. Najdekadentija je dijaspora Amerike. Ti ljudi odande bi hteli da se vrate na svoje nekadašnje posede i da ponovo vrate ovu jadnu zemlju u mrak. Vi iz dijaspore ne shvatate da se ipak dosta tog apromenilo i da moramo da saradjujemo na jednakim osnovama.
Мисли ми се роје
Данас сам тужна због вас Срби,
драге избеглице моје
Родна земља део неба
Неки народи мисле да нама то не треба
Србине брате да ли је воља божија
Да на родни дом немам право ни ја
У зноју лица свога кућу и све си стеко
Из чистог хира из ње те изгна неко
У туђој земљи далеко од роднога прага
Волим те за тобом чезнем земљо драга
Браћо и сестре Србија је тамо где сте
Узимају све куће нам руше
Недоступна им је само дубина наше душе
Разумемо осветници нисмо
Оличење чисте доброте ми смо
Имасмо славу свеца свога
заступника нам код Бога
Крстимо се у име Оца и Сина и Духа Светога
Нема силе да се одрекнемо тога
Љутимо се само на наше људе
Странац на том нивоу не може да буде
Kо се српског рода одрекне
Издају никад не може да порекне
Српство је рођењем дато од Бога
Постати Србин – нема тога
Поштуј и чувај име своје
Србин што си Божија воља то је
Искушења и муке често немају меру
Чувајмо своју веру
Издајице рода свога
нема већег проклетства од тога
Ко не воли ближњег свога
љути господа Бога
Ко верује ко не лаже
томе Бог помаже
Српски род је пример свету
oплемењује Планету
Љиљана Ћуић
ne mogu vjerovati da je neko toliko puknut pa da piše ovakve stihove. Ljiljana da kreneš zbrojiti koliko su kuća raznijeli pripadnici tvog naroda. Ma 21 stoljeće je, alo probudi se Ljiljo.
ГЛАС ОТАЏБИНЕ
О пахуље моје снене!
Разасуте по беломе свету.
Ја вам мисао ухватим:
Само на трен, у лету…
И дуго дуго: ко родитељ патим.
Што немам неку чудну моћ?
Да вас све у крило вратим!
Па да вам певам васцелу ноћ.
О бехари са мојих грана!
Однешени вихорима ветра.
Замиришите ми са свих страна:
Венцем петроваца: на Светога Петра.
Да вас једном: сјединим у једно.
Венцом славе да окитим род.
О бехари моји, са балканских грана!
Цветајте ми у небески свод.
О ливаде цветне, са мојих пољана!
Што вас косачи, раскосише росне.
Замиришите ми, макар на моје сено;
Или на откосе: свеже медоносне.
Па да пустим моје вредне пчеле,
С лептирима да се сетно друже.
Нек полете, пут вртова рајских!
Да их грле уцветале руже.
О лептири моји, од рајскога врта!
Ево, већ полако јесен стеже.
Куда ћете ми одлетети нежни?
Да вам крила та туђина свеже.
Нек вас греје, тамо у туђини:
Мога срца ватре плам…
На крилима, понесите ми душу!
Ја немам више ништа да вам дам.
Властимир Ћировић
Molim vas da mi objavite konkurs za radno mjesto što ste objavili: 29.01.2010 godine u Glasu Srpske. Bio bi vam veoma zahvalan zbog toga što nigje ne radim i taj konkurs mi je prijeko potreban.
Unaprijed zahvalan Njego Zoran
ЧУВАЈ СЛАБОГ И ОД СЕБЕ САМОГ
Кад безумље човеком овлада
мали човек увек ће да страда.
Закон џунгле тада се намеће
па он страда од ове несреће.
Ал‘ је умни одавно рекао
кад је мудрост и он сам стекао:
чувај слабог и од себе самог.
Најтеже је баш то остварити
поштрн човек у животу бити.
Сад погледај и ти око себе
свак‘ настоји да себи приграби,
а од тога настрадају слаби.
Људска врста дуго ће да страда
јер безумље сад планетом влада.
Погледајте она мрска лица
диказаних масовних убица.
Они сада сами одлучују
као некад у средњеме веку,
гиљотину они примењују
најтеже је слабачном човеку.
Ал‘ порука њих се не дотиче
јер он човек никад није био,
па се незна ничега стидети
и остаје животињски дио.
Милан Марковић – Миле
КАДА МИ СВАШТА НА УМ ПАДНЕ, ако одговара објавите.
Милан Марковић – Миле, Београд
Prvo zeleo bih da pozdravim Dusana jako puno, poso se nismo culi vec 3-4 gdine, ali mi je jako drago videti da bog, ili ti ovaj website jos uvek ide i jaca svakim danom..
Puno pozdrava svima iz Irske…
Srdan…
Абре, неразумем шта Срдан к говори на ком језику је његов коментар. мора да је прехлађен јер у Ирску су велике зиме . бедник сирома .благой
ДА ЛИ ЈЕ НА ПОМОЛУ ТРЕЋИ СВЕТСКИ СУКОБ?
О овоме о други пишу, али ми скрену пажњу опширнији чланак Милана Мишић , сталног дописника Политике из САД, под насловом: „САД и Кина – геополитичка кременадла“.Нећу коментарисати овај чланак из више разлога, али ћу и ја изнети своја сазнања и личне закључке, ма да сам на више места о томе напред изнео.
Недавно ми је познаница, чија кћи живи у Америци, после њене посете тамо дошла је до сазња да је роба широке потрошње углавном кинеска, а скоро читава америчка прозводња је окренута војној индустрији и војним потребама, зато су им потребни сукоби у свету како би америчким пореским обвезницима доказали одагле им долази опасност по „њихов глобални план“, како би ратове које воде на више места оправдали.
Често су американци оптуживали Кину да не поштује људска праваи слободе, да је оваква или онаква, али се на крају показало, када се све откри, та америчка пропаганда није уродила продом ни у САД, а посебно није у Кини. Кинези су своју снагу и моћ градили на пропустима великих економија, својих противника. Њихова економија почива на јефтиној кинеској радној снази; на високо образованом (сопственом) кадру свих профила; да упорно производе оно што се производи код противника; да не хају за критике које долазе, како не поштутју право интелектуалне својине; на светску пијацу наступају на широком фронту, добро организованог извоза (шверца); тамо где се они појаве раде ненаметљиво и без икакве пропаганде, и успешно пласирају своју робу; трговци су углавном кинеске породице, који се смењују и не остављају никакв траг за собом; немају кинеска гробља, а када будућност то буде анализирала, Кину нико неће оптужити као освајача. Потпуно супротно од онога што раде САД и њени врли пријатељи више векова. Наступају мачем и ватром да где дођу ту и остану
Куповином великих пропалих америчких фирми кинези постижу два циља: гасе америчку производњу, запошљавају своју радну снагу, из нутра подривају и тихо освајају гладно америчко тржиште, а то потвди и Мишић у поменутом чланбку. На великом америчком тржишту зарађу и купују све што је за продају па залазе и у њихов чувени Холиву.
Ако се овако настави на североамерички континент долази друг (жута) раса, која неће потиснути црну, али хоће белу, која се занела идејом непобедивости, сама себе потиснути стог простора. Није ли већ почео нови светски рат за тржиште?
Пре неколико година, када је српска индустрија трактора и машина била у успону, кинези су уговорили увоз великих трактора из Србије. Са тракторима у деловима одлази екипа српских стручњака, и док су се трактори монтирали кинези су оспособили властити кадар, а наши извозници су трљали руке, очекујући нове извозне резултате. Овај уговор је с обе стране испоштован, али више није било нових наруџбина и уговора. Сада Кина производи те тракторе, како рекох јефтином радном снагом, лиценцу и интелектуалну својину никоме не признају, али се трактори, са извесним изменама и новим именом извозе у свет, а фабрика у Србији тихо умире, отпушта раднике.Све мислим да се то догађа и другима.
А Мишић нам открива да су кинески радници у већем броју продрли у фирме високе технологије, па је велика најезда на америчку аутомобилску индустрију, повезујући већи број обостраних ривалских фирми. Када се то замршено клупко буде размотавало, свима ће бити јасно да су кинези остварили свој стратешки план. Иза тога се крије, за сада, велики јаз између моћне америчке војне индустрије и нешто слабије кинеске, који ће се веома брзо смањивати у корист Кине. Тако ће САД престати да витла мачем и томахавком над главама другог дела света на планети.
Ко ће кога надмудрити у овом времену и овој трци? Све мислим да је мудрост на кинеској страни, јер њени стручњаци то раде, слично како су им и преци радили, више за друштво него за себе. Тако ће се акомулирати веома велика снага на кинеској страни, док ће посустала америчка привреда, осиромашена ратовима, где се губило и где су трошкови рата већи од ратне добити. Сада, када неко почне да мења своју стратегију, зна се шта га чека – рецесија на свим пољима. Док они буду губили сви амерички противници ће у ово време профитирари. Исход је непредвиљев. Као и увек у време америчке рецесије, били су приморани да све купују, па и пријатеље, а то ће их много коштати.
Pozdrav svim ljudima u Dijaspori koji su otisli iz nase zemlje a nisu je zaboravili.Od skora sam strukovni inzinjer elektrotehnike i zbog ne tako sjajne situacije mozda i sam postanem deo vas. Posto Engleski vec znam planiram da se upisem u skolu stranih jezika, s’tim sto nisam siguran da li da upisem Nemacki ili Norveski pa bih voleo neko ko zivi u nekoj od ove dve zemlje da mi prenese svoje iskustvo ukoliko ima vezano za moju struku da bih bio u stanju lakse da se opredelim ….
Hvala
Liljana je totalno PUKLA