Die „Flüchtlingsinvasion“ ist das Ergebnis verfehlter Politik der neuen Weltordnung und deren Globalisierung

MiMi (Migranten für Migranten) hat Europäischen Gesundheitspreis 2015 gewonnen – Pressemitteilung, Preisrede und Fotos + Kommentar D. Nonković. T

Kommentar

Was gesagt werden muss, das muss gesagt werden und als ältester (bezogen auf das Lebensalter) Mitglied des MiMi Projektes (MiMi-s Gesundheitslotsen), denke ich, ist es auch meine Pflicht aus persönlicher Erfahrung und Sichtweise zu berichten.

Die „Flüchtlingsinvasion“ ist das Ergebnis verfehlter Politik der neuen Weltordnung und deren Globalisierung, die der amerikanische Präsident George W. Bush am 11.September 2001 auf den Ruinen der New Yorker Zwillingstürmen angekündigt und ausgerufen hat. Vor allen anderen ist er an erster Stelle verantwortlich für die verfehlte Politik, die wie ein Bumerang in Form von Flüchtlingen zurückkehrt. Jawohl, die Millionen Vertriebenen, die zerbombten Staaten, Millionen leidende Menschen sind die Fratze seiner eingeleiteten Politik der Neuen Weltordnung, für die er sich verantworten muss.

Jede Intervention, die unter dem Vorwand der humanitären Notwendigkeit eingeleitet wurde, endete in einer leidvollen humanitären Katastrophe. Den Staat Jugoslawien gibt es nicht mehr! Der Irak ist vernichtend geschlagen! Aus Libyen, das einer der fortschrittlichsten Staaten Afrikas war bis zur Einmischung in die inneren Angelegenheiten, ist ein Brutnest des Terrors geworden. Syrien wurde im Zuge der Neuen Weltordnung unbewohnbar gemacht! Aus dessen gutsituierten Bürgern wurden im Zuge der Globalisierung Obdachlose gemacht. Drei Regierungschefs, Milosevic, Saddam Hussein und Gaddafi sind ermordet worden unter dem Vorwand eine humanitäre Katastrophe verhindern zu wollen. Der vierte, al-Asad, scheint zum Abschuss bei erster Gelegenheit freigegeben zu sein. Der ukrainische Regierungschef wurde gewaltsam aus dem Amt gejagt und in der Ukraine wurde ein Chaos angerichtet. Mit Millionen Flüchtlingen ist die EU auf dem besten Weg sich zu destabilisieren. Was zu viel ist, ist zu viel. Die Welt braucht keine solche Art der Globalisierung und noch weniger solch eine neue Weltordnung. Was gesagt werden muss, dass muss gesagt werden, bevor die Welt wegen solcher Globalisierung in totalem Chaos versinkt.

Dušan Nonković-Teodorović

MiMi (Migranten für Migranten) hat Europäischen Gesundheitspreis 2015 gewonnen – Pressemitteilung, Preisrede und Fotos:

1 a Pressemitteilung MiMi Europ Preis_23 10 2015_DT

2 a Offizielle Rede Salman Preisverleihung EHFG_DT

Foto 1Foto 2Foto 3

САЈАМ КЊИГА: ПРОМОЦИЈА НОВОГ ИЗДАЊА ИСТОРИЈСКОГ ПРОЈЕКТА СРЕБРЕНИЦА, „СРЕБРЕНИЧКИ КРУГ“, НА ШТАНДУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

SREBRENICA HISTORICAL PROJECT

Postbus 90471,

2509LL

Den Haag, The Netherlands

+381 64 403 3612  (Serbia)

E-mail: srebrenica.historical.project@gmail.com

Web site: www.srebrenica-project.org

____________________________________________

САЈАМ КЊИГА: ПРОМОЦИЈА НОВОГ ИЗДАЊА ИСТОРИЈСКОГ ПРОЈЕКТА СРЕБРЕНИЦА, „СРЕБРЕНИЧКИ КРУГ“, НА ШТАНДУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 

У суботу 31. октобра у 17 часова, у Хали 2 на Београдском Сајму књиге , на штанду Републике Српске, одржаће се свечана промоција новог издања Историјског пројекта Сребреница, „Сребренички круг“, од аутора Драгана Вујичића, дугогодишњег сарадника „Вечерњих Новости.“

На промоцији ће о књизи и догађајима у Сребреници у јулу 1995. говорити: Стефан Каргановић, председник Историјског пројекта Сребреница, аутор Драган Вујичић, Дарко Младић, син оптуженог генерала, генерал Зоран Станковић, адмирал Бошко Антић и директор Фонда за стратешку културу у Србији, Александар Павић.

После промоције следи дискусија о Сребреници и потписивање књиге од стране аутора на штанду Историјског пројекта Сребреница, у Хали 4.

Из „Предговора издавача“:

„Овај професионално беспрекоран оглед истакнутог сарадника београдских „Вечерњих Новости“ Драгана Вујичића темељи се на серији фељтона које је аутор објавио у листу матичне куће током јула и августа 2015. док се овогодишње обележавање јубиларне двадесетогодишњице сребреничких догађаја, са свим непријатним инцидентима који су га пропратили, налазило у центру пажње. Поред темељног истраживања врло сложене теме, сребренички фељтони из пера аутора Вујичића, накнадно преточени у ову књигу, одликују се изузетном аналитичком дубином и личном моралном храброшћу. Критичко разматрање Сребренице изван оквира освештаног, политички коректног и чињенички осиромашеног службеног наратива зна да буде врло ризично и по последицама често непријатно за оне који се одваже да пођу тим путем. . . Истраживачки подухват Драгана Вујичића, чији се резултати огледају на страницама ове књиге, чини част његовој професији и њему лично.“

ВРЕМЕ ЗЛОЧИНА И ЗЛОЧИНЦИ

ВРЕМЕ ЗЛОЧИНА И ЗЛОЧИНЦИ

Наредни текст је извод из књиге „Грумен мудрости“, књига 2, страна 326. – 331., писано у време догађаја, а објављено у поменутој књизи 2010. године. Поставља се сада питање, а шта није тачно у овом напису и да ли су то наредни догађаји потврдили!?
„АГРЕСИЈА НА ЈУГОСЛАВИЈУ
(БОМБАРДОВАЊЕ)

Период када Југославија крвари, а један део војних обвезника напушта земљу да би избегао војну обавезу. То чине они који су одавно заврбовани, помажу непријатељу – издајући сопствену државу. Њихов списак је био велики, а не треба га правити, сами су се касније открили. Они ће се појавити и на политичкој сцени, баш уз помоћ страног фактора. Купили су их за шаку долара да своју земљу издају. Такви ће касније нападати оне који су били спремни да земљу бране од непријатеља, и њих прогањати, јер ће то освајач од њих захтевати. То им је било потребно како би са себе скинуо сваку кривицу. Настојаће, на разне начине, да они који су били спремни да замљу бране, управо они у историју ућу као издајници или злотвори, а прави злотвори сами себе претворе у лажне патриоте; то се не сме, због будућности никако дозволити.
Може неко рећи да је то његово моралисање, али како је добро упознао прошлост, када се слично догађало, па су се потомци оних који су дезертирли и, помагали непријатељу, на крају постидети својих предака, што ће се догодити и у садашњем време – остаје он убеђен.
Приближава се 24.март 1999. године, задњи у крвавом 20. веку, у којем су његови дедови, отац, стричеви и ујаци крвавили, да би се земља бранила и ослободила од стране доминације и сачувала слобода.
Од завршетка Другог светског рата (1945. године), па до деведесетих година прошлог века, живели су у слободној држави, и одолевали разним притисцима споља, а у свету ни тај период није био без ратова и већих или мањих сукоба. Ново долазећој елити тај период, када су и сами уживали велике привилегије и добро га искористили, сада то руже, како би своје време учинили привлачним, али то не успевају. Једно време, држава нам је била веома позната у свету, када су са другим мирољубивим државама, кроз организацију несврстаних, и током хладнога рата, успостављали природну равнотежу сила, одржавају доста дуг период стабилност мира у свету Коме смо тада највише сметали? Ново појављеним светским освајачима на обнављању колонијалног поретка, који је тренутно нестајао, да би други настајао у периоду вишег процеса капитализма у виду светског глобализма; са Сједињеним Америчким Државама на челу и бившим колонијлнијалним силама Европе. Они, спроводећи замисао немачког нацизма, из доба Хитлера, настоје да се свету наметну као супер сила.
Због познате политике у прошлости, Југославија постаје прва озбиљнија жртва у стварању новог светског поретка, јер нови колонијализам, којег желе наметнути „господари света“, имао је озбиљну препреку у Југославији, и због тога су се сви обрушили да је униште…
Неколико година уназад, Америка је планирала оно што ће се догодити, баш онако како су то и у прошлости европљани освајали „Дивљи запад“, а сада примењујући старе методе, острашћени американци крећу да освоје „Дивљи исток“, а на путу тих стратешких похода, у спрези са Ватиканом и Немачком, разбијају СФРЈ, а касније и Савезна република Југославија, а посебно Србија. Знали су добро, шта се догодило у два светска рата (да су срби допринели, да нестану две царевине и уништи фашизам), американци то не заборављају, па настоје да злочином над Србима, спрече сопствено пропадање (што чврсто верује да им неће успети). Дуго настоје да поражене силе у Другом светском рату, покрну процес и оживе реваншизам, распирују мржњу и раздор код сртпског народа. Поново сукоби, и на границама Србије, наши суседи, с којима смо живели у слози, поново, као у доба Хитлера, постали непријатељи Србије. НАТО групише снаге у Македонији, која са овим, удара нож у леђа српском народу, који неће моћи то да заборави, а све је планирано и предвођено америчким империјализмом.
Свет памти: да су САД после Другог светског рата бомбардовале следеће земље: Кина(1945-1946), Кореја (1950-1953), Гватемала (1954), Индонезија (1958), Гватемала (1960), Куба (1959-1960), Конго (1964), Перу (1965), Лаос (1964-1973), Вијетнам (1961-1973), Камбоџа 1969-1970), Гватемала (1967-1969), Гренада (1983), Либија (1986), Ел Салвадор (1970), Никарагва (1980), Панама (1989), Ирак (1991-1999), Босна и Херцеговина (1995), Судан (1998). Авганистан (1998), Југославија (1999) – тако је 22 пута бомбардовала 19 држава света и то чланице УН, а Гватемали чак у три наврата.
Посебно у овом периоду остаје запамћена Мадлен Олбрајт, државни секретар САД, натурализована американка, а сада у улози високог чиновника администрације с белим сомблером на глави, што подсети на прошло време каубоја. Крену ово чудовиште у офанзиву, и пре импровизованог разговора у Рамбујеу, где се није директно ни преговарало, између СРЈ и косметских албанаца, а ни планирао договор, већ осмишљавање, да се нађе непосредни повод за рат са Србијом. Олбрајтова, тумачећи америчку агресивну политику, прокламовала је политику ограниченог суверенитета, уцењујући своје савезнике, врши притисак на њих да им се придруже у мрачној политици и у нападу на СРЈ. Њено потпуно разбијање у даљој глобализацији остатка света.
Када се све ово планирало и припремало, Америка врши веома јак притисак, на већ корумпирану Организацију Уједињених нација, и у то време, ускраћује свој део новчаних средстава, тако да се та, сада већ бескорисна, „светска“ организација, нашла у клинчу, а њеном Генералном секретару било је важније, да мољака САД за доларе, како би се исплатиле високе плате, бескорисног чиновништва, него проблем СР Југославије, која их тада није ни интересовала, као да се ништа није ни догађало ни догодило. Затворили су очи да не виде, уши да не чују, да је 24. марта 1999. године, задње године 20. века, отпочела агресија НАТО снага, предвођена америчким псима рата и њеним озлоглашеним командантом Кларком на челу (кога су американци одмах сменили са дужности по завршеној агресији, како би га уклонили са сцене). Тог дана кренуло се у разарање СР Југославије, суверене и независне земље, до тада, једне од оснивача ОУН и значајне чланице, доскора познате, организације Несврстаних. Рат бомбардовањем и разарањем свих вредности, које НАТО води, под срамним називом „Милосрдни анђео“ (колико само цинизма и примитивизма у креаторима те политике), исто онако како је и Хитлер водио ратове у свету, са покличом „Бог је с нама“ (а у име тог, како кажемо, заједничког Бога су сејали смрт), а знамо како је Хитлер прошао у том неразумном рату, тако ће, што сам уверен, проћи и ова творевина звана НАТО, и да ће коначно бити осуђена и проглашена, као злотворска скупина, на крају Двадесетог века и њен крај ће разоткрити, како су све невине жртве које су пале у безумном разарању СР Југославије, а њен крај огласити почетак новог доба. Та нова светска сила, која је покренула, нови реваншизам (бивше фашистичке силе), и нова освајања и пљачку, коју носи сваки рат, сама је себи пресудила, и у светску историју улази као мрачна сила опаснија од фашизма у Двадесетом веку.
У то време, председник САД Клинтон, доноси крајње неразуму одлуку, какву су пре њега доносили, запамћени злотвори кроз историју, и улази у неразуман и крајње прљави рат на тлу Балкана, напада Савезну републику Јјугославију, која овај рат није ничим изазвала, али јој је Америка, под лажним монтираним изговором наметнула рат, који је започела Америка, доводи до тога, да ће Клинтон остати упамћен, као председник, развратник и први, који се нашао на челу државе, којој ће у будуће све кренути наопако. Нека се амерички народ не чуди, што ће му се несреће догађати, јер је и сам допринео томе; поздрављао сваку несрећу, коју су његови јуришници наносили недужном српском народу, с лажним оправдањима и неће то бити никакво проклество, али ће доћи време и нова сила, која успоставља природну равнотежу сила, како је, више пута у прошлости долазило код многих људских цивилизација, и ту је почетак краја америчке империје и њеног „златног“ доба, као светске велесиле, а што се већ назире…
Неприродни савезници Америчке, у овом срамном рату, који су се претворили у вазале ове велесиле, имаће великих проблема, све док се и сами буду везивали за ту озлоглашену НАТО алијансу, а када, и сами увиде, да ће бити жртве, биће им касно и биће захваћени таласом унутрашњег отпора. На крају, постаће жртве свог неразумног вазалног односа у овом периоду, људске историје.
На самом почетку 21. века имамо појаву спреге Америка – Немачка – Ватикан (а Биртанија губи примат), па се постепено центар силе у свету преноси тамо где је већина (Европа), а територија САД остаће као бивша постојбина имперкапитализма, а то говори, да се сила враћа на место настајања и у томе је сва опасност по планету. Док неки тврде, да су светски ратови остали у историји иза нас, он мисли да је то заблуда, јер смо му врло близу, ближи него што ми сами мислимо, а то, на на почетку 2008. године, наговештавају у својим порукама сви бивши високи стручњаци америчке војске, и креатори злогласне алијансе зване НАТО, па чак један међу њима (Немац) предлаже да се што пре примени нуклеарни удар, по непослушној држави, каја им је на путу остваривања мрачних циљева. Зна се, да је тако и Хитлер кренуо у ратну авантуру.
Ако се ово напред не догоди, иза овога, наступиће, период тихог отпора светској доминацији, великих размера, а неће бити познат главни вођа и нема ту команданта, ни планера у том отпору, ни како ће бити именован, а то ће човечанство убрзо дознати, ако наступи велика светска економска криза. Прво ће страдати велики олигархијски системи, који ће се распасти, а са тиме ће доћи до оживљавања сепаратизма. И у тим срединама, где се није очекивало, распадаће се и државе, код којих ће се тај крах посебно осетити, а у исто време опстајаће средине које буду имале млађу привреду и које се буду удруживале, да би што пре дошло до слома превазиђеног капиталистичког система, који неће моћи купити пријатеља, а напустиће их сви који му ни сада нису одани.
Да се поново вратим на тему агресије на СР Југославију у последњој години 20. века, која се може упоредити са употребом Атомских бомби, које су Американци бацила на градове Јапана (Кироишиома и Нагасаки), на завршетку Другог светског рата 1945.године, а за овај ратни злочин, нико није одговарао, па ће на све могуће начине покушати и да не одговарају ни за срамни рат (бомбардовањем 78 дана), који је водила Америка противу СР Југославије, под лажним изговором и монтираним разлозима, слично ономе што је и Хитлер применио пред напад на Пољску у прошлом рату, што је све скупа равно ратном злочину у новијој људској историји.
Само ова два ратна злочина су довољна, да не наводим друге, да би се свет будућности морао постидети тих зверских недела и кривце за сва времена прогласити као чудовишта, и највеће злотворе човечанства. Само тако може човечанство кренути у хуманије друштво, што ће човека, за сва будућа времена, одвојити од животињског чопора и све, док се човеку догађа оно што му животињски нагон намеће, а човек појединац, или већи чопор, буде већа животиња и крволочнија од сваке друге животиње, а тада ће људска врста успоставити хумани поредак, или га никада неће успоставити. Остаће и даље оно што је сада. Нећете веровати, а то све проструја кроз његову главу, слушајући злослутно завијање сирена у Београду, које су најављивале бомбардовање ..“.

Аутор: Милан Марковић Миле, Београд

MiMi (Migranten für Migranten) hat Europäischen Gesundheitspreis 2015 gewonnen – Pressemitteilung, Preisrede und Fotos + Kommentar D. Nonković. T

Kommentar

Was gesagt werden muss, das muss gesagt werden und als ältester (bezogen auf das Lebensalter) Mitglied des MiMi Projektes (MiMi-s Gesundheitslotsen), denke ich, ist es auch meine Pflicht aus persönlicher Erfahrung und Sichtweise zu berichten.

Die „Flüchtlingsinvasion“ ist das Ergebnis verfehlter Politik der neuen Weltordnung und deren Globalisierung, die der amerikanische Präsident George W. Bush am 11.September 2001 auf den Ruinen der New Yorker Zwillingstürmen angekündigt und ausgerufen hat. Vor allen anderen ist er an erster Stelle verantwortlich für die verfehlte Politik, die wie ein Bumerang in Form von Flüchtlingen zurückkehrt. Jawohl, die Millionen Vertriebenen, die zerbombten Staaten, Millionen leidende Menschen sind die Fratze seiner eingeleiteten Politik der Neuen Weltordnung, für die er sich verantworten muss.

Jede Intervention, die unter dem Vorwand der humanitären Notwendigkeit eingeleitet wurde, endete in einer leidvollen humanitären Katastrophe. Den Staat Jugoslawien gibt es nicht mehr! Der Irak ist vernichtend geschlagen! Aus Libyen, das einer der fortschrittlichsten Staaten Afrikas war bis zur Einmischung in die inneren Angelegenheiten, ist ein Brutnest des Terrors geworden. Syrien wurde im Zuge der Neuen Weltordnung unbewohnbar gemacht! Aus dessen gutsituierten Bürgern wurden im Zuge der Globalisierung Obdachlose gemacht. Drei Regierungschefs, Milosevic, Saddam Hussein und Gaddafi sind ermordet worden unter dem Vorwand eine humanitäre Katastrophe verhindern zu wollen. Der vierte, al-Asad, scheint zum Abschuss bei erster Gelegenheit freigegeben zu sein. Der ukrainische Regierungschef wurde gewaltsam aus dem Amt gejagt und in der Ukraine wurde ein Chaos angerichtet. Mit Millionen Flüchtlingen ist die EU auf dem besten Weg sich zu destabilisieren. Was zu viel ist, ist zu viel. Die Welt braucht keine solche Art der Globalisierung und noch weniger solch eine neue Weltordnung. Was gesagt werden muss, dass muss gesagt werden, bevor die Welt wegen solcher Globalisierung in totalem Chaos versinkt.

Dušan Nonković-Teodorović

MiMi (Migranten für Migranten) hat Europäischen Gesundheitspreis 2015 gewonnen – Pressemitteilung, Preisrede und Fotos:

1 a Pressemitteilung MiMi Europ Preis_23 10 2015_DT

2 a Offizielle Rede Salman Preisverleihung EHFG_DT

Foto 1Foto 2Foto 3

23.10.2015 Ljudovanje gost-Milijana Baletić novinarka i publicista – Treba pogledati, čuti i podeliti!

https://www.youtube.com/watch?v=MIG_2iH47t4

RADIO SPUTNIK; GOVORI ONO ŠTO DRUGI PREĆUTKUJU

http://rs.sputniknews.com/popup/radio/

ИНТЕРВЈУ са Миланом Зарићем: Вријеме је да почнемо да се боримо за, а не против нечега

ИНТЕРВЈУ: Вријеме је да почнемо да се боримо за, а не против нечега

Милан Зарић, продуцент филма – Старац Вукашин

Срби се често жале да их странци не разумију и да их због непознавања српске историје медијски сатанизују. Ипак, чини се да ни српска страна није довољно учинила по том питању те да српске културне институције, друштво и држава нису урадили довољно да се њихова верзија протеклих догађаја чује у свијету. Тако уљуљкани, учаурени и хибернирани чекају да правда побиједи и да се ствари поставе на своје мјесто саме по себи- што се никада неће десити.

Да би јавност у свијету знала за српска страдања неопходна је краткорочна и дугорочна стратегија дјеловања у коју треба да се укључи, како матица, тако и Срби у расејању. Једино међусобна сарадња Срба у земљи и иностранству може дати праве резултате, без партијашког петљања и клановско-земљачких подјела.

Милан Зарић је примјер Србина који је провео дуго времена у Швајцарској, чији су родитељи такође живјели и радили у тој земљи. Умјесто да финансира естрадна дешавања и наступе полусвијета који пуни тамошње фолкотеке, уложио је свој капитал у играни филм који се бави темом српског страдања у јасеновачком логору смрти.

Са њим смо разговарали о управо завршеном филму Старац Вукашин, Жилу Фригановићу, Вукашину из Клепаца, српском страдању и потреби да се ове теме детаљније обраде него што је до сада био случај. Титова Југославија је престала да постоји прије више од 24 године тако да нема оправдања да некакве идеолошке комисије спречавају сценаристе, режисере и продуценте да снимају игране и документарне серије и филмове о овој тематици.

Разговарао за Принцип: Стефан Бранисављевић
  • Шта бисте рекли о филму Старац Вукашин, обзиром да није било довољно филмова у нашој кинематографији који су се бавили темом српског страдања у НДХ?

О филму и целокупној теми усташког геноцида могло би дуго да се прича. Та тема је неисцрпна. По мени би старац Вукашин требао да служи као узор, поготово када је у питању овај прећутани геноцид чије помињање може да пробуди мржњу. Ми једноставно морамо да прођемо кроз ту фазу, где неће бити лако, ни нама , али ни Хрватима. Желим да напоменем да овај филм нема сврху да поништи српске злочине, јер и ми смо као народ чинили злодела, већ да укаже на геноцид усташа, који је јединствен пример зверства у читавој историји човечанства.

  • Како сте дошли на идеју да снимите филм о Вукашину из Клепаца?

Та идеја се рађала полако, годинама. Први пут сам био у Јасеновцу 2010.године. Од тада сам видео и чуо много тога о том геноциду. Био сам запањен колико је та тема скрајнута и колико људи мало знају о томе, а што је најгоре, људи имају велики отпор према тој теми. Доживео сам да неки моји пријатељи Срби иду толико далеко да негирају та зверства. Касније сам се сусрео и са причом о старцу Вукашину, која ме је фасцинирала.Тако се родила идеја да урадим филм. У томе ми је помогао и Бојан Бабин, који је и продуцент овог филма. Желим овом приликом да му се захвалим као и сценографу и костимографу Георгу Помани и директору фотографије Игору Лапедату. Сви они су својом жртвом и стручним радом допринели да до овог филмског остварења дође.

  • Какав је, по Вама , лик Жилета Фригановића који је на неки начин трагичан лик сам по себи, као што је несрећа сама по себи и тај покрет кога је представљао?

По мени је тај лик жртва система. Не заборавимо да је у то време НДХ била држава која је имала законодавну и извршну власт. Жиле је био војник те државе. Војник који се својом суровошћу истицао и био бољи од осталих. Такви су се у то време награђивали. Колико год то нама сурово звучало, то је у то време била њихова реалност.Требало је истребити нас Србе, наводно инфериорну расу која је била сметња напретку њихове.Тако су они тада то видели. Нешто слично се дешавало и у Немачкој у то време. Овај феномен је настао захваљујући песудонауци еугеници. предлажем да се детаљно позабавите овом темом како би разумели праве изроке свих тих зверстава. Разумели да је и у данашње време на снази еугеника. Све је остало исто само су се методе мало измениле.

  • Да ли је мир Св. Вукашина из Клепаца примjер пасивног или активног отпора злу кога је персонофиковао систем логора смрти Јесеновац-Стара Градишка?

Наизглед пасиван али у суштини то је једини начин да ипак активно пружимо отпор према злу. Зло не жели да нас види смиреним то је чињеница. Љут човек жели да вас наљути. Зашто бисмо му учинили услугу?Реаговати као Св. Вукашин није лако, али ако разумемо психолошке механизме, онда нам то неће представљати велики проблем. Позивам Вас да се опробате. Када Вас следећи пут неко буде увредио, немојте му узвраћати. Ето Вам прилике да разумете лик Св. Вукашина и Жилета.

  • Да ли сте имали помоћ званичних српских културних иституција прилико снимања овог играног филма?

Не. Нисам их ни контактирао. Нисам желео да се неко умеша и покуша да на неки начин спречи или успори читав пројекат. Читав пројекат сам финансирао из сопствених средстава. Ево, овом прилико позивам све заинтересоване који желе да на неки начин допринесу, да ми се јаве. Адресу ћете наћи на сајту anti-censura.com. Што се тиче институција, њих ћу накнадно контактирати. Да ли ће подржати или не, на њима је да одлуче. Почео сам без њих, без њих могу и да завршим.

  • Какви су Вам планови у наредном периоду и да ли планирате сличне пројекте?

О плановима бих другом приликом. За сада ми је циљ да филм одгледа што већи број људи. Како наше, тако и иностране публике. Планирамо да филм преведемо на више светских језика. Јасеновац, Јадовно и на десетине јама и стратишта где су Срби страдали мора да постане део колективног глобалног памћења. Као што је данас и Аушвиц.

  • Како гледате на ватиканску иницијативу да се Степинац прогласи свецем?

Као ново омаловажавање српских али и жртава свих осталих народа који су страдали од усташког ножа. Нисам за варијанту да их критикујемо, јер их сигурно нећемо у томе на тај начин спречити. Зло се побеђује сведочењем истине и показивањем, личним примером шта је добро. Време је да почнемо да се боримо за, а не против нечега.

  • Шта би српска кинематографија требала да уради у наредном периоду и да ли је могуће са ограниченим финансијским средствима финансирати игране и документарне филмове и серије које ће се бавити националном тематиком?

Српска кинематографија би требала да обради мноштво прећутаних тема наше историје. Ако могу ја, онда може и она. Држава Србија би могла за годину дана да обради читаву нашу историју. Такође би могла и да је пласира у свет. То би било од изузетног значаја за нас демонизоване Србе. Зашто то не чине? Мислим да свако ко има мало здравог разума може да закључи разлоге зашто је то тако. Верујем да ћемо у наредном периоду да осетимо неке промене по том питању.

Принцип