U Srbiji se zna „ko nije pri sebi“

http://www.trajkovic.rs/novo/043.html

Werbeanzeigen

Nastavak: dva; PREGLED IDEJNIH MERA I AKTIVNOSTI OZIVLJAVANJA NASIH SELA

Nastavak: dva

                                                                 PREGLED 

IDEJNIH MERA I AKTIVNOSTI  OZIVLJAVANJA NASIH SELA, PRIVREDJIVANJA U NJIMA I ZA RAZVOJ DRUGE ODRZIVE  PRIVREDE NA PODRUCJIMA GDE  ZIVE  SRBI, KAO OSNOVE ZA  STABILIZACIJU  I  POVECANJE  BROJA  SRPSKOG  STANOVNISTVA   U VASOJ  OPSTINI  I  SIRE, obrazlozenih u VII TEMA, i to :

_____________________________________________________________________________________

TEMA  V

POTREBA KUPOVINE GELA PROTIV SUSE, STOCNOG KELJA, ARONIJE-SIBIRSKE BOROVNICE…   _____________________________________________________________________________________ Ovde Vam iznosimo TRECI deo iz TEME V,  koji govori  o potrebi – Kupovine ,,poljo,, hrane na parceli kod naseg seljanina, iznela bi se Rec, dve… o potrebi vrlo male prerade nase (ne) gajene ,,poljo,, hrane u selu i o potrebi Gajenja nedostajuce hrane u pojedinim periodima na trzistuSrbije.

A definitivno po ovoj temi, kasnije u CETVRTOM delu, bio bi iznet tekst na dva lista=o potrebi nabavke – Akumulatorskog punjivog  okopavaca zemlje=oko 170 eura, jer smatram da moze da zameni motiku;  Kombi motorni System, kojim mozemo izmedju ostalog i lako sitniti zemlju=oko 270 eura, kao i smatram odstranivati izmedju biljaka i korove, tj. isto bi nam uveliko olaksao rad sa lakim I za nase prilike relativno jeftinim orudjem – da možemo obaviti mnoge i različite poslove na našim posedima + sa prikljucima-freza za zemlju, kose sa glavom za košenja + itd. prikljucci; Akumulatorski rasprsivac za tecno djubrivo i pesticide=oko 60 eura (ali ono, nam moze bas vrlo posluziti za prskanja svog bilja, prirodnim zastitnim sredstava, jer je ljudima dosta pesticida, insektida, herbicidima i dosta im je hrane sa vestackim djubrivom); Tihe seckalice ,,Bosh-ovu,,za sitnjenje biljnog materijala=oko 230 eura; Malu jeftinu masinu za paletiranje=80 eura; kao i posebno,  za i oko jednostavnog, privremenog i jeftinog saniranja puteva po nasim selima i drugim mestima, gde bi smo izmedju ostalog, sprecili-ublazili i stecenje naseg upravo ubranog voca I povrca, kao sto dalje sledi:

 

KUPOVANJE NA  PARCELI  KOD NASEG SELJANINA

                                                                                                                                                                                                                Kasnije kada ,,zrenu,, uslovi npr. i da se kod udruzenih ,,poljo,, domacinstavima-uzgajevacima po  selima  Srbije, treba da bude dozvoljeno da  mogu  razna lica da sami  beru i tako  kupuju kvalitenu, vrlo zdravu, senzonsko najsvezije ili i suvo  razno ukusno voce i povrce za jeftiniju cenu po KG roda /tada moze biti i prodata i druga hrana, odn. eventualno I druga razna roba koju je poljoprivrednik proizveo/.                             

Kao i da mogu da na jesen aktivno ucestvuju kod  spremanja ,,domace,,-sa sela,, zimnice ili i druge zimnice koju su kupili negde drugde, sa mogucnoscu njihovog boravka npr. onoliko dana dok se ne spremi ta ,,zimnica,, , a tada uz pripremu uobicajenog jela koje jede to domacinstvo ili i uz npr. pecenje u susari domaceg hleba-pogace-proje koja je mnogima pravi dozivljaj…, gde bi se tako ujedno lako otpocelo i sa bavljenjem seotskim turizmom.

,,Na zapadu,, ovaj vid  kupoprodaje ,,poljo,, bilja je odavno zaziveo po njihovim selima, gde im je tamo dozvojeno da potupno besplatno I do mile volje mogu da pojedu sa grane svako voce I slicno, koje sami uberu u senzoni zrelosti istog, kao I Hrvatskoj od skoro.                                                                                                                                                                    Naprotiv, tome u Srbiji  ili bar oko Nisa, cena je ista kao I na zelenoj pijaci ili cak je I skuplja, ukoliko se ista ,poljo,, hrana bere na posedui kod naseg seljanina, tako da I on nesvesno radi protiv svog  ekonomskog interesa neostvaruci korisnost I zaradu kako je to izneo dole u tacci 2), navodno bolje mu je da mu sve-,,na veliko,, kupi nakupac-,,parazitni,, kupac za ,,bagatelnu,, cenu, ali nekada I tog nakupaca, jednostavno nema, pa tada mora da baci isto kao  neupotreblivu robu za ishranu, nego kupac iz grada.                                                                                                                              Nas seljanin, tako radi protiv sebe-ni mladi nece da se zadrze na selu, jer oni vide ,,primer,, svojih roditelja, koji I pored velikog ulozenog truda, ne ostvaruju zaradu-korisnost od toga, kao I kupac iz grada, se tako udaljava, a npr. pored iznetog, kupcu iz grada se moze prodati I druga hrana zivotinjskog pirekla ili moze se da mu nas seljanin zgotovi rucak, pa da mu to proda, da spremi tzv. ,,zimnicu,, , gde sve to moze, da bude pocetak rada u tzv. ,,seotskom turizmu,, ili cak na kraju tako sprecavamo ,,slucaj,, eventualnog medjusobnog upoznavanja I zaljubljivanja nase ,,mladezi,,. Rade u korist, svoje stete, bar ovi seljani oko Nisa.                                                                                                                                                                                    Sa svih ovde iznetih razloga, smatram da je krajnje vreme I mi da pocnemo sa takvom kuporodajom  naseg ,,poljo,, bilja I drugog, ali da omogicimo mi seljani da se hrana iz baste I sa sela kupuje da strane i lica, koji zive po gradovima.                                                                                                                                                                        Stoga predlazem da se sto pre krene  sa ovim vidom  kuporodaje naseg ,,poljo,, bilja, tako sto bi smo mi ,,za prvu ruku,, odstampali odredjeni reklamni letak-tzv. ,,flajere,, gde bi neko lice tako zaradilo npr. 5-10 eura, gde bi iste samo stavljao u postanska sanducad kod onih koji zive u gradu I tako se mnogi oni obavestili, a ,,za drugu ruku,,, kasnije bi se isto obznaninilo-,,popularisalo,, bi se ujedno na lokalnom radiju, TV-iziji, lokalnim novinama ili I sire.                                                   

Zainteresovani bi se vec javljali za takvu kupovinu njima potrebnog ,,poljo,, bilja u senzoni njihovog zrenja, ukoliko bi sa istom mogucnoscu budu upoznati, koje bi sami brali npr. plodove nekog voca na vocci  —uz to da I kod nas kupcu bude dozvojeno da mogu potupno besplatno I do mile volje da pojedu sa grane svako voce I slicno koje sami uberu u senzoni zrelosti istog koliko mogu da pojedu istog, kao i da oni-kupci sami beru i da mogu da izabiraju najzrelije i najljepse plodove koje kupuju, na njivi iIi i plodova  koje zrenu nad zemljom i pod zemljom, kao sto su npr. paradajz, mladi I drugi luk, sargarepa, luk, cvekla, mladi I drugi krompir, boraniju-maune, itd.

Odnosno, izneto bi bilo od obostrane koristi.                             

1) Korist za potrosaca-za kupca:

On bi mogao da izabere sveze ili suvo voce i povrce uz gornje, da izvrsi povoljan I jeftiniji vid kupovine poboljsavajuci svoj kucni budzet gde pritom on-kupac moze da bira najbolje  plodove, kao I bas veliki  interes lica van sela-potrosaca-tih kupaca, je ce im se ubuduce pruza mogucnost kupovine zdravije hrane sa svih donjih razloga i da se time se vise nece praviti razlika ,,poljo,,  robe koja je namenjena za prodaju licima koja su van sela i one ,,poljo,, robe koja je namenjena ishrani samog ,,poljo,, proizvodjaca i ishrani njegovih clanova porodicnog domacinstva, a I sa npr. dole iznetih i drugih razloga.                                  

(NAPOMENA: A i kupac ce moci ,,daleko,, jeftinije kupovati potrebnu ,,poljo,, hranu sa sela-sa njiva iz basti, jer smatram da ce se ,,uveliko,, spreciti i izbaciti iz prometa ,,poljo,, robe nakupci, kao i to ne legalni posrednici koji nista ne ulazu, a ne opravdano zaradjuju i to mnogo vise od  seljana koji su tu hranu-robu proizveli, a mi smo ti kao krajnji kupci koji tu skuplju cenu, hteli-ne hteli moramo je platiti, ukoliko mi kupci konacno ne pocnemo direktno kupovati hranu, kod nasih ,,poljo,, proizvodjaca-kod naseg seljanina.                        

Dakle, nakupac nista tu ne radi i ne snosi nikakav rizik, sem sto kupi ,,urednu,, robu od naseg seljanina za malu paru i posle je oni na pijci-ama nama kupcima  prodaju,  tj. i tako zaradjuju i vise od ,,duplog,, a za ,,bagatelnu paru,, na trudu, znoju, brizi, muci, nasih seljana, gde su nasi seljani  ulozili i to bas mnogo vremena za i oko gajenja na svom zemljistu te ,,poljo,, robe, pocev od pripreme zemljista za sadnju, sadjenja, djubrenja, okopavanja,  zastite bilja, prihrane tog bilja, kad zrene njegovog branja u nekoj vrsti ambalaze ukoliko npr. ,,grad ne obere isto,, , transporta ubranog ,,poljo,, bilja u toj ambalazi, pranja, itd. oko te robe.                                                                                                                                                       Kao i tek tada ,,stupaju,, na scenu ovi-,,paraziti,,.                                                                                                                                                                                                  Na kraju , to sve ,,masno,, plati krajni kupac, pa nije ni cudo da je ,,poljo,, hrana veoma skupa, gde istu sa nasim malim platama nemozemo da kupimo, ukoliko je primimo.

Sve ovo u ovoj napomeni iznosim i sa razloga, jer se npr. mladi krompir za kg za 100 dinara=oko 1 euro se prodavao od strane jednog nakupca, na Niskoj zelenoj pijaci 11.05.2011.g., koji je bezobrazno i bez imalo ,,stida,, izneo da ga je on kupio od seljanina za cenu od 40 dinara, ali da i on posle toga ima troskove: transporta te robe do pijace, zakupa tezge na pijaci, da cesto mora da baci 10%  te robe, da + ,,ide,, njegova dnevnica na pijaci, ali ti njegovi troskovi po kg krompira, nakon toga, nikakako ne mogu biti 60 dinara ni po jednoj poznatoj ekonomskoj zakonitosti, ali…

Dakle, ovde je vrlo ,,stradao,, nas seljanin koji u najvecem broju slucajeva je u velikom ekonomskom gubitku, I ,,stradao,, je nas krajni kupac iz grada /pa i ne cudi da se veliki broj mladih na selu ne odlucuju za  vecu proizvodnju,                      a stari ne mogu, niti mogu zemlju da ostave ne obradjenu, jer unapred znaju da ce poslovati sa gubitkom – ukoliko se ne preduzmu konkretni povoljni koraci u odnosu na proizvodjace hrane i mi krajni kupci vrlo ,,stradamo,, zbog bezobzirnog ponasanja nakupaca i sl.  koji se vode jedino logikom da sto vise zarade, kao i bas ih je briga za seljanina, za poljoprivredu, za nas krajnje kupce po gradovima-da li cemo tu hranu pojesti kao bezbednu po nase zdravlje, a mi kupci moramo da kupimo hranu ako hocemo da jedemo, kao i bas ih briga koliko stete nanose drzavi, a i itd./.).                                                                                                                                                                                                     Kupac po pravilu ima sigurnost da je ispostovana zdravstvena bezbednost ,,poljo,, robe koju kupuje gde je ispostovan termin tzv. ,,karence,,-rok poslednjeg prskanja pre branja povrca ili voca, itd. od 40 dana raznim hemijskim zastitnim preparatima, pre nego sto se namerava to ,,poljo,, bilje prodati.

Ipak u vecem broju slucajeva neka ,,poljo,, domacinstva-uzgajevaci-prodavci ne postuju tu tzv. ,,karencu,,  pa prskaju svoje ,,poljo,, bilje=povrce i voce ili neki koji gaje razna ,,poljo,, bilja, isto prskaju i posle svake obilnije kise (umesto jednom ili maksimalno tri puta po sezoni) i to pravdaju time, jer im tako ,,poljo,, bilje ima lepsi I sjaniji izgled kod njihove prodaje od tog  prskanja – izbirljive pijacne musterije ne zele da kupe, kazu oni.

Takodje, npr. jedan seljanin pored Morave blizu Krusevca, kaze:                                                                                                          ,,Da redovno prska voce i povrce u svojoj basti, koje potom prodaje na pijaci ili nakupcima,, , kao i kaze:                                                                                                                        ,,Da najcesce koristi ,,sistemin,, , pesticid koji spada u insekticide, buduci da je rec o otrovu za insekte, a kada nema  ,,sistemina,, kupi ,,tiocid,, zbog toga da ose, pcele i drugi insekti ne buse i ne zagadjuju-ne prljaju voce i povrce.,,.                                                                                                                                                                                                                              Inace insekticid ,,sistemin,, je mocan preparat, pa ga neki koriste i dan pre nego sto ce povrce i voce izneti na tezgu ili ukoliko znaju da ce im isto kupiti nakupac ili supermarket, gde je jasno da se nepostuje karenca kod poslednjeg prskanja.

Ili i zabelezeni su slucajevi kod nekih nesvesnih ,,poljo,, proizvodjaca, da kada se seje ili sadi povrce ili voce, zalivaju se i kao ,,djubre,, se i ,,prehranjuju,, se preko lista fekalnim vodama iz septickih jama, pa je nuzno da sto pre ,,krenemo  sa kupovinom ,,poljo,, hrane mi iz grada, kod nasih seljana,, na njegovoj njivi-basti-vocnjaku, kako bi smo sa njime uspostavili i eventualno izgradili, tzv. ,,prijateljski odnos,, izmedju ostalog i da bismo mogli kupovati zdraviju hranu, bar npr. bez ,,djubrenja,, fekalnom vodom iz septicke jame ili da je  ispostovan rok prskanja raznim zastitnim hemijskim sredstvima gajene ,,poljo,, hrane tzv. ,,karenca,,.                                                                                                                

Ili cak i pojedina ,,poljo,, domacinstva-uzgajevaci-prodavci imaju I dve baste (,,jedna sluzi za ishranu clanova porodice tog ,,poljo,, domacinstva-uzgajevaca-prodavca, a druga basta namenjena je za prodaju iste  na pijaci ili u supermarketima,,) –a i licno sam cuo od mog prijatelja:                                                                                                                        ,,Da u Doljevcu kod Nisa, 2010.g. u jednom plasteniku kod svog vrlog prijatelja, je on ubrao paradajz koga je hteo da pojede iz dela plastenika iz koga juce na Niskoj pijaci taj paradajz prodavan, ali taj njegov prijatelj mu je kazao, da ubrani paradajz baci, jer on nije za tebe, vec ga uberi iz ovog /drugog/ dela plastenika.,,.         

Dalje ,,stoji,, primer 1-og kupca koji kolima svake nedelje prevali i do 40 km iz Beograda, da bi se snadbeo kod sad svog prijatelja na selu sa bezbednom hranom, umesto da je kupi na obliznoj pijaci ili u supermarketu, gde iznosi da mu potroseni litri benzina isplate, jer dalje kaze, da mu to garantuje, da na tanjiru njegove dece nece biti otrova.                                                  I on iznosi, isto, da mnogi nasi seljani ne postuju karencu poslednjeg prskanja.

Iako je Srbija, u proseku, na samom dnu lestvice evropskih zemalja po potrošnji veštackih djubriva-sto je dobro zbog velikih obradivih zemljisnih povrsina /dobro je sto nismo imali para da ,,zagadimo,, isto jos vise i sa raznim zastitnim hemijkalijama: sa insekcidima,sa pesticidima I sa herbicidima, kao i sa itd. hemikalijama uz istovremena koriscenja tih stetnih vestackih djubriva/, ali u Srbiji, od strane ,,poljo,, strucnjaka je izneto upozorenje:                                                                       Da često koristimo na manjim površinama u intenzivnoj proizvodnji  /npr. u plastenicima i dr./, znatno veće količine vestackih djubriva od stvarnih potreba, pa je prvo, nuzno da bar izvrsimo analizu naseg zemljista pre nego da upotrebimo tog ionako stetnog vestackog djubriva.                                                                                                                                                                                                            Zbog toga je u nekim slučajevima dolazilo i do pojave fizioloških oboljenja pa i sušenja biljaka na velikim površinama, a da ne ,,govorimo,, o stetnom  delovanju na coveka.                                                                                                                                                 Npr. u proizvodnji krastavca i posebno lisnatog povrća /spanaća, salate, kupusa, blitve i dr./ često su utvrdjivane nekoliko puta veće količine nekih štetnih elemenata iz vestackih djubriva, a posebno nitratnog azota /iz ,,UREA,,-,,tri 15-ice,,/.                                                                                                                                                                                                       Ova pojava je moguća zato što je reč o povrću koje raste uz samu površinu zemlje i biljka najčešće ne može da fotosintezom preradi nepotrebno unet višak tog nitratnog azota iz vestackih djubriva.

Vestacka djubriva sadrze izvesne kolicine teskih metala, zbog cega zemljista usled dugotrajne upotrebe bivaju kontamirana-zarazena teskim metalima iz vestackih djubriva, na kojima gajimo nasa mnoga ,,poljo,, bilja, koja posle mi u nas organizam unosimo I potom se I razboljevamo cak I od onih najtezih bolesti.

Ti teski metali iz vestacka djubriva kisom se spiraju u podzemne vodotokove, gde mi je napamet odmah pala narocito Vojvodina, koja se smatram preko 85% snadbeva pijacom vodom iz podzemnih busotina-arteskih bunara I obicnih bunara u vlasnistvu seljana, gde se tamo tom vodom i peru hranu koju i mi jedemo, pa zatim Sumadija i mnoge doline nasih reka, kao i kod nasih drugih Srpskih krajeva.

 

Pak neka druga, istrazivanja kazu: ,,Da vestacka djubriva I drugi pesticidi, dovode cak na prolece do raspada pcelinjih zajednica, pa bi nam iste zajednice bile mnogo jace kod I oko prezimljavanja, a i  gde zbog istog normalno da nam 15% pcela ugine tokom zime, kao i da su nam pcele vrlo znacajne za oprasivanje-razmnozavanje mnogih vrsta naseg ,,poljo,, bilja koje gajimo.,,.                                                                                           

Neznam, da li je jos gori slucaj, kada se koristi totalni herbicid „Raundap,, a koji se u Srbiji masovno koristi kod uništavanja korova, ali izaziva brojne anomalije, rezultati su najnovijih istraživanja neprofitne medjunarodna agencije ,,EOS-,,Earth Open Source,, koja iznosi da je glifozat, glavni sastojak herbicida „Raundap,, , koji izaziva deforitmete embriona kod sisara uz druga štetna delovanja ovog proizvoda na zdravlje ljudi, gde on izaziva i: anomalije unutrašnjih organa; omekšavanje kostiju; odumiranje ćelija ljudske placente; spontane pobačaje; degeneraciju spermatozoida i poremećaje srca.

Dalje, u izveštaju ,,EOS,, piše da svetska industrija herbicida zna za štetne uticaje glifozata na unutrašnje organe /poremećaji u radu jetre i bubrega, omekšavanje kostiju, dilatacija srca…/ još od 1993.g.

Pa, bar po dosada iznetom, morali bi sdruzeno I da trazimo – zabranu letova avionima, koji zaprašuju gradjane raznim otrovima=otrovnim hemikalijama za zastitu bilja, kao I cesto bez oznaka tih aviona I bez upozorenja gradjana.

Zbog toga se moramo sto vise I jace zalagati, da u nasoj poljoprivredi sto vise koristimo prirodna djubriva I zastitna sredstva koja cemo sami praviti, kao I saditi stare Srpske sorte, npr. jabuka I krusaka I povrca ili relativno nove vrlo otporne vocne vrste Aronije-sibirske borovnice, a sa jeftinom njenom sadnicom koju je lako nabaviti sada I u Srbiji, kao i kod gajenja domacih zivotinja, koje su otporne ka mnogim bolestima bilja ili zivotinja.                                                 

Npr. prirodno komposno djubrivo bi bilo po delovanju efikasnije, nego upotrebljeni ,,pregoreli,, ili svezi stajnjak i tecno djubrivo tzv, ,,osaku,,= svezi stajnjak+vestacko djubrivo, koje je takodje prirodno djubrivo (koga inace treba izbegavati-radi velike rizicnosti, sem sterilisani ,,pregoreli,, stajnjak), gde npr. 4 t ovog kompostnog djubriva = je upotrebljenom 10 t pregorelom stajnjaku ili = je upotrebljenom 20 t ne pregorelom-svezem stajnjaku, koga nazalost razbacujemo po nasim njivama.                                                                                                                                                                          

Zakljucak, jejasan, ,,polako, alisigurnomisevrlotrujemoitohranomkojusvakidanmoramodajedemounosimo,,gdeseupotrebljavajurazni, pesticidniotroviinsekticidisadrugimotrovnimzastnimhemikalijama, protivraznihgljivicnihivirusnihoboljenjagajenog ,,poljo,,bilja, otrovizakorvnebiljkeherbicidi, uzupotrebuvrlostetnihvestackihdjubriva.

Sveseto, svakogdanataloziunasorganizamiliodmahististvarajuneku ,,omanju,,stetu  unasemtelu, alite,,omanje,, stetesezbrajaju, panijenicudostosejavljakodnasegcovekatolikibrojbolestidoonihnajtezih, josukolikouvezemoiznekeinostranezemlje, tudjepovrceivoceonojesastavuhranljivostipravo,,djubre,, ilinajmanjejeisto ,,plastika,, ,kojenazalostuvozimo, Itonize ,,klase,,iposkupljimcenama, tj. kakojetoovdenavedenoipoiznetimnavodimaizpredhodnogpasusa.  

Kupacpopraviluzaistaneprimernaprodavceva ,,neponasanja,, nemozedazna, pautakvomslucajujedinoostajeovajvidkupoprodaje ,,poljo,, biljasanjiveunekomselu, dabipredupredioposebnonepostovanjerokaposlednjegprskanjaraznimhemijskimzastinimsredstvima, koji su uz to vrlo zdravstveno opasna kod kozumiranja za njega I njegove clanove porodice, kao I bas zbog nepostovanja termina roka iz tzv. ,,karence,,dovelo je do ekspanzije ovog vida  kupoprodaje ,,poljo,, bilja sa njive u mnogim ,,zapadnim zemljama,, , a nije ni njima, nije zanemarljiva cinjenica da kupac prolazi jeftinije, a moram izneti za kod nas=hrana je kod nas ogroman trosak svake nase porodice, u ovoj velikoj ekonomskoj krizi .

2) Koristza ,,poljo,,domacinstvauzgajevaca, kaoprodavcabilabita:

Stosuustanjuda  svojurobuprodaju ,,nalicumesta,, iakozanizucenu, alikojomoniprofitirajuzaradjuju, jerzadrzavajunovackojibi  inaceizgubili  uprevozu, dasvoj  rad  uloze  udruge  itadauobicnovrednije  poslove, nodaberu, padaistosortiraju, daciste, peruI,,glancaju,,svojuubranurobusanjive, dabijeiznelinazelenupijacu, dananjojplatetezgu, daplatiprevoz, kaoipitanjedaliceseubranoiprodati, aidajostajdansu,,izgubili,, , uspostavljaseprisnijikontaktsakupcem, itd.

(NAPOMENA: Ovojenpr. odvrlevaznostidaseziteljigradovapridrzavajukodberbesledecihsavetakojibiujednobilaiobaveznapravilanjihovogponasanjatadanaseluinanjivikodnasihseljanakod,,poljo,, domacinstavauzgajevaca , ito:                                                                                                                                                                  a) Da uvek stupe sa  ,,poljo,, domacinstvima-uzgajevacima dan ili dva pred odlazak, kao i na sam dan puta, radi najsvezijih informacija  o vremenu berbe, sta  se bere tog dana, o  uslovima na terenu, i o trenutnim  cenama.                                                                                                                                                                  b) Da ,,poljo,, domacinstva-uzgajevaci koji omogucavaju prodaju ,,poljo,, robe potrosacima  iz grada  na njivi, ne obezbedjuju merice ili sudove po pravilu.                                                                                                                                 Dakle, potrosaci moraju po istom da pitaju unapred i da  budu spremni da ponesu svoje merice, korpe, vrecu za kupovinu ili kolica.                                                                                                                                                                                                    c) Opste je poznato  da se ,,poljo,, domacinstva-uzgajevaci  nalaze u prirodi.                                                                                                     Potrosaci radi toga moraju da budu spremni  na mnogo sunca, buba, blata i zivotinja.                                                                                                                                      To znaci, da oni  radi svoje zastite  treba da pripreme, grubu odecu i cipele-obucu za koju nemaju nameru da  stede od prljavstine, da ponesu zastitnu kremu, sprej protiv insekata i bocu sa vodom.                                                                                                                         d) Potrosaci moraju da zapamte da ,,poljo,, domacinstva-uzgajevaci ostvaruju skroman prihod, pa oni se moraju ponasati  u skladu sa  iznetim, da postuju i ovaj deo  pravila, pa da ne bacaju  povrce, voce  i  drugo, da kupe smece za sobom,  i da ne daju deci da se previse rastrce.                                                                                                                                      e) Potrosaci moraju da sa sobom ne  vode kucne  ljubimce.                                                                                                    Krave  i sve duge domace zivotinje, kao i sve pernate zivotinje i pilici  bice Vam za to zahvalni.                                                                                                                                                                               f) Potrosaci ne mogu ocekivati devicansko cisto povrce kao sa slika.                                                                                   ,,Poljo,, domacinstva-uzgajevaci nisu  kombinati, niti su u njihovom sastavu, pa ono sto plodovima nedostaje u izgledu, vise nego obilato bice nadoknadjeno ukusom.

Zatim, opste je znano da se senzona branja proteze od maja do oktombra /zavisno od klimatske zone, nego sad  se gaji i po plastenicima, itd. o tome/, pa npr. moze se brati krajem maja ili u pocetku juna sargarepa, u junu ili julu bobice, a paradajz i ,,mlad, kukuruz u  avgustu.                                                                                                                                                         Moze se posetiti ,,poljo,,  domacinstvo-uzgajevac u septembru i da pocupate krompir iz zemlje i oberete jabuku, a u oktombru, savrsene bundeve i druge zimske tikve sa njive, kao i eventulno da se sa njima dogovorite i oko spremanja  tzv. ,,zimnice,,.).

                                                                                                                                                                                              REC, DVE… O POTREBI VRLO MALE PRERADE  NASE (NE) GAJENE ,,POLJO,, HRANE U SELU

Tada, ukoliko bi izgradili mikro (najmanji)-mini, mali preradivacki pogon u nekom u selu, moglo  bi se sve sto proizvedemo u selu, prodavati po visestrukoj ceni, nego da se samo sveze voce u gajbama prodaje i da neko na ,,zapadu,, skida kajmak.                                                                                                                                                                                         

,,Zasto da prodajemo npr. samo smrznute maline,kupine, a da ne ne napravimo sok, dzem, vino, itd. ili zasto od nasih paprika po selima ne bi spravljali ajvar ili zasto da ne sasusimo nase ubrano gajeno ili samoniklo bilje, a time da izvrsimo jednostavnu doradu gajenog i samoniklog voca bogatog pektinom (dunja, jabuka, kruska, sljiva, visnja, kupina,pa i malina borovnica, sipurke, itd.) npr. osusenog vocnog minjona-osusenog vocnog sira, pa da izvezemo tom ,,zapadu,, ili itd.,,.!???, tj. zasto da tudjin-stranac ostvaruje visestruki  profit od naseg voca, koje mi posle tako preradjeno nase sortirano po krupnoci, pa oprano i uglancano voce ili itd., gde ga ponovno kupujemo-uvozeci to isto nase voce ili povrce, ali koje tada ,,daleko,, skuplje kosta, gde pritom nas seljanin u Srbiji propada…, a i nas kupac to isto nase voce ili povrce je prinudjen, da isto skuplje placa.                      

Na taj nacin bi imalo dosta ljudi da zarade od svog tog voca ili od povrca.

 

Naravno da se ne bi oni obogatili ali bi koristili postojece potencijale, a i imali bi se i odredjene ,,poljo,, financijske olaksice i bezpovratna sredstva-subvencije, ma koliko malo da iznose, ali sdruzeni mozemo skupiti visu sumu novca svojim malim subvencijama, nego sto se po istom da pojedicu, gde se I zajedno, potom, mozemo  obratiti za podrsku I pomoc za kod obedjenja npr. dela nedostajucih sredstava za izgradnju mikro preradivackog pogona ili pak za kod izgradnje mikro univerzalne susare na cvrsto gorivo, kako bi smo ,,konzenvirali,, nase povrce, voce, lekovito I zacinsko bilje, kao I sumske plodove, sve susenjima bez dima.

 

U mikro preradivackom pogonu, bi se imale obavezno zaposliti 60-80% mlade zene, a do 20-40% muskarci.

 

GAJENJA NEDOSTAJUCE HRANE U POJEDINIM PERIODIMA NA TRZISTU SRBIJE

Sada u ovim redovima koji slede – ne mogu a da ne iznesem sledece istinito cinjenicno stanje, u nadi da ce se naci ,,neko,, da spreci nerazumna ekonomska ponasanja (za isto ne treba veliko ekonomsko znanje, vec je dovoljno obicno domacinsko razmisljanje i ponasanje) I to:                                                                          

 

1)  Naime, kada su u pitanju prehrambeni proizvodi, veliki nedostatak je taj sto se vecina nasih poljoprivrednih proizvoda plasira na domace ili strano trziste u svom izvornom obliku, a mali deo odlazi na  preradu, itd., odnosno veliki deo profita se gubi i nestaje u izvozu ,,gotovih poljoprivrednih proizvoda,, , a  potom ponovo te iste a nase proizvode kupujemo od  drugih zemalja (uvozimo) u konzervisanom i u drugom preradjenom  stanju.                                                                                                                                                                 

 

Najbolji PRVI primer za to su, nase pecurke kao samoniklo bilje ubrano po nasim sumama, koje prodajemo drugim zemljama i njih kao  izvozimo u ,,velikim  dzakovima,, , da bi smo ih potom (normalno daleko skuplje) u teglama ukiseljene kupovali-uvozili te iste nase pecurke.

Odnosno, tu se ponasamo nerazumno ili zasada se ,,posmatra,, I adeakvatno se ne reaguje od strane nasih drzavnih organa, odn. od za to kompetentnih ljudi.                                                                                            

Normalno, ,,cute,, i trgovci, jer oni ovo  stanje veoma vesto koriste da  bi ostvarili sto vecu zaradu…

 

Najbolji DRUGI primer za to je, kako  ,,posmatramo,, i to da stranci sleperima odvoze nase jabuke samo zato da bi je oprali, kalibrirali-(,,sortirali,,), uglancali, upakovali i vratili takve nase jabuke nama nazad.

Ali tada cena tako vracene nase jabuke nije vise ni 30, ni 50, pa cak ni 80, nego bar 120 ili cak i 150-160 dinara po kilogramu (ta jedna od najzdravijeg voca-nasa jabuka je tada mnogo skupa,da je cesto skuplja no banana-,,juzno voce,, , itd.).

Kada bismo mi to radili, ne samo da bi nasi i proizvodjaci  i dobavljaci ostvarili  vecu zaradu na domacem trzistu, kao i  ne samo da bi novac klizio u nas umesto u strani ,,dzep,, , nego bi i nas kupac prolazio jeftinije.

Domacu, kod nas visoko obradjenu, jabuku kupac bi placao najvise 80 dinara po kilogramu u najnepovoljnijem trenutku, umesto sto Kinesku, a ,,obicnu,, jabuku placa 135 dinara po kilogramu (koju uz  to uvozimo, cak iz veoma daleke Kine).

 

(NAPOMENA: Ima jos primera naseg nerazumnog ponasanja ili nepoznavanja ekonomike u poljoprivredi.

Stoji i to u sadasnjem trenutku, ili da u odredjenim trenucima na trzistu nedostaju neke  kolicine  voca  i povrca, itd. prehrambene robe koju potrazuje trziste i tada trgovci jednostavno takvu  robu  uvoze.).

 

2) Isto tako, tada trgovcima  npr. uvoznicima  voca  i povrca (poreklom naseg  voca  i povrca ili onog gajenog u stranim zemljama, a kontintalnog povrca I voca)  je  zapravo najlakse da uvezu takvu robu,  jer nemaju  nikakvoga  rizika ugovaranja proizvodnje, cekanja kada  ce se  neka  roba  proizvesti, kako ce uspeti  proizvodnja i slicno.                                                                                                                                                                                                              

 

Trgovac jednostavno kupuje, po odredjenoj ceni odredjenu kakvocu (najcesce II-gu klasu).                                                                               

Kolike  se zapravo  stete  nanose  nasoj  zemlji, nasem narodu I nasem selu je skoro svakom vrlo znano, itd.

 

(NAPOMENA: Ogromne stete se pritom nanose nasoj poljoprivredi i poljoprivrednicima koji na takav nacin sve vise siromase I smatram  da nema vise kud, nego sada moze da se kaze: ,,dozovimo se malo pameti  ljudi,, I nemojmo vise dozvoljavati dalje ekonomsko propadanje nasih sela I ljudi po njima).

A da  i ne ,,govorimo,, to neke-takve trgovce jednostavno uopste nije briga, nego ih interesuje samo sto veca njihova zarada,ali takva njihova ponasanja su na neki nacin razumna, prvenstveno zbog navoda  iznetih u prvoj napomeni sa ove strane, pa tu je i vrlo znacajno pitanje ostvarivanja trgovceve zarade                                             (vrsta zanimanja trgovac, ne bi postojala, ukoliko se ne bi ostvarivala zarada I ma gde I odakle se ona ostvarivala – isto je kao I ma kojoj privrednoj delatnosti) i sve to sa jedne strane.                                     

                                                                                                                             

A sa druge strane, neka drzava podigne kredit I da ih posle dodeli kao namenske kredite nasim seljanima, da bi oni proizveli ,,poljo,, proizvode koji nedostaju nasem trzistu u nekim razdobljima – da bismo  imali dovoljno  naseg  jeftinijeg domaceg  svezeg ili I kozerviranog preradjenog u teglama i flasama ili osusenog voca  i povrca, a i druge hrane, kao i dotle neka trgovci ovu nedostajucu robu uvoze.