Zavicaj moje majke – Autor Tijana Trklja

  • Tijana Trklja

    • Zavičaj moje majke

      Tamo gdje život,

      Kao oblak kiše .

      Tamo gdje sve poput

      Smrti ovjenčane.

      Tamo je bilo nekad ,

      Jedno mjesto…

      Puno

      Radosti I sreće …

      Kako život okrenu,

      Novi list,

      Sve to brzo proteče .

      Danas ga posjećuju ljudi,

      Koji nekad tamo djetinstvo provedoše,

      Svrate-navrate,

      Nekadašnje uspomene oslade.

      Kako je bilo tada,

      A kako sada…

      Teško je stihom reci,

      To je čudno mjesto,

      Puno zaraslih uspomena,

      Tu je trava godinama nekošena …

      Tu je crkva jedina svetinja,

      Koja sija kao lampa ne ugašena.

Приче боје ватре“ Луке Јоксимовића Барбата, преведене су на немачки и објављене у издању „Books on Demand“.

Драги Душане,

Ево и најављених новости.

Биће ми драго да ову вест поделиш са свима који ће посетити „Глас дијаспоре“.

с поштовањем,

Лука Јоксимовић Барбат

***

‚Приче боје ватре“ Луке Јоксимовића Барбата, преведене су на немачки и објављене у издању „Books on Demand“.

У прилогу су дати подаци о изданју и садржај кнјиге.

Информације о кнјизи могу се погледати и на Интернету:

http://www.amazon.co.uk/sartre-jean-paul-Fiction-Books/s?ie=UTF8&keywords=Sartre%2C%20Jean-Paul%2C&rh=n%3A62%2Ck%3ASartre%5Cc%20Jean-Paul%5Cc%2Cp_n_publication_date%3A182241031&page=1

http://www.bod.de/index.php?id=1132&objk_id=553734

DNB, Katalog der Deutschen Nationalbibliothek

http://d-nb.info/1014249058

https://portal.d-nb.de/resolver.htm?referrerResultId=idn%253D1014249058%2526any&referrerPosition=0&identifier=101423834X

http://www.adlibris.com/se/product.aspx?isbn=3842373201

http://www.adlibris.com/fi/product.aspx?isbn=3842373201

I ovo mora da pročita svako u srbiji i svetu: DIK MARTI Velika muka vlasti u Srbiji! – U izveštaju o trgovini ljudskim organima Dik Marti navodi saznanja koja su uzburkala evropsku javnost, razjarila albanske političare sa KiM i zabrinula mnoge u Albaniji i …

DIK MARTI Velika muka vlasti u Srbiji!

Društvo | Uredništvo | decembar 30, 2010 at 22:02


Piše Miloš Aligrudić

U izveštaju o trgovini ljudskim organima Dik Marti navodi saznanja koja su uzburkala evropsku javnost, razjarila albanske političare sa KiM i zabrinula mnoge u Albaniji i Evropi

Jedan od najznačajnijih događaja u 2010. godini je, bez sumnje, izveštaj Dika Martija o trgovini ljudskim organima na Kosovu i Metohiji. Dik Marti je jedan od najuglednijih članova Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE). Za sobom ima karijeru državnog tužioca u Švajcarskoj, doktor je pravnih nauka i višegodišnji parlamentarac. Dugo je bio na čelu spoljnopolitičkog odbora Švajcarskog parlamenta.
Posle objavljivanja šokantne knjige Karle Del Ponte, g. Konstantin Kosačov, predsednik spoljnopolitičkog odbora ruske Dume i moja malenkost, predali smo PSSE inicijativu da se o ovoj temi napravi izveštaj i rezolucija. Inicijativu je potpisalo još 15 članova PSSE. Među njima su i Luk Van den Brande iz Belgije, tadašnji šef Evropske narodne partije u PSSE, Tini Koks iz Holandije, šef Ujedinjene evropske levice, Andreas Gros, profesor iz Švajcarske i šef socijalističke grupe. Ja sam, tog 15. aprila 2008. godine, bio potpredsednik PSSE i šef srpske delegacije.

TAJNI ZATVORI
Biro PSSE je doneo odluku da inicijativu preda Komitetu za pravna pitanja i ljudska prava, a posao je poveren Diku Martiju. Dik Marti je već bio poznat po raskrinkavanju tajnih zatvora CIA-e u Evropi, što je podiglo veliku prašinu, ali i ugled ovog hrabrog Švajcarca.
U drugoj polovini 2008. godine, obišao sam preko trideset porodica na Kosovu i Metohiji i prikupio podatke o nestalim licima o kojima se do tog dana još uvek ništa nije znalo, a sumnjalo se da su živote okončali u jezivoj „žutoj kući“. Članovi porodica nestalih znali su zašto dolazim. Primetivši nelagodu i strepnju zbog mog prisustva, bilo mi je teško da im iznesem tu prokletu sumnju na koju zdrav razum ne pristaje. Podatke sam prikupio u nameri da ih dam izvestiocu, kao svedočenje parlamentarca sa terena. Ipak, to nisam učinio. Na jesen 2008. godine, postalo je jasno da izvestilac želi da ostane potpuno nepristrasan. Moje mešanje, u svojstvu šefa srpske delegacije, moglo je naneti štetu takvoj Martijevoj reputaciji.
Dik Marti je okončao izveštaj posle dve godine, što je za ovakve slučajeve uobičajeno vreme. Zato su neumesne tvrdnje da je izveštaj „tempiran“. Sastoji se iz dva dela. Prvi je predlog rezolucije za PSSE, a drugi – obrazloženje. U obrazloženju Dik Marti navodi saznanja koja su uzburkala evropsku javnost, razjarila albanske političare sa KiM i zabrinula mnoge u Albaniji i Evropi. Izvori njegovih saznanja su različiti, ali verodostojni. Došao je do zaključka da su priče o kidnapovanju i trgovini ljudskim organima čista istina i da su tim mračnim projektom upravljali ljudi iz državnog vrha tzv. „nezavisnog Kosova“. Hašima Tačija navodi kao organizatora ovog zločina, ali i kao šefa mafije koji trguje oružjem i drogom. Izveštaj govori i o prikrivanju zločinaca od strane onih pojedinaca ili država koje su zajedno sa njima planirale ostvarenje nezavisnog Kosova.

OGROMNA PREPREKA
Sada je potpuno jasno sledeće: svi oni koji su bili protagonisti nezavisnog Kosova, tu ideju su realizovali krvlju srpskih žrtava i zločinima od kojih se diže kosa na glavi. To znači da je tzv. „nezavisno Kosovo“ zasnovano na zločinu i protivno međunarodnom pravu i Ustavu Srbije, uz blagoslov onih zemalja kojima je to odgovaralo.
Razne teorije objašnjavaju izveštaj Dika Martija. Neki ga povezuju sa prištinskom čistkom iza koje, navodno, stoji Pacoli u želji da ukloni Tačija. Neki kažu da je u pitanju odluka Vašingtona o uklanjanju balkanskih političara povezanih sa kriminalom ili ratnim zločinima, pa je Tači u društvu Ive Sanadera, Harisa Silajdžića i Mila Đukanovića. Treći kažu da je Zapad prosto pustio Hašima Tačija „niz vodu“, jer imaju potrebu za drugim tipom lidera. Hašim Tači tvrdi da je Dik Marti srpski lobista protiv nezavisnog Kosova.
Rekao bih da ništa od ovog nije tačno! Mnogi su, iz svojih motiva, sigurno dostavljali podatke Martiju, ali ga niko nije kupio. Ovaj izveštaj nije politička nameštaljka. Inicirali su ga ljudi motivisani zaštitom vrednosti zbog kojih se i bave politikom, a istina je morala izbiti na videlo kad-tad. Izbor Dika Martija je, u svemu tome, samo srećna okolnost.
Pogrešni spoljnopolitički prioriteti srpske vlasti objašnjavaju štetočinsku reakciju na Martijev izveštaj. Znamo kako se Boris Tadić odnosi prema pitanju Kosova i Metohije. On kaže da „nikada neće priznati nezavisnost Kosova“, ali sve što čini stavlja do znanja svima da Srbija implicitno priznaje nezavisno Kosovo (EULEKS, granični policijski sporazum, bezglasan stav o izborima, jednoglasna Rezolucija u Generalnoj skupštini UN itd).
Zato i ne treba da čudi Tadićeva bedna reakcija na izveštaj. On kaže da je Hašim Tači nevin dok se na sudu ne dokaže da je kriv i da će pregovarati sa njim bez obzira na sve, jer je on legitimni predstavnik Albanaca. Još kaže da će on o izveštaju zauzeti stav kada stav zauzme i međunarodna zajednica!? Reakcija zvaničnog Vašingtona je identična! Bedžet Pacoli kaže da neće u vladu sa ljudima za koje se sumnja da su bili ili jesu kriminalci. Ali, Boris nije Bedžet! Za njega je Hašim Tači ok! U slučaju srpskih haških optuženika nikada se nije postavljao ovako zaštitnički, braneći pretpostavku nevinosti.
Boris Tadić je zgranut izveštajem koji se kosi sa njegovom putanjom. Taman je krenuo niz dlaku zahtevima da Srbija primeni puzajuću taktiku tajnog priznavanja Kosova, a onda mu je Martijev izveštaj iskočio kao ogromna prepreka. Po nalogu Amerike, Tadić prepreku relativizuje!

EVROATLANTSKE INTEGRACIJE
Zanimljiva je i reakcija srpskog tužilaštva za ratne zločine. Oni su izveštaj Dika Martija proglasili „pobedom“! To je bilo do te mere neukusno da je reagovao i sam Dik Marti, tvrdeći da ih ne razume jer isti nisu prstom mrdnuli. Ta izjava tužilaštva diskredituje nepristrasnost Dika Martija i ide na ruku onima u Prištini, koji ga nazivaju srpskim „kolaboracionistom“ i „drvenim advokatom“. Pored toga, time vređaju i one nesrećne ljude što svoje najmilije više neće videti.
Umesto da u otškrinuta vrata novog evropskog javnog mnjenja gurne celu nogu, Boris izvlače prste iz dovratka plašeći se da ga vrata ne uštinu. Umesto da vlast u Srbiji iskoristi povoljne medijske vetrove na Zapadu, ona se zatvara u ljušturu paničnog straha da će, insistirajući na pravima Srbije, razbesneti one koji im nude svakojake štete za državu, ali i lične pogodnosti ako bezobzirno ostanu na putu evroatlantskih integracija.
Očekujem da će izveštaj sa Rezolucijom i preporukama Komitetu ministara Saveta Evrope biti usvojen krajem januara na sednici PSSE u Strazburu, isto kao što je bio jednoglasno usvojen na Komitetu za pravna pitanja i ljudska prava u Parizu. Ono što, ipak, ne očekujem, to je da srpska vlast bilo šta učini da ovaj izveštaj iskoristi za zaštitu državnog integriteta. Jer, što se Borisa tiče, to je čista fantastika!

Tags: , , , , , ,