OVO MORA DA PROČITA SVAKO U SRBIJI: KAKO SE EKONOMSKI UBIJAJU MALE ZEMLJE I KAKO SE TOME SUPROTSTAVITI

Autor Biljana Đorović
Izvor Pečat, 23. 10. 2010.

 

 

OVO MORA DA PROČITA SVAKO U SRBIJI: KAKO SE EKONOMSKI UBIJAJU MALE ZEMLJE I KAKO SE TOME SUPROTSTAVITI

nedelja, 24 oktobar 2010 00:04

Najpre nastupaju ekonomske plaćene ubice; ukoliko ne uspemo da zavrbujemo šefove vlada ili predsednike država za naše ciljeve, na scenu stupaju ljudi zaduženi za svrgavanja vlada ili ubijanje lidera. I, tek onda šaljemo vojsku. Vojska je poslednje sredstvo 

Džon Perkins je tokom mnogo godina bio vodeći svetski ekonomista, odnosno „ekonomski ubica“ koji je na kreiranju globalne imperije radio direktno sa čelnicima Svetske banke, MMF-a i drugim svetskim finansijskim institucijama. Njegov posao sastojao se u ubeđivanju šefova država i vlada zemalja trećeg sveta, da pozajme dovoljno novca od globalnih finansijskih institucija kako bi se njihove zemlje našle u dužničkom ropstvu, posle čega bi se korumpirana elita u toj državi strahovito obogatila a resursi tih zemalja, njihova privreda i ekonomija, izvori vode i mineralni izvori – prepustili korporacijama i geopolitičkim interesima SAD. Posle rušenja Svetskog trgovačkog centra u Njujorku, u najvećoj tajnosti, Džon Perkins  napisao je knjigu o svojim iskustvima: „Ispovesti ekonomskog ubice“ („Confessions of an Economic Hit Men“, 2004). Odmah posle objavljivanja i kratkog predstavljanja ovog dela u emisiji „Democracy Now“, u razgovoru sa Ejmi Gudman, knjiga je postala najprodavanija na internet portalu amazon.com. Usledila su dela: „Tajna istorija američke imperije: Ekonomske ubice, Šakali i istina o globalnoj korupciji“ („The Secret History of the American Empire: Economic Hit Men, Jackals and the Truth about Global corruption“, 2007) i „Hoodwinked“ (2009).

Vi ste čovek čije su knjige protresle svet. Jedan od vaših biografa opisuje vas kao čoveka koji je živeo četiri života: kao ekonomski plaćeni ubica, upravni direktor veoma uspešne kompanije za  proizvodnju alternativne energije, ekspert za urođeničke kulture i šamanizam, i kao učitelj i pisac koji promoviše ekologiju. I, kada čovek počne da dublje istražuje vaš život, postavlja pitanje kako je uopšte bilo moguće načiniti takav obrt.
– Opis koji ste izložili sumira veoma dobro moj život. Mislim da je fer reći da sam živeo privilegovanim životom u mnogim  njegovim aspektima, iako je pošteno reći i to da sam kao ekonomski plaćeni ubica sasvim sigurno radio stvari kojima se ne ponosim, i koje mi ne mogu služiti na čast. Svoj život sam, posle tog perioda, posvetio stvaranju boljeg sveta, kako bi moj trogodišnji unuk i svako dete u SAD mogli da žive u održivom, pravednom i mirnom svetu, i da bi svako dete, bez obzira na to da li odrasta u Bocvani, Boliviji ili Srbiji, Izraelu, Palestini, imalo tu istu mogućnost. Mi danas živimo u visoko integrisanom svetu, svetu velike međusobne povezanosti, i svi se moramo uključiti u njegovo stvaranje. To je cilj kome sam posle 1981. godine, posvetio svoj život.

U brojnim intervjuima koje ste dali nakon pojavljivanja knjige „Ispovest ekonomskog ubice“, tvrdite da su ljudi koji su radili kao ekonomske ubice stvorili prvu istinsku globalnu imperiju.
– Da, upravo tako. Prvu globalnu imperiju koja je stvorena bez primarnog angažovanja vojske. Radili smo na mnogo različitih načina. Najpre, kada bi bila identifikovana zemlja trećeg sveta koja je posedovala resurse koji su krucijalni, kao što je to nafta, nastupili bi sa ambicijom da se zemlja sa takvim resursima zaduži kod MMF-a i Svetske banke, sestrinske organizacije Fonda, pri čemu novac nikada ne bi zapravo odlazio toj zemlji nego velikim korporacijama, realizatorima infrastrukturnih projekata kakvi su elektrane, saobraćajnice, industrijska postrojenja. Novac kojim se zemlja zadužuje, po pravilu odlazi sa jedne strane nekolicini familija u toj zemlji (kojima donosi veliko bogatstvo) i ide korporacijama, a nikada ne donosi dobro većini ljudi koji tokom tog procesa osiromaše u tolikoj meri da više ne mogu ni da plaćaju troškove za struju, ili da kupuju benzin kako bi vozili kola autoputevima koji se od tog novca naprave. A, industrijski parkovi, industrijska postrojenja, ne zapošljavaju mnogo ljudi. U isto vreme zemlja se optereti dugovima koje ne može da vrati i to je naš trenutak, onaj na koji smo čekali i računali. Tada se mi vraćamo u tu zemlju i kažemo: „Pošto ne možete da vratite dugove, vi ćete po ceni koju mi odredimo (a to je veoma niska cena i nipošto ne odgovara tržišnoj), prodati našim kompanijama svoje izvore nafte, najprofitabilnija preduzeća, izvore vode i mineralnih bogatstava. I mi ćemo ih onda eksploatisati, bez obaveze da poštujemo bilo kakve zakone o zaštiti prirodne sredine. Mi ne dopuštamo da rad tih kompanija uslovljavate bilo kakvim ekološkim zakonskim ograničenjima. Ili: dozvolite nam da napravimo vojnu bazu na vašem tlu“.

Kako ste vi postali ekonomski ubica?
– Kada sam završio Poslovnu školu na Bostonskom univerzitetu, bio sam regrutovan od strane „National Security Agency“, agencije za nacionalnu bezbednost, najveće nacionalne agencije tog tipa i, rekao bih, najtajnovitije špijunske organizacije. Premda ljudi misle da je CIA veća, NSA je mnogo, mnogo veća ili je barem bila u vreme kada sam ja radio za ovu agenciju. I to je tajna organizacija, o kojoj nema podataka, oni su skriveni od javnosti u smislu da znamo izuzetno mnogo činjenica o organizaciji kakva je Centralna informaciona agencija ali, sa druge strane, saznanja o NSA počivaju na glasinama. Tvrdi se da NSA radi samo na kriptografiji: kodiranju i dekodiranju poruka, ali, u stvari, svi znamo da su u ovoj agenciji ljudi koji slušaju naše telefonske razgovore. To je podatak koji se pre nekoliko godina zvanično pojavio. Ali, bez obzira na te podatke, NSA ostaje veoma tajanstvena organizacija.

Prošao sam kroz ogroman niz testova, veoma obimnih testova, testova detektora laži, psiholoških testova, tokom poslednje godine koju sam proveo na koledžu. I pošteno je reći da su me identifikovali kao izuzetno dobar potencijal za „ekonomskog ubicu“. Oni su takođe identifikovali brojne slabosti u mom karakteru, koje su im omogućile da  me relativno lako zavrbuju, da me uvuku u taj posao. Mislim da su te slabosti univerzalne, ili barem dominantne i da predstavljaju tri najopasnije droge naše kulture: novac, moć i seks. Retki su oni koji nemaju slabost prema barem jednoj od njih, a ja sam u to vreme imao prema sve tri.

Zatim sam se pridružio mirovnim snagama, za šta sam bio ohrabren od strane  Agencije za nacionalnu bezbednost. Proveo sam tri godine u Ekvadoru živeći sa autohtonim narodima u Amazonu i Andima, sa ljudima koji su u to vreme počinjali da se bore sa naftnim kompanijama. U stvari, najveće ekološke zakonske tužbe u istoriji sveta podneli su ovi narodi u borbi protiv naftnih kompanija kakve su Teksako, Ševron.

Dok sam još bio u mirovnim jedinicama, bio sam doveden i regrutovan u američku privatnu korporaciju „Čas T. Mejn“ („Chas. T. Main“), konsultantsku firmu iz Bostona koja je imala oko 2.000 zaposlenih. Radi se o veoma slabo profilisanoj firmi koja je u stvari obavljala ogroman broj poslova, koje sam ja definisao kao poslove plaćenog ekonomskog ubice, i gde sam se uspeo na sam vrh – svojim ne malim zaslugama i talentom za taj posao uspeo sam da postanem vodeći ekonomista. Dakle, NSA me je regrutovala, intervjuisala i prepustila ovoj privatnoj korporaciji u čiji se rad više nije mešala, što predstavlja, bez sumnje, veoma pametan sistem u kojem se privatna kompanija pojavljuje na sceni kako bi korumpirala zvaničnike i visoke političare u nekoj zemlji. Ukoliko bi bilo šta krenulo nepovoljno, u smislu razotkrivanja ovih poslova, sva krivica bi pala na privatnu industriju, a ne na vladu SAD.

Uterivanje zemalja u ogromne dugove, u dužničko ropstvo, omogućavao je sistem koji funkcioniše po sledećoj šemi: najpre nastupaju ekonomske plaćene ubice; ukoliko mi ne uspemo da zavrbujemo šefove vlada ili predsednike država za naše ciljeve, na scenu stupaju oni koje nazivamo„šakali“: ljudi zaduženi za poslove svrgavanja vlada ili ljudi koji ubijaju lidere zemalja u koje želimo da prodremo sa ambicijom preuzimanja njihovih prirodnih resursa i bogatstava, preuzimanja privrede. Šakali takođe dolaze iz privatne industrije i nisu kadar CIA-e. Zahvaljujući filmovima i pričama, kada se govori o ovakvim stvarima, svi imamo sliku Džejmsa Bonda, tajnog vladinog agenta  007, unajmljenog od strane vlade sa dozvolom da ubija, ali, po mojim saznanjima i iz iskustva mogu reći da stvari ne stoje tako. Ove poslove obavljaju privatni konsultanti koji su obučeni da rade ovaj posao. Poznavao sam i još uvek poznajem mnoge ljude koji se bave tim poslom. Ali u nekim slučajevima ni „šakali“ nisu mogli da obave svoj deo posla. Takav je bio slučaj sa Sadamom Huseinom u Iraku. I, tek onda šaljemo vojsku. Vojska je, dakle, poslednje sredstvo.

Putovali ste takoreći svuda: u Afriku, Aziju, Evropu, Latinsku Ameriku i na Srednji Istok. Da li se posao ekonomskog ubice na svim ovim kontinentima, zemljama, gradovima odvijao po obrascu koji ste opisali?
– Da. Moj posao je svuda bio isti: da pokušam da preuzmem prirodne i ljudske resurse u tim zemljama za potrebe američkih korporacija i američke imperijalne politike. U tu svrhu mehanizmi zaduživanja kod MMF-a i Svetske Banke, bili su po pravilu primenjivani. I tek u nekoliko slučajeva nisam uspeo da ubedim lidere zemalja da resurse svoje zemlje stave na raspolaganje. U svojim knjigama govorio sam o tome kako nisam bio u stanju da korumpiram demokratski izabranog predsednika Ekvadora, Haima Roldosa (Jaime Roldos) i panamskog predsednika Omara Torihosa (Omar Efraín Torrijos). Njih nisam uspeo da ubedim da stave svoje zemlje u poziciju koju smo za njih predvideli. I Roldos i Torihos su bili ubijeni. CIA je podržala „šakale“ da to urade zato što se ova dva predsednika nisu mogla korumpirati, podmititi i uceniti na bilo koji način.

Recite nam nešto više o čoveku sa kojim ste uspostavili blizak odnos i postali prijatelj – Omaru Torihosu. Da li vas je njegovo ubistvo motivisalo da iznesete svoja iskustva ekonomskog ubice?
– Veoma se divim Omaru Torihosu, predsedniku Paname. Moj posao je bio da ga korumpiram. Da ga navedem da radi u skladu sa našim interesima: da promeni politički kurs koji je zastupao i da radi protivno izbornim obećanjima koja je dao narodu Paname. Ono što u takvim situacijama kažete jeste: „Vidite: ako igrate našu igru, ja ću se pobrinuti da vi i vaša porodica budete veoma, veoma bogati“. Ali Torihos se nije dao korumpirati. Rekao mi je: „Nije mi potreban vaš novac, Huanito“. Zvao me je Huanito i uvek smo razgovarali na španskom. „Nije mi potreban vaš novac: imam dobru kuću, dobra kola, dovoljno srebra.“ Onda sam mu ja nagovestio da ga kurs ispunjavanja predizbornih obećanja vodi putem kojim su išli Aljende u Čileu, Arbenz u Gvatemali i Lumumba u Kongu.

I on je posle toga završio rečenicu koju je bio započeo: „Da, Huanito, ja imam sve što mi je potrebno ali ja moram da uradim ono što je veoma potrebno mom narodu: moram da ih oslobodim. A da bi bili slobodni, Panamski kanal mora biti u njihovim rukama. Ono što je meni potrebno i što je potrebno zemljama Latinske Amerike jeste to da SAD odu i da prestanu da nas eksploatišu“.

Ja sam bio iznenađen takvim odgovorom. Sa jedne strane osetio sam divljenje prema takvom moralnom integritetu, prema njegovoj nekorumpiranosti, a sa druge, osetio sam se neprijatno kao profesionalac čiji je zadatak bio da ga ubedi da pristane. I najvažnije: znao sam da će mu tim nepristajanjem život biti u opasnosti – šakali će ga ili zbaciti sa vlasti ili ubiti. I, bio sam veoma ganut tom brigom za interese naroda. Moja uznemirenost zbog sudbine Omara Torihosa pokazala se sasvim opravdanom. Torihos je navodno poginuo u avionskoj nesreći dok se vozio svojim privatnim avionom. Bio sam šokiran i duboko uznemiren. Proveo sam mnogo vremena u razgovorima sa ovim čovekom kome sam se divio zbog njegove harizmatičnosti, hrabrosti i nacionalizma. On je zaista bio veoma nacionalno orijentisan u smislu da je želeo najbolje za svoj narod. I nisam ga mogao korumpirati. Sve sam pokušao. Baš sve metode koje sam znao i nijedna nije dala rezultate.

I predsednik Ekvadora, Roldos je stradao na isti način: u navodnoj avionskoj nesreći u svom privatnom avionu.
– Da, Roldos je ubijen u maju, 1981. godine. I kada je Roldos poginuo, Torihos je sakupio svoju porodicu i rekao im: „Ja sam, verovatno, sledeći, ali ja sam spreman da odem. Povratili smo kanal i moja misija je okončana.“ Bio je upravo potpisao ugovor sa Džimijem Karterom o vraćanju Panamskog kanala u ruke Panamijaca. U to vreme mi je govorio o snu koji ga je proganjao, o tome da se nalazi u avionu koji udara u planinu. I dva meseca posle onoga što se dogodilo Roldosu, isto se dogodilo Torihosu. Nažalost, Torihos je bio zamenjen Manuelom Noriegom, koji je bio sušta suprotnost – postao je simbol za korupciju i dekadenciju. Na kraju, 1989. godine, SAD su napale Panamu, posle čega je vlast bila vraćena pre – Torihoskoj oligarhiji – lutkama na koncu u režiji SAD, od vremena kada se Panama odvojila od Kolumbije, pa sve do Torihosovog perioda.

Ipak, slučajno sam postao veoma dobar prijatelj sa ćerkom Haima Roldosa, Martom, koja je sada istaknuti političar u Ekvadoru. Kada je njen otac ubijen, imala je 17 godina, a sada je u četrdesetim. Veoma je draga i kao ličnost i kao osoba, i mogu reći da je to jedno od onih prijateljstava u kojima zaista uživate i zbog kojih vam je veoma drago.

Kako ste odlučili da obelodanite svoja iskustva ekonomskog ubice?
– Kada sam 1981. godine, posle deset godina, prestao da se bavim poslom ekonomskog ubice, počeo sam da pišem o svojim iskustvima i pokušao sam da kontaktiram i sa drugim ekonomskim ubicama i šakalima, kako bih priključio i njihove životne priče. Zauzvrat sam počeo da dobijam pretnje anonimnim telefonskim pozivima. Ove pretnje najčešće su se odnosile na život moje ćerke koja je bila još uvek dete, tako da je njen život takođe bio ugrožen. A tada me je na večeru pozvao predsednik kompanije „Stone & Webster“, i na tom prvom sastanku, pomenuo je neke od knjiga koje sam napisao o domorocima i rekao – „To je lepo, to je u redu, nastavite da se bavite svojim neprofitnim radom. Mi to odobravamo, ali nikada nećete pisati o ovoj industriji, zar ne? Za uzvrat ćemo vam platiti pola miliona dolara“. Bio mi je ponuđen mito. Ja sam zapravo prihvatio mito od pola miliona dolara. To je ono što se naziva legalnim mitom, ali to je u stvari bio mito, i dat mi je pod uslovom da ne napišem knjigu. Pretnju sam primio veoma ozbiljno. Video sam šta „šakali“ mogu da urade. I većinu toga novca uložio sam da olakšam svoju savest: formirao sam neprofitne organizacije: „Pačamama“ („Pachamama Alliance“) i „Clean Mounatains“; knjigu nisam napisao. A onda se dogodio 11. septembar. Bio sam u Amazonu sa narodom Šuar (Shuar), kome sam pomagao u vezi sa jednim zajedničkim projektom. A kada sam se ubrzo vratio u Njujork, otišao sam na mesto događaja i dugo gledao u strašnu rupu, koja je još uvek tinjala; osećao se miris izgorelog mesa. Tada sam shvatio da moram da napišem knjigu; da više nema oklevanja, da moram da kažem šta sam sve radio kako bi američki narod shvatio zašto tako mnogo ljudi u svetu gaji bes, mržnju i gnev prema nama, zašto su čitavi narodi toliko besni i frustrirani. Znao sam da moram da preuzmem odgovornost za ono što se dogodilo 11. septembra, da moram da pokažem američkom narodu šta to SAD rade u svetu. Ali, ovoga puta nisam nikome rekao šta radim.  Izolovao sam se od drugih, i tako, u prilično teškim uslovima uspeo da napišem knjigu. Na kraju je knjiga dospela u ruke veoma dobrog agenta u Njujorku koji ju je poslao izdavačima. I tada je moj rukopis postao najbolja sigurnosna polica, jer „šakali“ znaju da ako bi mi se bilo šta dogodilo, knjiga će se prodati u mnogo većem broju nego što je do sada prodata. A knjiga je prodata u više od milion primeraka, prevedena je na preko 30 jezika. Ukoliko bih ja bio ubijen, prodaja knjiga bi porasla najmanje dva puta, a to je ono što šakali najmanje žele.

To je vaš odgovor onima koji se posle stanja šoka izazvanog čitanjem vaše knjige, iznova i iznova pitaju kako to da ste preživeli objavljivanje?
– Upravo tako. Knjiga je najbolje osiguranje. Napišite sve što ćete reći i uraditi, predajte izdavačima i onda nastupite u javnosti. I stavite do znanja da će vaša smrt, ili vaše ubistvo samo povećati prodaju. Potrebno je i neke informacije držati u rezervi, i staviti do znanja da bi i one, posle nekakvog „nesrećnog“ slučaja u kojem bi vi stradali, bile dostupne javnosti. Da, to je moj metod i ja sam još uvek živ, što potvrđuje da ovaj metod deluje.

U svojoj narednoj knjizi „Tajna istorija američke imperije“ (2007) i „Hoodwinked“ (2009), iznosite iskustva drugih „ekonomskih ubica“ i „šakala“. Šta možete reći o ovoj knjizi i koja od tih iskustava smatrate najviše otkrivalačkim?
– Knjigom „Tajna istorija SAD“ želeo sam da povežem period u kojem sam ja radio kao „ekonomski ubica“, koji je trajao između 1971. i 1981. godine, sa današnjim. Ova knjiga povezuje i objašnjava događaje koji se trenutno odigravaju, a pokazuju pravo lice agresivne, koruptivne korporativne globalizacije koja je čitave zemlje i narode odvela u propast. Uspostavljena je tiranija koja je dovela svet do tačke u kojoj će se ili nešto promeniti, ili sve otići do đavola. U tom smislu neka dešavanja su veoma ohrabrujuća; na primer ona u Latinskoj Americi gde se odigrala zapanjujuća revolucija koja je postala simbol otpora i njegove mogućnosti. U svojoj knjizi „Hoodwinked“ objašnjavam zašto su se urušila svetska finansijska tržišta i šta nam je potrebno da uradimo da bi se stanje sredilo.

Važno je shvatiti uzroke zbog kojih je došlo do krize. U periodu od sedamdesetih godina prošlog veka naovamo, a naročito od osamdesetih, napravili smo mutanta: virusni oblik kapitalizma. To je posebna vrsta kapitalizma, razvijena naročito u vreme Regana i Miltona Fridmana koji su uveli razarajuću formulu kao ekonomsku teorijsko-praktičnu matricu: jedini cilj poslovanja je maksimizacija profita, i to bez obzira na socijalne i ekološke troškove, deregulacija poslovanja i ukidanje propisa, imperativ sveopšte privatizacije i pretvaranje država u puke priveske privatnog korporativnog biznisa. Radi se o mutantnom obliku kapitalizma, za koji mislim da je zaista pljačkaški oblik kapitalizma, jer  je otvorena pandorina kutija iz koje su izašla svakovrsna zla i stvorena neodrživa, krajnje nestabilna, nepravedna situacija u vrlo opasnom svetu. Pljačkaški kapitalizam je stvorio krajnje nestabilnu, neodrživu, nepravednu situaciju i opasan svet. Pljačkaši baroni sa Vol strita, iz „Goldman Saksa“, „Sitigrup-a“. Ljudi poput Džeka Velča (Jack Welch) bivšeg izvršnog direktora „General Electrica“. Sistemska i institucionalna uvezanost omogućava da se događaji i dalje odvijaju u tom pravcu: budući da držim predavanja u poslovnim školama i MBA programu, poznato mi je da je Džek Velč tamo slavljen kao idol uspešnosti. I to nakon što je otpustio četvrtinu zaposlenih. Podržani medijsko-institucionalnom političkom i ekonomskom infrastrukturom, ovi pljačkaši baroni i dalje omogućavaju da se kancerogeni sistem širi. Ne radi se ni o kakvom ekonomskom sistemu, već o jednom pljačkaškom pohodu kojim se oduzimaju prava i prirodna dobra, prirodna sredina i resursi od ljudi i država širom sveta.

I u knjizi „Hoodwinked“ nastavio sam sa onim što sam započeo u „The Secret History of the American Empire: Economic Hit Men, Jackals, and the Truth about Global Corruption“ – traganjem za rešenjima koja mogu da preokrenu ovu situaciju. Ovo mora da prestane i preokret je neizbežan. SAD,  multinacionalne korporacije, MMF i Svetska banka kreirale su ovaj monstruozan sistem. Nije ovde reč ni o kakvom modelu. Vi imate situaciju u kojoj 5% svetskog stanovništva koje živi u SAD poseduje više od 25% svetskih resursa, dok u isto vreme 60% svetske populacije živi na ivici opstanka, gladuje ili umire od gladi. To, ponavljam, nije model nego strašan poraz. I sada se taj i takav model natura Indiji, Srbiji, Africi, Latinskoj Americi gde je, usled toga, situacija postala neizdrživa. To mora da se promeni. „Hoodwinked“ i „Tajna istorija američke imperije“ govore o toj promeni. Ove knjige nastoje da inspirišu ljude na razumevanje činjeničnog stanja, a to je da ljudi u vašoj zemlji, da ljudi u mojoj zemlji, da svi ljudi na svetu treba da teže, i da zahtevaju mnogo bolji svet.

Kako da uopšte formiraju težnje i očekivanja u kontekstu sveopšte mediokretenizacije?
– Oni koji znaju kako čitati između redova treba da pomognu drugima da urade to isto. Vodeći svetski mediji – novine, časopisi, izdavačke kuće, televizije, radio stanice – jesu u vlasništvu velikih međunarodnih korporacija i ove korporacije se ne plaše da manipulišu informacijama koje pružaju. Korporatokratija – sprega političke moći i velikog biznisa – ne bi mogla da opstane bez tih manipulacija ni nekoliko meseci.

Pri delovanju treba imati punu svest da vlade nisu te koje imaju moć već da su to korporacije. Ni predsednik SAD nema mnogo vlasti. Velike korporacije kontrolišu medije i obezbeđuju mnogo novca za izborne kampanje.

Male zemlje poput Srbije, moraju da stanu na svoje noge. Moraju što više da zavise od same sebe i ne smeju da ulaze u velike dugove. Ukoliko je zemlja mnogo zadužena to pokazuje da zemlju vode korumpirani lideri i u tom slučaju odbijte da vraćate dugove kao što je to učinio Ekvador. Zadužene zemlje treba da odbiju da plaćaju dugove koji su im sistemski nametnuti i generisani. I trebalo bi se povezati sa drugima kako ne bi dozvolili da naša planeta bude mesto dobro samo za nekolicinu veoma bogatih, veoma moćnih ljudi, već dom za sva bića. Potrebno je umrežiti se i brinuti za planetu.

Da li ste upoznati sa procesom razbijanja Jugoslavije i potonjim dešavanjima u Srbiji? Da li imate informacije od „ekonomskih ubica“ i „šakala“ koji su bili na Balkanu?
– Znate, voleo bih da govorim samo o svojim iskustvima: mestima na kojima sam lično bio, a ja svakako nisam bio u vašem delu sveta niti imam neke informacije od ljudi koji su tamo bili lično angažovani. Svakako sam pratio događaje u medijima, ali ne bih da spekulišem, jer nisam akademski pisac već neko ko iznosi neposredne činjenice i dokaze.

Da li mislite da su dešavanja u istoriji SAD, kao što su ubistvo Džona Kenedija, Martina Lutera Kinga, Roberta Kenedija, rušenje Svetskog trgovačkog centra 11. septembra, povezana na unutrašnji način, da pokazuju da je to deo jedne iste matrice koja ne dozvoljava de se planovi i ciljevi moći, koja operiše iza scene, ugroze?
– Nijednog trenutka nisam verovao da nam je rečena istina o bilo kom od događaja koje ste spomenuli i o tome sam pisao nedavno u testovima u „Hafington postu“ („Huffington post“) i drugim. Kenedi se konfrontirao sa velikim korporacijama kakva je „US Steel“, takođe i sa CIA-om kada je odbio da podrži akciju u Zalivu svinja i invaziju na Kubu. Korporativna Amerika, CIA i Pentagon, postali su veoma veliki protivnici Džona Kenedija i zato se njegovo ubistvo moglo predvideti, a posle toga i ubistvo njegovog brata Roberta koji je bio upoznat sa svim tim događajima, a potom i Martina Lutera Kinga.

Izbegavate da govorite o postojanju međunarodne zavere i umesto toga govorite o ulozi korporatokratije. Da li mislite da možemo izbeći zamke koje nam postavlja korporatokratija?
– Cilj korporatokratije jeste maksimizacija profita bez obzira na konsekvence. Ta ideja da korporacije nisu nizašta odgovorne, osim za postizanje maksimalnog profita je bolesna, ali to je ideja koja vodi korporacije.

Mi, obični ljudi ipak imamo veliku moć, bilo da živimo u Srbiji, Americi ili Kongu. Imamo moć, ali moramo da naučimo kako da je upotrebimo. Mi u SAD moramo biti svesni da je tržište demokratsko, da velike korporacije imaju moć samo zato što mi kupujemo njihove proizvode. To je jedini razlog njihovog postojanja. Ako, na primer, odbijemo da kupimo Najk proizvode zato što ih proizvode robovi u Indoneziji, i pošaljemo pismo Najk korporaciji u kojem im kažemo da je to razlog zbog koga ne želimo više da kupujemo njihove proizvode, i to uradi veliki broj osvešćenih ljudi, ova korporacija će morati da promeni uslove poslovanja ili će ostati bez posla. Mi u Americi ustali smo svojevremeno protiv aparthejda u Južnoj Africi: bojkotovali smo kompanije koje su ga podržavale, i one su odustale od aparthejda. I ima mnogo, mnogo takvih primera. Zato se iskreno nadam da možemo stvari okrenuti, jer ova imperija, ova tajna imperija je i ekonomska imperija. Kao ekonomsku imperiju možemo je uvek poraziti, i to samo ukoliko smo svesni da kad god kupimo neki proizvod mi zapravo glasamo.

Rekli ste da svako ima priliku da se izdigne na viši nivo svesti ali kako, ako smo okupirani medijskom propagandom kakvu imamo danas.
– Pa pogledajte šta vi radite. Mislim da je veoma ohrabrujuće da prvi put u ljudskoj istoriji svi na planeti mogu da razgovaraju sa svakim, sa malim izuzecima. Čak i duboko u Amazonu i na visokim Himalajima ljudi koriste satelitske telefone i internet, tako da po prvi put mi zaista razgovaramo jedni sa drugima. Uprkos činjenici da su mejnstrim mediji u vlasništvu velikih korporacija i pod njihovom kontrolom, postoje mnogi alternativni mediji: internet, mobilni telefoni, svi ti radio-programi, magazini, blogovi. Imamo mnogo prilika da se izrazimo kako nikad ranije nismo mogli. Kada je otkrivena Gutenbergova štampa, iznenada jedan takav medij nije bio više samo u rukama katoličke crkve koja je do tada sve kontrolisala, jer su samo katolički sveštenici do tada mogli da pišu i kopiraju tekstove.  Iznenada Gutenbergova presa je mnogima dala mogućnost da mogu da pišu i kopiraju tekstove. A pogledajte danas: internet, mobilne telefone, e-mejlove, blogove… Zato sam ja optimista.

Diplomatski šamar: Beograd šokiran retorikom i zahtevima Angele Merkel Debakl Borisa Tadića

Diplomatski šamar: Beograd šokiran retorikom i zahtevima Angele Merkel

Debakl Borisa Tadića

Velièina slova: Decrease font Enlarge font
Svevi¹nji, poslednja diplomatska nada: Boris Tadiæ, molitva za severno Kosovo  i kamione preko pet tona koji ne podle¾u carinskom pregledu

Svevi¹nji, poslednja diplomatska nada: Boris Tadiæ, molitva za severno Kosovo i kamione preko pet tona koji ne podle¾u carinskom pregledu

Photo: Vesna Anðiæ

Politièki uragan koji je u vidu Angele Merkel protutnjao Beogradom ostavio je za sobom u ru¹evinama dosada¹nju politiku aktuelnog srbijanskog re¾ima, a njegove kljuène aktere u potpunom ¹oku. Iako je prvobitnu potpunu paralizu misli i akcije naknadno smenila kanonada, za domaæu upotrebu namenjenih, poruka predsednika i njegovih èau¹a, na delu je samo jo¹ jedan beznade¾an poku¹aj da se verbalnim egzibicionizmom prikrije oèigledno uru¹avanje Tadiæeve kule od karata, godinama unazad graðene na temelju zazdanim od jeftinih politièkih la¾i i obmana

Nema panike, zar ne vidite moj osmeh: Sonja Liht u ulozi Tadièevog bensedina

Photo: FoNet/Zoran Mrða

Dva dana nakon prvobitnog ¹oka koji je meðu akterima srbijanske politièke scene usledio po odlasku nemaèke kancelarke iz Beograda, usledila je prava lavina poruka re¾imskih glasnogovornika koje karakteri¹u poku¹aji relativizacije vi¹e nego jasnih poruka koje je Merkelova javno saop¹tila, ali i najavom povlaèenja zvaniènog Beograda u mraènu mrzovolju i po svoj prilici neku vrstu predizborne samoizolacije.

Dok je ¹okirani predsednik danima tragao za sopstvenim viðenjem najnovijeg pora¾avajuæeg razvoja dogaðaja, mnogobrojni, njemu odani minsitri, ambasadori, politièari susednih dr¾ava, kvazianalitièari i biv¹i ambasadori, juri¹om su, preko stranica srpske ¹tampe, pohitali u frontalni napad na znaèenje i znaèaj poruka koje je Merkelova saop¹tila, tra¾eæi prostora za njihovo slobodno interpretiranje. Prva je u tom e¹alonu nastupila Tadiæeva miljenica Sonja Liht izjavom da je “upskos tvrdom stavu Angele Merkel kandidatura Srbije do kraja godine zagarantovana”.

Gostujuæi na DS-B92, Lihtova je poruke nemaèke kancelarke nazvala “spiskom ¾elja”, od kojih se nekima mo¾e izaæi u susret, a o nekima se mora ozbiljno razgovarati. Na istoj talasnoj du¾ini na¹ao se i Ivo Viskoviæ, Tadiæev ambasador u Berlinu, èovek koji je na to mesto do¹ao tako ¹to je svoj profesionalni kredibilitet ¾rtvovao na oltaru Jeremiæeve “pobede” u UN. Viskoviæ smatra da Nemaèka od “Srbije oèekuje ne¹to ¹to nije politièki realno – da se odrekne Srba na severu i da ka¾e pri¹tinskim vlastima da doðu sa svojim institucijama, a to je crvena linija ispod koje nijedan politièar ne mo¾e da ide”.

Dok je srspki ambasador u Berlinu davao intervju u Beogradu, njegov ¹ef Vuk Jeremiæ se obreo u Banjaluci gde je u tandemu sa Miloradom Dodikom poruèio da neæe pristati na dvostruke ar¹ine koje meðunarodna zajednica primenjuje prema Srbiji. Nad “svetskom nepravdom” uèinjenoj Srbiji lamentirao je i Bo¾idar Ðeliæ, èovek koji je od pomahnitalog Jeremiæa preuzeo poslove evropskih integracija, rekav¹i da “zahtev za ukidanjem institucija nije u skladu sa evropskim demokratskim principima”.  Ne¹to koèoperniji bio je dr¾avni sekretar u Minstarstvu za Kosovo Oliver Ivanoviæ koji je poruèio da stav Nemaèke jeste za respekt, ali da “mi pre svega imamo srpski ustav, srpske nacionalne i dr¾avne interese i oni su za nas ideje vodilje”.

Opreznije stavove izneo je jedino biv¹i ambasador u Parizu Predrag Simiæ koji je za uslove koje je u Beogradu izrekla Merkelova, a koji se tièu ukidanja paralelnih institucija i pro¹irenja delovanja Euleksa na celu teritoriju Kosova, reako da nisu novi, ali da “iznenaðuju jer su stigli br¾e nego ¹to je bilo oèekivano”.

Nije valjda da æete nam zabraniti ¹verc: Boris Tadiæ rukama poku¹ava da objasni Angeli Merkel veliku tajnu srpske ekonomije

Photo: BETA

Posle nekoliko dana æutanja napokon se oglasio i sam Boris Tadiæ, podsmeha vrednom izjavom da Srbija ima “prirodno pravo da postane èlanica EU”. I dok su se oni pismeniji graðani s pravom pitali o filozofskim izvorima predsednikove ideju o postojanju prirodnog prava za èlanstvo neke dr¾ave u jednoj meðunrodnoj organizaciji, Tadiæ je od svojih sunarodnika ponovo zatra¾io podr¹ku za “politiku koja te¾i EU, ali i podrazumeva èuvanje dostojanstva Srbije i njenih graðana, na¹eg identiteta i postojanja na Kosovu i Metohiji” kojom æe kako je naglasio pobediti “novi talas defetizma i nesportskog duha”.  Ne negirajuæi znaèaj stavova zvaniènog Berlina, Tadiæ je njihovu ozbiljnost ubla¾io porukom da je sa Angelom Merkel dogovorio nastavak “dijaloga o spornim piranjima”.

Da upalim sveæu za Ahtisarijev plan: Boris Tadiæ u potrazi za Martijem koji bi nam danas dobrodo¹ao, ba¹ kao i plan Z-4,  nesmotreno odbijen

Uprkos interpretacijama zvaniènog i poluzvaniènog Beograda jasno je da je Angela Merkel samo javno potvrdila ono ¹to je veæ bilo jasno u trentuku kada je Goran Had¾iæ bio u avionu za Hag – da je kosovsko pitanje stavljeno na vrh liste prioriteta koji Srbiju oèekuju do kandidature za èlanstvo u EU. Naknadna nagaðanja o moguænosti pregovora oko nivoa saradnje koju Srbija treba da uspostavi sa Kosovom plod su lepih ali nerealnih ¾elja Beograda, koje je mo¾da bilo moguæe uvrstiti u dnevni red pre skoro dve godine, ali nikako nakon ¹to je kosovski uslov ojaèan javnim izno¹enjem od strane Merkelove i kredibilitetom zvaniène nemaèke politike. Jedina nejasnoæa u pogledu iznetih stavova ostala je po pitanju moguænosti da Srbija uz neke manje ustupke dobije formalnu kandidaturu bez datuma pregovora do kraja godine, ¹to bi srbijanskom re¾imu predstavljalo kakvu takvu slamku spasa pred predstojeæe izbore, ali takva kandidatura za Srbiju su¹tinski ne bi predstalvjala korak napred na putu ka EU.

Kada je u proleæe  2008. godine podr¹ku srpskih glasaèa pridobio njihovim svesnim obmanjivanjem o moguænosti realizacije politièke formule “I Kosovo i Evropa”, Tadiæ je jasno kalkulisao procenom da bi do narednih izbora mogao dA dobije status kandidata i datum pregovora tako ¹to æe u odgovarajuæem trenutku u Hag isporuèiti Ratka Mladiæa i Gorana Had¾iæa. Istovremeno, re¹avanje kosovskog pitanja trebalo je odlagati u nedogled, po moguænosti do ulaska Srbije u EU kada bi ucenjvaèki potencijal Beograda u odnosu na Pri¹tinu znaèajno porastao. Iluziju da Srbija u EU mo¾e da uveze zamrznuti konflikt pojaèavalo je nekritièko povlaèenje analogije sa sluèajem Kipra, uprkos opredeljujuæoj èinjenici da su nezavisnost Kosova priznale 22 kljuène èlanice EU, a nezavisnost severnog dela Kipra nijedna!

Sve smo mogli mi, samo da ste Srpkinja sa Kosova: Tadiæ se jada Merkelovoj

Photo: BETA

Pored pogre¹nih osnovnih postavki, znaèajan èinilac strategije Beograda postalo je, za evropsku perspektivu Srbije, potpuno irelevantno odsustvo konsenzusa unutar EU po pitanju Kosova. To ¹to zahtev za priznanjem nezavisnosti Kosova nije mogao da se pojavi kao formalni uslov same Unije nijednog trenutka nije znaèilo da je tako ne¹to nemoguæe prilikom opredeljivanja svake od 22 èlanice koje tu nezavisnost priznaju.

Kada je poku¹aj  neekvivalentne politièke trgovine ha¹kim beguncima definitivno propao, postalo je jasno da ni od politike “i Kosovo i Evropa” neæe mnogo toga ostati. Sada je Nemaèka na dnevni red stavila politièku formulu “Kosovo pre Evrope” u kojoj æe Srbija morati da uradi sve izuzev da formalno prizna nezavisnost svoje nekada¹nje ju¾ne pokrajine. Situacija se, nakon poslednjih incidenata na severu Kosova, uprkos povr¹nim uveravanjima beogradskih i nekih evropskih kvazianalitièara, dodatno pogor¹ala na ¹tetu Srbije èak toliko da bi se slobodno moglo reæi da incidenti nisu bili uzrok veæ posledica strate¹ke nemoæi Srbije koja postoji jo¹ od 1999. godine i kapitulacije Milo¹eviæevog re¾ima pod bombama NATO saveza.

Ironija sudbine je htela da formalni, u su¹tini beznaèajan ustupak Beogradu u pogledu priznavanja kosovske nezavisnosti, postane jedini rezultat politike koja je praznu formu pretpostavila ¾ivotnoj su¹tini i koja je ¾ivotu u la¾i podredila stvarne nacionalne interese i evropsku perspektivu Srbije. Ne treba, meðutim, imati iluzije u to da æe kljuène èlanice EU insistirati na po¹tovanju teritorijalnog integriteta Kosova i da Srbiji u pogledu zahteva za punom normalizacijom (sa izuzetkom formalnog priznanja i razmene diplomatskih misija) neæe biti èinjeni nikakvi ustupci.

A dan je tako lepo poèeo: Angela i Boris, friends

Photo: BETA

Ono ¹to bi graðane Srbije i evropske partnere najvi¹e trebalo da zabrine jeste oèigledno odsustvo odluènog voðstva i ideja unutar Tadiæevog re¾ima i to u trenucima kada se njegova politika, jasnije nego ikada, oblikuje izmeðu èekiæa EU i nakovnja domaæe javnosti koja se godinama hranila samoobmanjivanjem i uzgajanjem la¾nih predstava o sopstvenoj neupitnoj ispravnosti i uroðenoj pravednosti. Vreme je dalo za pravo onima koji su tvrdili da Tadiæ nema ni hrabrosti niti intelektualne i moralne snage za otklon od jevtine demagogije i kalkulantske politike kojom je svojim sunarodnicima uzalud protraæio èetiri dragocene godine ¾ivota. Umesto ¹to od svojih politièkih poverilaca tra¾i podr¹ku za jo¹ jedan mandat politici koji je unapred osuðena na propast i odsutvo rezultata, Tadiæ bi u interesu srpskog dru¹tva trebalo da odstupi po¹to je suvi¹e vremena proveo na Andriæevom vencu za ono malo dobrih stvari koje je uèinio, ako je takvih uop¹te i bilo. Njegova ostavka kao predvodnika koji simbolizuje politiku koja je do¾ivela potpuni debakl, postala je najvi¹i nacionalni interes i uslov dalje evropske perspektive Srbije.

———- Forwarded message ———-
From: Jeremija Krstic <krstic.jeremija@gmail.com>
Date: 2011/3/8
Subject: Pocelo ispunjavanje uslova za pocetak pregovora sa Siptarima!
To: info@eparhija-prizren.org

Priština provocira Beograd: Neizvestan početak razgovora

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/122168/Pristina-provocira-Beograd-Neizvestan-pocetak-razgovora

Artemijevi monasi napadnuti Molotovljevim koktelima

http://www.vesti-online.com/Vesti/Hronika/122040/Artemijevi-monasi-napadnuti-Molotovljevim-koktelima

Artemija hoće da izopšte iz crkve

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/122273/Artemija-hoce-da-izopste-iz-crkve

Odbor Srpske pravoslavne crkve (SPC) za Kosovo i Metohiju najavio je da æe protiv monaha Artemija, zbog nepo¹tovanja odluka najvi¹ih crkvenih instanci, biti preduzete adekvatne crkveno-kanonske mere, a prema reèima koordinatora Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske Velibora D¾omiæa, to bi moglo biti li¹enje mona¹kog èina, pa i izop¹tenje iz crkvene zajednice.

 

Bogoslu¾enje u „katakombi“ u Beogradu

 

„Za Artemija kazna bi mogla biti li¹enje mona¹kog èina i vraæanje u red svetovnjaka ili privremeno ili trajno izop¹tenje iz crkvene zajednice, a za jeromonahe, sada¹nje svetovnjake bi to znaèilo privremeno ili trajno izop¹tavanje iz crkvene zajednice“, rekao je D¾omiæ povodom te najave, ali i sve uèestalijih pretvaranje privatnih objekata u „crkve i katakombe“.
D¾omiæ, meðutim, ka¾e da u ovom trenutku niko sa sigurno¹æu ne mo¾e da tvrdi kada æe protiv monaha Artemija i ra¹èinjenih jeromonaha, odnosno svetovnjaka biti pokrenut crkveno-sudski postupak, jer je to pitanje iskljuèivo u nadle¾nosti njihovih nadle¾nih episkopa. Postupak pokreæu episkopi nadle¾ni za teritoriju na kojima su oni nastanjeni, kazao je D¾omiæ.
Ra¹èinjeni vladika Artemije je, uprkos zabrani, nastavio sa redovnim èinodejstvovanjem u crkvi u ¹umadijskom selu Ljuljci.

 

 

On je, kako je navedeno u saop¹tenju Odbora za KiM, pored la¾nog predstavljanja i samotitulisanja imenom episkopa ra¹ko-prizrenskog, nastavio da ¹iri neistine i neosnovano anatemisanje svih koji se ne sla¾u sa njegovim tumaèenjem pravoslavlja, kao i da unosi duh nemira, duh nerazumnog pona¹anja, duh la¾ne revnosti za veru, duh razbijanja sabornosti. Najzad, monah Artemije i njegovi sledbenici pretvaraju stanove u verske objekte za molitvu, a poslednji takav sluèaj se dogodio u nedelju u sred Beograda, navodi se u saop¹tenju Odbora za KiM.
D¾omiæ obja¹njava da pripadnicima klera, dakle, episkopima, sve¹tenicima i monasima, nije dozvoljeno da bez blagoslova nadle¾nog arhijereja podi¾u hramove ili da, u privatnim stanovima, otvaraju bogoslu¾bena mesta kao svojevrsne „parasinagoge“. Za takve prestupe, sveti kanoni i druga va¾eæa crkvena pravila predviðaju najstro¾e kazne, kazao je D¾omiæ.
Kada je reè o pretvaranju privatnih stanova u „crkve i katakombe“ na „potezu“ su dr¾avni organi, kazao je D¾omiæ, jer je, kako je rekao, to pitanje regulisano dr¾avnim propisima koji su u ovom sluèaju, grubo prekr¹eni.
D¾omiæ je uveren da æe ta „beogradska Artemijeva katakomba“ vrlo brzo biti zatvorena kao ¹to se veæ u nekoliko sluèajeva na Kosovu i Metohiji i digodilo.
Napomenuv¹i da je tu reè o dve vrste prestupnika, D¾omiæ je objasnio da nadle¾nost nad njima u prvom stepenu imaju eparhijski crkveni sudovi, a u drugom i poslednjem stepenu Veliki crkveni sud SPC.
On je ukazao da postupak poèinje odlukom nadle¾nog episkopa da se protiv poèinioca crkvenih prestupa pokrene postupak i nalogom eparhijskom crkveno-sudskom tu¾iocu da, na osnovu dokaza, pristupi pisanju optu¾nice. Prema njegovim reèima, optu¾nica se sa dokazima dostavlja eparhijskom Crkvenom sudu, a sud je dostavlja onome na koga se ona odnosi. Optu¾eni ima pravo da u roku od 14 dana dostavi svoj odgovor. Ukoliko odbije da dostavi odgovor, a primi optu¾nicu, pravila propisuju da optu¾eni priznaje krivicu. Ukoliko optu¾eni odbije da primi optu¾nicu, Crkveni sud æe mu postaviti zastupnika po slu¾benoj du¾nosti, kazao je D¾omiæ i dodao da je crkveno-sudski tu¾ilac du¾an da u optu¾nici predlo¾i neku od propisanih crkvenih kazni.

Subject: Jedno neobično pismo! < Dobro došli na Internet prezentaciju srpske dijaspore Date: Fri, 26 Aug 2011 23:56:15 -0400

From: dusan.rmus@sympatico.ca
To: bobanpg64@yahoo.com; bristic@rogers.com; mokuc40@yahoo.com; jovo-vera@rogers.com; komatinaboris@yahoo.com; acaperic76@yahoo.com; aleksa@gmail.com; j42n@yahoo.com; dusan.nankovic@gmx.de
Subject: Jedno neobièno pismo! < Dobro dosli na Internet prezentaciju srpske dijaspore
Date: Fri, 26 Aug 2011 23:56:15 -0400

https://dijaspora.wordpress.com/2011/07/29/jedno-neobicno-pismo/Dragi moji , danas otvorih dverisrpske i saslusa nekolko U-tubes, cuh jaukeSsrba iz Srbije, opet GEJ parada! Opet Borisova izdaja! Molim vas koji ste od pera pomozite da se taj idiot skloni, dok nije kasno. Sa frau Merker trabala je razgovarati Dr. Smilja Avramov, a ne Boris Tadic. Merkerovava dovodi novi GESTAPO na KIM, kojeg sam ja dobro zapamtio, a Karl Savich je to lepo dokumentovao….Prof. Avramov, treba da otvori istoriju i pokaze svetu dokle je ESTAPO stizao i sta je radio..,

Фонд Слободан Јовановић Билтен број 27

Фонд Слободан Јовановић
Билтен број 27
 

Руска култура на Балкану:

Русија je постала највећи иконостас на свету

Матија Бећковић

Реч Матијe Бећковићa у Котору на изложби „Руски уметници између два рата у Србији, Црној Гори и Боки Которској“. Прошао је цео век како нема ни Цара ни Царске Русије ни Краља ни Краљевине Југославије, али има Србије има Црне Горе има Боке Которске, има уметности и културе, а култура је оно што остаје после свега. Вера у уметност је вера у вечност и вечне вредности, а та вера се обистињује и на овој изложби. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Војводина:

Драго Његован: Пресуда Кепиру је ругање праву и правди!

Интервју Фонда

Фонд Слободан Јовановић је интервјуисао др Драга Његована поводом пресуде мађарског суда којом је Шандор Кепиро, и поред сведочења очевидаца ослобођен кривичне одговорности за учешће у новосадској рацији 1942. године. Шандору Кепиру је коначно поново суђено у Мађарској, али је ослобођен због недостатка доказа, иако се током суђења појавио сведок који је тврдио да је очевидац Кепировог издавања наређења убијања неколико десетина људи током новосадске рације. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Грчка и ЕУ:

Спасавање Грчке је само нова пљачка

Синиша Љепојевић

Најновији, хитни, пакет Европске уније (ЕУ) финансијског спасавања Грчке је, у ствари, само нова пљачка пореских обвезника не само земаља евро зоне и намиривање приватних банака грчких кредитора. И не само грчких него и оних који су несмотрено, под политичким притсцима, кредитирали и Ирску и Португалију. Суштински проблеми европске интеграције и евра као симбола тог пројекта су остали и, напротив, постају све дубљи и дубљи. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

 

Безбедност:

НАТО разара безбедност Србије

Иван Нинић

Суштина Споразума о безбедности информација између Србије и НАТО-а огледа се у потреби да се „легализује“ проток информација које НАТО ионако већ добија од српских служби безбедности и режима Бориса Тадића. То је „превентиван“ потез НАТО-а како би се свака будућа власт у Србији обавезала на достављање поверљивих података, и како би се у том погледу предупредио „лов“ неког новог „Перишића“ који може да баци љагу на активности шпијуна са Запада који вршљају Београдом. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Историјско упозорење:

Србија као тевтонски Авганистан

Радован Калабић

Поучени горким искуством из два рата немачки стратези су схватили да груба сила не представља поуздан инструмент за експанзионистичке и освајачке планове. Зато се прибегло суптилнијим методама и новој терминологији. Група од седам европских научника израдила је 1997. Пројекат европске регионализације. Текст који следи објављен је поводом поводом посете немачке канцеларке Ангеле Меркел Београду, на 130-ту годишњицу од потписивања Тајне конвенције. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Криза у Грчкој:

Грчка побуна – сахрана или ваксрс демократије ?

Слободан Рељић

Улазак у Грчку тог претпоследњег дана јуна Лета Господњег 2011. подсетио ме је на неке слике с крајам осамдесетих које сам скоро био заборавио. Тако су тог јутра, на пространом платоу – на коме су избледиле линије које су некад тако прецизно и сугестивно делиле аутомобиле, аутобусе и камионе, па EU citizens од осталог простог европског и иног света – стајале десетине друмских превозних средстава. Можда се то могло изразити и стотинама. Тешко је у анархичним порецима правити прецизне процене. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Србија, Косово и ЕУ:

Обавезно другачију политику!

Душан Пророковић

Зарад чега Србија данас жртвује Косово? Србија данас није чланица ЕУ, не зна се када ће бити, и како ће унутрашње уређење ЕУ изгледати ако и када Србија стигне до пуноправног чланства! Ако ЕУ уопште преживи надолазеће геополитичке ломове и стратешка престројавања-војна и привредна!? Србија диже руке од Косова због виртуелног напретка у процесу приступања једној међународној организацији! ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Историјско подсећање:

Освета историје

Драган Милосављевић

Као и пре 60 година Немци ће прво у Загреб, да би газили по тепиху од цвећа. А онда ће експедиција ући у Бели Град. И зато логично се намеће питање. Да ли ће се, за који дан, Србима историја поновити као по ко зна који пут недовољно савладана лекција. И да ли је уопште учитељица спремна да их пусти у виши разред, без обзира што су крваво бубали и добијали по прстима. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Реституција имовине:

Поводом Предлога закона о реституцији

Јован Б. Душанић

Подсетимо се да су бивши власници, односно њихови наследници, у законски прописаном року, Дирекцији за имовину поднели више од 100.000 пријава за враћање одузете имовине, од којих и неколико хиљада и из иностранства (највише из Мађарске, Немачке и Аустрије). На бази пристиглих пријава, Пореска управа је извршила процену имовине која се потражује и, према тој процени, њена најнижа вредност премашује износ од 100 милијарди, а највиша 225 милијарди евра. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Либија:

Лицемерје и очај Запада у Либији

Синиша Љепојевић

Неочекивана и по свему судећи на брзину изнуђена одлука Америке и још “тридесетак западних и арапских земаља” да као “легитимну власт у Либији признају побуњеничку екипу, Транзициони национални савет, је пре свега знак очаја и панике Запада. После четири месеца свакодневног бомбардовања, разарања земље и наоружавања побуњеника НАТО није успео у основном циљу – свргавању пуковника Гадафија и, у основи, званично најмоћнија војна алијанса је суочена са поразом, не од Гадафија него од својих политичких лидера. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

 

Својинска политика:

Атак на српскe оранице!

Иван Нинић

У медијима је ових дана актуелизовано једно од горућих проблема српског аграра, а то је начин на који је „демократски“ режим, потпуно незаконито распродао десетине и стотине хиљада хектара најплоднијих ораница на територији северног дела Републике Србије. Српску земљу су на „мала врата“ окупирали хрватски и домаћи тајкуни, али и поједине стране компаније које су активно учествовале у процесу приватизације. У томе је посебно допринео некадашњи министар за приватизацију и функционер ДС-а Александар Влаховић… ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Економска политика:

Дестимулишуће стимулације

Радивоје Огњановић

Свака прича о опоравку привреде и делотворности економских стимулација је лажна прича и слуђивање убогог народа. Штетне последице масовне монетарне и кредитне експанзије, као и потпуно промашене целокупне макроекономске политике се не могу избећи. Једини избор који економска власт има је следећи: да ли ће се држава са последицима промашене политике суочити добровољно и одмах тако што ће престати са илузионистичком политиком, или ће се са промашеном политиком наставити све до коначног и потпуног економског слома. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Држава и демократија

Демократе и српска држава

Предраг Ђукнић

Демократија се кртикује и због осредњости коју ствара приликом изједначавања својих грађана, а из угла контрареволуционара попут Берка поткопава се њен духовни темељ индивидуализам и егоизам чиме се губи њена могућност да окупља народ у заједницу. Питање критике демократије данас је отвореније више него икада. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Држава и слобода:

Србију ће ослободити “трећепозивци”

Станимир Трифуновић

Након признања независности јужне српске покрајине, однос ЕУ је и коначно постао огољено једноставан и директан, и у основи је представљао континуитет арогантне искрености исте према међународном капацитету Србије. Тој злокобној идеји је под ноге бачен идентитет, територијални интегритет и напослетку врхунска национална вредност – Слобода! ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Демократија и либерализам:

Либерална демократија и страх

Дарко Панић

У нормативном смислу, политички систем демократије, путем својих механизама и институција као што су конституционализам, владавина права, подела власти и политички плурализам штити и јача безбедност својих грађана као и њихову политичку аутономију. Ипак, ствари нису тако идиличне у политичкој реалности. У извесној мери демократски принципи постају предмет политичке манипулације којима прети опасност прерастања у обичну идеолошку флоскулу. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Смисао избора:

Избори за неупућене

Драган Крсмановић

Савремена политичка филозофија покушава да убеди потенцијалне гласаче да „и власт има право на незадовољство“. Дакле за постојеће стање, које је без сумње лоше, није одговорна власт. Кривци су увек имагинарни и скривени иза крупних речи или је то неконструктивна опозиција. А они који су руководили министарствима, у чијiм је рукама био државни буџет, који су одлучивали о кредитима и концесијама, јавним набавкама, квотама и ко зна чему још. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Значај материјалне истине:

О новим законским решењима парничног поступка

Милан Јанковић

Предлог новог ЗПП-а презентиран је у форми предлога на званичном сајту и упућен је на јавну дискусију. Отворена питања се не смеју занемарити у превеликом настојању да се по сваку цену и на сваки начин «убрза« поступак. Он се може учинити бржим, али на промишљен начин, са мером, при чему, сасвим сигурно, се не сме другостепени суд обавезати императивно у ком ће року донети одлуку. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Хашки трибунал:

Суђење Историји

Драган Крсмановић

Без сумње, велика већина грађана Србије сматра Међународни кривични трибунал за кривично гоњење лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права почињена на територији бивше Југославије од 1991.године (код нас познат као „Хашки трибунал“) политичким судом. Грађани Србије сматрају да је овај суд формиран да би омогућио политичку и правну верификацију последица „ратова за југословенско наслеђе“ у коме је по вољи међународних моћника, а оружјем наше дојучерашње браће и сународника, српски народ распарчан… ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Национална култура:

Тестамент Арчибалда Рајса

Драгана Трифковић

Све што остаје од речи за крај је бескрајно хвала др Арчибалду Рајсу за све што је учинио за Србију и нека му је вечна слава. Таквог пријатеља Србија никада ни пре ни после њега није имала. А што се тиче вере нашег пријатеља у будућност Србије, јасно је да се она била неупоредива са свим тим ситним душама који су је уништиле и које и данас то раде. Рајс је своје срце завештао Србији, али изгледа да је оно на крају бачено у прашину и згажено. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

ЕУ и Косово и Метохија:

Зашто ЕУ подржава зло на Косову и Метохији?

Зоран Влашковић

Скоро нико од политичара у Србији не проговара о Косову и Метохији чињенично, нико о томе да проговори у Бриселу, УН-у, Савету Европе, ОЕБС-у … Основна ствар је да ЕУ, САД, Немачка, Британија, Француска… на Косову и Метохији подржавају зло, антицивилизацију, антидемократију, противправо… Зашто Београд ћути о затирању Срба? ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Немачка и Косово и Метохија:

“Нова Европа” би јефтино најскупљу српску реч

Вукашин Милеуснић

Прошло је готово недељу дана од када је командант КФОР-а, Ерхард Билер скандалозно оптужио Србе да не држе обећања, при том безобразно делећи лекције из „европског“ бонтона. Дрски Немац је још једном потврдио да је КФОР преузео улогу окупатора, а не мировне мисије из Резолуције 1244. Генерал Билер је кривце за дестабилизацију севера Космета одмах пронашао… ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Осиромашени уранијум:

НАТО и даље убија на Косову и Метохији

Зоран Влашковић

Северноатлантска алијанса званично признала да је у бомбардовању 1999. године изручила 31.000 уранијумских пројектила (10 тона). Руски извори говоре о 90.000, а српски о 50.000 уранијумских пројектилa. На Космету 112 места са уранијумским пројектилима. Због сумњи да су оболели од леукемије и других малигних болести у своје земље враћено више од 280 војника КФОР-а. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Косово и Метохија:

Потпаљивање косовске апокалипсе

Драган Милосављевић

НАТО прогласио спорне граничне прелазе за зону под својом контролом у којој ће корстити бојеву муницију. Влада одједном хоће да подели одговорност са скупштином за катастрофалне плодове својих прегвора у Приштини и подлегању притисцима Вашигтона. Па ако Ал Каида може бити легална власт у срушеној Либији Гадафија, зашто не би Тачијеве убице и трговци органима жртава били „голубови мира“ једне нескривено сатанистичке политке… ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>> 

Српска имовина на КиМ:

Србија има тапију на 58,8 % земље КиМ

Зоран Влашковић

На основу података из катастерских књига, од 10`886 квадратник километара површине Косова и Метохије Србија има тапију на 58,8 % земље. Албанци су узурпирали више од 80 % српске земље. На КиМ 14,7 милијарди тона лигнита , или 76 % одсто укупних резерви угља у Србији. Резерве олова и цинка 51 милион тона. Огромно је узурпирано богатство од којег Срби и Србија немају никакве користи, иако су његови законити власници. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>> 

Насиље на северу Косова:

Насиљем до “косовског царинског печата”

Приредио: Душан Ковачев

Приштинске власти покушале су ангажовањем својих “специјалних снага” да заузму контролне пунктове на северној граници Покрајине. ЕУЛЕКС се поводом тога не чује, а КФОР се не меша. Преговори Министарства спољних послова Србије са Приштином су прекинути, а контролни пунктови горе, изјавио је Зоран Влашковић, новинар “Јединства” из Косовске Митровице и сарадник Фонда Слободан Јовановић. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>> 

Судбина отетих:

Трага се још за 525 несталих Срба на КиМ

Зоран Влашковић

До сада идентификовано и породицама предата тела 339 несталих Срба и неалбанаца. Шеф централне криминалистичке истражне УНМИК јединице, Малколм Старк марта 2004. године потврдио да је на Космету било 144 логора за Србе и после два месеца је необјашњиво смењен. Ко су киднапери? ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Север Косова:

Мирис “Олује” на Косову

Милан Дамјанац

Сав се српски отпор свео на молбе и преклињања српских властодржаца да им не траже да признају Косово сада, већ након избора. Сви смо сведоци најновијих дешавања на северу Космета и покушаја албанских специјалаца да, уз помоћ КФОРА, успоставе власт такозване косовске државе и на том простору Космета. Било је и више него очигледно да ће до овог сценарија доћи пошто је отцепљена територија Србије увела ембарго на српске производе. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>> 

Гора и Горанци:

Гора – лето напунило села

Зоран Влашковић

У току летњих месеци у 19 горанских села на Шар планини три пута је више становника него у осталим месецима у години када овде остане 9.000 -10.000 сталних житеља. Нигде више толико контрастa, модерног и старог. Свадбе и весеља у сваком селу. Одани Србији. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>> 

Насиље на северу Косова:

Мирољубива политика и преговарачке муке

Милан Дамјанац

“Црвена линија” од које, како су властодршци више пута поновили, нећемо одступити је захтев да се ствари врате на почетно стање, дакле пре акције РОСУ. Тек уколико се тај захтев спроведе, даљи преговори са Приштином биће могући. Уместо тога, наши су прихватили усмени договор (што је и разумљиво пошто знамо да се Западњаци ни писмених договора не држе; али јесте неозбиљно) којим су добили шарену лажу, а обећали у име Срба са Космета да ће барикаде бити уклоњене. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Граница Србије и Албаније:

Уцртали “границу” фарбом на камењу

Зоран Влашковић

Дуж читаве српско-македонске границе на Шар планини Приштина обележила “границу” фарбом на камењу и новопостављеним бетонским стубићима. Београд не признаје ову ”границу”. На другој страни, бункери према Албанији још увек стоје. Горанци су окружени Албанцима из Македоније, Албаније и са Косова и Метохије. Но, у Гори и у таквим околностима функционише локална самоуправа по српским законима, учи се по наставном плану и програму Србије а Србија је највећа и најприсутнија у горанским срцима. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Балкан и спољна политика:

Балкански “Титаник”

Драган Милосављевић

Његош је рекао: “Ко на брду ак и мало стоји…” Браћо Срби и сестре Српкиње, покушајте да се “попнете на брдо” (и по овој жези) и сагледате досадашње “доказе и чињенице” нагомилане током двадесет година замајавања, посебно од октобарског пуча. Оно што ћете видети као допринос пропасти Србије, уз саучесништво деце комунизма и њихових унука, неће вас развеселити. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>> 

Европа, НАТО и арапске револуције:

Европско лето, после Арапског пролећа

Драгана Трифковић

Узроке озбиљног потреса арапског света, осим економских и социјалних, могуће је потражити у америчкој тежњи успостављања система који они сматрају примереним за све друге земље, тј демократији прилагођеној потребама њиховог виђења светског устројства. По опробаном рецепту, САД са својим европским и НАТО партнерима, врши агресију на друге суверене државе, са чијом унутрашњом политиком немају никаквих додирних тачака, у циљу остваривања сопствене стратегије контроле. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>> 

Запад и савремене револуције:

Твитер у дворишту Империје

Драган Милосављевић

У цунамију насиља који се ових дана сручио на Лондон и све веће британске градове, чији епицентар, онај социјални и расни, нико на Западу не жели да детектује, премијер Камерон прети старијим малолетницима.“Британија” ће, грми, “жестоко узвратити ударац”. А богами и староседеоци острва. Он, јављају светски медији, и прикупља потписе да “парламент укине социјалну помоћ породицама изгредника”. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>> 

Европске интеграције:

Трагедија звана ЕНА

Душан Вучковић

Евроентузијастичка аксиологија једини је преостали механизам одбране наших властодржаца. Председнику државе – психологу, и председници Скупштине – психијатру, најсрдачније препоручујем да мало обнове градиво и присете се шта је Ана Фројд говорила о интериоризацији агресоровог становишта, као једном од најрадикалнијих и најуспешнијих механизама психичке одбране. Лаичким речником, претварање невоље у врлину, један је од људских изума који су стари колико је света и века. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Кандидатура за ЕУ:

Цена кандидатуре

Владимир Митић

Наставак пута ка Европској унији би Србији донео више штете, него користи. Поред тога, ваља подсетити на развој српског друштва у протекле три године, тачније на последице политике актуелне власти, формиране под паролом “Европа нема алтернативу”. Уместо спровођења туђе политике, неопходан је повратак спровођењу политике засноване на поштовању националних интереса. Уместо усвајања европских закона, неопходно је спровођење темељних реформи, у свим сегментима друштва, у циљу његовог очувања и напретка. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>> 

Дијаспора:

Разговор у САНУ: Српска научна дијаспора

Фонд

Одбор за изучавање становништва и Одбор за економске науке Инстиута за друштвене науке САНУ су у Београду 1. јула 2011. године организовали разговор на тему „Српска научна дијаспора“, поводом истоимене књиге проф. др Владимира Гречића, која је објављена 2010. Поред аутора, уводну реч су дали проф. др Млађен Ковачевић и проф. др Благоје Бабић. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>> 

Друштво:

Најкраћа права линија

Миле Милошевић

Прича о култури је заправо врло јединствена, и необична, и незахвално је уопште проговарати, посебно ако човек из опреза није спреман признати слутњу да се увек ради о појави истине бића. Картелизација јесте својствена свакој организационој друштвеној динамици, неизбежна је и ни један је институционални формат не може укинути. У Србији, не постоје две Србије, прва је слаба, а друга је само испразност – сабласт Дерете и друштва, а иза које стоје у себе затворени картел елите или од 1% до 3% становништва. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>> 

Људска права:

Људска права у порцији рокфора

Мила Алечковић Николић

Земља која је вековима оличавала слободу и људска права постала је предводник бомбардовања и то у делу света где је гајила најбољу дипломатију и на којој се базирао управо њен највећи углед. Француска је изгубила сав свој историјски и дипломатски престиж а њен актуелни председник кога је у раној младости чувао и образовао Френк Визнер Старији, направио је од најкритичније нације и јавности на свету бесмислену забављачку масу која је све потиснула… ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>> 

Друштвени трендови:

Мегатрендови историје Срба

Миле Милошевић

Савремено историјско исцрпљивање Срба на Балкану одвија се посебно насилно и истрајно задњих 20. година кроз сукцесивне фазе, да би оне остале неуочене као плански посебно конструисане кампање, које у својој завршници понављају увек изнова истоветни сценарио разарања. Заповест садашње историје Србима, без икаквог ресентимента за југословенским пројектом, јесте да одбране саму своју способност стварања културе живота, која може стварати самостално стварати и такве пројекте као што је Држава. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>> 

Црна Гора:

Црна Гора – земља Џедаја?

Милан Дамјанац

Црна Гора, некадашња „српска Спарта“; Црна Гора, српска држава која је чувала српско сећање у најтежим временима. Црна Гора, постојбина српског великана владике Његоша. Шта се, побогу, догодило са том и таквом Црном Гором? Бежање од сопственог идентитета у други патолошка је појава, али није непозната. Но, ту смо где смо, или што би рекао прост свет- „из ове се коже не може“. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>> 

Црна Гора:

Попис становништва у Црној Гори 2011. године

Драган Петровић

Попис становништва у Црној Гори одржан 2003. показао је да упркос све више израженом сепаратистичком профилу Ђукановићевог режима у тадашњој СР Југославији, српски идентитет највећег дела православног становништва републике још увек има доминантан карактер. Од 95 % грађана који су се тада изјаснили по питању националности, њих 32 % је навело да су Срби, а више од две трећине целокупног становништва је навело да говори српским језиком. Овоме треба додати да је преко 70 % грађана навело да су православне вероисповести. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>> 

Унутрашња политика:

Театар апсурда или иронија судбине

Небојша Бакарец

Тадић је дете суперобразованих и у односу на њега супериорних родитеља. Лажни дисидент, човек танке биографије до 2004. године, политички манекен, пријатне спољашњости. Од 2004. све то је допуњено једном неподношљивом председничком логорејом и умишљеношћу човека без својстава, уверењем да је човек за велика дела, да је велики мудрац и државник. О Ђиласовим родитељима не знамо ништа. Много је мање сујетан и умишљен од Тадића и делује много аутентичније. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>> 

Трибина:

Односи Русије и Европе

Драган Петровић
У понедељак 27 јуна у Великој сали Руског дома у Београду, одржана је научна трибина – округли сто, посвећена односу Русије и Европе, поводом издавања књиге др Драгана Петровића „Русија и Европа“. На трибини су учествовали проф. др Момчило Сакан, проф. др Божа Михајловић, проф. др Мила Алечковић, др Стевица Деђански, др Горан Николић, и др Драган Петровић. Након почетног излагања, учесници скупа су одговарали на постављена питања из публике. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>
 

О Фонду

Фонд Слободан Јовановић је основан у Београду 26. септембра 2008. године у част и славу академика Слободана Јовановића. Фонд упознаје јавност са делом, визијама и стремљењима, овог, деценијама забрањеног и неправедно запостављеног великана српске научне мисли. ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТ »

Препоручите нас својим пријатељима и проследите им наш билтен

Ако вам текст билтена није читљив, подесите компјутер на ћирилицу

 

Фонд Слободан Јовановић – Билтен број 27
(+381)11 20 30 110, Страхињића Бана 4, 11000 Београд, Србија
http://www.slobodanjovanovic.org/ | kontakt@slobodanjovanovic.org

ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ СРЕДЊОЕВРОПСКЕ Успење Пресвете Богородице, 28. август 2011.

ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ СРЕДЊОЕВРОПСКЕ

Успење Пресвете Богородице, 28. август 2011.

www.eparhija-srednjoevropska.org

www.sok-aktuell.org

 

 

 

Прослава Успења Пресвете Богородице у Химелстиру

 

 

 

Данас у Химелстиру: Епископ Г. Константин причешћује вернике.

 

 

 

(ХИЛДЕСХАЈМ-ХИМЕЛСТИР) Његово Преосвештенство Епископ средњоевропски Г. Константин служио је данас Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Успења Пресвете Богородице у Химелстиру код Хилдесхајма уз саслуживање протосинђела Сергија (Параклиса), манастирског игумана, јереја Бошка Јањића из Касела и епархијског ђакона Александра Перковића из Хилдесхајма.

 

 

 

Након Свете Архијерејске Литургије, Преосвећени Владика је пререзао славски колач и осветио славско жито.

 

 

 

Галерија слика:

https://picasaweb.google.com/105816506182021601658/28201102#

 

 

 

Садашње здање манастира Успења Пресвете Богородице и епархијског центра купила је 1978. тадашња Епархија западноевропска од Евангеличке цркве. Постојећи храм прилагођен је потребама православног богослужења и живописан. Године 1979. храм је осветио Епископ западноевропски Г. Лаврентије, а у чину освећења узели су учешћа и Митрополит дабробосански Владислав и Епископ шумадијски Сава. При манастиру је 1992. основана црквена општина и парохија, коју данас опслужује настојатељ манастира, протосинђел Сергије (Параклис). На територији манастирске парохије живи око 2.000 припадника Српске православне цркве.

 

 

 

 

 

 

 

Информативна служба

Српске православне епархије средњоевропске

Serbische Orthodoxe Diözese für Mitteleuropa

Obere Dorfstraße 12

D-31137 Hildesheim-Himmelsthür

SOKAKTUELL@aol.com

PSOVKE, UVREDE I DENIGRIRAJUĆI IZRAZI SU ALBANSKI ARGUMENTI ZA NJIHOVU AUTOHTONIJU

PSOVKE, UVREDE I DENIGRIRAJUĆI IZRAZI

SU ALBANSKI ARGUMENTI ZA NJIHOVU AUTOHTONIJU

 

Ovih dana, Albanac prof. dr Bahri Brisku objavio je u Skadar na albanskom jeziku knjigu POLEMIKË lidhur me falsifikimet shkencore kundra shqiptarëve të Kapllan Buroviqit (POLEMIKA u vezi naučnih falsifikata Kaplana Burovića protiv Albanaca). Ovo nije njegova prva “polemika” sa akademikom, prof. dr Kaplanom Burovićem. Još 1959. godine ovaj Albanac iz Ulcinja polemizirao je pred sudom u Tetovo sa našim Akademikom, a u svojstvu glavnog svedoka Optužnice UDB-e protiv Akademika Burovića, tobože za njegovu neprijateljsku propagandu protiv narodne vlasti, socijalizma, bratstva i jedinstva jugoslovenskih naroda.

Pošto je Akademik izdržao jugoslovenski i albanski zatvor od 43 godina, ovaj B.Brisku ponovo “svjedoči” protiv našeg Akademika, ovaj put preko enverovskog lista JEHONA Br. 10, Tirana, maj 1993, tri stranice tog lista velikog formata i sitnog sloga. Dok je u Tetovo optužio Akademika za veliko-Albanca, koji jugoslovenskim oblastima hoće da stvori Ve-e-eliku Albaniju, u Tirani (JEHONA) optužuje Akademika da je protiv te Ve-e-elike Albanije, ali da će on, B.Brisku, sa njegovim kolegama i uz pomoć Amerikanaca i NATO razbiti Berlinski zid i stvoriti super Veliku Albaniju.

Evo konkretno što kaže i u njegovoj najnovijoj “polemici”: “Amerika nam spasi od velike tragedije Kosovo i ona će nam pokazati gdje su nam etničke granice i do gdje je bila i bitće Albanija…ovo je istorijski testamenat, koji će se uz pomoć Boga i realizirati, kao što nam se realizira pozitivni natalitet do 30 po hiljadu godišnje. Ovo niko drugi nema ne samo na Balkanu, već je rijedak i u Evropi! Veliki Bog čini čuda i divne stvari!”

Prilikom ovog novog “svjedočenja”, iz 1993. godine, kao dokumenta, činjenice i argumenta da su oni, Albanci, autohtoni, Iliri, pa i Pelazgi, naveo je sijaset njegovih psovki, uvreda i denigrirajućih izraza, naravno i laži, klevete i falsifikate, optužbe, prijetnje i provokacije (prava antologija bljuvotina i blasvemiranja), zbog čega ga Akademik bacio na sud u Ulcinju, gdje je ovaj Bahrija “junački i muški” priznao da je lagao, pa je zamolio Akademika Burovića da mu oprosti. I Akademik mu oprosti sa izjavom: “Ne tužim ga da biste ga kaznili zatvorom, jer sam lično izdržao zatvor za sebe i sve Ucinjane. Tužim ga samo – za ovu njegovu izjavu. Dajte mi kopiju zapisnika sa njegovom izjavom da priznaje da je u tom njegovom “intervjuu” lagao, da su neke laži tog “intervjua” dodali oni iz redakcije lista, te da mi se izvinjava i moli me da mu oprostim, kao i da priznaje da je i pred sudom u Tetovo lagao protiv mene!…Oprošteno mu bilo sve.”

Umjesto da mu bude zahvalan, ovaj Bahrija je ovih dana objavio novu antologiju psovki, uvreda i denigrirajućih izraza, kleveta i laži, falsifikata i optužbi, pretnji, provokacija protiv Akademika Burovića, bez presedana u istoriji čovječanstva, za što su ga srdačno pomogli i instruirali njegove kolege iz Albanije, što i sam “pošteno” priznaje.

U ovom napisu sakupio sam iz njegove paskvile od 264 stranica samo neke od tih psovki, uvreda i denigrirajućih izraza, koji se ponavljaju sa stranice na stranici, često i po 3-4 puta na istoj stranici. Laži, klevete i falsifikate nastojaću da sakupim i objavim kojom drugom prilikom.

Napominjem da ovaj visoko-obrazovani Albanac, koji nosi i naučna zvanja profesor i doktor, dodjelena od Prištinskog universiteta Ibrahima Rugove, ne poznaje kako treba ni albanski jezik i pravopis. Ja mu to nisam dirao, ali sam u prijevodu, zbog jasnoće, bio primoran da ga ispiravim. Umjesto pravog imena Akademika Burovića, B.Brisku tu i tamo – namjerno – upotrebljava i njegove pseudonime Resuli, Resulbegović i dr., dok titulu akademik najčešće mu stavlja u navodnike, jer – pošto ga on za akademika ne priznaje – mora i da nije akademik! One, koji su Kaplanu Buroviću dodjelili titulu akademika, naziva “bozadžijama Stambola”.

 

Strana 5: „rrakaqel psikopati“ (izlapeo psikopata) + „i mendermethanshmi „akademik““ (nedostojni da mu spomenem ime „akademik“) + „senil psikopati“ (senilan psikopata).

Str. 6: (Kaplan) „ky injorant i shitur ka karakter të ulët“ (ovaj prodani neuk ima nizak karakter) + „Buroviqi është aq hipokrit i kalbur“ (Burović je toliki truli hipokrita).

Str. 7: a) „paçavuret e tija“ (njegove krpenjače, smandrljanja, bezvredne knjige).

b) Pošto piše neistinu protiv Akademika, tobože da je on pisao da su Albanci, braća Grvala, postavili vatru crkvi u Dečane i da su tamo spalili i srpsku djecu, dodaje „Kjo e pa vërtete historike dëshmon qartë për manipulime huligane të tija i cili fare lirë e shiti personalitetin e vet“ (Ova istorijska neistina svjedoči jasno za huliganske manipulacije njegove koji je sasvim jeftino prodao svoju ličnost).

Do danas ne samo da Akademik Burović nije ničim demostrirao ma kakvo hiliganstvo, već je – naprotiv – demostrirao i najsuptilniju plemenitost, koju su mu zavidjeli i zavide svi pošteni ljudi. Posebno je demostrirao ovu plemenitost prema albanskom narodu, pa i prema samom Bahri Brisku. Ili nije bilo plemenito što mu je oprostio uvrede, laži, klevete, falsifikate, provokacije, koje mu je učinio 1993. godine preko njegove navedene paskvile?

Ne znamo ni da se ma kome Akademik prodao, ni jugoslovenskoj UDB-i, niti albanskom SIGURIMI-u. Ali, pošto se ovaj bezobrazni Albanac prodao sâm, laže, kleveće i blamira Akademika za to. Kako se zna, svi lopovi svijeta, kad se nađu u škripcu, urliču: “Uhvatite lopova!” i upiru prst u nevina čovjeka.

c) Dok lično piše bezvredne stvari, kojima truje albanski narod šovinizmom i rasizmom prema svim susjedima, Akademikova djela, koja – preko naučne istine – kipte od humanosti i  internacionalizma, pa su digla na noge ne samo albanski narod i susjede, već cio svijet, i preko mora i okeana, da su mu ih objavili i universiteti, i akademije nauka, Bahri Brisku mu ih uvredljivo karakteriše “paçavure” (krpenjače, smandrljanja, fr. turchon), a sa ciljem da od Akademika i njegovih djela odbije čitaoce, zatim i da ga vrijeđa i provocira.

Str. 9: “pseudoshkencëtar” (pseudonaučnik) + “”shkencëtari” kameleon” (“naučnik” kameleon) + djela Kaplana su “fëlliqësira” (prljavštine). Za naučna otkrića Akademika piše da su neistine i “këngë bajate” (ubuđale pjesme).

Str. 10: Naziva Akademika Burovića “”akademik” senil dhe naiv” (“akademik” senilan i naivan) + “shkarravinat që na publikon Kapllan Buroviqi janë produkti i logjikës skizofrene të angazhuara nga qarqet dashakeqëse diskriminuese të rajonit” (škrabotine koje nam objavljuje Kaplan Buroviq su proizvodi skizofrenične logike angažirana od zlonamernih diskriminirajućih krugova oblasti) + “kaq antivlera të poshtra kundër shqiptarëve nuk kanë botuar as armiqtë më të spikatur të popullit tonë” (ovoliko niskih antivrednosti protiv Albanaca nisu objavili ni najpoznati neprijateli našeg naroda) + “Kapllan Resulbegoviqi… vazhdimisht llomotit dhe na boton hedhurina…” (Kaplan Resulbegović…stalno trabunja i objavljuje nam smeće…”

Str. 12: “llomotitën si ndonjë manjetofon i prishtë” (trabunja kao kakav pokvareni magnetofon) + Akademikova djela naziva uvredljivo “copa letrash” (parčeta papira).

Str. 13: naziva mu djela “copa letrash që ka shkarravitur në burg” (parčeta papira koja je naškrabao u zatvor) +  u fusnoti 8: “Me injorancë të dëshmuar diletanteske ky (K.Buroviq) përpiqet të mashtrojë publikun e painformuar serb” (Sa osvedočenim diletantskim neznanjem ovaj (K.Burović) nastojava da obmani neinformiranu srpsku publiku).

Str. 22: Kaplan “tregon pafytyrësinë e tij” (pokazuje njegovu bezobraznost).

Str. 25: “na vjen “kulltuq” si surrat në Ulqin…bën tregti me shkundet e tija…” (dolazi nam “s neba pa u rebra” kao strašilo u Ulcinj…trguje sa njegovim otresotinama…).

Str. 30: “Resuli është fare analfabet në fushën e vlerësimeve të veprave të mëdha të Kadaresë…” (Resuli je sasvim analfabeta na polju procenjivanja velikih djela Kadarea).

Str. 31: Kaplanu “na iu janë pjekur kushtet që të shtrohet në ndonjë qendër neuropsikiatrike” (sazreli su uslovi da se pošale u koji nervno psihijatrijski centar) + “i kanë rrjedhur mendët…nuk ka fytyrë” (iscurio mu je mozak…bezobrazan je).

Str, 36: “lugat i dorës së zezë” (vampir crne ruke).

Str. 39: Naziva ga i “bastardi” (bastard).

Str. 41: “ahmak i matufosur” (izlapela budala).

Str. 43: “injorant i kulluar” (destilirana neznalica).

Str. 50: “Resuli është një kurrkush, tenton të na i krip mendët me do profkomania…” (Resuli je niko, pokušava da nam soli mozak sa nekakvim glupostima).

Str. 55: “tip psikopat i dehur me racizëm sllavo-musliman” (tip psikopate opijen sloveno-muslimanskim rasizmom) + u fusnoti: “fiq-firiq antishqiptar” (anti-albanski fićfirić, kicoš).

Str. 59: “përbindësh” (strašilo, čudovište) + “thiu i egër” (divlja svinja) + “karaputan” (crna putana, kurva).

Str. 60: “Buroviqi, për trillime, nënçmime, fyerje, egzagjerime, aludime, shpifje më të ndotura e tjera veti antihumane dhe antiburrërore, nuk ia lëshon askujt udhën” (Burović, za izmišljotine, potcenjivanje, uvrede, preuveličavanja, aludiranja, za najprljavije klevete i druge antihumane i antimuške karakteristike, ne otvara nikome put).

Str. 61: “teveqel” (glupak).

Str. 65: “palaço” (bufon, engl. clown) +  Akademiku kaže “ke humbur çdo veti e cilësi që e bënë njeriun njeri” (izgubio si svaku odliku i karakteristiku koja čovjeka čini čovjekom).

Str. 68: “sharlatan” (šarlatan).

Str. 68-9: intrigirajući i klevećući da Akademik nije napisao u zatvor oko 200.000 stranica rukopisa, koji su 1994. godine prikazani i na ekranu Albanske televizije (a djelimično sada su i objavljeni!), piše: “Është më se e sigurtë që kemi të bëjmë me një shpifës të cilit i kanë rrjedhur trutë” (Više je nego sigurno da imamo posla sa jednim klevetnikom kome je iscurio mozak).

Str. 71: “tip më sharlatanesk” (najšarlatanski tip).

Str. 74: “nisi ofanzivën e botimit të kokërdhijave të tija të shpifjeve më flagrante” (poče ofanzivu objavljivanja njegovih brabonjaka najflagrantnih kleveta).

Str. 82: “vagabond antishqiptar” (protuha, skitnica antialbanska).

Str. 92: Kaplan piše “në mënyrë huligane” (na huliganski način).

Str. 94: “Të është shterrur ndërgjegjja fare dhe tani leh si qeni në hënë” (Sasvim ti je presahla savjest i sada laješ kao pseto na mjesec).

Str. 95: “rrugač i droguar racist” (drogirani rasistički uličar).

Str. 96: “i droguari injorant” (drogirani neznalica).

Str. 100: “shpif duke kërmuar erë të keqe të padurueshme” (kleveće bazdeći nepodnošlivi smrad).

Str. 104: “matrapaz” (špekulant, spletkaš).

Str. 107: “kreten” (kreten, idiot) + „bandit i tërbuar me ideologji sllavokomuniste-raciste“ (pobjesneli bandita sa slovenokomunističkom i rasističkom ideologijom).

Str. 108: „debidus dashakeqës“ (zlonamjerni debil).

Str. 110: “bandit”.

Str. 117: “analfabet”.

Str.120: “rrugaç i dëshmuar për faqezi dhe armik i përbetuar i kombit shqiptar” (uličar osvjedočen crnog obraza i zakleti neprijatelj albanske nacije).

Str. 123: “bërllok septik”  (septičko bunjište).

Str. 127: “huligan sadist” (sadistički huligan).

Str. 131: “rrakaqiel” (čovjek koji ne zna što govori).

Str. 135: “më i pamoralshmi dhe më laperi” (najnemoralniji i najveći odrpanac, koji govori prljave riječi).

Str. 136: “shkrimet e tija kundërmojnë erë të rëndë nevojtoresh” (njegovi napisi bazde od teškog smrada nužnika).

Str. 147: “mashtrues i destiluar” (destilirani obmanjivač).

Str. 154: U svetu “nuk gjendet më kund më rrotsame se ti” (ne može se naći drugde veća pička materina od tebe) + “populli i merr (veprat e K.Buroviqit) se sado kudo iu nevojiten jo me fshi duart ose me fshi prapanicën!” (narod uzima (djela K.Burovića) jer koliko toliko i gdegod trebaju mu ili da brišu ruke ili da brišu zadnjicu!).

Str. 155: Kaplan je “i sëmurë rëndë nga psikopatia që tani i ka kaluar në skizofreni!” (teško bolestan od psikopatije koja mu je sada prešla u skizofreniju!).

Str. 161:  “kam menduar që enkas për Kapllan Resulin të ndërtojmë një kafaz çeliku me qelq që nuk i shpon plumbi dhe me e shti në atë kafaz si Ajmanin!” (mislio sam da posebno za Kaplana Resuli izgradimo jednu čeličnu krletku sa staklom koje ne probija kuršum i da ga stavimo u tu krletku kao Ajmana!).

Str. 163: “kameleon”.

Str. 167-8: Kaplan je “diletant dhe mediokër…që ka humbur si thiu në thekër…që i bie kavallit pansllavist dhe grekofob” (diletanta i mediokritičan…koji je zalutao kao svinja u raž…koji svira na panslovenskom i grčkofobskom duduku).

Str. 174: “flliqan” (prljavko).

Str. 179: “sharlatan ambicioz” (ambiciozni šarlatan).

Str. 181: u naslovu poglavlja: “Sadist antikosovar” (Antikosovski sadista. Pod kosovcima smatra samo Albance.)

Str. 188: “mafioz i diskredituar” (diskreditirani mafijaš).

Str. 206: “pisi” (gljibavko).

Str. 145: “i cakatur në mend” (kucnuk u mozak).

Str. 250: “maskara pa yrnek” (besprizorni zlikovac).

Ove psovke, uvrede, laži, klevete, izrazi anti-etički i antikulturni, antihumani i antimuški, ne svjedoče samo patološku zavist ovog Albanca, Bahri Brisku, prema Akademiku Buroviću i njegovom stvaranju, njegovom velikom doprinosu ne samo u istoriji albanskog naroda (Akademik je od samih Albanaca proglašen za heroja i Mandelju Albanije za njegovu herojsku borbu, bez presedana, protiv socijal-fašističke klike Envera Hodže i Ramiza Alije!), već i u oblasti nauke i kulture (Njegov roman IZDAJA je od samih Albanaca proglašen za remek djelo albanske proze svih vremena, dok njegove albanološke teze osvojiše svijet!). Sve to svjedoči prije svega patološku mržnju i slijepo neprijateljstvo ovog Albanca prema našem srpsko-crnogorskom narodu, njegovo šovinističko i rasističko vaspitanje, nadahnuće i raspoloženje. Sa druge strane, one su nepobitan dokaz flagrantne provokacije za lično obračunavanje, koje se čini Akademiku, a da bi vlasti ovako našli opravdanje za njegovo likvidiranje, pošto su im propali bezbrojni pokušaji, atentati, u zatvor i van zatvora, da ga likvidiraju. Kako se zna, albanska mafija mu je od vremena prouzrokovala infarkt miocardis, a 2009, prilikom spaljivanja sred Tirane njegovih 4 izdanja novih knjiga, učiniše sve da mu izazovu i drugi infarkt.

Preko svega, ova besprizorna lajanja ovog Albanca nisu samo njegova, već i čitave klike, od vremena nazvane i od njihovog duhovnog vođe, führera Envera Hodže – “bandë e zezë, kriminale dhe e urryer nga i gjithë populli shqiptar” (crna banda, kriminalna i omražena od čitavog albanskog naroda).

Treba znati da ove psovke i uvrede Brisku Bahrije protiv našeg Akademika nisu izraz nezahvalnosti albanskog naroda, već lično ovog kriminalca, njihovog autora, a preko njega i čitave buržuaske inteligencije albanskog naroda, one crne bande, koja – nadojena ekstremnim nacionalizmom, šovinizmom i rasizmom – od vremena proganja našeg Akademika, zlostavlja ga i terorizira svakojakim zločinima. Svaka čast izuzecima!

Ilija VUĆIJAKOVIĆ

Рафал на слави у Мушутишту

недеља, 28. авг 2011, 16:17 -> 17:07

Рафал на слави у Мушутишту

 

Из непосредне близине рушевина храма Свете тројице у Мушутишту, зачуо се рафал из аутоматске пушке, док их је група прогнаних Срба из тог села обилазила, поводом празника Велика Госпојина.

Рафал из аутоматске пушке зачуо се из непосредне близине села Мушутиште док је група прогнаних Срба обилазила порушени храм у том месту, поводом празника Успења Пресвете Богородице, сазнаје КИМ радио.

Musutiste-Kosovo.jpg
Рушевине храма Свете тројице у селу Мушутиште (Архивска фотографија)

Ову информацију КИМ радију је потврдио један од расељених Срба који су данас посетили Мушутиште, Милорад Арсић.

Према његовим речима пре почетка литургије у непосредној близини црквеног дворишта зачула се рафална паљба.

„Пре него што је служба почела, док смо палили свеће из правца гробља које се налази у непосредној близини и које смо такође планирали да обиђемо зачуо се рафални пуцањ. Полиција је била са нама, јер смо ми тамо отишли са пратњом, али они на те пуцње никако нису одреаговали“, казао је Арсић.

Група од педесетак расељених, празник Велике Госпојине обележила је на рушевинама храма посвећеног Успењу Пресвете Богородице. Литургију је служио отац Александар Нашпалић.

Долазак расељених у Мушутиште обезбедило је Министарство за Косово и Метохију. Портпарол КПС-а за призренски регион за КИМ радио је рекао да нема информације ни о каквој пуцњави у Мушутишту.

Сви Срби из села Мушутиште у општини Сува Река протерани су у јулу 1999. године. Црква Успења пресвете Богородице у овом селу подигнута је 1315. године и минирана је одмах по доласку снага КФОР-а.