Šiptari spremaju oluju a Srbija žuri da naplati Srbima dugove i poreze na Kosovu

Podrazumevano Šiptari spremaju oluju a Srbija žuri da naplati Srbima dugove i poreze na Kosovu

Bolna i gorka istina ali zaista sada na Kosovu i Metohiji je jedini narod na svetu-SRBI koji zato što ostadoše na njemu sa žive za kaznu dobiše TRI harača a to su Šiptati,Euleks i Tadićeva nemilosrdna vlada.
Dok Šiptari uveliko glancaju cevi od pušaka i teškog nauružanja i spremaju prvo da gurnu Euleks da zavede harač na sever Kosova.Tadićeva vlada svoj ograničeni uticaj na sever Kosova koristi da utera svoja dugovanja pa su ovih dana uvodili višečesovne restrikcije strujom zato što jedan deo naroda nije podmirio neplaćene račune.
Ne bi ovo uopšte bilo strašno da ovih dana nisu Šiptari pokušali da zauzmu elektro mrežu na sever Kosova i to uopšte ne kriju već najavljuju u svim svojim novinama da će sprečiti Srbiju da prodaje struju Srbima na Severu Kosova.A još žalosnije je od svega ovoga da kada neki Srbi na Kosovu koji se greju na struju i koji već sada duguju po pedesetak
hiljada dinara kažu da ih uopšte nije briga što će šiptari da spreče Srbiju i zauzmu elektro mrežu jer misle da neće biti gori od Tadića.
Tadićev greh na Kosovu i Metohiji je neoprostiv jer nije podvukao jasnu crtu između sirotinje i bogatih.Tako da sirotinja na Kosovu moraće ili da umre ili da ode ili da krene putem kriminala da bi opstali.Da prose nemaju šanse jer ih ima previše. – IZVOR KRSTARICA

Werbeanzeigen

U LIBIJI UHIĆENO 12 HRVATSKIH PLAĆENIKA

http://www.vecernji.hr/vijesti/u-libiji-uhiceno-17-hrvatskih-placenika-clanak-322705

КАНЦЕЛАР СР НЕМАЧКЕ ЊЕ Ангела Меркел (Амбасада СР Немачке у Београду, ЊЕ Волфрам Маса, 11.000 Београд, Кнеза Милоша 74-76)

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11080 Земун, Магистратски трг 3    – Teл. 3077-028, vladarsk@gmail.com; vladaukninu@gmail.com

Бр. 1376/11  – 30. 08. 2011 (7519. година по српском календару)

 

КАНЦЕЛАР СР НЕМАЧКЕ

ЊЕ Ангела Меркел

(Амбасада СР Немачке у Београду, ЊЕ Волфрам Маса,

11.000 Београд, Кнеза Милоша 74-76)  

Ваша Екселенцијо,

И овог пута понављамо – знамо да кријете од јавности писма Владе Републике Српске Крајине у прогонству. Ипак их упућујемо, јер су им садржаји дубоко обавезујући за државнике – посебно за премијера Немачке. Наша писма ће сведочити пред историјом – о нама и о Вама. О Вама – зато што не уклањате последице антисрпског деловања немачких државника крајем двадесетог и почетком двадесетпрвог столећа. Ви добро знате, да су они наставили програм немачких држава из времена Првог и Другог светског рата, кад су Срби  осуђени на биолошко истребљење и кад су у оба рата за Србе отворени концентрациони логори смрти, а српске државе биле окупиране? Ви знате, да је међународна заједница обавезала Немачку, да не користи оружане снаге ван Немачке, а Ваши претходници су ту међународну обавезу прекришили и послали немачку војску да обави ваздушну агресију на Србију и Црну Гору – 1999.

Знате, није да не знате, да је Немачка, најангажованије, разбијала СФР Југославију од 1990. до 1995. и да је одобрила Хрватској да прогна до 800.000 Срба из Републике Српске Крајине и Хрватске, да лиши Србе свих грађанских права и да им заплени сву покретну и непокретну имовину.  Такав поступак хрватске државе је истоветан поступку Немачке у време Адолфа Хитлера, кад је Ваша држава убила део Јевреја, део затворила у концентрационе логоре, а део прогнала у друге земље – запленивши им сву имовину. Ви знате, да је приватна својина неотуђива светиња и да се на њеном поштовању заснива демократија савремене цивилизације. Но, Немачка дозвољава Хрватској – да не уважава Србима право на приватну имовину и омогућује Хрватској, да ту имовину (станови, куће, предузећа, пољопривредна имања, радионице…) уступи породицама хрватске националности – као што је Адолф Хилтлер јеврејску имовину уступао немачким породицама. Хрватска се понаша према Србима како је то Немачка чинила према Јеврејима и Ромима, а Немачка, и поред тога, кандидује Хрватску у чланство ЕУ!

Немачка је најважаванија чланица ЕУ и најуважаванија европска чланица НАТО-а, те Ви знате како чланице НАТО-а реагују кад се појаве у некој држави знаци недемократског деловања – с могућом појавом кршења људских права и тероризма. А у Хрватској – не само да се појављује кршење људских права, него је оно увелико усавршено, а Ви, и поред тога, Хрватску кандидујете за чланство у демократској ЕУ! Довољан је увид у основне законе Хрватске, па се уверити – да је то законодавство усмерено ка ускраћивању људских права Србима (појединачних и колективних), што би морало да узнемири и УН, и ЕУ, и ОЕБС, па и НАТО – јер се НАТО декларише да брани људска права и демократију.  А узнемиравање је међународна обавеза, јер је Хрватска (коришћењем свог законодавства) одузела Србима приватну својину – а та својина се може вратити српској породици само на основу споредног закона, који уопште не третира неотуђиво право на имовину. Хрватски општински и државни органи могу вратити Србима куће, станове, предузећа и пољопривредне поседе само уз одлуку да се српској породици одобри државна помоћ (Хрвати то изражавају речју „скрб“). Стотине Срба је доживело, да им у општинама саопште, да не могу добити своју кућу, јер не испуњавају услове по „Закону о подручјима посебне државне скрби“ – бр. 57/11 („Народне новине“, Загреб, 25. мај 2011). Значи, хрватска држава је одузела приватну имовину свим прогнаним Србима из Републике Српске Крајине и Хрватске (до 800.000 лица), а може им је вратити само на основу цитираног закона о државној помоћи. Ова чудна помоћ је у овом закону у Поглављу „VI ПРОВИДБА И НАДЗОР“, Чланак 29. Али, садржај овог члана, унапред, онемогућује Србима, да се користе најављеном државном помоћи (милостињом), јер се набрајају личности које се не могу користити овим правом: „(1) Права из овога Закона, не могу остварити особе:

1.                              које су правомоћно осуђене за казнена дјела против човјечности и међународног права,

2.                              које су павомоћно осуђене за казнена дјела против Републике Хрватске,

3.                              против којих је покренут поступак за казнена дјела против Републике Хрватске до правомоћности судске одлуке“.

Срби који су суђени и који су провели у затвору неколико година нису могли добити своју имовину, јер им то онемогућује тачка 1. и тачка 2. Члана 29. овог закона. Кад власници поседа упозоре службенике у Хрватској, да нису они једини власници зграде и пољопривредног поседа, него да су то и остали чланови породице (тако је записано у катастру), они им одговарају – да постоји решење. Упућују домаћине, да се судски раставе од супруга, да деца остану у домаћинству са супругама и онда ће супруга и деца добити своју непокретну имовину!

Против десетина хиљада Срба су хрватски полицијски и судски органи расписали потернице, те тај огроман број Срба нема право на своју имовину, јер тачка 3. Члана 29. прецизира – да право на имовину не могу остварити они „против којих је покренут поступак за казнена дјела против Републике Хрватске до правомоћности судске одлуке“. Такође, имајте у виду, да се имовина може одузети само судском одлуком, али то за Хрватску не важи – то се Србима чини и на основу обичног закона о државној помоћи појединцима и друштвеним организацијама.

Видите, да би овакво кршење људских права у Хрватској требало да дигне на ноге Међународну заједницу. Хрватску треба спречити и приморати на демократски однос према припадницима спрске нације. У Вашој држави се реагује на сасвим други начин – Хрватска се цени као демократска држава и кандидује се за чланство у ЕУ! Такав однос вуче корене из два светска рата, кад су немачке државе осудиле Србе на биолошко истребљење. Део такве политике, Немачка и друге државе Запада спроводе и данас. То се види и на примеру имовине Срба на Косову и Метохији. Зашто Ваша држава и ваша војска (на пример) не омогуће враћање станова и кућа Србима у Приштини, где су живели до окупације у броју од око 30.000? Ето, то питање није тешко, а враћање приватне имовине на Косову и Метохији је и Ваша обавеза. Наравно, Ваша обавеза је, да се оконча окупација српског Косова и Метохије и да Ваша држава и Ваше савезнице повуку срамно признавање „Државе Косово“. Ако Ви то не учините, Ваша Екселенцијо, учиниће то један од Ваших наследника у Берлину – будите у то уверени.

С обзиром да државни органи Немачке не сарађују с Владом Републике Српске Крајине у прогонству, ово писмо је отворено – и сведочанство је пред ИСТОРИЈОМ.

 

Милорад Буха, премијер                             Дипл. инг. Рајко Лежаић, председник Скупштине

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ

11080 Земун, Магистратски трг 3 – Србија – Бр. 1375/11  – 29. август 2011. године

Тел. 3077-028; vladarsk@gmail.com

С  А  О  П  Ш  Т  Е  Њ  Е

– Амерички амбасадор Питер Галбрајт обавестио Владу да није било хрватске војне победе у РС Крајини – 1995 –

(Влада и Скупштина РС Крајине у прогонству упућују прекор редакцијама медија, јер од фебруара 2005, не објављују крајинска саопштења. Ово је тешко огрешење о националне и државне интересе и кршење је новинарског кодекса).

Истина о разбијању Југославије и прогону српског народа из Републике Српске Крајине и Хрватске, од 1990. до 1995, искрсава и јавно мњење у свету ће схватити – да је Хрватска, за ове злочине геноцида, била упућена и помагана од чланица ЕУ и НАТО-а. Да то није тако, не би амерички амбасадор у Хрватској, Питер Галбрајт, честитао хрватској армији на победи – сликајући се на хрватском тенку – у време кад су ти тенкови убијали и прогонили српско цивилно становништво из Репбулике Српске Крајине – 1995. Слика америчког амбасадора на хрватском тенку је требало да пошаље у свет представу о наводној праведној борби Хрватске против српске агресије. Но, истина је била друкчија, јер ју је и Питер Галбрајт (варалица) уткао у свој тајни извештај Влади САД. Написао је, да хрватска војска није победила српску крајинску војску, јер су државници и генерали Крајине, с обзиром да је вишеструко бројнија хрватска војска имала за циљ убијање српских цивила и рушење српских насеља, одлучили да повуку становништво које је било на правцу офанзиве хрватске војске. Хрватска војска је затечене цивиле, најчешће, убијала, а срушила је 1100 српских насеља, уништавајући у њима инфраструктуру. Порушила је више од стотину српских хришћанских цркава и црквених домова, а порушила је и све споменике борцима против фашизма и нацизма у Другом светском рату. Такав поступак хрватске државе није узнемирио ни САД, ни Велику Британију, ни Немачку, ни Француску, ни Турску… и ниједну чланицу Европске уније и НАТО-а. А све владе ових земаља се заклињу (како то изјављује и бивши председник Владе Британије, Тони Блер), да им је обавеза да уклоне тероризам и недемократски третман према народима и друштвеним заједницама у свету. Но, то је само изговор, јер државе Запада чине све, да прибаве корист у другим државама, те војно интервенишу – намештајући у свакој од земаља жртава неку превару, којом представљају ту земљу диктаторском, терористичком и опасном за светски мир. Тако су чланице НАТО-а изрежирале и спровеле пресељење Шиптара с Косова и Метохије у Македонију и Албанију, а то приказале јавном мњењу – као терор Србије и Црне Горе над Шиптарима. И, наравно, обавили су ваздушну агресију на Србију и Црну Гору – побили цивиле, порушили мостове, фабрике, болнице, стамбене објекте… и обећале су суверенитет и територијални интегритет Србије на Косову и Метохји. Обећање нису оствариле земље Запада, него су окупирале Косово и Метохију и успоставиле колонијалну администрацију – састављену од представника шиптарског народа, који су огрезли у криминалу, злочинима и убијању људи ради узимања њихових органа за болнице на Западу. Та шиптарска колонијална администрација је прогнала око 80% српског и ромског становништва с Косова и Метохије и чланице НАТО-а се нису забринуле. Нису предузеле ништа да уклоне последице овог злочина геноцида. Не дозвољавају да се на дневни ред Савета безбедности укључи обавеза враћања прогнаних Срба и Рома на Косово и Метохију. Чудно! Шта би на то рекао Тони Блер?

Све је као по сценарију Гебелса, који је само пионир данашњих стратега за пропаганду Запада. Ето, Срби Крајишници су прогнани из своје земље 1995. године – у броју до 800.000, а ниједна чланица НАТО-а није предузела ништа да се они врате и да им се врате куће, станови и имања, те да им се плати ратна штета. НАТО трпи тај хрватски злочин геноцида над Србима. Зашто? Можда би Тони Блер могао да одговори на ово питање, јер је о Блеру снимљен филм, у којем је оправдана његова одлука о бомбардовању Србије и Црне Горе и о окупацији Ирака и Авганистана. Можда би Блер могао да закључи, да би требало бомбардовати и Хрватску – јер је прогнала стотине хиљада становника Републике Српске Крајине и Хрватске?

Да ли би Тони Блер био уверљив – кад би објашњавао да етничко чишћење Срба није злочин геноцида, него хуманитарни гест?

 

Милорад Буха, премијер                             Дипл.инж Рајко Лежаић, председник

Скупштине РС Крајине

 

Обраћање народима света – Мoамер Гадафи, Угњетени људи света, борба је почела!

Савремени свет  

Обраћање народима света

 

Мoамер Гадафи
петак, 26. август 2011.
Угњетени људи света, борба је почела!

Не очајавајте, помоћ је скоро ту. Знате ли да је данас Ноћ предодређења?[1] Она је боља од хиљада других ноћи, она је судбина, када су небеса хиљаду пута више отворена за ваше молитве.

Гледајте шта се догађа у Америци! Зар смо их ми гађали нашим ракетама? Не, они су дошли и туку по нама, 64 удара по Баб ал-Азизији, која је сада разрушена, а ја сам на крају морао да напустим свој дом, где су они убили толике невине људе. Али ја никада нећу напустити Либију и исход те борбе је – или победа, или смрт.

Вама у Сједињеним Америчким Државама: Ја нисам ваш вођа. Ако се налазите у тој пропалој држави, требало би да се спремате да је напустите. Идите у Венецуелу! А ако останете, пратите мог заменика, духовног вођу и министра Луиса Фаракана (Louis Farrakhan). Послушајте га – он ће знати да вам каже све што треба знати о развоју догађаја.

Вама у Европи: Будите спремни да се удавите у догађајима и клеветама. Премало вас се подигло. Ви ћете морати одговарати за последице, а најбољи међу вама треба да иду у Африку. Идите у западну Африку. У северној Африци више није безбедно, сада када је цели регион постао бојно поље. У западној Африци моћи ћете да се скућите и нађете добар посао.

Вама у Србији: Ви сте прави пријатељи Либије, и ви сте уз мене. Не очајавајте, пацови су окачили заставу само на једну зграду од милион. Ви можете изрезати заставу од зелене тканине, у размери 2:1 – и то је ваша застава, застава народне власти, наде, истине и будућности.

Свима вама у свету, који подржавате истину, слободу, Џамахирију – окачите ту заставу на милионе кућа, аутомобила. Зелена застава је ваша и припада свим масама света. У зору народне власти и краја влада̂, ми смо изабрали зелену заставу и учинили његову боју и размере једноставним за све. Изаберите било коју зелену боју! Изрежите га један напрема два, и окачите свуда, носите са собом!

Ускоро ће се зелена застава вијорити широм света, како владе буду падале јер су изневериле своје народе, док сам ја лично учинио више од свих њих. Они су служили разним господарима. Они никада нису имали намеру да служе народу, никада! Они су туђе власништво. Они ништа не раде за вас. Игноришите их, и они ће нестати. Припремите се, образујте комитете, отворено или тајно, покрените своје месне матабе,[2] како би се сусретали и размењивали информације. Планирајте пут напред. Зелена застава припада свима вама.

Џамахирија[3] је будућност, свуда. Мноштво самоуправних заједница, народни конгреси и народни комитети. Зелени комитети – ту да предводе, бране, разобличују, позивају и показују пут народне власти. Све то пише у Зеленој књизи – прочитајте је, копирајте је, поделите је са другима. Користите своје сопствене системе комуникација, не ослањајте се на непријатеља! Направите своје сопствене комуникације! Преузмите ресурсе у своје руке, немојте се плашити моћи, владајте њом! То је ваша моћ, ваше богатство, и ваше оружје, које су владе, банке и војске отеле од вас.

Не можете тражити од других да вас представљају. Не можете лоповима поверити своје богатство. Не можете захтевати од других да се боре и гину у ваше име, да вас бране. То ја ваша човечанска одговорност, и када ово учините, свет ће постати слободан, организован по систему џамахирије, а слобода, срећа и изобиље постаће доступни свима.

Епоха влада приближава се крају и они се боре за ваздух. Они очајавају. Они су банкротирали, не само финасијски, они су банкротирали морално, религијски, образовно, интелектуално и идејно, и за њих нема пута напред. Они се налазе пред пропашћу. Та пропаст је добра за народе света, који се пате јер нису слободни.

О, добри народе света, знај да Ислам није оно што вам представљају незналице које од молитве праве јавну представу, а у стварности служе шејтану. Ислам, то је покоравање вољи Алаха, једног Бога целог човечанства. Ово је ноћ молитве. Ваше молитве биће услишене. Сви сте ви Муслимани, који се молите и не стављате никога испред Алаха.

Људи Босне, многи од вас су заведени, многи Арапи су бескорисни и слаби. Српски народ, који су Хришћани, као и други, могу бити ближи Богу. Постоји само један Бог. Тај Бог је са истином, где год се она налазила – читајте Куран да би знали истину и не слушајте оне који хоће да вас заведу. Јер ако је Бог са вама, ко може да вам се супротстави?

Какав Шеријат тражите мимо онога који већ имамо, јер ја сам први преточио Куран у Друштвени закон у Џамахирији. Тражите Шеријат неправде? Тлачења? Кукавичлука? Убиства? Лудила? Дроге? Је ли Шеријат то, што диже наоружане пацове, и допушта има мучења, силовања, крађу? Не! То није Шеријат, то игнорише све што пише у Курану.

Молитве ће бити услишене. Више од четрдесет армија кренуло је против мене само зато што сам говорио истину, само зато, што лоповима нисам дао да мимо мене прођу у Африку. Африци сам обећао да је нећу издати. Обећао сам свету, милионима који ме носе у срцима, да ћу се борити до краја.

Не верујте њиховим трубама! Ко год слуша трубе, чини грешку. Имате своје матабе, где можете добити информације, састајати се и просуђивати. Не обраћајте пажњу на њих. До сада би требало да вам је јасно. Ватра је вода, вода је ватра. Знајте да је будућност ваша, владе су готове, а нова епоха народних маса се приближава, као што и предвиђа Зелена књига.

Ја вас чујем. Многе ваше поруке долазе до мене. Не могу вам одговарати појединачно, али делима ваш бол. Неки од вас су толико потресени лажима последњих дана, да су чак размишљали о самоубиству. Не! Никада, самоубиство није опција, не када се налазимо пред великом победом. Цена ће бити висока, али не смемо посустати.

Видим вас, Африканци, широм света, чак и у Аустралији, ваше слике долазе до мене. Видим вас како скупљате новац да помогнете источној Африци. Белци су они који су донели ове проблеме и одсекли нас од наше браће и сестара, којима је потребна наша помоћ. Хвала вам на молитвама! Али сачувајте свој новац! Боље га употребите борећи се против ових угњетача!

Образујте међу собом зелене комитете, састајте се тајно или јавно! Закуните се на верност Зеленој повељи! Проучите Зелену књигу! Региструјте своје народне конференције, охрабрите друге широм света, спремите се за будући светски конгрес о злочинима против човечности, имате шест месеци да се спремите.

Март следеће године може постати највећи народни конгрес, а ви то можете да остварите. Спремите се већ сад! Направите интернет страницу – такву, да на њој буду набројани сви злочини. Док се ми боримо да одбранимо своју земљу, ви се борите на бојном пољу истине, јер оловка је моћнија од мача.

Неки од вас су дошли до наше западне границе, али морате да се вратите. Имате породице о којима морате да бринете. Сада је пут слободан, али НАТО неће дозволити мир. Они се плаше примера Велике Џамахирије. Они могу уништити наше материјалне успехе, али не могу уништити истину. Што више буду покушавали, то ћемо их више побеђивати, јер победа је уз народ, никада уз угњетаче.

Хиљаде чекају на различитим станицама, видим вас у Танзанији у Конгу, Гани, Нигерији и многим другим крајевима Африке. Како да пређете пустињу до Либије? Уместо тога, групишите се ту где јесте! Битка изгубљена у Либији доћи ће до вас. Будите спремни за њу. Спремите замке за нападаче. Браните свој кутак!

Афричке владе су слабе. Оне контролишу само неколико градских центара. Они често уопште не служе, и народ живи без њих. Оне вам неће стајати на путу када дође време. Они су сиромашни. Опљачкали су их расисти, колонијалисти, бели лопови са севера. Супротставите им се само ако се они супротставе вама! Будите спремни! Изградите своје матабе! Браните свој континент!

Они могу нападати са својим бомбама, али ми бранимо истину! Они се никад не боре са нама прса у прса. Они су само кукавице, болесни, поремећени, крију се иза машина, јер они никада не смеју изаћи на очи Африканцу један на један. Афричка деца могу да поразе било ког белог плаћеника, зато се они сакривају и, пуни мржње, уништавају издалека.

Не дајте им да вас искориштавају! Будите јединствени! Изградите своју одбрану, јер они долазе код вас, ако успеју да прођу Либију. Ако униште Либију, нападните их с леђа!

Ибегавајте борбу где год можете! Непријатељ жели да нас све заглави на бојним пољима, жели да нас све баци у рат. Афганистан је сада са нама, Ирак је са нама, Венецуела је са нама. Ми хоћемо мир. Ми хоћемо правду. Радите за конференције о злочинима против човечности, користите своје мреже матаба, јер матабе су седишта зелених комитета, идите напред, победа је наша!

(Обраћање Муамера Гадафија 24. августа 2011. године преко сателитског телефона. Превео са руског и енглеског Никола Танасић.)


[1] Ноћ предодређења (Ноћ моћи, لَيْلَةِ الْقَدْرِ, Laylat al-Qadr) је празник који се слави на 27 ноћ Рамазана у част откровења Мухамеду прве суре Курана 610. године у пећини Хира, на планини Дабал ан-Нур. Примедба руског преводиоца.

[2] „Матаба“ је месна заједница и једна од ћелија народне власти у Гадафијевој Либији. Сам Гадафи их описује на следећи начин: „Лингвистички, то је најчасније место. Револуционарно – то је штаб, где се раволуционарне снаге налазе да организују своје дневне, недељне, месечне и годишње планове.) Сусрети и разговори помажу свима да постану самосвесни.) А опет, политички, то је склониште, уточиште, и „melting pot, то је простор слободне земље где се одржавају састанци активиста, слободних побуњеника, љубитеља мира и слободе, угњетаних и ускраћених људи нашег света. (Муамер Гадафи, Зелена повеља,http://www.greencharter.com/files/mathaba.htm). Прим. прев.

[3] Супротно српском колоквијалном изразу за „исламску државу“, „џамахирија“ је лично Гадафијева кованица, игра са арапском речи „џумхурија“ („политеја“, „република“), тако да се истакне народност и масовност (у смислу српског жаргонског „турцизма“ – оно „џумле“) републике и добије нешто што би била „народна република“ или „народна власт“. Пре свега захваљјући неадекватној употреби термина током рата у Босни, код Срба се термин везао за исламистичке поретке попут талибанског Афганистана или Саудијске Арабије, и обично не асоцира на социјалистичке идеје које му леже у темељу. Упореди http://sr.wikipedia.org/wiki/Џамахирија. Прим. прев.

 

Пристигли коментари (57)

Пошаљите коментар

Донирајте НСПМ

[ Почетна страна ]

Lice i naličje besomučne agresije na Libiju i „arapskog proleća“

Lice i naličje besomučne agresije na Libiju i „arapskog proleća“

 

„Hoćemo svu njihovu naftu!“

 

Piše: Marina Raguš

 

Priču o rušenju autoritarnih režima, uvođenju demokratije i boljeg života na tlu afrike, borbi za ljudska prava, moćni Donald Tramp, doskorašnji kandidat za prvog čoveka SAD, razrešio je jednom rečenicom: „Hoćemo svu njihovu naftu!“

Time je i odgovorio na sve dileme preostalog slobodnog, očito lakovernog, pre bi se reklo zastrašenog, dela sveta. Dakle, kartelski rat za naftu je u toku!

Pokušaji nesretnog novinara, koja je razgovarala s Trampom krajem aprila ove godine za Wall Street Journal, da ulepša lice agresivne sile u zalasku bili su bezuspešni. Kolikogod se ona trudila da postavi kontekst „borbe za ljudska prava“ i „Ameriku to košta“ Donald Tramp je poništavao njen trud rečima „Uzećemo im svu naftu i ostvariti ogroman profit!“

Dakle, nafta i profit, sve ostalo je za lakoverne i zastrašene…

Da li ovo znači u situaciji, prevelike američke, pa tako i Unijske zaduženosti, da će sledeća američka administracija dobiti izbore na „ratnim pokličima?

Ćini se izvesnim!

Sve i da govore dručijim, prefriganijim jezikom, „mirotvorcima“ koji ratom donose „demokratiju“ čitaćemo o novim „krstaškim pohodima“ 21. veka!

Da li nas to iznenađuje?!

Naravno, da ne!

Kad se sile „u problemu“ nisu izvlačile ratom?

Nikad!

Tako će biti i sada!

Ništa novo!

Na Zapadu…

Po oprobanom „jugoscenariju“ obaranja Miloševića, zapadne sile i Bilderberg grupa, koja stoji iza svetskog „zamešateljstva“, izvezli su „narandžaste“ revolucije na Bliski istok, i sever Afrike.

Da podsetimo:

U Iraku koji je invazijom platio zbog „osnovane sumnje u proizvodnju hemijskog oružja za masovno uništenje“ (koje, uzgred, nikada nije pronađeno) srušen je Huseinov i postavljen novi lojalni režim zapadnim „kartelskim“ interesima;

Iran su dotakli svojim humanitarnim naporima, pa odustali – dok „situacija ne sazri!“, a polako sazreva!

Početkom januara 2011. godine pobunjeno „mirno stanovništvo“ Tunisa svrgava svog predsednika Ben Alija;

Početkom februara, dakle samo mesec dana posle Tunisa, i predsednika Egipta Hosni Mubaraka. Vredi pomenuti da su strategiji „savremenog ratovanja“ Amerikanci i njihovi zapadni sateliti, dodali novi vid borbe preko Interneta i globalnih komunikacija, koristeći prevashodno društvene mreže. Neko bi pitao: kakvog je to efekta imalo u Egiptu?

Pa, ogromnog-preko 30 odsto stanovništva koristi Internet! Egipat je pravo čvorište svih komunikacijskih kablova, i onima koji su dobri poznavaoci prilika sinula je sjajna ideja „kreiranje revolucije“ preko Fejsbuka i Tvitera!.

Tako i bi!

Mubarak se nije ni okrenuo, imao je „narandžaste u svim većim gradovima: Kairu, Aleksandriji, Euecu, El Arišu,, provincijama El Minja, Šarkija i El Mansura!

Ostatak znamo!

Ne manje značajna informacija, na koju valja podsetiti, jeste da su SAD „ulile“ 30 miliona dolara za podršku tzv. „projekta primene principa slobodnog pristupa Internetu“ kao jednom od ljudskih prava.

Zašto?

Na prvom mestu zbog Kineza koji su na vreme shvatili šta „Ameri“ kuvaju i krenuli sa blokadama društvenih mreža i određenih sajtova! Tipično američki odgovor bio je finansiranje projekta koji za cilj ima obuku disidenata uglavnom iz Kine i Irana da se bore protiv državne Internet blokade!

Paralelno, dok se ruše čelnici Tunisa i Egipta, održavaju se demonstracije u Jemenu, Bahreinu, Jordanu i Alžiru.

I dolazimo do Libije koja će, sve su prilike, promeniti svet kakav poznajemo.

Zašto?

Zato što Libija nije poput navedenih zemalja: sa 46,4 milijardi barela nafte zauzima prvo mesto u Africi. Do poslednjih događaja, izvozila je preko 1,8 miliona barela dnevno, a lokalno trošila svega 270000. Posle Nigerije i Alžira, bila je treći afrički izvoznik i deseta na svetskoj rang listi.

Izvozom je, recimo 2010. popunjavala 95 odsto državnog budžeta, što je prema procenama Centra za studije i istraživanja arapskog i mediteranskog sveta iz Ženeve, Libiji proteklih 30 godina obezbedilo prihod od nekih 450 milijardi dolara.

Što će reći-Libija je, u stvari, bila prava meta! Prethodnica su ipak, bili manevri koji su imali za cilj da se pokažu „mišići“ onih koji su namerili da se „ognjem i mačem“ izvuku iz situacija „bankrota“

Ko su „oni?“

Pored SAD, tu su i (nekada) najmoćnije članice Unije!

Da nam je neko pričao…da li bismo mu poverovali-da ćemo za života dočekati ovakav kraj „bahatih?!“

Šta je krenulo naopako?

A da je krenulo naopako, signal je bio izjava Hilari Klinton (u aprilu ove godine) da se Amerika povlači iz napada na Libiju, ali će za svoje „patrnere“ biti tu. Ako zatreba.

Čiataj: ostavili su svoje partnere na cedilu!

Da li je to Klintonova shvatila da gubi od jednog Gadafija?!

Na kraju je, rat u Libiji, postao englesko-francuski projekat sa šansom da propadne skroz! Jer, sve je teže u matičnim zemljama objasniti razloge ogromnih izdvajanja za ratna dejstva koja imaju za cilj obaranje jednog čoveka (kao i inače) u situaciji kad je u maticama BDP sve niži, stopa nezaposlenosti sve veća, broj gladnih i siromašnih zabrinjavajući! Samo da ovde skrenemo pažnju na ulične nerede u Ujedinjenom kraljevstvu!

Gadafi, uprkos pravom medijskom ratu informacijama, čini se da je na dobrom putu da svojim predanim otporom postane heroj pokorenog arapskog sveta. Nekako su sledeći njegov primer, ostali dobili na kuraži! Što će reći da nije baš tako lako „uspostaviti američki koncept demokratije!“. Pogotovo, kad imate ranije primere kako su prolazili ostali koji su se pobunili! Kad već znate kakav je kraj-onda je lako da idete do kraja. Čini se da je Gadafi odabrao baš ovaj put!

Konačno dolazimo i do Sirije, koja je poslednja u nizu „blic-krigova“ pomahnitalih zapadnih administracija. Biser regiona, koji već godinama unazad odoleva, poslednjim događajima, zapadnjacima je zbog tradicionalnih veza sa bivšim Sovjetskim Savezom, trn u oku i konačno su se namerili da kao manifestaciju moći „zadave“ sirijskog predsednika Asada i time stave pod totalnu dominaciju sever Afrike i Bliski istok, neometano (tada) upravljajući resursom oko koga se, kako se mnogo decenija unazad i spekulisalo, poveo pravi svetski rat!

Da li će im to poći za „obaračem?“

Pogotovo, što je i Asad odabrao Gadafijevu strategiju „do kraja!“

A sam kraj je neizvestan!

Prvo, pokazalo se da nije lako slomiti Gadafija kao njegove prethodnike-sve su prilke dobiće ih!

Ovako ili onako!

Drugo, ni zapadni saveznici nisu jedinstveni po pitanju Libijske „situacije“. Nemačka od početka nije htela da učestvuje u ovom suludom pohodu. Čak i oni koji su zamesili – ostavili su Francuze i Britance na brisanom prostoru!

Treće, šta ako arapski svet ipak odluči da mu je Iran bliži nego „tonuća“ Amerika.

Više je nego jasno da američka piramida svetske organizacije poznatije kao „globalno društvo“ neće odoleti iskušenjima koje donose savremeni događaji. Umesto čvrste konstrukcije, građevina podseća na kulu od peska koja ima sve prilike da se razleti po nekoj od afričkih pustinja.

Svi pokušaji da se centralistički upravlja narodima koji, u suštini nemaju više šta da izgube, pokazali su se sada, ne tako uspešnim. U sveopštoj krizi identiteta, gubitka slobodnog odlučivanja, odumiranja država-pobeđuju ipak samo nagoni za opstankom!.

Tako će biti i sada!

Da li to razumeju članovi Bilderberg kluba?

Zašto pominjemo njih?

Sve su prilike, pre-ili kasnije saznaćemo da su upravo oni kreatori nove svetske karte moći.

Kako?

Pa, nekako često se „splićemo“ o njihove eksponente kadgod se pojave nova „krizna žarišta!

 

antrfile

Gi Verhofstad, Džordž Soroš

i Bilderberg grupa

 

Evo male pikanterije za kraj… Ali kraj samo još jednog početka:

Uoči „libijskog rata iliti rata protiv Libije“ novi „vlasni“ u stvari „stari“ državni funkcioneri: bivši ministar za planiranje u administraciji Gadafija – Mahmud Žebril i bivši ambasador u Indiji Ali Al Esavi obreli su se u Strazburu, pa u Parizu i konačno u Briselu. Okupio ih je, niko drugi do moćni i svemoćniji, bivši belgijski premijer Gi Verhofstad inače član Bilderberškog kluba koji uzgred u Evropskom parlamentu zastupa liberalnu grupu, poznatu po lobiranju za ideje „globalnog upravljanja“ i Soroševog „otvorenog društva.“

Čitaj: Otvorenog društva čiji je arhitekta učesnik svih…ali svih narandžastih revolucija u svetu koje je kontrolisao preko Međunarodne krizne grupe. One, sećate se, koja se razumela u sve i čije su proporuke postajale i zvanični dokumenti vladama koje su nastajale po svrgavanjima nelojalnih!

Krizni komitet u Libiji takođe je formiran po preporukama Međunarodne krizne grupe, to jest Soroša, to jest Bilderberg kluba!

Tako, se sada vraćamo na kraj početka…ukoliko je „klub odabranih“ odlučio da zbriše dobar deo sveta, a da preostala milijarda „odabranih“ uživa na „očišćenom prostoru“ pitanje koje je samo još ostalo jeste-da li će „odabrani“ uspeti i da prežive neumitne zakone prirode koji selekciju vrše po potpuno drugčijim kriterijumima!

Kraj će reći!

TAJNI MONETARNI RAT -GADAFI PROTIV ROTŠILDA? KADA “LUDAK” UMISLI DA JE VLASTELIN I STVARNO STVORI DRŽAVU

TAJNI MONETARNI RAT -GADAFI PROTIV ROTŠILDA?

KADA “LUDAK” UMISLI DA JE VLASTELIN I STVARNO STVORI DRŽAVU

Kako je Libija pod vođstvom Moamera el Gadafija “tiranina i ludaka”, kako ga vide na Zapadu, postala  najbogatija afrička država potpuno suverena i spremna da uvede novu monetu u trgovini sa naftom- islamski zlatni dinar i beskametne kredite. To bi značilo da Zapad više neće moći da kupuje naftu od afričkih zemalja spekulativnim novcem.

Piše:
Ivona Živković

Voda, zemlja, ljudi i zlato – osnovne su strateške sirovine na kojima počiva egzistencija svake suverene države. Voda je energent života, zemlja je stanište, zaklon i hrana, ljudi su stvaralačka energija, a zlato je osnova za trgovinu odnosno cirkulaciju stvaralačke energije. Ako nedostaje samo jedan od ova četiri stuba, suverene države ne može biti, a narod koji nema sopstvenu državu je ili roblje ili narod lopova, koji mora čitavog života da živi među drugima krade ili prosi. Poznati vam je bar jedan takav narod.

Na žalost, i danas se u školama uči da je robovlasničko društvo odavno rasformirano, što je apsolutno netačno. Današenje takozvano „slobodarsko“ i „demokratsko“ društvo samo je iluzija stvorena odlukom jednog vlastelinskog kartela da se skloni iz javnog života i da robovi me gledaju u kakvoj raskoši i sasipništvu žive.

Ali, za razliku od feudalnih vlastelina koji su bili vladari određenih zemljišnih poseda, moderna vlastela je sebi vladarski tron obezbedlila spekulativnom trgovinom- tj. zamenom zlata za papirne priznanice, i nije vezana ni za jednu zemlju. Njhova teritorija su sve zemlja i svi posedi na kojima trguju, a to je praktično čitav svet. Svet bez granica i globalistička ideologija je njihova izmišljotina. Ovaj trgovački kartel formiran od venecijanskih srednjevekovnih trgovaca  uspeo je u periodu od nekoliko stotina godina da najmoćnijim ekonomijama sveta nametne kao legalno sredstvo plaćanja svoje papirne priznanice, odnosno novac koji oni emituju i iza koga odavno ne stoji ni zlato niti bilo koje druge vrednosti. Prodajom ove izmišljene vrednosti (spekulativnog novca) oni su milijarde ljudi širom sveta teško zadužili i praktično porobili.
Da su SAD najveća robovlasnička plantaža očigledno je iz činjenice da je zemlja na ivici bankrota, jer ima takozvani nacionalni dug preko 14 triliona dolara i nije u stanju da plaća robu koju uglavnom uvozi iz drugih zemalja. Iako imaju i sirovine i tehnologije i radnu snagu i konstantno poslednjih šezdeset godina ratuju po čitavom svetu, od toga nisu ostvarile nikakvu dobit. Sva dobit je otišla privatnim korporacijama.

SAD su inače početkom sedamdestih godina već jednom bankrotirale, kada nisu bile u mogućnosti da uzetu robu plaćaju svojim zlatnim dolarom. Od tada je dolar postao vezan za naftu, a “američko” zlato koje je nakon Drugog svetskog rata preliveno tu iz čitavog sveta, posebno od poražene Nemačke, postepeno je odlazilo u švajcarske banke gde ga sada kontroliše, čuva i prodaje kome hoće –  katolička crkva. Ova ustanova je neformalno najveći posednik i diler zlata u svetu.

Ova globalna pljačka i stavljanje pod kontrolu malog broja ljudi -zlata, prirodnih resursa, nauke i visokih tehnologija, u poslednjih stotinu godina uzela je takve razmere, da već i prosečno inteligentni ljudi shvataju da su samo obično roblje koje se zamajava kojekakvim medijskim i političkim pričama o “ljudskim pravima“, „slobodama“ i „demokratiji”. Tako se i SAD kao najveća robovlasnička kolonija medijski prikazuje kao „najdemokratskija zemlja na svetu“, na nekakvim izmišljenim rang listama. „Demokratija“ je praktično postala paravan za najveću pljačku i teror, dok se narod hipnotiše raznim političkim komedijašima i manekenima koji mu drže nekakve političke govore pune isprazne retorike. Većina njih , evidentno je, ima problem sa elementarnim logičkim zaključivanjem i živi u iluziji o sopstvenoj moći.

Ogromna Rusija nije imala nikog drugog da je predstavlja u svetu do ovog malog čoveka levo, dok ogromnu Ameriku predstavlja potomak afričkih robova koji ne može da dokaže da je rodjen makar na Havajima. Nije li to čudno?

Svi oni koji zalutaju u ove političke vode i pokažu malo više inteligencije i smisla za kvalitetnije i racionalnije vodjenje nacionalnih ekonomija, postaju smetnja i preko noći dobijaju naziv “diktatora i tiranina”. Lihvarskoj vlasteli sa političkom centralom u Londonu su potrebni glupi i poslušni pljačkaši sopstvenog naroda.

LIHVARI SU UNIŠTILI  TURSKI KALIFAT

Kada je srednjevekovni Turski kalifat koji je postojao u južnoj i istočnoj evropi izgubio dominantnu ulogu u svetskoj trgovini, centar trgovačke  moći se preselio u London, krajem 17 veka. Čitava Evropa, SAD, Indija, Japan i Afrika postali su nakon toga robovske države kojima su upravljali katolički iluzionisti puneći zlatom džepove i trezore londonskom trgovačkom kartelu. Zato je danas čitav svet u teškim dugovima.
Otkrićem nafte na Srednjem istoku evropski lihvari su videli odličan biznis. Veštim podmićivanjem lokalnih efendija bankari su ušli s a njima u partnerski biznis sa naftom (ali i bračne veze), i to tako da su najlakovernijim efendijskim porodicama garantovali moć, nezavisnot, crtali im granice i darivali ih kraljevskim titulama, obećavajući im velike investicije i veliki preporod zemlje.
Glava pogate porodice iz plemena Sanusi, Muhamed Idriz 1951. sklopio je, naivno kao i mnogi u Arabiji i Persiji, jedan  takav dil. Uz podršku SAD i Britanije on je dobio “nezavisnost” i kraljevsku krunu  na prostoru današnje Libije, koja je nakon Drugog svetskog rata i poraza Italije, bila vlasnik ove kolonije. Oko 150 plemena koja su ovde živela niko vekovima nije mogao da ujedini, ni Turci, ni Italijani, ni Britanci, ni Sanusi. A bankarima je bilo neophodno da za biznis sa naftom imaju stabilnog veleposednika koji će im biti veran poslovni partner. Tako je ova zvanična  “nezavisnot” Libije i davanje moći Idrizu omogućilo londonskim trgovcima da obilato uz podršku lakovernog kralja koriste libijsku naftu. I zaista ogromna nalazišta nafte počela su da se sve više otkrivaju. Ali, libijski narod od toga nije imao vajde.
Medjusobna borba evrospke vlastele za što veće parče kolača vodila je nizu državnih udara u kolonijama, nastojanjima da se orode sa lokalnim kaljevima i dr. U jednom takvom vojnom udaru 1969. svrgnut je kralj Idris i na čelo Libije je došao mladi  pukovnik Gadafi. I danas je na čelu Libije, iako odavno nema nikakvih formalnih funkcija. On je jednostavno vlastelin države Libije – vođa revolucije.
Koliko je “lud” Moemer el Gadafi (kako ga Zapad stalno prikazuje), vidi se iz toga da je veoma brzo ujednio sva plemena, posebno dve velike libijske etničke grupe zbog kojih je Libija uvek morala da bude podeljena na dva administrativna dela. Gadafi je napravio jaku unitarnu državu. Naftne ugovore sa stranim kompanijama je napravio tako da je najveći deo novca od nafte ostajao Libiji i to na korist narodu, tako što je glavna naftna kompanija bila 100 posto u vlasništvu države. Proizvodnju nafte sveo je na samo jedan dolar po barelu, dok je kod drugih zemalja cena išla i preko 100 dolara.

Ogromnu zaradu od nafte Gadafi je koristio za kupovinu oružja i formiranje vojske, što su i drugi radili i u čemu im je Zapad obilato pomagao uzimajući im tako dobar deo novca od prodate nafte.

Dok je Izrael još bio u povoju, kao hram u koji danas dolaze svi svetski političari kako bi izrazili svoju privrženost evropskoj oligarhiji i njenom naftnom i bankarskom biznisu, tu prikrivenu ulogu je nakon Drugog svetskog rata imala SFR Jugoslavija. Tu su dolazili svi “afrički revolucionari” kojima je bilo potrebno da kupe oružije, dobiju keš novac za svoju “narodnu revoluciju”, obuku, edukaciju itd. Jugoslavija je formalno bila nesvrstana, slobodarska i ateistička zemlja, i to je islamskim narodima Trećeg sveta stvaralo iluziju da nisu više pod okupacijom Zapada i lihvarske mašinerije sa centralom u Londonu.

Tito je zvanično bio sin slovenskog balkanskog naroda (niko nije znao njegovu pravu biografiju i povezanost sa Rotšildima i Habsburgovcima, odnosno nemačkim lihvarima) i zato je bio rado vidjen gost u Trećem svetu i postao je „vodja nesvrstanih“. Sa takvom prikrivenom misijom razvijana je u jugoslovenska privreda (koja je dobijala unosne poslove u tim zemljama) i u kojoj je polovina državnog budžeta uvek bila negde van zemlje i samo nekoliko najupućenijih službenika tajne službe je znalo za tokove tog novca. Tako je Jugoslavija bila pravi trojanski konj za porobljavanje Trećeg sveta.
I mladi Gadafi je tu bio uvek dobrodošao i rado vidjen gost. Ali, je očito bio inteligentniji i hrabriji od ostalih. Znao je da vojska ne može da funkcioniše ako zemlja nema jaku privredu, a privrede nema bez nezavisnog izora vode. Voda je energent broj jedan. U stvari ono što oslobađja energiju iz nafte je voda. A Libija dovoljno vode nije imala. I to je bio problem svih arapskih zemalja. I zapad je to znao i zato im oružije i prodavao.

Ali, priroda funkcioniše malo drugačije od onog kako bi hteli lihvari. U stvari gde ima nafte ima i vode jer se i jedno i drugo stvara duboko u unutrašnjosti zemljine kore. Čitava planeta se praktično stalno puni vodom, ali ona ne izlazi uvek na površinu (što zavisi i od telurskih struja) već može ostati milionima godina zarobljena duboko pod stenama. Takva vodena skladišta duboko pod zemljom se nazivaju akviferi. Da Libija sa skoro dve trećine svoje teritorije leži na ogromnim akviferima, otkriveno je još 1959. u potrazi za naftom.

SAHARA LEŽI NA VODI

Voda u akviferima je veoma čista, jer je prošla prirodan put filtracije kroz kamen i potrebno je samo iskopati dublje ukoliko je neka prirodna žila negde ne izvuče na površinu.

Po proceni stručnjaka ovi akviferi u Sahari sadrže  10 do 12 hiljada kubnih kilometara vode i ona se nalazi 600 metara duboko pod zemljom. Akviferi s e nalaze i u Čadu, Sudanu, Nigeru, kao i Egiptu. Potrebno je samo iskopati bunare i cevovodom  transportovati vodu gde treba. Priča o tome kako će se u budućnosti voditi ratovi zbog vode je delimično tačna, jer će se voditi za njenu kontrolu, a ne zato što je neće biti u prirodi. Ne zaboravite da priroda stalno stvara i naftu i vodu i sve ostalo. Ali, medjunarodni trgovci žele da oni drže i prodaju sve , pa i vodu i kiseonik.

Problem kod Libije je bio u tome što se ovi akviferi nalazili tačno ispod pustinjskog dela zemlje na jugu, dok  95 posto stanovništva Libije (od ukupno 6,5 miliona) živi u priobalnom delu. Iskopati velike bunare do akvifera i onda preseliti šest miliona ljudi  u pustinju jednostavno je bilo neizvodljivo. A Libiji je voda preko potrebna, jer ima veoma male obradive površine zemlje, oko 1 posto od čitave teritorije i hranu mora da uvozi.

I “ludak “ Gadafi je odlučio da vodu iz ovih akfera jednostavno dovede do gradova i velikih naselja. A to je značilo postaviti u pustinji cevovod od nekoliko hiljada kilometara, tačnije preko 3900 kilometara. To je više nego što je cela zapadna Evropa.  Ali, kad je neko “lud” i shvata da mu novac od nafte i oružije ništa ne znače ako nema vodu, ako nema svoju poljoprivredu, ako ne može da razvija sopstvenu industriju, da održava sopstveni narod onda on mora to svoje “ludilo”  da primeni. I Gadafi je pokrenuo veliki projekat izgradanje bunara i cevovoda koji će transportovati vodu preko pustinje. Pojekat je nazvan Velika veštačka reka (Great man-made river project).

O kakvom se magalomanskom i “ludačkom” projektu radi govore sledeći podaci. Projekat je zamišljen da se radi 26 godina u četiri faze. Dve su već završene,a treća faza je spajanje ove dve.  Libija namerava da na ovaj način dobije 160 000 hektara obradivog zemljišta. Oko 70 posto vode iz akvfera je namenjeno za poljoprivredu ,  a ostatak će ići u gradove. Za industriju , prema planu vlade, nije namnjeno ništa. Suviše kvalitetna voda za industriju.
Čitav cevovod je građen od velikih cilindara napravljenih novom tehnologijom natezanja betona koji se transportuju hiljadama kilometara putevima kroz pustinju koji su za to izgrađeni. Oko 3700 kilometara puta je napravljeno.

Faza jedan ima ukupno 1600 kilometara cevovoda, a faza dva ima dužinu od 2155 kilometara.  Bili su u fazi spajanja kada je počelo bombardovanje Libije.
Cilindri su smešteni u rovove šest metara pod zemljom. Svaki betonski cilindar teži 75 do 85 tona. Cevovod je satavljen od delova od kojih svaki ima unikatni broj i predviđeni su da traju najmanje 50 godina. Po specifičnom unikatnom boju odmah se identifikuje kad je i gde proizveden.
Za njihovo podizanje i stavljanje u rov korišćeni su  kranovi od 450 tona koji s e kreću po specijalno izgradjenim šinama. Žica koja je ugrađena u betonske cilindre pre natezanja premašuje dužinu od 6 miliona kilometara. Približno 500 000 prenapregnutih betonskih cilindarara cevovoda  je već proizvedeno. Iz rovova za cevi iskopano je 250 miliona kubnih metara, a težina cementa upotrebljenog se meri milionima tona. I sve je to rađeno u pustinji. (Uporedite ovo sa običnim putevima i obilaznicama koje srpska vlada nije u stanju godinama da izgradi u sred Evrope uz umerenu klimu i obilje vode).

Libija sada već  izvlači 2.5 miliona kubnih metara vode dnevno uz očekivanje da će to ubrzo narasti na 6.5 miliona dnevno. Stručnjaci ovo slikovito prikazuju  kao stalno kretanje  2,5 miliona folksvagenovih “buba” 3200 kilometara svakog dana. Ako  jedan auto prosečno nosi kubni metar vode, to je oko 1100 litara vode.
Oko 1300 bunara će biti izbušeno koji bi trebalo da daju 6,5 miliona kubnih metara vode dnevno. Na ovaj način bi se vodom snabdevali Bengazi, Tripoli, Brega, Sirta i ogromne poljoprivredne površine. Količina vode u akveferima je procenjena na količinu vode u Nilu koja protekne za 200 godina. Pojedini stučnjaci sa Zapada, medjutim, procenjuju da će se ovaj prirodni rezervoar iscrpeti za 50 godina, dok drugi smatraju da će voda trajati preko 4000 godina.

Iz bunara se voda ubacuje u rezervoare i svaki rezervoar ima prečnik od jednog kilometra i jasno su vidljivi iz Nasinih satelita, baš kao što se iz satelita vidi kako oko rezervoara i duž cevovoda sve više niču zelene površine. Sa ozelenjavanjem nastaju male poljoprivrdedne farme koje će s e onda sve više širiti.

Cilj Libije je vremenom potpuno zadovolji svoje potrebe za usevima, a Libijci onda planiraju da sa proizvodnjom uđu i na Evropsko tržište. Ovo se porodici Rotšild koja ima investiciju u Indiji  da Evropu snabdeva voćem i povrćem siguno neće dopasti. S obzirom da se radio o vodi koja je stara i veoma mineralizovana, ovako uzgojeni usevi i voće imaće sigurno odličan kvalitet.

Oko 130 000 hektara pustinje će biti navodnjavano ovom vodom. Libija trenutno uvozi pšenocu, ovas, kukuruz , ječam. Blizu Bengazija su već nikli vinogradi. Libijskim seljacima će ova voda biti veoma pristupačna, jer će država cenu subvencionisati.
Libijci su u početku morali da angažuju mnoge strane komanije i to iz Južne Koreje, Turske, Nemačke, Japana, Filipina, a pozvana je na saradnju i Britanija. Na snimcima postorenja vidi se da su sve tehničke instalacije na engleskom, ali je uglavnom primenjena nemačka tehnologija.  Oko 70 procenata poslova na izgradnji cevovoda sada rade sami Libijci i sve je manje stranaca, tako da planiraju da svoje iskustvo i tehnologiju, do sada neprimenjenu, izvoze i u druge afričke zemlje koje takođe leže na akviferima. Ova tehnologija omogućava da se voda nigde ne gubi i ne isparava.

Čitava  insvesticija trebalo bi da košta oko  33 milijardi dolara, ali će verovatno biti skuplje. Ako ikada bude završena. Finansiranje je do sada vršeno isključivo državnim beskamatnim kreditom koji je dala libijska centralna banka. A ova banka je sto posto u vlasništvu države Libije. MMF i Svetska banka su zaobidjeni. Možete već da zamislite kako su to Rotšildi i ekipa teško prihvatili. Toliko teško da se o ovom libijskom geostrateškom projektu na Zapadu jedva zna. Mediji su ga jednostavno ignorisali.

Kamen temeljac ovog projekta je postavljen izgradnjom velikog vodenog skladišta kod Brege 1984. Sada vam je jasno zašto su se tzv. „pobunjenici“ (naoružani Otporaši koje finansira Sorošov fond za “Otvoreno društvo” tj. fond za trgovačku zemlju bez granica) navadili na ovu luku i zašto je Gadafijeva narodna vojska to sve to morala da minira.

I kada ove izdajnike i ostale plaćenike koje plaćaju Rotšildi preko svog agenta Soroša i političkih marioneta u Lononu, Parizu, Vašingtonu itd. (koji troše za ovo i novac iz državnih budžeta zapadnih zemalja)  ubije neka mina ili bomba, svi udarni mediji na Zapadu izveštavaju da Gadafi “tiranin” ubija sopstveni narod. U stvari pobunjenici preko nekakvog Nacionalnog Tranzicionog Saveta (!) žele da uspostave novu vlast koju će onda prihvatiti (i dati joj legitimitet ) „demokratski svet“ preko marionetske institucije nazvane UN (kojom upravlja trgovački kartel iz Londona poznat pod imenom „KRUNA“) i oni će onda da privatizuju ovaj veliki vodeni cevovod za interese možda francuskih korporacija  od kojih tri najveće (Veolia , Suez Ondeo i Saur)  danas drže 40 posto svetskog tržišta u poslovima sa vodom. Da li je zato Sarkozi bio najgrlatiji u ovoj borbi za „oslobadjanje“ Libije jer nije za francuske firme, prilikom nedavne posete Gadafiju, dobio dovoljno veliko parče „vodenog kolača“ ? Zato ovaj cevovod još nije bombardovan. U stvari, on je po izveštajima koje je jedino objavila ruska Pravda na engleskom u jednom delu ipak razoren. Ali, stvana šteta je za sada nepoznata. Kakvo obrazloženje za ovakvo razaranje vodenih resursa može da ima NATO? Nikakvo, naravno. I zato je to na Zapadu opet tajna i razmere ovog potpuno nehumanog NATO pohoda za sada nisu poznate. Ovaj vodeni cevovod ide paralalno sa gasovodom i naftovodom i Libija je već do sada pretrpela katastrofalnu infrastrukturnu štetu. Razaranje libijske ekonomije zapravo jeste glavni cilj NATO intervencije.

A zašto?

„MALI“ SUKOB MEDJU POSLOVNIM PRIJATELJIMA

Poznavaoci Gadafijevog biznisa znaju da je on bio veoma vešt političar (čitaj trgovac jer to je politika) i veoma aktivan i u onome što se zove korupcija lakomih državnika. To je, takodje, mogao naučiti od J. B. Tita (koji je preko svojih tajnih službi takođe potplaćivao mnoge afričke, latinoameričke „revolucionare“), ali i od Rotšilda, sa kojima je Gadafi takođe bio u biznisu i evidentno je bio uvaženi poslovni partner londonskog trgovačkog transnacionanog kartela. I jednog sina je školovao u Londonu. Ako je finansirao predizbornu kampanju Sarkozija (kako to tvrdi njegov sin Saif), to je od njega kartel možda i tražio kao prilog za „našu stvar“ tj. „našeg čoveka“ na funkciji francuskog predsednika. Koliko je i na koji način Gadafi finansirao Barluskonija, Buša, Blera (koji mu je bio neka vrsta „poslovnog kurira“) može se samo nagađati.

Gadafijev sin Mutasim u evropskom odelu sa Hilari Klinton 2009. Obratite pažnju na njegovo gospodarsko držanje sa rukama na leđima. Da li su u SAD pokušali da ga zavrbuju da svrgne svog oca jer razne obaveštajne službe godinama upravo nastoje da porodicu Gadafi razjedine? On je danas ipak u Libiji kao savetnik za nacionalnu bezbednost.

Sin Saif Gadafi je londonski djak (ekonomskog instituta kome je donirao veliki novac. i sad se institut od toga ogradjuje). Najviše javno istupa i navodno je vidjen za naslednika čelne pozicije u porodici Gadafi. Saif bi da ga prihvate u Londonu kao čoveka promene koji neće ići očevim „diktatorskim“ stopama već će uvesti demokratiju. Ali, NEKOME u Londonu ovo više deluje kao smicalica Gadafijevih kako bi i dalje ostali na vlasti. Moamer ima sedam sinova i jednu kćer.

Moamer El Gadafi je očito čovek koji je znao da je državna politika trgovačka igra u kojoj pobedjuje onaj koji je najbolji prevarant i koji zna da se u toj igri sve podmazuje sa parama. A pare je Gadafi imao u izobilju pa je time i ušao u visoke poslovne vlastelinske krugove. Pored toga podatak da su mu baka i majka Jevrejke (što tvrde neki izraelski izvori) , govori da je imao sve predispozicije da bude poslovni partner globalne oligarhije. O tome gde je sve investirao novac od nafte, običnim ljudima je nepoznato. Ali, investicije su ogromne širom sveta (posebno u Italiji), kao i bankarski računi. Na žalost Gadafi je samo prevideo jedno od zlatnih pravila pravih vladara: nikada ne investiraj tamo gde nemaš kontrolu nad vojskom i obaveštajnom službom.

Ali, poslovni partneri mogu da uđu u sukob interesa.Kada se vlastelini sukobe, narodi i države se uvode u ratove.U slučaju Libije zato razlog za njeno bombardovanje i gnev (koji potiče iz Londona) može se naslutiti iz namere Gadafija da ovom trgovačkom i lihvarskom kartelu na čelu sa Rotšildima zada težak udarac.

GADAFI JE ŽELIO AFRIČKI MONETARNI FOND I NOVU MONETU
Naime, ogrommnim novcem koji je Libija zaradila od nafte vođa revolucije  je decenijama marljivo  kupovao i zlato. Koliko tačno ima zlata u Libiji niko ne zna, ali MMF procenjuje da imaju oko 4,6 miliona unci, a to je blizu 144 tone.  To na tržištu trenutno vredi preko 6 milijardi dolara. I Libija ga najvećim delom čuva u svojim sefovima u Libiji, a ne u Švajcarskoj, kao što moraju ostale porobljene i vazalne zemlje. Samo dvadeset zemalja u svetu ima veće zlatne rezerve. Britanija , na primer ima duplo više, ali i deset puta veći broj stanovnika. I Alžir ima ogromne količine zlata. Sa tim zlatom koje su vodeće afričke države nagomilale, Gadafi je predložio stvaranje Afričkog monetarnog fonda (u koji MMF neće moći da pristupi) koji bi onda mogao da emituje sopstvenu afričku monetu u čijoj osnovi bi bio – zlatni islamski dinar. Reč dinar znači zlato.
I afrička nafta bi se onda prodavala samo za ovu monetu. I svi koji žele afričku naftu morali bi prvo da kupe ovaj novac. I spekulativnim naftnim dolarima i evrima bi bio kraj. Baš kao i londonskim lihvarima. I Gadafijevi bi preuzeli bankarski tron Rotšildima. U islamu je lihvarenje, odnosno prodaja novca sa interesom zabranjena. I u Libiji je najstrože zabranjeno davati kredit sa kamatom. Islamski dinar bi zato bio veoma stabilna moneta, a beskamatni krediti bi bili veoma podsticajni. I sve više poslovnih ljudi u svetu to podržava i više veruje islamskim bankama, jer to nisu banke za golu pljačku već za stvarni razvoj biznisa.

Inače, Kina je postala strateški partner Libije broj jedan i to je Gadafijevo ogromno tržište. A ko ima takvo tržište taj je car. I Rotšilde zanima upravo to tržište. I pala je odluka da se Gadafi malo „išamara“ i da se ubedi da se skloni iz biznisa i da mu se izbaci iz glave ideja sa pravljenjem novog monetarnog fonda. Afrika mora ostati zemlja porobljena. A Gadafi je praktično sebe nametnuo kao lidera čitave Afrike.

I Rotšildove političke marionete su aktivirane.

Sve ove političke marionete (koje mediji predstvljaju kao najznačajnije državnike sveta) odmah su se povinovale zahtevu londonskog kartela koji je naložio da se Gadafi mora skloniti sa vlasti i formalno su odobrile vojnu intervenciju koja uključuje razaranje Libije i ubijanje civila u cilju zastrašivanja naroda. Čak ni dobitnik Nobelove nagrade za mir nije smeo da se usprotivi, već je pozvao na „oslobadjanje“ Libije od „diktatora“. I Rusija je ovo podržala. O tome kakav je interes Rusije da podržava ovu NATO intervenciju, samo još najzagriženiji rusofili nastoje da dokuče ne želeći da prihvate surovu istinu da je i „majčica Rusija“ nakon Oktobarske revolucije postala još jedna kolonija trgovačkog Londona. Svi njeni KGB tajkuni su u službi Londona. O tajnim poslovima Deripaske i Rotšilda uz posredovanje člana Blerove vlade, a sada člana Doma lordova, Pitera Mendelsona i (Gidiona) Džordža Osborna bitanska štampa se dugo bavi. Mendelson je posredovao i u biznisu Deripaske i Gadafija, pa se nagadja da ga fianansira porodica Rotšild (čiji je Deripaska tajkun). Britanski premijer Kameron sada javno kritikuje Mendelsona što je britanskim kompanijama pravio biznis sa libijskim „diktatorom“. (Naravno, to su političke fraze za „malu decu“ koja veruju u britansku demokratiju, vladu i parlament. Cvrc!). Politika je isključivo biznis.

 

I to je razlog zašto se zapadne “demokratije” sada „brinu“ za ljudska prava Libijaca i njenih suseda, zašto finansiraju pobunjenike (zapravo plaćenike koje ubacuju preko Tunisa i Egipta, gde su svgnuli Gadafijevog saveznika “tiranina” Ben Alija i egipatskog predsednika Hosni Mubaraka, „despota“). Glavni cilj je očito bio Gadafi.  U  stvari, pobunjenici (kao mala grupa koja svakodnevno demonstrira ispred ambasade Libije u Londonu i snimaju je svi svetski mediji) više su strani plaćenici jer je Libijce veoma teško podbosti protiv sopstvene zemlje. Kako formirati Otpor protiv države u kojoj svi imaju besplatnu zdravstvenu zaštitu, besplatno školovanje, malu nezaposlenost i u kojoj je prošle godine svaki stanovnik na poklon dobio 500 US dolara? Libija je bila veoma prosperitetno socijalističko društvo, praktično bez kriminala i nasilja. Zato agenti CIA i MI6 oko nje pletu mrežu već trideset godina.

Grupice libijskih demonstranata plaćenika poziraju demonstrirajući dok ih slikaju (i kadriraju) kamere Mardokovih udarnih medija i predstavljaju širom sveta kao gomilu protestanata protiv „diktatorskog“ režima u Libiji.

Ovi Sorošovi Otporaši koji su osnovali svoj Nacionalni Tranzicioni Savet nameravaju da čim preuzmu vlast osnuju novu Centralnu banku u Begaziju (za račun Rotšilda i Londona) i novu naftnu kompaniju koju će onda privatizovati kao i vodovodne sisteme. Samo im je važno da Gadafi ode i narod prihvati na vlasti nekog Libijskog izdajnika, poput Tadića i Dinkića i poveruje im na prazne priče o medu i mleku koje će poteći, a koje u Libiji već odavno teče upravo sa “ludakom” Gadafijem na vlasti.

Iste takve grupice nekakvih pobunjeničkih snaga, koje ratuju u patikama i farmerkama bez adekvatne vojne opreme (svaki vojnik zna da je ovo nemoguće) samo su manekeni za slikanje za potrebe globalističkih medija. Pitanje je koliko je medju njima zaista Libijaca. Oni što „oslobađaju“, ubijaju, opkoljavaju i razaraju su isključivo NATO snage i njihovi profesionalni ratnici koji se kao bezbednosne snage privatnih korporacija polako ubacuju u Libiju i regrutuju preko Blackwater-a ili Dyncorp-a. I njihove fotografije niste videli. Veliki haos će svakako iazazvati i to što i porodica Gadafi može imati ovakve privatne visoko obučene plaćenike.

 

U stvari, Gadafi je primer veštog vlastelina koji zna da njegova moć počiva i na zadovoljnom narodu i zdravoj ekonomiji i zdravim finanisijama, a ne na iluzijama o ekonomiji i „demokratiji“ u kojima žive Zapadnjaci porobljeni teškim kreditima i prestrašeni terorizmom i „fanatičnim islamistima“ koji stalno prete da im unište njihovu „bajnu“ demokratiju. Da bi taj strah kod zapadnjačkih podanika održavali, Evropa i SAD su napunjeni lažnim azilantima islamistima, uglavnom kriminalcima kojima je neko obećao na Zapadu med i mleko, a zapravo ih drži getoizirane i izložene tiraniji. Onda, kada im zatrebaju da terorišu Evropu – tajne agenture jednostavno zapale fitilj i aktiviraju ih. U Londonu su ovakvi useljenici u Totenhemu upravo vešto iskoriščeni od strane policije da zastrašuju Engleze i Evropljene prikazujući se kao netolerantni, kulturno neprilagođeni nasilnici i pljačkaši.

Tako su ovi „islamisti“ u Evropi sve ono što nisu u libiji, u Iranu, i što nisu bili u Iraku. I Evropa se tako drži u stalnom strahu od arapskih i afričkih „ludaka“ i „tiranina“. Jer, strahovlada i tiranija je jedini način vladavine koji se u Evropi i SAD održava već vekovima. I to diktiraju mozgovi Vatikana koji veruju da je batina iz raja izašla. Baš kao i zmija.

Sa tim strahom se eliminiše i mogućnost ulaska islamskog zlatnog dinara u svetske finansijske tokove kao monete koja bi bila u Evropi i SAD prihvaćena baš kao i islamski način bankarskog poslovanja – BEZ KAMATA I STVARANJA VREDNOSTI IZ NIČEGA . A lihvarska ekonomija bez kamate je za londonski kartel – PROPAST.

Gadafi tvrdi da će se boriti do kraja za „svoj“ posed – Libiju. Koliko će uspeti?