VEST OD IZUZETNOG ZNAČAJA – JOŠ JEDAN POKUŠAJ OSUDITI SRBE ZA ZLOČIN POPUT KONSTRUKTA SREBRENICE DA BI SE UKINULA REPUBLIKA SRPSKA – Udruženje Prijedorčanki “Izvor“ uz podršku Međunarodne komisije za traženje nestalih osoba organizuje 16. septembra 2010.godine u Prijedoru konferenciju na temu sporazuma o priznanju krivice

Udruženje Prijedorčanki

Zanatska ulica bb

Prijedor

izvorpd@spinter.net

tel/fax: 052215635

račun: 5520210001712539

JIB: 4402258890006

Broj: 01-52/10

Dana 13.09.2010.

P O Z I V

NA KONFERENCIJU

“PRIZNANJA KRIVICE– ŠANSA ZA POMIRENJE?“

Poštovani,

Udruženje Prijedorčanki “Izvor“ uz podršku Međunarodne komisije za traženje nestalih osoba organizuje 16. septembra 2010.godine u Prijedoru konferenciju na temu sporazuma o priznanju krivice.

Pošto su priznanja od strane počinioca teških krivičnih dijela najviše dostignuće u utvrđivanju činjenica pred sudovima želimo da iskoristimo ta priznanja kao osnovu za dijalog o pomirenju među ljudima u Prijedoru koji su se početkom devedesetih našli na različitim stranama u sukobu. Za ratne zločine u Prijedoru do sada je sklopljeno ukupno osam sporazuma o priznanju krivnje. Četiri na Tribunalu u Hagu i četiri na Sudu Bosne i Hercegovine. To je skoro trećina ukupnih priznanja u cijelom regionu pred svim sudovima.

Molimo da prisustvujete ovoj konferenciji i time na najizravniji način doprinesete promociji dijaloga među ljudima. Cilj nam je da uz međusobno uvažavanje svih učesnika razgovaramo o teškim i osjetljivim temama iz bliske prošlosti koje su nam još uvijek opterećenje, a velikom broju naših sugrađana izvor su stalnih i novih trauma.

I pored činjenice da se ova konferencija dešava u jeku predizborne kampanje nećemo dopustiti bilo kakvu politizaciju skupa. Pitanja o kojima ćemo mi raspravljati su dio našeg suočavanja sa prošlošću i o njima treba raspravljati u svim prilikama koje nam se nude. Smatramo da je ova konferencija dobra prilika da jedni drugima pogledamo u oči i nakon toliko godina počnemo događaje iz prošlosti posmatrati ljudski uvažavajući bol i patnju svih žrtava i onih koji su izgubili najmilije.

Konferencija će se održati u poslovnoj sali hotela Prijedor sa početkom u 10 h. U prilogu vam dostavljamo dnevni red konferencije.

Sve dodatne informacije mogu se dobiti na brojeve telefona: 052242590 i 065273995. Kontakt osoba je Edin Ramulić.

S poštovanjem

Udruženje Prijedorčanki “Izvor“

Fatima Fazlić, predsjednica

Udruženje Prijedorčanki

Zanatska ulica bb

Prijedor

izvorpd@spinter.net

tel/fax: 052215635

Konferencija

PRIZNANJA KRIVICE – ŠANSA ZA POMIRENJE?

Prijedor, četvrtak, 16. septembar 2010.

Poslovna sala hotela Prijedor

09:30-10:00 Dolazak i registracija

10:00–10:50            Pravni aspekti sporazuma o priznanju krivice

Rasprava

10:50–11:45 Utvrđivanje činjenica kroz sporazume

1. Iskustva drugih zemalja

2. Pribavljanje informacija o tijelima žrtava

Rasprava

11:45–12:00 Pauza za kafu

12:00–13:00 Priznanje krivice za zločine u Prijedoru

Rasprava

13:00–14:00 Šta priznanja znače za pomirenje?

Rasprava

14:00 Ručak

Prezentacije na teme:

Boris Grubešić i Davor Knežević, Tužilaštvo BiH

Bogdan Ivanišević, konsultant Međunarodnog centra za tranzicionu pravdu

Refik Hodžić, aktivista iz oblasti pravde i ljudskih prava

Moderator: Edin Ramulić

KOMENTARI:

Ovde se radi o jasno definisanoj koncepciji pokušaja ukidanja Republike Srpske.Traženjem priznanja krivice bošnjaci imaju cilj dokazati da je Republika Srpska genocidna tvorevina, a sa tim-muslimani  koji su paravojskom, sa tri strane napali grad Prijedor , 1992 godine zaludjeni glupostima svojih političkih lidera su počeli rat koji im se obio o glavu. Ovo je čist politički marketing onih koji su isturili ovo Udruzenje da bi iz senke postizali svoje politicke ciljeve, nadajući se da ono što su proizveli ratom , a što im nije uspelo, postignu na ovaj način. Oni napali grad iz  tri pravca , a jedan je bio iz pravca Sanskog mosta, kad je više stotina Prijedorčana svih nacionalnosti, izgubilo život, da bi sad tražili da se prizna krivica Srba u Prijedoru, kako bi Republika Srpska, tim „priznnjem“, zgazila svoju ubijenu decu, platila ratnu odštetu i ugasila se kao entitet.Nije slučajno što se baš sad u jeku predizborne kampanje dešavaju ove revolucionarne konferencije.Sve u velikoj želji da se od Republike Srpske napravi nova Turska pojava na Balkanu.

Dušan Nonković-urednik Glasa Dijaspore

Krivica bi se morala prvo tražiti medju onima koji ma je išlo u prilog da se svet zavadi pa da nam se vlada. Za realizaciju globalizacije i vojne baze na balkanu svaka sredstva su im bila po volji pa i ta da se narod zavadi kako bi mu nametnuli svoje interese. Za ostvarivanje tog cilja bila su im sva moguća i nemoguća sredstva po volji pa se nisu niti se od zločina uztezati. O tim pitanjima krivice moći će se objektivno diskutovati kad se ti isti okupatori povuku sa balkana! Pod ovakvim uslovima nemože biti objektivnosti pa prema tome niti realne osnove za pomirenje. Ti sastanci bi se mogli zloupotrebiti i poslužiti za zamagljavanje istine kako bi se prikrili pravi vinovnici tih zločina i opravdala okupacija!

Dušan Nonković-urednik Glasa Dijaspore

Werbeanzeigen

НОВАК КИЛИБАРДА У ТОТАЛУ И СВОМЕ ОГЛЕДАЛУ

yadnja varijanta april 2010

ALABANSKI PAMETNJAKOVIĆ – Piše: Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik –

ALABANSKI PAMETNJAKOVIĆ

Piše: Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik

Pre godinu dama, akademik, prof. dr Kaplan Burović objavio je u Tirani odjednom 4 nove knjige, dve na albanskom i dve na svom, srpskom jeziku. Konkretno: na albanskom jeziku je objavio knjige LEKSIKOLOŠKE STUDIJE i NGADHËNJIMI MBI VDEKJEN (TRIJUMF NAD SMRĆU), dok je na srpskom objavio ISTORIJU ULCINJA i NA ISTOKU NIŠTA NOVO. Kad je pošao u štampariju da uzme knjige, na njegove su mu ih oči spalili i odmah preduzeli sve mere da ne samo albanska medija o tome ne progovore ni reči, već da se o tome ne govori i piše ni van granica Albanije, pa ni u Crnoj Gori, Srbiji i Makedoniji, ni na srpskom jeziku. A pošto se ipak saznalo za ovaj monstruozni zločin, bez presedana u istoriji čovečanstva, nastojali su da iskoriste i INTERNET NOVINE SERBSKE da denigriraju javnost, pišući tamo da Akademik Burović izmišlja da su mu spalili “papire” (!!!). Na licu mesta dobili su i dostojni odgovor. A preko knjige Ašima Revića RADIOGRAFIJA JEDNE MRŽNJE tako su demaskirani i raskrinkani da samo kriminalni bezočnici njihove ruke mogu da se pojave u svet i da nam se prave kao da se ništa nije desilo, kao da poštuju pravo reči i štampe.

Za čitaoce našeg sajta, iz knjige TRIJUM NAD SMRĆU prevodimo i preštampavamo studiju ALBANSKI PAMETNJAKOVIĆ.

Imenom nekakvog Murat Aliaj, iza koga se sigurno kriju stotine drugih Murta i Kurta, koji nemaju smelosti da istupe njihovim pravim imenom, u listu NDRYSHE, Tirana 07. decembar 2007, objavljena je paskvila GURËT E TË MARRËVE (KAMENJE LUDIH), koja se od početka do kraja upravlja protiv mene. Ne samo zbog uvreda od uličara, već i zato što sastavljači napisa manifestiraju jedno ekstremno nepoznavanje problema koje tretiraju, optužujući mene opako i naopako, oni ne zaslužuju ovaj odgovor. Ali polazeći od činjenice što ovi Murto i Kurto formiraju u Albaniji javno albansko mnenje, a preko interneta i u albanskoj dijaspori na sve strane sveta, osećam kao dužnost da im odgovorim. Utoliko pre što sami Albanci (pa ni akademici, niti oni koji nastavljaju da drže sebe za konstruktivne građane!), sasvim svesni za zločin koji se čini ne samo protiv mene, već i protiv samog albanskog naroda, od bojazni da ih ne linčuju ne uzimaju smelost da im odgovore, da se suprotstave ovom ološu.

Autor paskvile pretendira da nije pročitao moju knjigu FIŠTA I DRUGI. I pored toga uzima tu knjigu “u analizi” i diskutira za nju “kompetencijom”. Dovoljno je ovo da nam postane jasno sa kakvim diskutantom imamo posla. Niže, pošto je pročitao moje knjige, objavljene pre mog hapšenja u Albaniji (za koje se izražava pozitivno, jer su mu se svidele!), dodaje da i od mojih knjiga, objavljene posle mog izlaska iz zatvora, pročitao je “jednu seriju drugih dela”. Interesantno, kako diskutira delo koje nije pročitao, a ne diskutira ona koja je pročitao?!

Ali da vidimo što i kako diskutira ovaj albanski superklug. On kaže doslovno: “…probleme koje tretira Kapllan Resuli u njegovoj knjizi “Fišta i drugi” su ovi:

1. Odbacivanje porekla Albanaca od ilira i pelazga.

2. Više hiljada godišnji Cikal albanskih rapsodija o Krajišnicima je pozajmljen i stvoren posle turske okupacije.

3. Gjergj Kastriot Skenderbeg, godine 1443, organizovao je Albansku Noć Svetog Bartolomea, koleći muslimane, koji nisu pristali da se povrate u hrišćanstvo.

4. Oso Kuka, Heroj Vranine iz 1862, nije bio Albanac, isto ovako i Ali Paša Gusinjski.

5. Skadar je bio za petsto godina redom prestonica Crne Gore.

6. Marko Miljanov, na čelo crnogorske vojske, nije napao nikada Albaniju.

7. Albanska Liga Prizrena bila je jedna panislamska organizacija, u kojoj nije dozvoljeno da bude član nijednom katoliku.

8. Ðerđ Fišta je ušao u književnost posle piljafa (adieu panier), on je pretrpeo uticaje do pozajmica od Krleže Hrvata i Njegoša Crnogoraca.”

U vezi prve tačke kaže: “…ja ne znam gde se oslanja Resuli koji poriče Albancima njihovo poreklo. Poštovan je da nam prinese koju činjenicu ili argumenat kao oni mnogi koje je prineo teško ime ovog polja Spiro Konda u njegovoj prestiđioznoj knjizi “Albanci i pelaški problem”.” Vidi se jasno da ovaj “diskutant”, sem Spira Konda, ne poznaje drugu ličnost problema. Ni albanske akademike! Niti akademika, prof. dr Eqrema Çabej, koji kaže (i dokazuje!) da su Albanci stigli u Mat (Albanija) iz Rumunije (!) u X veku naše ere, oko 500 godina pošto su Srbi (548. godine!) ušli u Durrhachium (Današnji Drač-Durrës!). Kako se zna, Srbin Ðorđe Manijak (1043. godine) registrirao je u svojoj vojsci Albance kao najamnike i tako ih uveo u istoriju. Jedan vek pre Srbo-Crnogorci su stvorili svoju državu i proglasili Skadar za svoju prestolnicu.

Da Albanci nemaju nikakve veze sa pelazgima Spira Konda, izvolite pročitati zvanično izdanje Albanskog Instituta za Istoriografiju ISTORIJA ALBANIJE, tom I, Tirana 1959, str. 28. Autor tog dela nisam ja, već vaši Selim Islami i Kristo Frasheri! Odgovorni redaktori su Stefanaq Pollo i Aleks Buda, pretsednik Albanske akademije nauka. Sa austrijskim akademikom, prof. dr Gustav Meyer, koji je oborio hipotezu o pelaškom poreklu Albanaca (ON a ne JA!), sem albanskih akademika, složili su se i ostali albanski naučnici, poznati kao albanolozi, među kojima vam spominjem prof. dr Jup Kastratia: HISTORIA E ALBANOLOGJISË, Tirana 2000.

Što se tiče porekla Albanaca od ilira, i ovo su oborili svetski naučnici, među kojima najpoznatiji je austrijski akademik, prof. dr Gustav Weigand sa njegovih 12 argumenata. Priznao ga Profesor Çabej izjavljujući da se albanski jezik formirao u Rumuniji, na padinama planina Karpati i Beskidi, u VI veku naše ere, odaklen su ovi Albanci sišli u Mat, kako naglasismo, u X veku, prema Profesoru Çabej, jer – prema meni – Albanci su stigli u Mat jedno 100 godina ranije, znači u IX veku. Potankosti u vezi nedostatka iliriciteta kod Albanaca imate u mojoj studiji ALBANCI NISU ILIRI, objavljena na srpskom jeziku u mojoj knjizi KO SU ALBANCI?, Ženeva 2007 (Izgleda da je upravo ova knjiga uznemirila Murta i Kurta!), prevedena i objavljena na engleskom isto tako u Ženevi 2008, dok sam vam je na albanskom jeziku preveo i objavio u mojoj knjizi MË I FORTË SE VDEKJA (JAČI OD SMRTI), Ženeva 2008. Albanski akademici, koji sigurno poznaju probleme bole od vas, o Murto i Kurto (!), pročitali su moje albanološke teze od vremena, jer sam im ih pretstavio još 1969. godine, na Universitetu u Tirani, braneći moju drugu diplomu upravo na polju albanologije (Dadoše mi ocenu 10 !), gde vi zabijate vaš nos prohladneo od pelazgomanije i iliromanije, sada vekovna među Albancima. Zato ne možete ni primirisati! Lečite se od prohlade, pa se zatim uključite u albanološke probleme i dođite da diskutirate samnom. U međuvremenu ostavite vaše akademike da se uključe u diskusiju, ako se ne slažu sa onim što kažem ja. Koliko da znate, jedna vaša pesnikinja, visoko obrazovana – bezdrugo, otišla je u Akademiji nauka Albanije i pitala ih je kako stoji stvar sa mojim albanološkim tezama. Znate li što su joj rekli? Pročitajte njihov odgovor na prvoj strani moje knjige KO SU ALBANCI?, jer sam vam to tamo objavio i to crnim slovima.

[Pošto je ta knjiga retka, a srpska “braća” (sigurno plaćeni od albanske mafije!) neće da joj učine drugo izdanje, evo da vam citiram to moto: “Sve što kaže Akademik Burović o poreklu Albanaca, znamo mi to od vremena, pre njega i bolje od njega, ali sada nije vreme da se to kaže. Treba da prethodno ujedinimo Kosovo sa Albanijom, pa ćemo tada i mi to priznati”.]

U vezi druge tačke, moje pretendiranje da je Krajišnički ciklus albanske poezije od vremena turske okupacije Balkana i da je uzajmljen od istog ciklusa poezije srpsko-bosanske, bazira se ne samo na studije i upoređenja koja sam im učinio (a znam ih napamet kako na srpskom tako i na albanskom jeziku!), već i na konstatacije stranih i albanskih naučnika. Jedan od albanskih naučnika, koji je priznao ovo uzajmljivanje, jeste i Stavri Skëndo, za koga vi, verujem, sada čujete po prvi put, iako vaš Ismail Kadare, u ukradenom delu Veiza Sejko MBI ELEMENTET E PËRBASHKËTA NË EPIKËN SHQIPTARO-ARBËRESHE DHE SERBOKROATE, koje vam je objavio sa naslovom MBI EPOSIN E KRESHNIKËVE, spomenuo vam ga. U ćelijama zatvora Burelji, negde 1979, učinio sam studiju KADAREJA DHE RAPSODITË (KADARE I RAPSODIJE), koju mi dan-danas ne dozvoljavate da je objavim1). U mojoj knjizi MIKROLOGIJE, Ženeva 2000, na str. 104 imate članak MUJO I HALIL, gde pretstavljam dokumenta da su ova dva brata (glavne ličnosti albanskog Cikla o Krajišnicima!) istorijske ličnosti, iz Bosne XVII veka, muslimanizirani Srbi, a ne Albanci

Vama ovo izgleda “puna glupost” jer ste indoktrinirani jednom falsifikovanom nacionalnom istorijom. Ja sam činio i činim moju dužnost internacionaliste da vas deindoktriniram, de-enveriziram, dešoniniziram i derasiziram. Ili nije čisti rasizam vaše pretendiranje da ste “gordi ne samo za svoje albansko poreklo sasvim neokaljano, već još više za naše divno oralno nasljedstvo, koje su nam imitirali do grabljenja razni narodi Evrope”. Sagni, sagni, sagni glavu Murate, jer ti je vide tvrđava!

U vezi trećeg pitanja, Skenderbeg, istina je da sam ja pisao da je on u Kruji učinio Noć Svetoh Bartolomea pre Francuza u Parizu. Za ovo sam se oslonio upravo kod njegovog istoričara Marino Barlecius-a.

Ali vidite što piše ovaj albanski “musliman”: “Da je Skenderbeg bio jedan besprizorni kriminalac u istoriji čovečanstva, ovo nije prvi put što čujem. Posebno ovde u Atini, gde se nekome sviđa da nas naziva sinovima kriminalaca. Razlika je što oni od vremena gllamisin (galame) takve blasfemije. Iako su ljudi od lapisa, još se nisu usudili da ove gluposti bace na beo papir. Prvi ovog soja je Kapllan Resuli i da vidimo koliko će mu svetliti zvezda. Lično se osećam gordim što sam praunuk jednog takvog kriminalca, kao što je Skenderbeg…Istina Skenderbegove Noći Svetog Bartolomea je što je on ubijao i klao Turke muslimane, koji su mu okupirali domovinu, onoliko koliko mu je gutala sablja…Ako Resuli naziva Albanskom Noću Svetog Bartolomea masakriranje Skenderbega prema Turcima muslimanima, meni bi se više svidelo da se ono udesetostručilo u broju, jer bi se tako uveličali još više razmeri njegove slave…”

Ja ne samo što nigde nisam rekao da je Skenderbeg bio kriminalac, ni najobičniji, kamoli besprizorni u istoriji čovečanstva, već nasuprot, upoređujući njegov pogrom nad muslimanima u Kruji sa Noću Svetog Bartolomea u Parisu, gde su pogrom izvršili hrišćani nad hrišćanim (a ne porobljeni nad okupatorom!) i branio sam Skenderbega od jedne takve karakteristike – “besprizorni kriminalac”. Vidi se jasno da Murto i Kurto, od mržnje prema meni, osljepili su potpuno i ne vide niti da čitaju.

Meni se sviđa kad čitam da se vi osećate gordim što ste “praunuk” Skenderbega. Srpska reč gllamisin (koju su albanski akademici zaboravili da unesu u njihov REČNIK!) pokazuje da vi zaista treba da ste praunuk Skenderbega! Ali, nemojte misliti da je Skenderbeg postao slavan ubijajući muslimane, sa njegovim masakrima. Reči “meni bi se više svidelo da se ono – masakriranje u Kruju – udesetostručilo u broju” nema Albanca na svetu da vam to prihvati. Ni hrišćanski Albanci, a muslimanski nikako. I sâm Skenderbeg, kad bi se digao iz groba i kad bi vas slušao gde govorite tako, naredio bi Albancima da vas svežu i da vas bace u koju ludnicu.

U vezi četvrte tačke, ovaj praunuk Skenderbega piše: “Za heroja Vranine Oso Kuka i za Ali Pašu Gusinjskog ne bih imao želju da im tražim korene jesu li ili nisu Albanci. Ono što me interesira i što zaslužuje moje poštovanje, jeste da oni ostaviše svoje svetlo ime u vrhovne događaje u odbrani slobode ovog arbanaškog mesta…Ali Paša Gusinjski bio je jedan albanski paša”.

Izgleda da Murto i Kurto ili ih ne poznaju, ili se prave kao da ne poznaju ove dve ličnosti, pošto bi hteli da Albanci nastave u kolu indoktriniranja falsifikovanom istorijom, koja ih huška protiv susednih naroda.

Da Oso Kuka nije bio Albanac dokazuje nam pre svega njegovo prezime. U mom delu ALBANSKA PATRONIMIJA, kod glasa KUKA(J), pisao sam: “Ovaj patronim potiče od srpskog apelativa kuka = alb. “krraba”. Srbi imaju i poslovicu: Kad se digne kuka i motika! Sa oblikom Kuka poznat je i u srpskoj patronimiji: Ðorđe Kuka – crnogorski feudalac, iz oblasti srednjevekovne Crne Gore, gde se sastaju dva Drima (danas Severo-Zapadna Albanija!). Učestvovao je aktivno u savezničkoj vojsci komandovana od Ðurđa Kastriota – Skenderbega i istakao se u borbama kao jedan od 8 najstarijih kapetana te vojske, koji su uhvaćeni živi i odrani su od Turaka. Njegov rođak Rajan Kuka istakao se u borbama Skenderbega kao jedan od mladih kapetana, koji su se afirmirali odmah posle ubistva pomenutih 8 kapetana. Od patronima ovih crnogorskih feudalaca potiče i ime grada Kukës, stvar ova koju su prinuđeni da priznaju i albanski akademici2). Samo što ovi ne uzimaju smelost da kažu i istinu o crnogorskom poreklu feudalne porodice Kuka. Ipak, pošto ne tretriraju zasebno feudalce KUKA u njihovoj Enciklopediji, iako druge feudalce, za koje pretendiraju da su Albanci, tretiraju, pa i razbojnika Oso Kuka, svedoči da ovi akademici znaju sasvim dobro da su feudalci Kuka Crnogorci.

U jugoslovenskoj patronimiji poznata je porodica Kuka iz Sandžaka (tu i tamo i sa oblikom KUKIĆ), koja je našla svoje umetničko pretstavljanje u delu i od Albanaca dobro poznatog jugoslovenskog književnika Ćamila Sijarića.

Iz Sandžaka je poreklom i “slavni” Oso Kuka (1810-1862), preko muslimanske vere turcizirani Srbin, koji – pošto je opustošio Crnu Goru na čelo svoje čete razbojnika, ubijen je opkoljen u Vranini, boreći se protiv svog srpsko-crnogorskog naroda, koji beše ustao u borbi za oslobođenje. On se borio bez zastave, kao i svi razbojnici, bez ikakvih principa, ali i pod turskom zastavom, kao verski fanatik. Albanski nacionalisti smatraju heroizmom njegovu borbu (pa i primernom!) i proglasili su ga za narodnog heroja. Pretendirajući za njega da je bio Albanac (pa i rodoljub!) Ðerđ Fišta mu posvećuje jedno poglavlje svog glavnog dela LAHUTA E MALCISË, dok akademici “marskist-lenjiniste” Envera Hodže tretiraju ga i kao zaseban glas u njihovoj citiranoj Enciklopediji, gde, između ostalog, kažu za njega: “Rodoljub iz Skadra, komandant jedne jedinice, koji položi svoj život za odbranu albanskih teritorija od crnogorskih šovinista. U maju 1862. godine crnogorske snage počeše napad u Skadarskoj Malesiji…napadoše ostrvo Vranina i opkoliše pograničnu karaulu, koju je branio Oso Kuka sa 24 osoba. Pošto su ostali bez municije, da ne bi pali u ruke neprijatelja (jer su se bili zagnjurili i utopili u zločine i nisu imali nadu za kavu milost!-KB), on i njegovi drugovi postaviše vatru bačvama sa barutom, koje su bile tu blizu. Ostadoše ubijeni kako branioci Albanci tako i neprijatelji koji su ih opkolili. Herojski gest Oso Kuke ovekovečen je u narodnoj pesmi”.

Takozvani “crnogorski šovinisti” nisu se borili protiv Albanaca, već protiv turskog okupatora svojih teritorija – crnogorskih. Godine 1862 Crnogorci nisu napali “Skadarsku Malesiju”. Ostrvo Vranina nije deo “Skadarske Malesije”, još manje deo albanske teritorije. Niti je bilo ikada deo i niti je danas! Pogledajte mapu, gospodo albanski akademici! Vranina se nalazi sasvim blizu Žabljaka – prestonica Crne Gore posle turske okupacije Skadra – 500-godišnja prestonica Crne Gore. Znači, Vranina je u srcu Crne Gore i Oso Kuka tamo nije se borio “za odbranu albanskih teritorija”, već kao pretstavnik turkih okupatora !!!

Albanski akademici, u brazdi Ðerđa Fište i najubuđanog albanskog nacionalizma iz XIX veka, kako je to konstatirao i istakao i nemački akademik prof. dr Bernhard Tonnes, dan-danas pretendiraju da je sva Crna Gora sandžak njihovog Skadarskog pašaluka3), dok muslimani, na sve strane Balkana (i u Bugarskoj!)4), za njih nisu ništa drugo do samo Albanci. Tako nam oni nazivaju Albancem ne samo Oso Kuku, već i njegovu borbu pod turskom zastavom protiv Crnogoraca smatraju albanskim heroizmom, jer za heroizam proklamiraju borbu Turaka i poturica, pa i razbojnika, najobičnijih muslimanskih kriminalaca, protiv susednih naroda sa Albancima, protiv slobodoljubivih Slovena i Grka. Svaki od ovih muslimana, koji se borio protiv Slovena i Grka, pa i pod turskom zastavom, proklamira se od ovih Albanaca za junaka i heroja, za albanskog rodoljuba, bez obzira da on može biti i čistokrvni Turčin, pa i Sloven, ili Grk. Neću se odugovlačiti dalje, jer za Oso Kuku i ovaj problem pisao sam posebno.5)

Ovde ću istaći još ovo: Kad bi se digao iz groba Oso Kuka, ne u Vranini, već i tu – u Skadar, i kad bi mu prišli Murto i Kurto sa albanskom zastavom, kao što je dočekao Crnogorce sa kuršumima, dočekao bi i ove. Kao “Albanac” Hadži Ćamil i on bi pogazio nogama ”zastavu sa vranom” – kako je ovaj sa prezrenjem nazvao albansku zastavu, gazeći je i hapseći sve Albance, koji su se 1914 poređali pod njom.

Ovo je istorijska istina. Ali Murto i Kurto nastavljaju da žive sa mitovima i mitemama, sa romantičnim pričama Ðerđa Fište i njegovih sledbenika, koji nam se busaju u prsa i za marksizam-lenjinizam i proleterski internacionalizam. Učiniće dobro da se iz tog sna otrgnu pre što se bude digla na njih kuka i motika!

Manje-više isto ovako stoji stvar i sa Ali-pašom Gusinjskim (? – 1885), čije je pravo prezime Šabanagić, kako je potpisivao svoja pisma, napisana na srpskom jeziku, njegovom rukom, a poslata – posle propasti Prizrenske lige – kralju Srbije i knjazu Crne Gore, sa kojima je sarađivao za oslobođenje njegovog Plava i Gusinja od turskog jarma, stvar ova koju albanski akademici, iako im je jako dobro poznata, prelaze u ćutnji, jer im ne služi za indoktriniranje Albanaca sa mržnjon i antisrpskim rasizmom, htedoh da kažem “marksizmom-lenjinizmom”. Ako je Ali-paša Šabanagić studirao u Stambolu i, u službi turskog sultana, dostigao titulu paše (generala), ovo ne znači da je i po nacionalnosti bio Turčin, ili Albanac. Srbin Mehmet-paša Sokolović, u službi sultana dostiže i položaj Velikog Vezira – presednika vlade Turske. A kao on i oko 30 drugih Srba. Radi istine moram priznati da su Albanci pretekli Srbe: kažu da su dali Turskoj oko 40 Velikih Vezira!

U nastavku, albanski superklug kaže: “Ova peta tačka me mnogo spljeće i poziva me na drugim nivoima, koji su mi manje poznati. Ona me primorava da se suočim danas sa jednim sasvim mesnim mišljenjem, koje za poštu prema kamenu, koji treba da ostane na svoje mesto, treba da se učini. Da je Skadar bio petsto godina pretonica Crne Gore, ovo je prvi put da slušam”.6)

Niste samo vi, koji ovo slušate po prvi put. I 2003-će, znači pošto sam objavio knjigu FIŠTA I DRUGI, kad sam objavio i drugo delo MARGINALIJE, koje je Zyhdi Morava pročitao odmah, reče mi:

-Ne slažem se sa vama Kaplane u vezi Skadra!

-Zašto, što se to ne slažete?!

-Pa pisali ste da su ga osnovali Crnogorci!

-Ja sam pisao da su ga osnovali Crnogorci?!

-Da, vi!

-Možete li mi reći gde sam to ja napisao?

-Pa u vašem delu MARGINALIJE!

-Nemoguće! Nađite mi to, suočite me!

Za istim stolom sa nama u bar-kafe LUX, u centru Tiraner, beše i Irhan Jubica, direktor lista ARS. On upade u naš razgovor sa rečima:

-I ja se ne slažem sa vama, Kaplane! Vi ste pisali u MARGINALIJE da je Skadar, za 500 godina redom bio prestonica Crne Gore!

-E da, ovo je istina da sam napisao!

-E-eh, ovo htedoh da kažem i ja!- upade Zyhdi Morava.- Pisali ste da je Skadar bio 500 godina redom prestonica Crne Gore!

-Znači,- obratih se Zyhdiji,- vi se povlačite sa onoga što rekoste malopre, da sam pisao da su Skadar osnovali Crnogorci?!

-Sigurno, sigurno da se povlačim!- reče Zyhdi Morava.

U sebi rekoh: “Kad ovaj, Zyhdi Morava, intelektualac sa visokim obrazovanjem, klnjiževnik i presednik Saveza književnika Albanije, čita mi naopako dela, pa i meni kaže izopačenja njegovog difektoznog mozga, šta onda ostaje za druge?!”

Rekoh Zyhdi Moravi i Irhanu Jubica, a sada ovo kažem i svima ostalima, znači i Muratu Aliaj:

-Da je Skadar bio prestonica Crne Gore 500 godina redom saznao sam od vaših akademika, od autora knjige HISTORI E SHQIPËRISË (ISTORIJA ALBANIJE), tom I, izdata u Tirani 1959. Izvolite je pročitati otvorenih očiju i, umesto što mene optužujete, optužite one koji su to napisali tamo, ako nije istina. Kasnije sam to saznao i od napisa drugih Albanaca, da je Skadar, za 500 godina redom, od X veka do dana pada u turske ruke godine 1479, bio prestonica Crne Gore.

Neki od autora te ISTORIJE su živi i svojim očima vide kako me Albanci optužuju i sataniziraju sasvim nevinog. I pored toga oni ćute, prave se kao da ne vide i ne slušaju, ne razumeju. Moguće i trljaju ruke od radosti.

Ali, Murat Alijaj, koji je pročitao tolika moja dela, zar nije pročitao i službeno izdanje Albanskog Instituta za Istoriografiju HISTORI E SHQIPËRISË?! Pa kako ulazi on u diskusiju samnom ne pročitavši ni to delo?! Za ovakve sveznalce od vremena je rekao njihov Ðerđ Fišta da nema ništa opasnijeg od Albanca koji je pročitao polovinu neke knjige!

Tačka 6 i Marko Miljanov, ne vidim da nam je sročio što ovaj albanski sveznalac. Ali da ga izazovem da bi nam napisao i koju drugu paskvilu, kažem mu da Marko Miljanov ne samo što nikada nije napao Albaniju, već je pokazao i neobičnu ljubav, veliko poštovanje za Albance, pišući za njih tako kako nisu pisali ni sami Albanci o sebi. Samo ih je jednom uvredio: kad su mu ponudili presto Albanije, nije ga prihvatio. Murat Aliaj, kad bi mu Crnogorci ponudili i dužnost najobičnijeg policajca, ne samo što to ne bi odbio, već bi potražio i dva pendreka i oba, od crnih, kako ih je proizvela fabrika, u roku od nekoliko dana bi ih napravio crvene, tukući Albance. Ko ne veruje ovo, neka pročita moju reportažu SRBIN I ALBANAC, objavljena u mojoj knjizi MIKROLOGIJA, Ženeva 2000, str. 85-86.

Tačka 7. Istina je da sam rekao da Prizrenska Liga, u početku, prva i druga etapa, bila je  jedna panislamska organizacija, gde nije bilo dozvoleno nijednom hrišćaninu da učestvuje. Murat Aliaj neka pročita KARARNAME (PRAVILNIK) te Lige, pa i studije njegovih Albanaca, koji priznaju da u obe prve etape Prizrenska Liga nije bila albanska, već PANISLAMSKA.

U vezi tačke 8 i Ðerđ Fište, izgleda da je sasvim naopako informisan, ili namerno kleveće i laže, intrigira protiv mene. Ja nigde nisam rekao da je njihov Fišta pretrpeo uticaj od Hrvata Miroslava Krleže. Što se tiče ostalih uticaja, koje je pretrpeo Fišta, potsetiću ga ukratko na njihovog, albanskog književnika prof. dr Arši Pipa, koji je zabeležio uticaj Ivana Mažuranića na Fištu. Drugi albanski književnik dr Martin Camaj govori za uticaje od Kačića, Gundulića, Njegoša, Mažuranića, Grge Martića i Silvije Strahimira Kranjčevića. Uticaje ovih nad Fištom su konstatirali i strani istraživači, kao L.Dodić, I.Esih, P.L.Mihačević, dok Albanka dr Blerina Suta, u njenoj studiji Fishta dhe tradita romantike e sllavëve të jugut (Fišta i romantična tradicija južnih Slovena), objavljena u listu TEMA, Tirana 15. april 2006, citira albanskog pesnika Lazgush Poradeci, koji kaže: “I možda neće biti neumesno da zabeležim ovde po prvi put da prva pesma, koju je napisao Fišta, bila je – kako kaže Otac Dodaj – jedna lirska pesma i upravo na slovenskom jeziku (srpskom,- KB), i posvećena najvećem bosanskom pesniku Grgi Martiću (ovo je malopre spomenuti Grga, autor poeme OSVETNICI, koju je imitirao Fišta!- KB), koji, čitajući je i analizirajući je, reče autoru-momak proročanske reči, da će postati jedan veliki pesnik u Albaniji”.

Hoćete li više?

Ja ne znam šta je ovo sa vama, o Albanci: ćutite kad vam kaže neko drugi (pa i vaš brat Albanac!) koju reč što vam se ne sviđa, dok – čim vam je potsetim ja – skačete uvis i urličete. Pametni i principijelni ljudi ovna uhvate za rogove!

Ali vi nemate posla sa ovnovima i rogovima. Vi imate naređenje albanske socijal-fašističke bande, koja vam je naredila i instruira vas da lažete i intrigirate protiv mene, da me svakako satanizirate, i sa najflagrantnim falsifikatima, a sa cilem da odbijete od mene ljude, da ne čitaju moja dela, kojima sam ja odrao masku i derem im je onako kako to do danas niko nije učinio ovo. Ili im je ovo učinio ko pre mene? Da nisu ovo učinili srpski, makedonski ili crnogorski akademici?! Možda upravo zbog ovoga oni, srpski, makedonski i crnogorski akademici,  mene ne priznaju za akademika! Moguće ni za Srbina, ni za Slovena!

Što se tiče vašeg pitanja: “Znači, zašto nisu ovi imitatori Fište (ako je reč zaista za imitiranje), nego nam je Fišta njihov imitator?” – pošto vam je reč upravo za Njegoša, kažem vam, o sveznajući Murate, da – kad je umro naš Njegoš – vaš Fišta još ne beše došao na ovaj svet. Ovako Njegoš nije mogao da imitira Fištu, jer mu nije čuo ni ime, kamoli da je pročitao i njegova dela i da je pretrpeo uticaj od njega.

O Murate, učinili biste dobro da se ne zauzimate problemima koje ne poznajete, jer ovako, ne samo što kompromitirate sebe, već i sve one koji stoje iza vas. A neko, od stranaca, zbog vaspitanja i svoje buržuaske ideologie, može pomisliti da su svi Albanci ovakvi, kao vi.

Koliko da se zna: Do danas ja nisam čuo da je Fišta kandidat za Nobelovu nagradu. Je li moguće da ste digli ruke od Kadarea i sada ga zamenjujete sa Fištom?! Ili imamo posla sa nekom novinarskom patkom iz furune Enverovaca?!

Što se tiče onoga da “ni Hrvatima niti Crnogorcima nije stalo do toga da pevaju himne albanskom heroizmu”, pročitajte delo Marka Miljanova ZAKON I OBIČAJI KOD ARBANASA, jer su vam ovo delo preveli i na albanskom. I recite nam koji je Albanac napisao jedno takvo delo za Crnogorce?! Veterineri kažu da kravi, sve što gleda, pričinjava se kao krava. I vi, albanski šovinisti i rasisti, za sve druge mislite da su kao vi, šovinisti i rasisti, a na poseban način Sloveni. Sva sreća što nisu svi Albanci kao vi, Murate!

Na kraju ove diskusije, hoću da vam zahvalim što u najmanju ruku za moj roman IZDAJA imate tako lepo mišljenje: ne mari što su vas ubedili da ja nisam autor tog dela. Za čuđenje je kako do danas ne nađoste autora ovog romana?! On ga i preradion i preštampao godine 2000! U dvostručio ga! Ili prerada nije od iste ruke?! Vi kažete “modernim metodama, elektronskim” da ste otkrili da roman nije moj. Ali zašto nam ne objavljujete ova vaša otkrića?! Ili vam je ta vaša elektronika rekla samo toliko, da roman IZDAJA nije delo Kaplana Resuli-a?!

O Murate Aliaj, sa ovim vašim stavovima prema meni od vremena ste postali smeh i rugalo sveta. Zato biste učinili dobro kad biste sledili primer vašeg Ismaila Kadare, koji je zatvorio poglavlje njegovih laži i intriga protiv mene i sada, i dela objavljena nekada sa tim lažima i intrigama, preštampava ih bez laži i intriga protiv mene, pa i bez mog imena.

_______________

1) Nekoliko meseci posle objavljivanja ove knjige (TRIJUM NAD SMRĆU) Akademik Burović je, i pored svih prepreka i sabotiranja, uspeo da objavi i tu knjigu. Imate je i u Nacionalnoj biblioteca u Tirani, gde je kriju od čitaoca, a i u Biblioteci Akademije nauka Crne Gore u Podgorici, gde čine isto sa knjigama Akademika Burovića.- REDAKTOR.

2) AKADEMIA E SHKENCAVE E RPSSH: FJALOR ENCIKLOPEDIK SHQIPTAR, Tirana 1985, str. 569, glas KUKËS.

3) AJETI, Idriz: A propos de quelque emprunts albanais dans les parlers serbo-croates, u časopisu STUDIA ALBANICA Br. 1, Tirana 1982, str. 180.

4) FULLANI, Dhimitër: Naum Veqilharxhi, časopis LETËRSIA JONË, Tirana, decembar 1952, str. 47.

5) RESULI, Kapllan: Oso Kuka,- u delu STUDIME ALBANOLOGJIKE, rukopis iz zatvora u Burelju.

6) Skadar je bio ne samo 500 godina srpsko-crnogorska prestonica, već oko 1.000 godina, o čemu je pisao Jovan I. Deretić. Između ostalih vidite njegovo delo ANTIČKA SRBIJA, Beograd 2000.- REDAKTOR.

ПОЗИВНИЦА – Удружење писаца „Седмица“, подружница Удружења књижевника Србије, вас позва на:

ПОЗИВНИЦА

Поштоване даме и господо,

драге поетесе, драги песници,

цењени пријатељи,

Удружење писаца „Седмица“, подружница Удружења књижевника Србије, вас позва на

АУТОРСКО – КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ

„САША И ПРИЈАТЕЉИ“

у суботу 18. септембра 2010. године, у 19.30 часова

у дворани Културног центтра „ОРО“

Heddernheimer Landstr. 151, 60439 Франкфурт на Мајни

ПРОГРАМ:

Приказ књиге  „Антологија бола“-  издања на немачком и српском језику

Александра Саше Јованаовића, песника из Ешборна.

О књизи говоре: Диана Пијетловић, Нисвета Грабовац,

Марија Фот и Љубиша Симић

Музичка пратња: Дејан Џамбашевић и Дајана Тасевска

Проведите угодно вече уз поезију, музику и вино у добром расположењу и пријатној    атмосфери.

ДОБРОДОШЛИ У СЕДМИЦУ!

ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ СРЕДЊОЕВРОПСКЕ 13. септембар 2010.

ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ СРЕДЊОЕВРОПСКЕ
13. септембар 2010.
Посетите наш нови портал на немачком
са вестима из целе СПЦ:
_www.sok-aktuell.org_ (http://www.sok-aktuell.org/)

«Нови ветар близине и пријатељства». Патријарх српски
у посети кардиналу Шенборну, аустријском  председнику
Фишеру и бечком градоначелнику Хојплу
(БЕЧ) Данашњи дан посете Његове Светости Патријарха
српског Г. Иринеја  Аустрији био је обележен дијалогом
са представницима Цркве и државе. Патријарх  је најпре
доручковао код бечког надбискупа, кардинала Кристофа
Шенборна у  Надбискупској палати поред катедрале Св.
Стефана, а затим посетио аустријског  савезног
председника Хајнца Фишера у дворцу Хофбург и бечког
градоначелника  Михаела Хојпла у Градској скупштини.
Приликом сусрета са кардиналом Шенборном владала је
атмосфера великог  међуцрквеног пријатељства. Кардинал
је назначио да је посета Патријарха српског  «знак
заједништва у вери и заједничког залагања да у овом граду
и земљи деламо  као Хришћани». Првојерарх Српске
православне цркве (СПЦ) нагласио је да се нада  да ће посета
Бечу «бити плодоносна, не само сада већ и у будућности
».
У току доручка са Патријархом, кардинал Шенборн је
рекао: «За нас као  Католичку цркву представља дубоку
духовну радост да доживимо разноликост  хришћанских
цркава у нашем граду и нашој земљи. И то све у духу
заједништва,  међусобног поштовања, међусобне љубави и
међусобне помоћи.» Кардинал је такође  изразио наду да ће Срби
који живе у Аустрији сачувати своју веру. «Без вере је
човек без отаџбине», позвао се Кардинал на јучерашњу
проповед Његове Светости у  храму Васкрсења Христова у
Бечу. Приликом растанка, кардинал је Патријарху
српском поклонио једну честицу моштију Св. Оца Николаја
Мирликијског,  Чудотворца, што је Његову Светост веома
обрадовало.

Кардинал Шенборн предаје Патријарху Иринеју
реликвијар са честицом  моштију Св. Николаја Чудотворца

Патријарх српски је одговорио да између Аустрије и
Србије осећа један «нови ветар, ветар близине, ветар
пријатељства», који би за  све могао да буде користан.
Нагласио је своју захвалност према аустријској  држави,
која је Србе прихватила «уз пуно поштовање њихове Вере,
њихове традиције  и културе.» Аустријска држава је осим
тога омогућила да се васпитање српске деце  настави у
оквиру њихове сопствене традиције, истакао је
Патријарх, мислећи пре  свега на чињеницу да се у Аустрији
православна веронаука предаје као обавезни  предмет у
државним школама. Његова Светост даровао је Кардиналу
Шенборну једну  икону Св. Саве.
(http://www.spc.rs/files/u5/2010/9/pres01.jpg)
Патријарх Иринеј и Хајнц Фишер
Након доручка код Кардинала, Патријарх се састао са
савезним председником Републике Аустрије у бечком
дворцу Хофбург, председниковој  резиденцији. Након
разговора са Фишером, Епископ бачки Г. Иринеј, порт-парол Св.
Архијерејског Сабора и Св. Архијерејског Синода, рекао
је нашој Информативној  служби: «Његова Светост и цела
делегација су били веома задовољни пријатељским
пријемом. С наше стране је наглашена важност аустријског
познавања ситуације на  Балкану: то није увек случај у
Западној Европи. Аустрија би стога могла да  помогне
при тражењу решења за проблеме и кризна жаришта, као што
је на пример  Косово и Метохија. Председник Фишер је
изузетно добро обавештен о ситуацији на  Балкану и
културно-историјској позадини конфликта, о којем зналачки
говори.»  Првојерарх СПЦ похвалио је, по извештавању
агенција АПА која се ослања на изворе  у Хофбургу,
увођење православне веронауке у аустријске државне школе и
говорио о  улози Аустрије и посебно Беча у развоју
српског језика и  културе.
Након пријема код савезног председника Фишера,
делегација СПЦ се упутила у бечку Градску Скупштину где ју
је примио Михаел  Хојпл, градоначелник Беча. У свом
поздравном говору, Хојпл је описао Беч као  место сусрета
култура и религија. Подсетио је на традицију религиозне
толеранције у Бечу, као и на чињеницу да су
православни Срби већ вековима  присутни у аустријској
престоници. Хојпл се позвао на једну ранију беседу Његове
Светости у којој је Паријарх говорио о важности дијалога.
Хојпл је у том  контексту нагласио да је управо Беч
место дијалога Истока и  Запада.
Његова Светост је у свом одговору на поздрав
градоначелника нагласио да су се Срби још у току претходних
векова интегрисали у  бечки и аустријски живот. Они су
такође допринели бројчаном увећању града: данас  је Беч
по величини четврти српски град. Патријарх је и у
обраћању Хојплу рекао  да га радује да су Срби у Аустрији
прихваћени. Његова Светост се на крају посете  уписао у
«Златну Књигу» града Беча.
У једном интервјуу који је након данашњих посета у
Бечу  дао српским медијима, Патријарх је поново нагласио
да у Аустрији Римокатоличка  црква и држава помажу
Србима да негују своју духовност, на чему им је изразио
благодарност. Поменувши да у Бечу данас постоје три
српска православна храма,  Патријарх је посебно истакао
цркву Васкрсења Христова у Другом Кварту Беча, која
плени «својом величином и својом опремом», као и српску
православну цркву у  Линцу.
Његова Светост Патријарх Иринеј допутовао је 10.
септембра у Беч на позив Преосвећеног Епископа
средњоевропског Г. Константина.  Непосредан повод била је
прослава 150 година од оснивања Српске православне  црквене
општине Св. Саве у Бечу 1860. године. У току свога боравка
, Патријарх је  служио и присуствовао богослужењима у
Бечу и Линцу. Његова Светост се сутра  враћа за Београд
.
У Бечу живи око 100.000 Срба који располажу са три
православна храма у којима служи шест свештеника и један
ђакон. У Бечу се такође  налази и једно од званичних
седишта Епископа средњоевропског, који је од свог  ступања
на епископски трон у Аустрији основао 14 нових
парохија, које су све  попуњене и обезбеђене. Православна
веронаука се предаје као обавезни предмет за  православне
ученике у аустријским школама од школске 1992/93. године
, а СПЦ је  правно призната на исти начин као и
традиционалне аустријске  цркве.

Информативна  служба
Српске православне епархије средњоевропске
Serbische Orthodoxe Diözese für  Mitteleuropa
Obere Dorfstraße  12
D-31137  Hildesheim-Himmelsthür
SOKAKTUELL@aol.com
_www.sok-aktuell.org_ (http://www.sok-aktuell.org/)
_www.eparhija-srednjoevropska.org_
(http://www.eparhija-srednjoevropska.org/)

SOK AKTUELL Nachrichtenagentur der Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa 13. September 2010

SOK AKTUELL
Nachrichtenagentur der Serbischen Orthodoxen Diözese
für  Mitteleuropa
13. September  2010
Unsere neue Homepage: _www.sok-aktuell.org_ (http://www.sok-aktuell.org/)
„Ein  neuer Wind der Nähe und Freundschaft“: Patriarch  Irinej bei
Kardinal Schönborn, Bundespräsident Fischer und Bürgermeister  Häupl
(WIEN) Der vierte Tag des Besuches von Patriarch Irinej I. in Wien  verlief
im Zeichen des Dialogs zwischen Serbien und Österreich sowie zwischen  der
Orthodoxen und der Römisch-katholischen Kirche. Zunächst frühstückte der
Patriarch bei Kardinal Schönborn, dem Römisch-katholischen Erzbischof von
Wien,  dann besuchte er den österreichischen Bundespräsidenten Heinz Fischer und
den  Wiener Bürgermeister Michael Häupl.
Bei  der Begegnung mit Kardinal Schönborn herrschte eine Atmosphäre großer
zwischenkirchlicher Freundschaft. Der Kardinal betonte, der Besuch des
Serbischen Patriarchen sei ein „Zeichen  der Gemeinsamkeit im Glauben und des
gemeinsamen Bemühens, als Christen in  dieser Stadt und in diesem Land zu
wirken“, während das Oberhaupt der Serbischen  Orthodoxen Kirche (SOK) sagte,
er wünschte sich, „dass dieser Besuch Früchte  trägt, nicht nur jetzt,
sondern auch für die Zukunft“.
Bei der Begegnung mit dem Serbischen Patriarchen sagte Kardinal Schönborn
auch: „Es ist für uns als Katholische Kirche eine tiefe geistliche Freude,
die  Vielfalt der christlichen Kirchen in unserer Stadt und unserem Land zu
erleben.  Und das in einem Geist der Gemeinsamkeit, des gegenseitigen
Respekts, der  gegenseitigen Liebe, der gegenseitigen Hilfe.“ Der Kardinal  äußerte
außerdem die Hoffnung, dass die  in Österreich lebenden Serben Ihren
Glauben bewahren werden. „Ohne den Glauben  ist der Mensch Heimatlos“, zitierte
der Wiener Kardinal aus der gestrigen, in  Wien gehaltenen Predigt von
Patriarch Irinej. Beim Abschied schenkte der  Kardinal dem Serbischen Patriarchen
eine Reliquie des Heiligen Nikolaus, was den  Patriarchen sichtlich
erfreute.

Kardinal  Schönborn (r.) schenkt Patriarch Irinej I. eine Reliquie des Hl.
Nikolaus
Der Patriarch sagte, er spüre zwischen Österreich und Serbien einen  „neuen
Wind“, „einen Wind der Nähe, einen Wind der Freundschaft“, der für alle
von Nutzen sein werde. Er betonte seine Dankbarkeit dem österreichischen
Staat  gegenüber, der die Serben „mit vollem Respekt für Ihren Glauben, Ihre
Tradition  und Kultur“ akzeptiert habe. Der österreichische Staat habe zudem
ermöglicht,  dass die Erziehung der serbischen Kinder in ihrer eigenen
Tradition fortgeführt  werde: Hier dachte der Patriarch daran, dass in Österreich
der orthodoxe  Religionsunterricht an den staatlichen Schulen erteilt  wird.
(http://www.spc.rs/files/u5/2010/9/pres01.jpg)
Patriarch Irinej I. und Heinz Fischer in der Wiener  Hofburg
Anschließend traf der Patriarch mit Bundespräsident Heinz Fischer in der
Hofburg zusammen. Nach dem Gespräch mit Fischer sagte Bischof Irinej von
Backa,  Sprecher des Hl. Konzils und des Hl. Synods: „Der Patriarch und die
ganze  Delegation waren mit dem freundlichen Empfang und dem Gespräch sehr
zufrieden.  Auf unserer Seite wurde die Wichtigkeit des Kennens der Situation auf
dem Balkan  hervorgehoben: Dieses sei in Österreich gegeben und das ist im
Westen Europas  nicht immer der Fall. Österreich könnte daher bei der Suche
nach einer Lösung  der Krisenherde, wie etwa der Situation im
Kosovo-Metohija, behilflich sein. Der  Bundespräsident ist über die Situation auf dem
Balkan und die  kultur-geschichtlichen Hintergründe außerordentlich gut
informiert.“ Das  Oberhaupt der SOK würdigte im Gespräch mit Heinz Fischer auch die
Religionsfreiheit in Österreich. Insbesondere begrüßte Patriarch Irinej die
Einführung des orthodoxen Religionsunterrichts an den Schulen. Der
Patriarch  habe bei dem rund 45-minütigen Gespräch auch die Rolle Österreichs und
besonders  Wiens bei der Entwicklung der serbischen Sprache und Kultur
gelobt, berichtet  die „Austria Presseagentur“ (APA) unter Berufung auf den
Präsidentensprecher  Bruno Aigner.
Nach dem Empfang beim Bundespräsidenten wurde die Serbische Orthodoxe
Delegation mit Patriarch Irinej I. an der Spitze im Wiener Rathaus von
Bürgermeister Michael Häupl (SPÖ) empfangen. In seiner Ansprache bezeichnete  Häupl
Wien als eine Stadt der Begegnung von Kulturen und Religionen. Er  erinnerte
an die Tradition der religiösen Toleranz in Wien und erinnerte daran,  dass
die orthodoxen Serben seit Jahrhunderten in Wien präsent seien. Häupl
berief sich auf eine Rede des Patriarchen nach seiner Inthronisierung, in der
dieser die Wichtigkeit des Dialogs unterstrich. Häupl sagte dazu, die Stadt
Wien  sei eine Stätte des Dialogs zwischen Ost und West.
Der Patriarch trug seinen Namen nach der Begrüßung durch den  Bürgermeister
in das Goldene Buch der Stadt Wien ein. In seiner Antwort auf die
Begrüßung sagte der Patriarch, dass sich die Serben schon in den vorigen
Jahrhunderten in das Leben Wiens und Österreichs integriert haben. Auch haben  die
Serben erheblich zur Vergrößerung der Stadt beigetragen: Heute sei Wien die  „
viertgrößte serbische Stadt“. Der Patriarch sagte auch, es freue ihn, dass
die  Serben in Österreich akzeptiert werden.
Anschließend gab Patriarch Irinej ein Interview für den serbischen
Fernsehsender RTS. Darin betonte er wieder, dass die Serben in Österreich
akzeptiert werden. Sowohl die Kirche als auch der Staat helfen den Serben, ihre
Spiritualität zu pflegen. Auch diesmal unterstrich er seine Dankbarkeit dem
österreichischen Staat und der Römisch-katholischen Kirche gegenüber für diese
Unterstützung. Er betonte, dass es heute in Wien drei serbische orthodoxe
Gotteshäuser gebe. Insbesondere erwähnte er die Kirche der Hl. Auferstehung
Christi im Zweiten Bezirk, die mit „ihrer Größe und ihrer Ausstattung“
begeistere, sowie die serbische orthodoxe Kirche in Linz.
Patriarch Irinej I. war am 10. September nach Wien gekommen. Der
unmittelbare Anlass war die Feier des 150-sten Jahrestag der dortigen Serbischen
Orthodoxen Kirchengemeinde des Hl. Sava. Der Patriarch hat in Wien und Linz
zelebriert. Morgen reist er nach Belgrad zurück.
In Wien leben etwa 100.000 Serben. Es gibt drei Gotteshäuser, in denen
sechs Priester und ein Diakon zelebrieren. Wien beherbergt auch einen der Sitze
des Serbischen Orthodoxen Bischofs für Mitteleuropa, der für Österreich,
Deutschland, Liechtenstein und die Schweiz zuständig ist.

SOK AKTUELL
Nachrichtenagentur der Serbischen Orthodoxen Diözese für  Mitteleuropa
Obere Dorfstraße 12
D-31137 Hildesheim-Himmelsthür
_www.sok-aktuell.org_ (http://www.sok-aktuell.org/)

Berlin sabotiert den Bau eines polnischen Flüssiggasterminals in Swinoujscie

Newsletter vom 14.09.2010 – Zwischen den großen Mächten (II)

BERLIN/WARSZAWA/VILNIUS/RIGA (Eigener Bericht) – Berlin sabotiert den
Bau eines polnischen Flüssiggasterminals in Swinoujscie. Wie US-Medien
urteilen, schütze die Bundesregierung umweltpolitische Bedenken vor,
um den Bau des Hafens hinauszuzögern oder ganz zu verhindern. Ziel sei
es demnach, Warschau von der Diversifizierung seiner Erdgasbezüge
abzuhalten und damit die Abhängigkeit Polens von deutsch-russischen
Lieferungen zu festigen. Mit ähnlichen Vorwürfen ist Berlin in Litauen
konfrontiert. Dort zögert der auffällig schleppende Rückbau eines
stillgelegten Kernkraftwerks durch eine deutsch-russische Firma die
Errichtung eines neuen Atommeilers hinaus und erleichtert Berlin den
Zugriff auf die Energiebranche des Landes. Lettland werde ebenfalls
bald für deutsche Energiekonzerne geöffnet – durch einen Anschluss an
das europäische Stromnetz, heißt es nach der Baltikumreise der
deutschen Kanzlerin Anfang letzter Woche. Während die baltischen
Staaten ihre Energiebranche fast bedingungslos deutschen Firmen
auszuliefern bereit sind, leistet sich Polen noch Widerständigkeiten –
durch Kooperationen mit westeuropäischen und US-amerikanischen
Konzernen.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57894