Milka Vujnovic

HRID I VALOVI

Složno talasaju naši valovi
Svetskim vodama
Hrid iz njihova kraja
Priziva ih,
Dočekuje raširenih ruku.
Žure, iskreno je ljube, raduju se
Prijateljski bi da nazdravljaju.
Mračnom dušom hrid ih prima
Lomi, seče, razbija,
Bezdušno ih ostavlja.
Krvare, boluju, izdani i prodani
kao nikada pre
Od svoje hridi, poznanice.

Nekad nije takova bila.
Da li ju promeni sredina
Ili ova nova klima.

Hridi naša, rode nas
Svoje lažeš i lomiš
Moćnom se predstavljaš;
Njih ljubiš, pomažeš
Čuvaš, hvališ, kupuješ.
Jad će i na tvoja vrata stići
Hoće li ti oni doći i pomoći.

Valovi plutaju, rane zaceluju,
Vetar ih gura, svesni su toga.
Hridi iz našeg kraja
Da li si sada ponosna sa sobom.

________________________

SEĆANJE

Opet se mravi natjeĆu
Utrobu joj seckaju,
Tugu seju u duŠi,
Kroz oči ujedaju.
Uzdasi joj dušu cepaju
Blokiraju i pale
Isprekidane nervne kanale.
Mozak krvari,
Gubi se, luta,
Ne zna što, zašto,
gde i zbog čega traži
U snu, noćima, danima
Samo tvoje ime zna,
Njime sve ljude doziva.
Telefon ju muči,
Stalno ćuti, opet ona sama
Priča s tobom svakog dana.
Vreme prolazi, već je zima
Suze se lede, od soli pucaju,
Lice bledi, modri, maska je;
Ona plače, pa samo plače,
Hoće secanje da zaledi
Svoj bol u njemu da sahrani.

________________________

SUNCOKRET

Rekao je „gotovo je“
Istinom se kleo
Pregazio sve
Što je rekao.
Znaš li voleti?
Ipak suncokreti
Ostaju suncokreti.

Ona je hodala
Kiša tragove skrivala
Vulkani su cureli
Mozak led ispijali
Dani je mrvili
Noći gušile.

Magla se povlači
Rosa rane celiva.
Da li se to svitac probija,
Il se jutro rađa?
Ovo je sunčev sjaj.

Suncokretu
Ti samo uživaj.
S nama je kraj.

________________________

GLAS

Pešćani glas
Svilenog sokola
srcu stiže kresnicama
Ljubavlju obogaćen
Kičmom ga oblaže
Iznova spaja
Mozak ispire
Hladi nerve
Prokuhanoj kosi,
Noktima sabira
Prelijava u njedra
Svetionik je
Zakopanih čula,
Školjkama plaća
Zalihe da donose
cara šapata
Boje glasa
Blažena osmeha.
Nek teče
Trulim živcima
Nek živi
U golim snovima.
Njegov glas,
Glas njegov.

________________________

ZABORAV

Zalemiše joj se um, srce i duša
Nastala je silueta,
Nije više bila žena
U srećno dete se pretvorila.

Samo o tebi je mislila
Maštom ti plovila,
Sebe nije cenila
Tebe prekomerno volela.
Na krilima je živela
Tvojim govorom se hranila
Očima svet gledala
Nadom budućnost planirala.
Bio si prva ljubav
San i java, želja,
Sadašnjost i budućnost.
Ostao si ime života.

Na zaboravu ti si doktorir’o
Molim te, podući ju ti
Kako da te zaboravi.

Da. Zaborav.
Ona treba hitno zaborav.