The Worst GOP Candidate In History by Srdja Trifkovic

http://www.chroniclesmagazine.org/2010/09/20/the-worst-gop-candidate-in-history/
The Worst GOP Candidate In History
by Srdja Trifkovic
“Conservative” Joseph DioGuardi’s “sensational” election as the GOP Senate
candidate in New York has shaken up the Republican Party, gloats the
Tropoja-based Albanian Minerals President M. Mujaj in the Wall Street Journal
Blog. “The American people have spoken,” this self-styled compatriot of ours is
telling us. “The American way of life needs to be rebalanced. Households need to
stop spending what they don’t have. Local and state governments need to slash
their budgets to live off whatever tax revenues they generate […] The American
people voted for change.”
What Mr. Mujaj does not mention is that former Congressman DioGuardi is the
founder and well-endowed president of the Albanian American Civic League, a
lobby group for the KLA-run “independent” province of “Kosova.” This is a
significant fact, crucial to the funding of his candidacy, which he curiously
does not mention on his campaign website. Even more curiously, the League’s
aacl.com site—full of information on DioGuardi’s KLA connections—has been
mysteriously dormant for weeks. There is, nevertheless, ample evidence out there
that DioGuardi and his wife have been, for years, key fundraisers and apologists
for the terrorist KLA in this country. It is unsurprising that he omits this
aspect of his career from his pitch to the voters of New York, but it is curious
that no one has called attention to the fact thus far.
As for Tropoja, it is a town in northern Albania best known not as a hub of
mining in general, or as the HQ of DioGuardi’s friend Mr. Mujaj’s Albanian
Minerals in particular, but as the gruesome site of a “clinic” known as The
Yellow House in which hundreds of Serb civilians kidnapped in Kosovo by the KLA
in 1999 were brought to be murdered for organ harvesting. As my friend Julia
Gorin wrote two and a half years ago,
For perhaps the first time in history, the mainstream media have deemed the
dismemberment of Serbs newsworthy. More accurately, they have deemed newsworthy
the dismemberment of the Serb and non-Serb victims of our friends, and almost
all living Albanians’ great heroes, the KLA … The new information is revealed in
the forthcoming book The Hunt by Carla Del Ponte, former chief prosecutor for
the Hague Tribunal. A few reports, starting with—gasp—the AP (which both
theInternational Herald Tribune and Fox News deigned to carry), Albanian
trafficking in organs of killed Kosovo Serbs investigated… Del Ponte said her
investigators had been informed that some 300 Serbs were killed for organ
trafficking.
Del Ponte—not known as a friend of the Serbs by any token—was the first to
reveal that the imprisoned Serbs were taken to a camp in Tropoja where the
younger ones were picked out, and their organs were later sold abroad. Even high
KLA members were involved in the operation of smuggling of organs, Del Ponte
explained. She attested that her investigators and UNMIK officials were made
aware that in mid-1999 the KLA moved some 300 abducted non-Albanians to
Tropoja’s “yellow house” where in one room that was used as an operating
theater, the surgeons were removing organs from the victims. The organs were
transported by air from Tirana to clinics abroad for clients and medical
institutions that paid for them. The victims left with one kidney were kept
locked, and later on killed for other organs. “Other prisoners in the barrack
knew what was to happen to them,” Del Ponte added.
The horrors of Tropoja and the KLA are light years away from DioGuardi’s New
York State audiences and his usual sales pitch … standard fiscal conservatism,
family values. No mention of the KLA anywhere, of course.
Had another Joseph, Dr. Mengele, decided to run for the U.S. Senate sixty years
ago, he too would have kept quiet about certain medical pursuits, and certain
political affiliations, similar in kind and moral depravity to DioGuardi’s. But
he did not, wisely preferring to stay in Brasil. DioGuardi’s ability to do so
today is a sad testimony on the decrepitude of the GOP and on the state of this
country’s politics.

Die deutsche Wirtschaft forciert ihre Expansion in die kurdischen Nordprovinzen des Irak

Newsletter vom 21.09.2010 – Von Bagdad nach Erbil (I)

BERLIN/BAGDAD/ERBIL (Eigener Bericht) – Die deutsche Wirtschaft
forciert ihre Expansion in die kurdischen Nordprovinzen des Irak und
unterstützt damit deren Sezessionsbestrebungen. Insbesondere der
Ressourcenreichtum der „Autonomen Region Kurdistan“ weckt bei
deutschen Unternehmen Begehrlichkeiten; in der Provinz sollen allein
45 Milliarden Barrel Erdöl lagern. Die kurdische Regionalregierung in
Erbil beansprucht die Rohstoffvorkommen für sich und hat bereits
zahlreiche Lieferverträge mit ausländischen Ölfirmen abgeschlossen –
zuletzt mit dem deutschen Energieriesen RWE. Die daraus resultierenden
Spannungen mit der Zentralregierung in Bagdad werden von deutscher
Seite massiv angeheizt. Die Provinz müsse über ihre Öl- und
Gasvorkommen „selbst bestimmen“, heißt es aus dem
Bundeswirtschaftsministerium im Widerspruch zur Gesetzeslage im Irak.
Parallel dazu wirbt Berlin auch unter mittelständischen Unternehmen
für kommerzielle Aktivitäten im Nordirak, der als „boomender“
Landstrich mit einem „vertrauenswürdigen Investitionsklima“ bezeichnet
wird. Beobachter befürchten, dass das von der Bundesrepublik
angeheizte ökonomische Auseinanderdriften des Irak in Verbindung mit
den von kurdischer Seite erhobenen Ansprüchen auf die
ressourcenreichen Gebiete von Mossul und Kirkuk in einen Bürgerkrieg
mündet.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57899

SOK AKTUELL Nachrichtenagentur der Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa

SOK AKTUELL
Nachrichtenagentur der Serbischen Orthodoxen Diözese
für  Mitteleuropa
Geburt der Allhl.  Gottesmutter, 21. September 2010
Unsere neue Homepage: _www.sok-aktuell.org_ (http://www.sok-aktuell.org/)
Inthronisierung von Patriarch Irinej in Pec:  Medienakkreditierung
Zelebrationsverbot für Bischof Artemije
Bischof Konstantin weiht Grundstück in  Kufstein
Jubiläum der Diözese Bihac-Petrovac
Weihe im Kloster Sase
Kirche in Zentralserbien nach hundert Jahren  geweiht


Inthronisierung von Patriarch Irinej in Pec:  Medienakkreditierung
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/15/Patriarchat_de_Peć
_église_de_la_Vierge_Hogeditria.jpg)
Kirche des  Patriarchatsklosters in Peć
(BELGRAD) Am Sonntag, dem 3. Oktober, soll das Oberhaupt der Serbischen
Orthodoxen Kirche (SOK), Patriarch Irinej I. im historischen Zentrum der SOK,
dem Patriarchatskloster von Pec im Kosovo-Metohija, inthronisiert werden.
Der  Informationsdienst des Patriarchats hat heute interessierte Vertreter
der Medien  gebeten, sich bis zum 23. September um 15 Uhr über die
e-Mail-Adresse
_info@spc.rs_ (mailto:info@spc.rs)
anzumelden (Sprachen: Serbisch oder Englisch). Der Info-Dienst bittet die
Redaktionen, je einen Vertreter zu entsenden und neben seinem Namen auch die
Passnummer und die Ausstellungsbehörde sowie den Ausstellungsort des
Passes  anzugeben.
Laut Angaben des Info-Dienstes werden die Akkreditierungen gegebenenfalls
bis zum 24. September um 12 Uhr bestätigt. Organisierte Gruppenanreise wird
von  Belgrad nach Pec angeboten, andere Anreisearten seien nicht  möglich.
Fotografieren wird während des Inthronisierungsgottesdienstes in Pec  nicht
möglich sein. Auf der Homepage der SOK (_www.spc.rs_ (http://www.spc.rs/) )
werden jedoch während und nach der Inthronisierung Fotos in hoher
Auflösung  kostenlos zur Verfügung gestellt werden.
Der Serbische Patriarch ist gleichzeitig auch Erzbischof von Pec und
Metropolit von Belgrad-Karlowitz. Das großenteils im 13.-14. Jh. erbaute
Patriarchatskloster in Pec untersteht auch heute noch unmittelbar dem  Patriarchen.
Die serbischen Erzbischöfe und Patriarchen hatten hier ihren Sitz,  mit
Unterbrechungen, zwischen 1253 und 1776.
Patriarch Irinej, der zuvor Diözesanbischof von Nis gewesen war, wurde am
22. Januar gewählt und schon am Folgetag in der Belgrader Kathedrale
inthronisiert. Die Inthronisierung in Pec wurde aus logistischen Gründen auf den
3. Oktober verschoben.
Zelebrationsverbot für Bischof Artemije
(BELGRAD) Der Hl. Synod der Serbischen Orthodoxen Kirche (SOK) hat am 18.
September dem im Frühjahr pensionierten Bischof von Raszien-Prizren und
Kosovo-Metohija, Bischof Artemije (Radosavljevic), ein Zelebrationsverbot
erteilt. Der Bischof, der eine zuweilen aggressive Haltung gegenüber der
Kirchenleitung an den Tag legt, hatte am 13. September in einem Brief an den Hl.
Synod, die aus fünf Mitgliedern bestehende „Kirchenregierung“ der SOK,
diesem  Organ de facto die Treue abgeschworen. Der im Frühjahr pensionierte
Bischof  hatte zunächst seine Absetzung durch das höchste Gremium der SOK – das
Hl.  Konzil, dem alle Bischöfe dieser orthodoxen Ortskirche angehören –,
akzeptiert.  In seinem Brief vom 13. September zog er jedoch diese
akzeptierende Entscheidung  zurück und widersetzte sich dem Hl. Konzil und dem Hl. Synod
nachträglich. Dabei  behauptete Bischof Artemije laut Angaben des Hl.
Synods, dass seine  Bischofswürde lebenslang gelte und schrieb, dass seine
Ablösung einen  politischen Hintergrund habe.
Als Begründung für  die Pensionierung von Bischof Artemije war in der
offiziellen Mitteilung des Hl.  Konzils vom vorigen Mai dessen Verantwortung für
die Unregelmäßigkeiten in der  Diözese genannt worden. Weitere Einzelheiten
wurden nicht genannt. In der  Vergangenheit war immer wieder von dubiösen
finanziellen Machenschaften der  engsten Mitarbeiter des Bischofs die Rede.
Ebenfalls wurde in den Medien die  mangelnde Bereitschaft Bischof Artemijes,
mit dem Hl. Synod zusammenzuarbeiten,  hervorgehoben.
Seit seiner Ablösung durch das Hl. Konzil lebte Bischof Artemije im
Kloster Sisatovac in Srem (Syrmien in der nordserbischen Vojvodina). Sein
Nachfolger ist noch nicht gewählt worden. Die Diözese Raszien-Prizren, der auch
das gesamte Gebiet von Kosovo-Metohija untersteht, wird derzeit von Metropolit
Amfilohije von Montenegro verwaltet. Dieser hat sich inzwischen öffentlich
dafür  eingesetzt, dass der Nachfolger Bischof Artemijes dessen bisheriger
Vikar,  Bischof Teodosije von Lipljan, der Abt des Klosters Decani im
Kosovo-Metohija,  wird.
Bischof Artemije und seinen Nachfolgern, von denen einige ohne den Segen
des zuständigen Administrators die kanonische Jurisdiktion ihrer Diözese
verlassen haben, wird unter anderem extremer Konservativismus und eine
kompromisslose Haltung in Bezug auf den zwischenkirchlichen Dialog vorgeworfen.
Ebenfalls lehnte der Bischof jegliche Zusammenarbeit mit der kosovarischen
Verwaltung und den Institutionen der EU im Kosovo-Metohija ab. Diese Haltung
wurde jedoch nicht als Grund für seine Absetzung  genannt.
Das Zelebrationsverbot für Bischof Artemije ist eine vorläufige Maßnahme
des Hl. Synods. Die endgültige Entscheidung über seinen Status wird das Hl.
Konzil auf seiner nächsten Sitzung im Herbst  treffen.
Bischof Konstantin weiht Baugrundstück in  Kufstein
(KUFSTEIN) Der Oberhirte der orthodoxen Serben in Deutschland,  Österreich,
Liechtenstein und der Schweiz, Bischof Konstantin (Djokic), hat am
vergangenen Sonntag im österreichischen Kufstein ein Grundstück geweiht, auf dem
ein serbisches orthodoxes Gotteshaus gebaut werden soll. Zurzeit finden die
serbischen orthodoxen Gottesdienste in Kufstein in der Alten Spitalkirche
(Krankenhausgasse, 6300 Kufstein) statt.
Die  Serbische Orthodoxe Diözese für Mitteleuropa hat in Österreich 15
Kirchengemeinden mit 20 Priestern und 2  Diakonen. Nach aktuellen Angaben leben
in Österreich 179.472 orthodoxe Christen,  davon 93.294 in Wien.
Jubiläum der Diözese Bihac-Petrovac

Priesterschaft und Gläubige auf der Feier des  Diözesanjubiläums
(BOSANSKI PEROVAC) Die westbosnische Diözese Bihac-Petrovac hat am 12.
September ihr 20-jähriges Bestehen gefeiert. An der Feier nahmen hochrangige
Vertreter der Serbischen Orthodoxen Kirche (SOK) und der Länder Serbien und
Bosnien-Herzegowina sowie dessen serbischen Teils, der Republik Srpska,
teil.
Die Diözese von Bihac-Petrovac ist die Nachfolgerin der 1925 gegründeten
Diözese Bihac, die bereits 1934 aufgehoben wurde. Im Jahr 1990 wurde sie
wieder  gegründet. Ihr Territorium umfasst Gemeinden, die früher den Diözesen
Dalmatien  und Banja Luka angehört hatten. Die Diözese erstreckt sich über 12
politische  Gemeinden, zu denen auch die Städte Bihac und Bosanski Petrovac,
nach denen sie  auch genannt wurde, gehören.
Im bosnischen Bürgerkrieg (1992-1995) wurden zahlreiche Kirchen der SOK  in
der Diözese Bihac-Petrovac zerstört. Viele Priester und auch der
Diözesanbischof Hrizostom (Jevtic) wurden vertrieben. Die Erneuerung der Diözese
begann 1996 mit der Rückkehr von Bischof Hrizostom nach Podrasnica bei Mrkonjic
Grad.
Neue Kirchen in Ostbosnien

Bischöfe  der SOK bei der Liturgie in Sase; zweiter v.L. Diözesanbischof
Vasilije; dritter  v.R. Bischof Lavrentije von Sabac, ehemaliger Bischof der
Diözese  Mitteleuropa
In der ostbosnischen Diözese Zvornik-Tuzla hat der Diözesanbischof
Vasilije (Kacavenda) am 17. September die wieder aufgebaute Kirche des Klosters
Sase geweiht. Die Kirche war im bosnischen Bürgerkrieg (1992-1995) zerstört
worden.

Feier  in Sase
In seiner Predigt nach der Liturgie am 18. September, an der mehrere
Bischöfe der Serbischen Orthodoxen Kirche (SOK) teilgenommen haben, erinnerte
Bischof Vasilije von Zvornik-Tuzla an die Geschichte der Orthodoxie in der
Region. So berichtete er von der noch 1232 gegründeten Metropolie von
Srebrenica  und daran, dass das Kloster Sase durch den König und Kaiser Uros
Nemanjic und  den Despoten Stefan Lazarevic gestiftet wurde, zwei berühmte
serbische Herrscher  des 14. und 15. Jh.
Am 19. September hat Bischof Vasilije von Zvornik-Tuzla auch das
Baugrundstück der neuen Kathedrale im ostbosnischen Zvornik  geweiht.
Kirche in Zentralserbien nach hundert Jahren  geweiht

Vor der neu geweihten Kirche in Sabanta
(KRAGUJEVAC) Bischof Jovan (Mladenovic) von Sumadija weihte am 18.
September die Kirche im Dorf Sabanta nahe Kragujevac in Mittelserbien. Das
Gotteshaus war noch 1910 gebaut worden und sollte damals durch Metropolit
Dimitrije (Pavlovic), den späteren ersten Patriarchen des 1920 wieder  hergestellten
Serbischen Patriarchates, geweiht werden. Die Kirchenweihe fand  aber nicht
statt. Ab 1995 wurde die Kirche renoviert, um 2010, hundert Jahre  nach
ihrer Fertigstellung, geweiht zu werden.

SOK AKTUELL
Nachrichtenagentur der Serbischen Orthodoxen Diözese für  Mitteleuropa
Obere Dorfstraße 12
D-31137 Hildesheim-Himmelsthür
_www.sok-aktuell.org_ (http://www.sok-aktuell.org/)

СРБИ И НАТАЛНИ СРБИ

СРБИ И НАТАЛНИ СРБИ

Пише: Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог и оснивач АНТИПОЛИТИЧАРСКЕ ПАРТИЈЕ СРБИЈЕ – УСТАНАК, једине преостале наде да ће Србија не само имати опозицију, него и коначно добити власт која ће моћи да Србију извуче из хаоса и грађанима омогући пристојан живот

У Србији је у протеклих двадесет година политичарске владавине царовала сваковрсна конфузија. У политици, економији, па и кад је реч о српском националном питању, које још „зврји“ без правог одговора. Остали се и не могу рачунати у одговоре.

Онолики су се и у Mатици и у расејању својевремено варали и преварили око Милошевића, приписујући му оно што им се допадало да он има или буде. Сматрали су га пробуђеним Србином, па и националистом, а он је био и остао пројугословенски оријентисан човек из комунистичке номенклатуре или реторте.

(Узгред, када сам на то још онда указивао бивао сам проглашаван за „намћора“, који никоме, па ни ижђигљалом националном миљенику Милошевићу, не верује. Али, беше му.)

Многи су за ове две деценије окретали ћуркове наопако. И по неколико пута. Од републиканца до монархисте, па назад. Од радикалног националисте, па до проунијски опредељеног политичара. Неки су од радикалног национализма стигли и до лобирања за прикључење војном савезу НАТО.

Рекао бих да је та аморфност и пратеће метаморфозне вратоломије последица улетања у политику људи који за њу заправо нису: ни по знању ни по позиву, нити по личном интегритету.

Чињенице се тешко или и уопште не мењају. Убеђења, а поготово неутемељена, каква су у посткомунистичкој Србији махом бивала, могу да се мењају као прљаве чарапе.

Један од упропаститеља домовине Србије, М. Мишковић, Милошевићев човек и „бизнисмен“, већ шестог октобра „мења страну“ и прилази проунијским пучистима антимилошевићевске „демократске“ оријентације. А уз њих, добацујући део плена и њима, ствара монополистичку империју на штету свог сопственог (на)рода.

(Верници тржишног фундаментализма тврде да капитал нема нацију. Додао бих: капитал нема ни људскост. А коме онда то чудовиште служи, осим њиме опседнутој мањини или је тачније рећи: самом себи, јер и та мањина која од њега има користи заправо служи њему као аутономној,отуђеној и одљуђеној моћи.)

Има и оних који не напуштају српске националне осећаје и идентитет , али истовремено не нуде ништа реално и конкретно када је реч о ДРЖАВИ И ПРИВРЕДИ СРПСКОГ НАЦИОНА.

Какав ми однос имамо према том питању, можете видети и из наших програмских опредељења.

Из националног програма нове АНТИПОЛИТИЧАРСКЕ ПАРТИЈЕ , која се управо оснива у Mатици:

„АНТИПОЛИТИЧАРСКА ПАРТИЈА СРБИЈЕ – УСТАНАК јесте пронационална, премда не и националистичка странка.

То сажето речено знaчи да нам је добро српске нације на првом, али не и једином месту, нити бисмо до тог добра долазили на рачун или штету других нација.

Старање о српском национу укључује и следеће:

Неке европске земље, као Данска, на пример, су увеле критеријуме, и то врло строге, по питању Неданаца, досељених странаца, укључујући и полтичке азиланте. По тим мерилима Неданац мора имати квалитете, какве, као што рече један од коментатора тих мера и мерила, нема ни сваки Данац: мора перфектно говорити дански, бити писмен, имати посао и радити га добро, немати нити стећи криминални досије итд.

Ми намеравамо да учинимо нешто слично, али не само кад су у питању потенцијални „гастарбајтери“, него и становници Србије, а нарочито Срби.

Свој национ се, између осталог, штити и  одвајањем кукоља од жита у сопственим редовима. Немали број је оних који су у протеклом периоду на разне начине „укаљали српско име“, изнели га на лош, чак врло хрђав глас.

То тако даље неће моћи.

За сада само напомињемо да ћемо правити разлику између наталних Срба (Срба који су то само по рођењу) и Срба, који служе на дику свом роду или бар не чине дела због којих бисмо се морали стидети што припадају нашем националном бићу.“

Мој лични одговор на национално питање гласи:

Човек сам, па Србин, па социолог и антропопсихолог, а однедавно и политички делатник. Редослед је јасан и јестествен. Ниједно од тих својстава једно другом не смета, нити једно друго искључује.

www.apsorg.rs

http://www.youtube.com/watch?v=NpNbeJmxHkQ

http://www.youtube.com/watch?v=gmGSZ3h230g

Jos par kratkih pesama. pozdrav milka vukic vujnovic

Jos par kratkih pesama.
pozdrav
milka vukic vujnovic

CASA

Ti si svoj,
samo svoj,
Ceo svet je tvoj…
Sad,
Na sred case,
suze ti kipe,
Hm…je li?…

DELITAO SI

Volela te,
Trazila,
Molila….
Delitao si sve!
Ma ne,
Zablude prolaze,
Sam si ostao.
delitaj sad sebe,
to si izabrao.

SUDBINA

Zalis se na nju,
Na sudbinu,
Ukradena ti, odstranjena…
Bez treptaja srca si slamao,
Duse davio i ispijao,
Sebe Bogom nazivao…
Ne brini,
Ceka te,
Sudbina te gleda.

MASKA – autor, Milka Vukić Vujnović

MASKA

Ko si ti? Sto stois u mom ogledalu? Slobodno izadji, sedi. Imas i krevet da se odmoris. Cini mi se da si bolesna, preumorna, uplasena, zaboravljena, mozda i povredjena…
Ne shvatam te. Otvaras  usta, glas ne ispustas. Cudno me gledas. Rugas li mi se?
Ne znam sto da ti kazem. Da li nesto trebas? Pomoci cu ti ako mogu.
Ako zelis drustvo, plasim se da bih te razocarala…
Mozda zelis prijatelja? Kazi, kazi slobodno. Znam ja kako je tesko pronaci pravog prijatelja. Ponekad pomislim i da sam ga dobila. Cim pruzim ruku prema njemu on nestane.
Verovatno je neki problem u meni. Mozda su kratko cekali, ili se previse brzo uverili da su naisli na pogresnu osobu.  Da, da imam ja prijatelje. Imam ih….
Svi su o onom kompjuteru. Ponekad se plasim da im ne dosadi sedeti u toj elektronskoj memoriji. Moze i viris da mi ih odnese.
Danas se lako prijatelji  izgube.
Ako si neprijatelj i to je u redu. Mislim da ih nemam. Ne znam da ih zaradim. Pokazi mi put do tog polazista. Bolje je i njih imati nego biti sam.
Ako naucim mrzeti, mozda ce me mrznja spasiti…. Ah, da, nemam ni koga voleti….

Hej, stvarno, verovatno ti ne razumes moj jezik. Ja se bas raspricala…
Pokusaj koju rec na nemackom, engleskom ili spanskom.  Mozda uspemo da se razumemo.
Pokusaj molim te kineski, svedski ili vanzemaljski… mozes i svoj jezik. Daj progovori bilo koim jezikom samo da ti cujem glas. Moze i mimika.

Plasis me! Makni se iz mog ogledala. Uradi to sto hoces. Pokazi mi zasto si tu.
Zelis li me muciti, tu sam. Spremno cekam, necu se ni beraniti. To sam davno naucila, ne trebas mi objasnjavati pravila.
Ako si prijateljski usla da li si sigurna da nisi pogresila adresu… mozda samo sobu?
Molim te, izjasni se, uradi sto zelis. Tvoja nema prisutnost bas me uznemirava, sad i plasi.

Nemoj me samo u snu dirati.  Necu znati da li sam slobodna, mogla bih jos pomisliti da sam ziva.
Masko iz ogledala, smiluj mi se!?  Pomeri se…

Treći srpski ustanak – naravno!

Treći srpski ustanak – naravno!

Kad jedan narod dugo živi ispod svake granice ljudskog dostojanstva onda bi
to trebalo da je alarm svakom njegovom članu, bez obzira na političle,
verske, rasne i druge razlike, da pokuša, onoliko koliko je u njegovoj moći,
da to stanje promeni. Prvi korak na tom putu je da se stavi prst na čelo i
dobro promisli o tome da li taj narod uopšte ima mogućnosti za bolji život,
ako ima onda – koje su to mogućnosti i, na kraju, kako da se te mogućnosti
iskoriste!!! Svaka neaktivnost u gore navedenom smislu, i čekanje da se
problemi sami po sebi reše, samo bi u očima ljudi iz drugih zemalja stvorili
utisak da u toj zemlji žive nesposobni ljudi.

Kad je reč o Srbiji više nego očigledno je da mi možemo veoma dobro živeti
od razvijene poljoprivrede i SEOSKOG TURIZMA. O poljoprivrdi svoju reč treba
da daju stručnjaci – agronomi (veoma cenim mišljenje prof. Dr. Miladina
Ševarlića). Kad je u pitanju seoski turizam onda ću, umesto širokog
elaborata na tu temu, izneti same činjenice:

–          U svetu već postoji seoski (ruralni) turizam i to u takvim
zemljama kao što su Francuska, Španija, Italija, Austrija, Švajcarska… –
sve same turističke velesile.

–          Razlog tome je taj što je odmor u prirodi VELIKA POTREBA ljudi iz
razvijenih zemalja i iz gradova!

–          Sela Srbije su ako ne ubedljivo najlepša a ono sigurno u samom
vrhu atraktivnosti u Evropi, pa i u svetu.

–          Svetska Turistička Organizacija preporučuje Srbiji da razvija baš
seoski turizam.

–          Od razvijenog seoskog turizma Srbija može imati i nekoliko
(desetina) milijardi evra godišnje!

–          U Kragujevcu je 27. i 28. maja 2010. održan Prvi kongres ruralnog
turizma Srbije.

–          Pomenuti Kongres otvorio je prvi čovek srpskog turizma, Goran
Petković, isti onaj čovek koji je izjavio da seoski turizam nikada neće biti
„glavno jelo“ nego samo može biti začin (video –
http://www.b92.net/video/video.php?nav_category=905&nav_id=422069 )

–          Razlog zbog čega mi ne koristimo navedene mogućnosti je banalne
prirode – nedostatak SVESTI kod većine stanovnika. Ovo je zaista velika
banalnost u eri moćnih medija!

–          Razlog zbog čega je svest naših ljudi u gore navedenom smislu je
taj što političari nisu zaiteresovani za bolji život većine – dok prvo ne
reše svoje lične, ekoističke probleme, i zbog toga što u Srbiji nema ni
nezavisnog ni istraživačkog novinarstva!!!

Uveren sam da gore navedene činjenice NIKO ne može demantovati, pa čak ni
prepametni g. Petković!

Pa šta onda da se radi!? Da se čeka da stranci spontano „otkriju“ lepa
srpska sela ne bi bilo baš inteligentno, da ne kažem neku oštriju ocenu!
Dakle – potrebna je neka akcija!

I sada bi neko rekao – dole Vlada, živela opozicija!  Dole Vlada – da! Ali –
dole i ovakva opozicija! Za mene su svi oni isti jer sam se svima njima do
sada bezbroj puta pismeno obraćao, objašnjavao šta bi za nas mogao da znači
razvijeni seoski turizam i šta bi oni trebalo da urade… Njihovo ponašanje
je bilo slično ponašanju nojeva!!!

Zbog toga ja lično više ne verujem ni jednoj političkoj opciji koja je
momentalno registrovana u Srbiji. Na osnovu toga čovek bi rekao da u Srbiji
više nema normalnih i poštenih ljudi, kojima je Srbija na prvom mestu.
Medjutim – greška!

Ljudi koji su angažovani u političkom životu Srbije mogu se meriti u
promilima. Ni oni koji glasaju za takve ljude, sve na gomili – nisu većina
stanovnika Srbije, a naročito ne najvredniji deo. Mnogi u zemlji ne izlaze
na izbore, iako bi to trebalo da je svetinja jer ako se ne glasa za najbolje
onda je neminovno da će pobediti mediokriteti! I naši ljudi iz dijaspore su
veoma rezervisani u odnosu na političku oligarhiju i pre a naročito posle
„demokratskih promena“.

Ja ne mogu da prestanem da se borim za mogućnost da u Srbiji zaživi seoski
turizam. Zbog toga sam se upoznao s Draganom Atanackovićem Teodorom, čovekom
koji pokušava da eliminiše sve do sada neuspele političare i da se nametne
pozitivnim idejama i stavovima. Ono što je posebno bitno kod
Antipolitičarske Partije Srbije, bar za mene, je – borba za bolji život u
Srbiji, kroz razvoj seoskog turizma i poljoprivrede, ali i borba protiv svih
profesionalnih političara. Na bitnim mestima u državi moraju biti isključivo
stručnjaci, bez obzira na sve već pomenute razlike.

Ovim putem ja pozivam sve stanovnike Srbije i naše ljude u dijaspori da se
pridruže APS-u i na taj način pomognu pre svega sebi, svojoj deci i Srbiji.

S poštovanjem

Diplomirani turizmolog

Branislav Bajagić

www.seoski.in.rs