Čija je zemlja Srbija?!

iZVOR http://www.glas-javnosti.rs/dodaci/kosmet-sukob-pravde-i-sile/cija-je-zemlja-srbija

Čija je zemlja Srbija?!

Ukupno gledano najrealnije je da se odigra scenario kontrolisane krize, čime bi se iznudila podela, a najbolje rešenje za Evropu bilo bi kolektivno priključenje Evropskoj uniji zemalja Balkana koje će staru Evropu predstaviti kao najodgovornijeg i najspremnijeg faktora stabilizacije situacije jer je kosmetska kriza dovela do sve izglednijih podela i nejedinstva u samoj zajednici evropskih država
U poslednje vreme, posle čvrsto predstavljenih stavova Beograda i Prištine, koji su toliko suprotni da je svima jasno da su istrošeni svi aduti koji bi eventualno mogli da dovedu do nekog rešenja koje bi zadovoljilo obe strane održavaju se još dva moguća rešenja koja u sebi sadrže određen broj podvarijanti.
Jedna od sve češće spominjanih opcija rešavanja kosmetske krize, kojem su se najglasnije priklonili Ričard Holbruk, Morton Abramovič i najekstremniji albanski lideri sa Kosmeta predviđa da će odugovlačenje rešenja ili eventualno prolongiranje obećanih rokova dovesti do eskalacije nasilja u Pokrajini. U to ime jedan od najglasnijih zagovornika ekstremnog zaoštravanja krize Agim Čeku upozorava međunarodnu zajednicu: „Mi smo privrženi putu UN i bili smo strpljivi, zato nemojte izneveriti naše poverenje!“.

Naravno, za ovakvu akciju, koja bi destabilizovala Balkan i Evropu Priština bi tražila odobrenje Vašingtona. U situaciji oklevanja i produženja rokova, uz mig iz Vašingtona, međunacionalni odnosu na Kosovu i Metohiji bi se zaoštrili do otvorenih sukoba prema receptu kontrolisane krize, slično onoj koja je vođena za vreme bombardovanja SRJ 1999. Došlo bi do eskalacije pritisaka na nealbance, čak bi se sporadično sukobile međunarodne snage i Albanci, tako da bi u jednom trenutku međunarodne snage bile „prisiljene“ da razdvoje Albance i nealbance tampon- zonom, koja bi se za kratko vreme pretvorila u granicu. Ovo bi sve izgledalo kao iznuđena podela. Međutim, na ovakvom scenariju SAD rade od marta, kada je već bilo jasno da Ahtisarijev predlog nametnutog rešavanja statusa Kosmeta neće dobiti zeleno svetlo u Savetu bezbednosti UN. Sasvim sigurno da Amerikancima za realizaciju ovakvog scenarija, ide naruku i sve prisutnije nezadovoljstvo žitelja Kosmeta prema njihovim političkim vođama.

Jedna od podvarijanti ovog rešenja kosmetske krize je i unilateralno proglašenje nezavisnosti od strane prištinskog političkog rukovodstva. I ovo rešenje bi dovelo do zaoštravanja odnosa prema nealbancima, ali i prema međunarodnim posredničkim snagama, tako da bi eskalacija nasilja dovela, takođe, do formiranja tampon zone između nealbanaca i Albanaca.

Drugo rešenje, koje zaslužuje pažnju, a koje je bilo u opticaju uoči aprilske posete ministra inostranih poslova Rusije Sergeja Lavrova i kojim bi Moskva bila zadovoljna jer ne bi pretilo ničijim interesima kako u regionu Balkana tako i šire, odnosilo se na novi kvalitet u odnosima Beograda i Prištine prema Evropskoj uniji, kao i ostalim državama eks Jugoslavije, koje su u čekaonici za prijem u zajednicu evropskih država.

Suština ovog rešenja oslanjala bi se na dobru volju EU, koja bi primila u svoje redove Srbiju i Kosmet kao i sve ostale države bivše Jugoslavije koje su u predvorju velike Evropske unije. Na ovaj način EU bi preuzela potpuno u svoje ruke odgovornost za rešavanje „kosmetskog pitanja“. Takva situacija devalvirala bi značaj granica i ne bi ugrožavala ničije interese i niko ne bi bio potpuno poražen, a niko ne bi bio apsolutni pobednik.

Ovakvo rešenje statusa Kosova i Metohije bi sadržalo kompromis svih strana, pa i EU, koja prema dogovoru sa SAD preuzima na sebe brigu o Kosmetu u narednom periodu. Na ovaj način EU bi pokazala da nije samo „štitonoša“ američkih interesa i da u kosmetskoj krizi vidi i elemente koji bi ozbiljno mogli da ugroze jedinstvo EU. Evropa je do sada nastojala da se kod Amerike izbori za status kontrolora balkanske zbilje, ali sem podaništva, nije ništa želela da uloži kao svoj ulog u riskantnoj balkanskoj igri, u koju bi svi verovali, a u prvom redu Beograd i Priština.
Pošto je Rusija 28. juna odbacila i četvrti nacrt rezolucije o Kosmetu, postaje sve jasnije da put za rešavanje kosmetske krize koji vodi preko SB UN mora uvažiti stav Rusije i Srbije da Priština ne može dobiti sve, a Beograd izgubiti sve.

Široka i nadgledana autonomija Kosmeta, koje je i dalje u sastavu Srbije, gotovo je neverovatan ishod koji bi bio realan samo kada bi ga podržala Amerika. Međutim, status kvo je po svoj prilici nešto što bi ovoga trenutka najviše odgovaralo i Bušu i Putinu, posebno Beogradu, a najmanje Prištini, pošto bi nerešavanje statusa Kosmeta do jeseni ozbiljno uzdrmalo političku elitu koja je Albancima sa Kosmeta obećavala nezavisnost, a ništa nije uradila.

O protektoratu od nekoliko godina nad Kosmetom od strane EU progovorili su neki beogradski analitičari. Protektorat bi imao ograničeni „vek trajanja“ posle kojeg bi se organizovao referendum i to bi moglo da bude neko održivo rešenje koje zahteva mnogo ozbiljnije angažovanje međunarodne zajednice nego što je to do sada bilo.

NOVI KOSOVSKI BOJ

„Pred očima celog sveta odvija se novi, sada srpsko-američki Kosovski boj. Na jednoj strani je autoritet velike svetske sile, a na drugoj strani je Srbija. koja ističe argument prava. Svi oni koji se svrstavaju iza politike velike sile kažu Srbiji: Zaboravite pravo, zar ne vidite da je sila jača od prava? Ključno je, međutim, pitanje da li je i u ovom novom kosovskom boju jača sila ili pravo?“- rekao je predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica uoči Vidovdana.

U nalaženju izlaza iz dosadašnje pat pozicije najviše se očekuje od Putina i Buša i njihove sposobnosti da u četiri oka pronađu opciju koja bi tog trenutka najviše odgovarala i Moskvi i Vašingtonu, a bila bliska Beogradu i Prištini. Međutim, po svemu što se događa, očekivanja su ovoga trenutka nerealno optimistička.

Evropa je činilac rešavanje kosmetske krize, koji se boji da ne izgubi poziciju neometanog korisnika ruskog gasa zbog svog stava koji se priklonio svom snagom SAD učestvujući u kreiranju do sada četiri nacrta nove rezolucije o statusu Kosmeta.

Na drugoj strani ovog trenutka Rusija ima, prema američkoj agenciji „Stratfor“, diplomatsku, ekonomsku i vojnu opciju za rešavanje kosmetske krize. Diplomatsko oružje Rusije je veto, na ekonomskom planu Evropa je pod pritiskom zavrtanja slavina na ruskim gasovodima, koji greju zimi celu Evropu, dok je vojni faktor, po „Stratforu“, vezan za dopremanje ruskih trupa u Srbiju i na granice sa Kosmetom.

Ukupno gledano najrealnije je da se odigra scenario kontrolisane krize, čime bi se iznudila podela, a najbolje rešenje za Evropu bilo bi kolektivno priključenje Evropskoj uniji zemalja Balkana, koje će staru Evropu predstaviti kao najodgovornijeg i najspremnijeg faktora stabilizacije situacije jer je kosmetska kriza dovela do sve izglednijih podela i nejedinstva u samoj zajednici evropskih država.

Werbeanzeigen

Pandemija radnih sporova

Pandemija radnih sporova

Sindikat „Nezavisnost“ pred sudom vodi više od 2.000 radnih sporova po raznim osnovama

U Srbiji se širi pandemija radnih sporova zaposlenih koji godinama preko suda pokušavaju da naplate potraživanja od poslodavaca na ime neisplaćenih zarada, prekovremenog rada, preraspodele radnog vremena, toplog obroka, regresa… „Samo jedan od nekoliko sindikata u zemlji Unija nezavisnih sindikata „Nezavisnost“ pred sudom vodi više od 2.000 radnih sporova po raznim osnovama. Mada je u Zakonu o radu propisano da radni sporovi traju šest meseci, toga se niko ne pridržava. Sporovi u proseku traju nekoliko puta duže – u proseku od dve do tri godine” kaže Slađana Kiković, šef pravne službe sindikata „Nezavisnost”.

Posle presude sledi izvršni postupak koji je u većini slučajeva neefikasan, pa potpuno obesmišljava sporove radnika protiv poslodavaca. Po njenim rečima posle pravosnažne sudske odluke, 80 odsto poslodavaca i dalje ne isplaćuje zaradu, pa krećemo u novi sudski postupak, za izvršenje odluke suda. Tada poslodavci blokiraju broj računa koji je naveden u presudi, znajući da Narodna banka Srbije samo sa njega može da naplati potraživanje radnika ili manevrišu na drugi način, pa je izvršenje sudskih odluka nemoguće, objašnjava naša sagovornica.

Više od 900 radnika Industrije kotrljajućih ležajeva čeka na izvršenje sudske odluke na ime neisplaćenih zarada i otpremnina.„Sada imamo problem sa oko 200 zaposlenih radnika „Trudbenika” koji su u štrajku devet meseci. Njima je za vreme trajanja štrajka raskinut ugovor o radu. Naš sindikat je pokrenuo sudski postupak protiv ovog građevinskog preduzeća zbog nezakonitog raskida ugovora o radu”, kaže Kiković.

Po njenoj proceni pravdu pred sudom najviše traže zaposleni u građevinarstvu, metalskom kompleksu, poljoprivredi, ugostiteljstvu, zdravstvu …
„Gotovo da nema preduzeća u kome se ne duguje radniku. Na jugu Srbije je jad i čemer u zaštiti prava iz radnog odnosa, budući da radnici ne znaju da u sindikatu ili kod advokata mogu da se obaveste o svojim pravima koja su im uskraćena od strane poslodavca. U Beogradu, Vojvodini i centralnoj Srbiji radnici su daleko obavešteniji što se tiče ostvarivanja prava pred sudom” ističe naša sagovornica.
U Uniji poslodavaca na osnovu različitih izvora procenjuju da postoji između 16.000 i 30.000 ovakvih sporova.

Zarade nisu isplaćene u 43 odsto slučajeva zbog stečaja ili likvidacije preduzeća, a zbog privatizacije u 2,7 odsto. Dugovanje radnicima se objašnjava  nelikvidnošću, odlukom o privremenom finansiranju i sporovima zbog povrede radne obaveze, kažu u  Uniji poslodavaca Srbije.
U Republičkoj inspekciji rada kažu  da su nemoćni jer im prekršajne prijave često zastarevaju.
Prekršajna prijava se  podnosi kad poslodavac ne isplati zaradu ili  isplati manju od minimalne. Republička inspekcija rada je zbog toga prošle godine podnela oko 2.400 prijava od ukupno 5.000. Minimalna zakonska kazna za preduzetnike je 400.000 dinara i za pravna lica 800.000 dinara, ali najviše kazni izrečeno je u rasponu od 50.000 dinara do 200.000 dinara. Pitanje je zašto je kaznena politika katastrofalna kad je ovo veliki društveni problem .

N. Kovačević

    TAJNE VITKIH ŽENA

    iZVOR http://www.stil-magazin.com/clanak/broj-117-23-mart-2009/tajne-vitkih-zena

    TAJNE VITKIH ŽENA

    Posle tridesete, svakih deset godina razmena materija se usporava za 10 odsto, a aktivno kretanje i zdrava hrana su jedini način da se ubrza metabolizam

    Za smanjenje težine potrebno je napraviti najmanje petnaest hiljada koraka dnevno, a tokom dana napravimo svega pet hiljada. Posle 45. godine jajnici polako smanjuju aktivnost, samim tim i proizvodnju ženskih hormona, pa sve više dolazi do pojave masnog tkiva. Organizam se priprema za „slaganje“ masnoće i zato ga ne treba suviše hraniti! Vaš spas je – porcija s malo masnoće i što više aktivnosti.

    Lepi maniri za stolom
    Lepi maniri su važni kad treba ostaviti utisak na pregovorima, sastanku ili na večernjem izlasku. Ali, tu je još jedan razlog – pomažu da se manje jede i da ostanemo vitki.
    Prema istraživanjima objavljenim u jednom britanskom medicinskom časopisu, gojaznost u Engleskoj povezana je s lošim manirima za stolom, navikom da se jede na brzinu, hodajući, ispred televizora i bez društva. Kada se brzo guta, čovek se sistematski prejeda, a kad polako žvaćemo, osećaj sitosti nastupa ranije i tako ćete sačuvati vašu figuru. Pol Makabl, član britanskog Udruženja dijetologa, smatra da vraćanje tradicionalnim pravilima za stolom može da se odrazi na obim struka nacije. Na primer, neke žene su vitke samo zato što jedu elegantno, koriste prelepe pribore za jelo, što im pomaže da jedu mnogo manje. Tajna 44-godišnje zvezde iz serije Seks i grad Kristin Dejvis je u tome što su joj leđa uvek ispravljena dok jede, a Hale Beri jede samo male porcije.

    Lako do vitkosti
    Da se lepo ponašate za stolom i da pri tome izgubite i neki kilogram, pomoći će vam sledeća pravila: večerajte bez žurbe, izbegavajte previše kaloričnu hranu, sedite ispravljenih leđa, ne stavljajte laktove na sto, koristite viljušku i nož i secite hranu na male komade. Žvaćite polako, zatvorenih usta, ostavljajući sa strane viljušku i nož. Ne sipajte dvaput! Ostavite nekoliko zalogaja u tanjiru – tako su radile sve dame u vreme viktorijanske epohe.

    Robot nutricionista
    Samo zamislite kako bi vam dobrodošlo celodnevno nadgledanje ličnog trenera. Istraživači sa Tehnološkog instituta iz Masačusetsa potrošili su godinu i po dana kako bi napravili robota nutricionistu. Metalna mašina traži da joj date informaciju o tome koliko ste u toku dana jeli i koliko ste vremena potrošili na fizičke aktivnosti. Posle analize podataka, dobijate preporuke na koji način možete postići željenu težinu.

    TAJNE MRŠAVICA
    One jedu sve što požele!
    Mršave devojke vole da jedu, ali samo ono što vredi – čorbu, supu, a ne čips i čokoladu. One ne trpaju u tanjir sve redom, ne traže repete i za njih ne postoje dobri i loši proizvodi.
    Ne propuštaju obroke
    Vitke žene jedu minimum tri puta dnevno, čak i više. One biraju i jedu zdravu hranu i puno voća i povrća.
    One se mnogo kreću!
    Mada se brže od ostalih penju stepenicama ako dugo nema lifta, one se ne žale kad zaborave da kupe hleb i idu po njega u najdalju prodavnicu! I još nešto – mršave devojke mnogo, ali zaista mnogo vežbaju!

    DOSTAVILA STANIC DUSANKA

    НИЈЕ ДОВОЉНО ХТЕТИ – ЊИХ ЗНАТЕ. ОНИ ХОЋЕ. МИ МОЖЕМО. ВИ БИРАТЕ.

    НИЈЕ ДОВОЉНО ХТЕТИ

    Пише: Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог и оснивач АНТИПОЛИТИЧАРСКЕ ПАРТИЈЕ СРБИЈЕ, једине преостале наде да ће Србија не само имати опозицију, него и коначно добити власт која ће моћи да Србију извуче из хаоса и грађанима омогући пристојан живот

    Када би сви политичари (Србије),(читај:властољубиви дилетанти, којима је политички менаџмент споредна и спорадична делатност) сабрали све своје снаге и програме и наумили да заиста заједнички помогну што сатанизованој, што сатаризованој, економски и социјално потпуно посрнулој Србији, шта мислите шта би се десило?
    Исто ово што се Србији већ дешава.
    Није, дакле, ствар у томе да ли политичари хоће да помогну Србији, која је ту где је, захваљујући њима и, наравно, и онима који су их бирали.

    Да хоће, хоће.А да могу, не могу, ма колико се спремали, профилисали, модернизовали…
    Увек ће остати таоци своје ове или оне идеолошке фикције.
    У Србији су се у последње две деценије политичарске фикције само смењивале.
    Ова закључна, и да да Бог последња, је донела приватизацијски цунами, чији је стварни резултат распродаја економских ресурса Србије, невиђена социјална беда и иста таква обесправљеност запослених (и незапослених) грађана.
    Да ли ће се о томе макар проговорити на неком од предстојећих партијских конгреса и скупштина? Не верујем.
    Зато је антиполитичарска, проекспертска опција једини начин да Србија уопште и опстане. А онда , наравно, и да коначно уђе у период просперитета.

    ЊИХ ЗНАТЕ. ОНИ ХОЋЕ. МИ МОЖЕМО. ВИ БИРАТЕ.

    www.apsorg.rs

    ODKRIVENI UZROCI RAKA

    http://www.youtube.com/watch?v=zASTO2cldhk&feature=related

    BELA KUGA -SRBIJO, PROBUDI SE!

    http://www.youtube.com/watch?v=2M_f-I6Dd1I&feature=related