НЕ ЛИПШИ, СРБИЈО, ДО УЛАСКА У ЕУ !
Пише: Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог и оснивач АНТИПОЛИТИЧАРСКЕ ПАРТИЈЕ СРБИЈЕ, једине преостале наде да ће Србија не само имати опозицију, него и коначно добити власт која ће моћи да Србију извуче из хаоса и грађанима омогући пристојан живот.
Не подсећа ли вас ова десетогодишња прича о безалтернативном уласку у ЕУ, о европским интеграцијама и свему сличном на некадашње приче о уласку у безалтернативни самоуправни социјализам, а потом и у комунизам, када ће свима цветати руже и то оне без трња?
Укратко: на једну од политичарских лепушкастих неостварених и неостварљивих бајки.
Ми који смо у Србији ове године почели да промовишемо нову политичку опцију, којој је суштина реализам, и оснивамо Антиполитичарску партију Србије (АПС), као један од инструмената за реализацију те опције, по питању ЕУ и пратећих интеграција имамо следећи став:
Европска Унија је политички ентитет који нема јединствену спољну и економску, па самим тим ни јединствену монетарну политику, иако има заједничку валуту – еуро.
Због тога се тај ентитет, та политичка творевина, не може сматрати државом, ни унитарном, ни федералном, укратко: никаквом.
Пре се може говорити о лабавом савезу самосталних држава, који ће трајати док то одговара свима, или бар неким већим чланицама тог савеза, као што су: Немачка и Француска.
Откако је, захваљујући поремећајима на тржишту највеће западне силе, САД, настала „светска економска криза“ или на енглеском World Crisis, скраћено: WC, лабави савез држава је постао још лабавији. Почеле су да пуцају његове најслабије карике: Грчка, Шпанија, Португалија…
Политичке последице настале кризе су пораст популарности тзв, десничарских снага у земљама чланицама ЕУ, као и успоравање па и (кажу: привремено) обустављање пријема нових чланица, међу које, начелно, спада и Србија.
Још једна последица новонастале WC – ситуације је и то да сада у ЕУ главну реч, не толико званично, колико фактички води Немачка.
А она је расположена да у „своју“ ЕУ прими још само Хрватску, понајвише због „лијепе њихове“ обале.
Изгледало би претерано, али зато не и сасвим нетачно, када би се ЕУ у својој актуелној фази звала НЕУ, Немачка Европска Унија.
За нас је битно да то знамо, да бисмо се у својим будућим односима са ЕУ могли руководити принципима који су реални, а иначе што би нас уопште било брига због те (скривене) метаморфозе политичког ентитета званог Европска Унија? Нама такво стање ни из џепа, ни у џеп. Чак, будемо ли паметни, пре у џеп, неголи из њега.
Има десет година откако петооктобарски пучисти, а пре свега демократе, популарног имена „жути“, из избора у изборе обећавају „европску Србију“ ,(на локалном нивоу су обећавали и „европске Пржогрнце“), и на основу тог обећања побеђују, премда не толико да могу да владају без коалиционих партнера.
Дежурни „европски Србин“, Божидар Ђелић је свако мало обећавао кандидатуру за ЕУ, па и сам улазак у исту.
Али ништа од тога. Парафразирајући наслов оне црногорске серије, могли бисмо рећи: „Србија се још није ни кандидовала, а ка‘ ће – не знамо!“
У међувремену је (Н)ЕУ попустила у ентузијазму за новим прикључивањима.
Сада ствари, веровали или не, стоје тако да Србија у догледно време не би била примљена, па све да је не само ухапсила Младића, него и онај недефинисани политички ентитет Косова (нагласак на другом „о“) признала за независну државу.
А владајући, па ево и опозициони политичари (СНС) и даље се залажу за „европске интеграције“ и обећавају скори улазак у (Н)ЕУ, као пут за наш опоравак и развој.
Значи: док не уђемо у (Н)ЕУ, у коју у (не)догледно време нећемо ући, нама ће бити овако како је, а то значи: изузетно лоше.
Када би руководство неке фирме која лоше послује тврдило да ће се стање поправити тек кад се та фирма прикључи некој светски познатој компанији, а тој компанији ни у пети није да дотичну фирму и уопште, а камоли у скорије време прими за свог партнера, да ли би власник те фирме такво руководство задржао на руководећем месту или би потражио ново, које би могло да ту фирму вади из буле независно од тога да ли ће је она светска икад примити у своје редове.
Та фирма је Србија са очито лошим руководством, (владајућим политичарима, али и ништа бољом опозицијом). Ако демократски власник те фирме, народ Србије, под хитно не упосли добре менаџере, Србији су банкрот и стечај једина перспектива.
Ево шта по свим питањима везаним за улазак у ЕУ стоји у програму Антиполитичарске партије Србије, коју оснивамо и којa ће, кад народ то одлучи, на чело Србије поставити не политичаре, него политичке менаџере, спсобне да, са или без уласка у ЕУ, грађанима омогуће пристојан живот:
РЕАЛАН ОДНОС ПРЕМА ПРИДРУЖИВАЊУ ЕУ
Све европске стандарде који су у складу са нашим државотворним, реалистичким и социјално коректним приступом, као и нашим погледом на економски проспертитет, сматрамо за нас добрим и корисним и, наравно, да ћемо се не само залагати за њих, него ћемо их и успостављати и примењивати у пракси.
Друго је питање, да ли су сви европски стандарди такви?
Постоји једна, не превише позната, изрека која гласи:
Глупост је глупост, па чак и када долази са Запада.
Очит пример за то је већ помињана економска идеологија под називом приватизација, чије „спровођење у живот“ није донело стварно решење, (а свако друго је апсурдно), за проблеме које је створио тзв. комунизам.
Што се нас, а и здраве памети, тиче, стандарди се не деле на европске и неевропске, него на добре, односно корисне и оне друге.
Све што долази из Европе, а корисно је, наравно да ћемо прихватити; оно друго, ако га има и колико год да га има, наравно да нећемо.
Европа, као синоним за скуп политичких и економских решења и стандарда, није света крава, па да је се не сме дирнути, односно на њу гледати реално и исто тако о њој расуђивати. То би се, уосталом, косило и са неким од кључних баш европских стандарда.
И није толико битно да ли ћемо се, још мање када, битно је како ћемо се придружити Европској Унији.
Уосталом, за прихватање и примењивање корисних стандарда долазећих из тог правца и није неопходно (већ) бити члан ЕУ.
Та примена је делимично већ почела, а изборном победом АПС ће се сасвим сигурно интензивирати.
Бићемо наизглед нескромни, када кажемо да ће тада и Европа моћи да понешто научи од нас.
www.apsorg.rs
Filed under: AKTUELNO, Srpske Novine, Srpstvo, Vesti | Leave a comment »
