Politici online, slobodno porucujem…Da ubuduce još žešće cenzurise Nonkoviceve i druge tekstove…Tako ce samo brže „Svanuti“ Srbiji.! “-Najcrnje je pred Svitanje!“

Presuda Milutinvicu dokazala zločine nad Albancima!?

Da nije tragično bilo bi za rubriku Verovali ili ne!.
Uvek kao po pravilu, namontirani procesi traže žrtvovanje živih ljudi, u interesu globalnog interesa, koji u pozadini ima milijarde profita od „istine“ koja treba da donese profit jednom narodu.U ovom slučaju, nije teško pogoditi kojem, tamo na porobljenom i oskrnavljenom KOSOVU!
Interesi Srbije se brane u logistici i medijskom ratu.
i
INTERESI SRBIJE SE NE BRANE, KAD SE OTME TERITORIJ DRŽAVI SRBIJI ILI POČINE ZLOČINI.

Interesi Srbije su bili, da se predupredi Zlo i u korenu saseče pokušaj ugrožavanja teritorijalnog integriteta zemlje.Obaveštajne Službe su morale na vreme znati sve o tome, i raditi u interesu mira i stabilnosti u sprezi sa čelnicima države.

A SAD O TRGOVINI ORGANIMA I OSTALIM SATANSKIM ritualima moćne trgovine ljudskim životima U KORIST PROFITA, KOJI KRVLJU TEČE SA POZAMAŠNIH OKRVAVLJENIH NOVČANICA LEKARA UBICA I NARUČILACA SVEŽIH SRPSKIH SRCA I BUBREGA…(Mozgovi im nisu trebali )…

Ćutati o zločinu ,znači dati zločincu za pravo što je to uradio…time sokoliti bolju mrežu za druge zločine u korist profita i ličnih bogaćenja)

Stav

Imati dokaze o Istini a te iste ne plasirati u svjou odbranu ,za cenu ima dve opasnsti.
Prva da je legalno ubijati otimati i prodavati žrtve, a druga -na drugoj strani, zbog pasivnosti u odbrani onih koji su branili čast i zemlju, kao nagrada će stići istina da to ponašanje i inertnost ,za posledicu ima presude, koje ,kad se matematički obračunaju, stave omču na Srpsku ekonomiju,a Srpskom narodu ostaje samo da „plaća“,
cenu pogrešnih poteza onih političara koji su dobili mandat da zarade plate, time što će vlastitu zemlju i njene gradjane spasiti od otimačine , bezumlja i straha, a koji će učiniti sve što mogu da Srpske lobističke organizacije nateraju da pomognu Srbiji i zajedničkim snagama da se izadje iz provalije.izadjemo ..Manje košta pravilna i novcem dotirana lobistika u centrima moći odredjenih zemalja, nego li plaćanje ratne odštete, kad žrtva, ne samo što je žrtvovana i izmučena, već klečeći bude naterana da egzekutoru plati da joj oduzme dstojanstvo…Da ne kažem glavu–
Treba pomoći svjoj zemlji Srbiji i podržati onog ko istinski želi da Srbija ne bude upamćena kao država ratnih zločinaca, gde su svi manje ili više genetski predisponirani da budu „AGRESORI“ AKO SE DRZNU DA BRANE SVOJU ZEMLJU , od onih kji imaju devizu
„divide et impera!“ -Zavadi pa Vladaj..

Komentar Dusana Nonkovica je svetao primer hrabrosti izgovora istine, bez „šminkanja“ po volji ičijeg ukusa.Čim mu je zabranjeno da se objavi, to je pucanj u istinu, koji glasi otprilike Ovako…
„Zabranjuje se misliti , pisati , govoriti, voleti svoju zemlju…“Zabranjuje se braniti je , ukazivati na propuste, pokušati pomći..Nekad je neprocenjiva pomoć stav iskazan u pravom smeru , dat pravim adresama kao putokaz moguceg resenja..“.
Politici online, slobodno porucujem…Da ubuduce još žešće cenzurise Nonkoviceve i druge tekstove…Tako ce samo brže „Svanuti“ Srbiji.!
..Dodala bih i kako, ako je pored silne demokratije cenzura „svetla“ ,donela medijski i duhovni mrak , svima u Srbiji ,znajte gospodo iz Politike
da je najveća Istina sadržana u jednoj iSTINI koja otprilike glasi“-Najcrnje je pred Svitanje!“

S poštovanjem Violeta Božović,
književnik, Prijedor, Republika Srpska…

Werbeanzeigen

The Criminalization of Justice at The Hague: Former Prosecutor Carla Del Ponte Faces Charges of Witness Intimidation

http://globalresearch.ca/index.php?context=va&aid=20938

НЕ ЛИПШИ, СРБИЈО, ДО УЛАСКА У ЕУ !

НЕ ЛИПШИ, СРБИЈО, ДО УЛАСКА У ЕУ !

Пише: Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог и оснивач АНТИПОЛИТИЧАРСКЕ ПАРТИЈЕ СРБИЈЕ, једине преостале наде да ће Србија не само имати опозицију, него и коначно добити власт која ће моћи да Србију извуче из хаоса и грађанима омогући пристојан живот.

Не подсећа ли вас ова десетогодишња прича о безалтернативном уласку у ЕУ, о европским интеграцијама и свему сличном на некадашње приче о уласку у безалтернативни самоуправни социјализам, а потом и у комунизам, када ће свима цветати руже и то оне без трња?

Укратко: на једну од политичарских лепушкастих неостварених  и неостварљивих бајки.

Ми који смо у Србији ове године почели да промовишемо нову политичку опцију, којој је суштина реализам,  и оснивамо Антиполитичарску партију Србије (АПС), као један од инструмената за реализацију те опције, по питању ЕУ и пратећих интеграција имамо следећи став:

Европска Унија је политички ентитет који нема јединствену спољну и економску, па самим тим ни јединствену монетарну политику, иако има заједничку валуту – еуро.

Због тога се тај ентитет, та политичка творевина, не може сматрати државом, ни унитарном, ни федералном, укратко: никаквом.

Пре се може говорити о лабавом савезу самосталних држава, који ће трајати док то одговара свима, или бар неким већим чланицама тог савеза, као што су: Немачка и Француска.

Откако је, захваљујући поремећајима на тржишту највеће западне силе, САД, настала „светска економска криза“ или на енглеском World Crisis, скраћено: WC, лабави савез држава је постао још лабавији. Почеле су да пуцају његове најслабије карике: Грчка, Шпанија, Португалија…

Политичке последице настале кризе су пораст популарности тзв, десничарских снага у земљама чланицама ЕУ, као и успоравање па и (кажу: привремено) обустављање пријема нових чланица, међу које, начелно, спада и Србија.

Још једна последица новонастале WC – ситуације је и то да сада у ЕУ главну реч, не толико званично, колико фактички води Немачка.

А она је расположена да у „своју“ ЕУ прими још само Хрватску, понајвише због „лијепе њихове“ обале.

Изгледало би претерано, али зато не и сасвим нетачно, када би се ЕУ у својој актуелној фази звала НЕУ, Немачка Европска Унија.

За нас је битно да то знамо, да бисмо се у својим будућим односима са ЕУ могли руководити принципима који су реални, а иначе што би нас уопште било брига због те (скривене) метаморфозе политичког ентитета званог Европска Унија? Нама такво стање ни из џепа, ни у џеп. Чак, будемо ли паметни, пре у џеп, неголи из њега.

Има десет година откако петооктобарски пучисти, а пре свега демократе, популарног имена „жути“,  из избора у изборе обећавају „европску Србију“ ,(на локалном нивоу су обећавали и „европске Пржогрнце“), и на основу тог обећања побеђују, премда не толико да могу да владају без коалиционих партнера.

Дежурни „европски Србин“, Божидар Ђелић је свако мало обећавао кандидатуру за ЕУ, па и сам улазак у исту.

Али ништа од тога. Парафразирајући наслов оне црногорске серије, могли бисмо рећи: „Србија се још није ни кандидовала, а ка‘ ће – не знамо!“

У међувремену је (Н)ЕУ попустила у ентузијазму за новим прикључивањима.

Сада ствари, веровали или не, стоје тако да Србија у догледно време не би била примљена, па све да је не само ухапсила Младића, него и онај недефинисани политички ентитет Косова (нагласак на другом „о“) признала за независну државу.

А владајући, па ево и опозициони политичари (СНС) и даље  се залажу за „европске интеграције“ и обећавају скори улазак у (Н)ЕУ, као пут за наш опоравак и развој.

Значи: док не уђемо у (Н)ЕУ, у коју у (не)догледно време нећемо ући, нама ће бити овако како је, а то значи: изузетно лоше.

Када би руководство неке фирме која лоше послује тврдило да ће се стање поправити тек кад се та фирма прикључи некој светски познатој компанији, а тој компанији ни у пети није да дотичну фирму и уопште, а камоли у скорије време прими за свог партнера, да ли би власник те фирме такво руководство задржао на руководећем месту или би потражио ново, које би могло да ту фирму вади из буле независно од тога да ли ће је она светска икад примити у своје редове.

Та фирма је Србија са очито лошим руководством, (владајућим политичарима, али и ништа бољом опозицијом). Ако демократски власник те фирме, народ Србије, под хитно не упосли добре менаџере, Србији су банкрот и стечај једина перспектива.

Ево шта по свим питањима везаним за улазак у ЕУ стоји у програму Антиполитичарске партије Србије, коју оснивамо и којa ће, кад народ то одлучи, на чело Србије поставити не политичаре, него политичке менаџере, спсобне да, са или без уласка у ЕУ, грађанима омогуће пристојан живот:

РЕАЛАН ОДНОС ПРЕМА  ПРИДРУЖИВАЊУ ЕУ

Све европске стандарде који су у складу са нашим државотворним, реалистичким и социјално коректним приступом, као и нашим погледом на економски проспертитет, сматрамо за нас добрим и корисним и, наравно, да ћемо се не само залагати за њих, него ћемо их и успостављати и примењивати у пракси.

Друго је питање, да ли су сви европски стандарди такви?

Постоји једна, не  превише позната, изрека која гласи:

Глупост је глупост, па чак и када долази са Запада.

Очит пример за то је већ помињана економска идеологија под називом приватизација, чије „спровођење у живот“ није донело стварно решење, (а свако друго је апсурдно), за проблеме које је створио тзв. комунизам.

Што се нас, а и здраве памети, тиче, стандарди се не деле на европске и неевропске, него на добре, односно корисне и оне друге.

Све што долази из Европе, а корисно је, наравно да ћемо прихватити; оно друго, ако га има и колико год да га има, наравно да нећемо.

Европа, као синоним за скуп политичких и економских решења и стандарда, није света крава, па да је се не сме дирнути, односно на њу гледати реално и исто тако о њој расуђивати. То би се, уосталом, косило и са неким од кључних баш европских стандарда.

И није толико битно да ли ћемо се, још мање када, битно је како ћемо се придружити Европској Унији.

Уосталом, за прихватање и примењивање корисних стандарда долазећих из тог правца и није неопходно (већ) бити члан ЕУ.

Та примена је делимично већ почела, а изборном победом АПС ће се сасвим сигурно интензивирати.

Бићемо наизглед нескромни, када кажемо да ће тада и Европа моћи да понешто научи од нас.

www.apsorg.rs

ZAŠTO JE SRBIJA ISKLJUČENA IZ EVROPSKOG RAZVOJA

ZAŠTO JE SRBIJA ISKLJUČENA IZ EVROPSKOG RAZVOJA

Svetozar Radisic – Svetska vlada

http://www.youtube.com/watch?v=yvTUL5RUIuc