7 pesama- milka vukiic vujnovic

PLAVA   KOSULJA

Najpre sam je izljubila celu,

Na nju bi prislonjena i moja glava…

Da li te greju poljupci po telu,

Čuva li ih poklonjena ti košulja plava?

Da li je s ljubavlju gledaš,

Za počinak kad skidaš je nekad,

Da li se i ti mislima predaš,

Kao i ja što, evo, mislim sad?

Osetiš li kroz nju prste moje,

Podseti li te nekad na mene?

Kroz nju sam ljubila telo tvoje,

Probudi li kad-kad naše uspomene?

…Kad jednom ona postane stara,

Ne bacaj je, ostavi u ormar da spava ,

Nek čuva uspomenu ljubavnog žara.

Ta divna tvoja košulja plava…

Milka Vukic Vujnovic

UA:A [1.9.3_1094]

SUNCE  U NJEDRIMA


Njena samoca te cuva,

Rob je tog crnog bola.

Pucaju joj kosti, drobi se,

Krv glasno jeca,

Bol nesvesticu sapinje

Nestaje,

Tvoje sunce u nedrima greje je.

Bezumna, nema, slepa tetura,

Sa suncem u njedrima.

BISERNA    LUNA

Duga gori suzom zaledjena,
Knjiga dogovora slovima place,
Nju si ubio, drugu poveo.

Sapuce li tvoje ime u zanosu,
Dal’ telo ispira, ljubi, greje,
U krevet kafu, pice, cigaretu servira,
Ponosi li se tobom medj’ ljudima…
Setate l’ planinskim stazama,
Uzivate banjskim vodama….

Probudi li te ikad vapaj njenog bola !?
Krila i let si obecao, zetvu odneo.

Ljubicaste magle isparavaju,
Ljuska je postala,
Secanja krkljaju mrtvim stazama,
Ocean prokuhao ledom kobnog izdaha.

Bio si joj najmocniji slap zivota
Biserna luna i njena sahrana.


“  MOJOJ  CURICI  “

-kcerki Biljani

Biseru moj, nezni, blagosovljeni,
Ruzo kalemljena, latice snezna,
Istina, um, dobrota, lepota… i ostalo
Ponos si svog roda, prijatelja, naroda..

I Sunce ljubi lice cisto, ponosno…
Curice moja, Andjele… sigurna snago i vero.

MOZDA HOCE

Gnojem govore opekotine duse

Vristi kulja savest izneverena,

Frkce konjski krik, sramno izdise

Golub zivota lazna nadanja…

Da li ce moci oci prema Hristu podici…..

Mozda hoce,

Ako je Bog pogleda

TVOJE   “ JA “

Zamoljeno malo dobre volje
Uz par reci protuotrova,
Sloboda ti potpuna,
Zgazi to kao mrava.

Zedj ljubavi te steze
Svaku kap odradjujes…
Tvoje “ja“ propada.

TRAGOVI LJUBAVI

Po bastama i putevima,
po klupama,
Skolskim ucionicama
Secanja spavaju.
Dok ptice pevaju
Bliskosti- razvijenosti,
Tada- sada ne moze nestati…
Tragovi proslosti
Samo naizgled umiru
U izgubljenoj sadasnjosti…

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: