ПРОГРАМИМА ПРЕДУЗЕЋА ЗА ПРОФЕСИОНАЛНУ РЕХАБИЛИТАЦИЈУ И ЗАПОШЉАВАЊЕ ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ У 2010. ГОДИНИ – dostavila Stanić Dušanka

Министарство економије                                                               Предузеће:

и регионалног развоја

Број:                                                                                                  Број:

Датум:                                                                                               Датум:

ЗАХТЕВ

ЗА ДОДЕЛУ СРЕДСТАВА ПО ПРОГРАМИМА ПРЕДУЗЕЋА ЗА ПРОФЕСИОНАЛНУ РЕХАБИЛИТАЦИЈУ И ЗАПОШЉАВАЊЕ ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ У 2010. ГОДИНИ

Програм се подноси ради доделе средстава за реализацију намене утврђене у јавном позиву под:

тачком I.

– финансирање инвестиционих радова усмерених ка обезбеђивању, односно прилагођавању пословног простора и/или радног места особама са инвалидитетом, подизање квалитета (просторно – техничких) услова и оснаживање капацитета за обављање мера и активности професионалне рехабилитације особа са инвалидитетом, за потребе тржишта рада и/или послодавца;

тачком II.

– финансирање набавке нове опреме (у делимичном или пуном износу вредности опреме), са циљем одржања или проширења постојећих капацитета и увођења нових производних програма, тржишно оријентисаних, примерених за запошљавање особа са инвалидитетом, укључујући прилагођену или помоћну технолошку опрему, која је усклађена са делатношћу предузећа којом се бави претежно, односно делатношћу за коју се послодавац опредељује у наредном периоду, у складу са достављеним бизнис планом и перспективама даљег развоја предузећа.

Назив предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа за инвалидитетом

Назив Програма

(обележити са X намену под тачком I. односно II.)

1. ПОДАЦИ О ПОДНОСИОЦУ ЗАХТЕВА

НАЗИВ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА:

СЕДИШТЕ: Адреса седишта привредног друштва:
ОПШТИНА/ГРАД
Организациона јединица привредног друштва где ће инвестиција бити усмерена:
Подаци о контакт особи
Име и презиме
Функција
телефон:                                факс: e-mail адреса      
Општи подаци о привредном друштву
Облик организовања
Оснивач
Матични број
Шифра делатности
Претежна производна/услужна делатност предузећа
Текући рачун

ПИБ

Директор/овлашћено лице

Орган управљања

Власничка структура капитала
Организациона структура – службе – сектори
Укупан број запослених
Број запослених особа са инвалидитетом
СТАРОСНА СТРУКТУРА ЗАПОСЛЕНИХ ОСИ

СТАРОСТ мушкарци жене УКУПНО
18-24
25-34
35-44
45-54
55 и више
УКУПНО
СТРУКТУРА ЗАПОСЛЕНИХ ОСИ (према врсти инвалидитета)

ИНВАЛИДИТЕТ мушкарци жене УКУПНО
инвалиди рада
ментална инсуфицијенција
оштећење слуха
оштећење вида
вишеструка ометеност
РВИ

МВИ

ЦИР

УКУПНО
КВАЛИФИКАЦИОНА СТРУКТУРА ЗАПОСЛЕНИХ ОСИ

СТЕПЕН СТРУЧНЕ СПРЕМЕ мушкарци жене УКУПНО
без основне школе
основна школа
II
III
IV
V
VI
VII
УКУПНО

2. ПОДАЦИ О ПРОГРАМУ

Назив Програма
Укупна вредност

Програма

Очекивано учешће из буџета у финансирању Програма

(макс. 6.000.000,00 динара)

Учешће из сопствених извора прихода
Други извори финансирања/износ

3. СПИСАК ДОКУМЕНТАЦИЈЕ КОЈА ЈЕ ОБАВЕЗНИ САСТАВНИ ДЕО ПРОГРАМА

Извештај о пословању за 2009. годину
Биланс стања и биланс успеха за 2009. годину
Профактуре по предрачунској вредности Програма
План пословања за период у коме се користе додељена средства, односно перспективе даљег развоја
Сагласност/Одлука органа управљања (управни одбор, скупштина…), односно директора на поднети Програм
Изјава директора, под кривичном и материјалном одговорношћу, да исти Програм до сада није финансиран буџетским средствима
Изјава директора, под кривичном и материјалном одговорношћу, о финансирању Програма средствима државне помоћи (почев од 1. јануара 2010. године)
Број рачуна предузећа на који ће се вршити уплата средстава из буџета Републике Србије
Копија решења о ПИБ-у
Сагласност Агенције за приватизацију на поднети Програм (за предузећа која се налазе у поступку реструктурирања)

(обележити са Х приложена документа)

4. СПИСАК ДОКУМЕНТАЦИЈЕ КОЈА ЈЕ ОБАВЕЗНИ САСТАВНИ ДЕО ПРОГРАМА КОЈИ СЕ ПОДНОСИ РАДИ ДОДЕЛЕ СРЕДСТАВА ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ НАМЕНЕ УТВРЂЕНЕ ПОД ТАЧКОМ I.

Комплетна пројектно-техничка документација са грађевинском дозволом и доказом о власништву непоктетности уколико се инвестира у проширење, односно реконструкцију постојећих објеката.
Анализа стања у области професионалне рехaбилитације и запошљавања особа са инвалидитетом у предузећу (подаци о стручним лицима која реализују активности из области професионалне рехабилитације особа са инвалидитетом, мишљење о испуњености услова из домена безбедности и здравља на раду у складу са  чланом 15. став 2. Закона, мишљење организације за стручно образовање одраслих, у складу са чланом 15. став 2. Закона, Програм радног оспособљавања/професионалне рехабилитације особа са инвалидитетом са детаљним профилом особа са инвалидитетом за које се спроводи, односно предвиђа спровођење у предузећу, за који су добијена горе наведена мишљења, анализа активности које су, у протеклих годину дана, биле реализоване са циљем стицања нових знања и вештина особа са инвалидитетом, у оквиру сегмента радно-социјалне интеграције (капацитети за реализацију Програма) и очекивани резултати и одрживост Програма).

(обележити са Х приложена документа)

5. СПИСАК ДОКУМЕНТАЦИЈЕ КОЈА ЈЕ ОБАВЕЗНИ САСТАВНИ ДЕО ПРОГРАМА КОЈИ СЕ ПОДНОСИ РАДИ ДОДЕЛЕ СРЕДСТАВА ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ НАМЕНЕ УТВРЂЕНЕ ПОД ТАЧКОМ II.

Анализа стања, усклађености и конкурентности Програма са потребама тржишта (изводи из спроведеног истраживања усмереног ка потребама тржишта, односно могућностима за пласман нових производа и услуга и пројекција одрживости и самоодрживости).

(обележити са Х приложена документа)

6. ПРЕГЛЕД ОСТАЛЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ

1.
2.

ПОДНОСИЛАЦ ЗАХТЕВА

М.П.                           ___________________________

ИНСТРУКЦИЈА ЗА ПОДНОШЕЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ДОДЕЛУ СРЕДСТАВА ПО ЈАВНОМ ПОЗИВУ

  1. Захтев за доделу средстава обавезно се подноси на обрасцу који се налази на сајту: www.merr.gov.rs или се преузима у просторијама Министарства економије и регионалног развоја.
  2. Уз попуњен образац захтева, доставља се Програм и друга документација, у два примерка.
  3. Захтев се попуњава у електронској форми.
  4. Предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом може поднети највише по један Програм за намене утврђене под тачком I. и II.
  5. Уколико предузеће подноси Програме за обе намене дужно је да, за сваку намену, посебно достави попуњен образац захтева, Програм и осталу неопходну документацију из Јавног позива.
  6. Подносилац захтева у Програму детаљно образлаже потребна средства за реализацију Програма, који мора бити економски оправдан и одржив.
  7. Потребна средства за реализацију Програма (под тачком I. и II.) не могу се користити за:

– трошкове израде Програма;

– покривање губитака или дуговања;

– пристигле камате;

– ставке које се финансирају из других оквира;

– куповину опреме која не служи за спровођење програмских активности и није

у вези са програмским активностима;

– обртна средства.

  1. У оквиру неопходне документације доставља се следеће:

1.) профактуре по предрачунској вредности Програма:

–         средства за куповину нове опреме и средстава за рад, која су неопходна за спровођење процеса професионалне рехабилитације особа са инвалидитетом;

–         потврде добављача о року испоруке (од дана уплате средстава);

2.) уколико је Програм (почев од 1. јануара 2010. године) финансиран средствима државне помоћи, изјава директора, под кривичном и материјалном одговорношћу, треба да садржи следеће информације:

– основ за доделу државне помоћи, давалац државне помоћи (укључујући и буџетска средства јединица локалне самоуправе) и износ и намена опредељених средстава према наведеном основу и достављеном Програму.

3.) остала документација:

– пример: предузећа која се налазе у поступку реструктурирања               достављају и сагласност Агенције за приватизацију на поднети Програм.

  1. У оквиру документације која се доставља ради аплицирања за средства утврђена наменом I., потребно је приложити и:

Анализу стања у области професионалне рехабилитације и       запошљавања особа са инвалидитетом у предузећу, која садржи:

  • податке о стручним лицима која реализују активности из области професионалне рехабилитације особа са инвалидитетом;
  • мишљење о испуњености услова из домена безбедности и здравља на раду у складу са  чланом 15. став 2. Закона;
  • мишљење организације за стручно образовање одраслих, у складу са чланом 15. став 2. Закона;
  • Програм радног оспособљавања/професионалне рехабилитације особа са инвалидитетом са детаљним профилом особа са инвалидитетом за које се спроводи, односно предвиђа спровођење у предузећу, за који су добијена горе наведена мишљења;
  • анализу активности које су, у протеклих годину дана, биле реализоване са циљем стицања нових знања и вештина особа са инвалидитетом, у оквиру сегмента радно-социјалне интеграције (капацитети за реализацију Програма);
  • очекиване резултате и одрживост Програма.

10. У оквиру документације која се доставља ради аплицирања за средства утврђена     наменом II., потребно је приложити и:

Анализу стања, усклађености и конкурентности Програма са потребама тржишта, која садржи:

  • изводе из спроведеног истраживања усмереног ка потребама тржишта, односно, могућностима за пласман нових производа и услуга;
  • пројекцију одрживости и самоодрживости.

11. Предузећа којима се Одлуком министра надлежног за послове запошљавања одобре средства, пре потписивања Уговора, достављају средства обезбеђења (бланко соло меница са меничним овлашћењем).

Република Србија

МИНИСТАРСТВО ЕКОНОМИЈЕ И РЕГИОНАЛНОГ РАЗВОЈА

расписује

ЈАВНИ ПОЗИВ

за доделу средстава по Програмима предузећа за

професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом

у 2010. години

  1. 1. Средства по Програмима предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом (у даљем тексту: Програм) користе се за следеће намене:
  1. финансирање инвестиционих радова усмерених ка обезбеђивању, односно прилагођавању пословног простора и/или радног места особама са инвалидитетом, подизање квалитета (просторно – техничких) услова и оснаживање капацитета за обављање мера и активности професионалне рехабилитације особа са инвалидитетом, за потребе тржишта рада и/или послодавца;
  1. финансирање набавке нове опреме (у делимичном или пуном износу вредности опреме), са циљем одржања или проширења постојећих капацитета и увођења нових производних програма, тржишно оријентисаних, примерених за запошљавање особа са инвалидитетом, укључујући прилагођену или помоћну технолошку опрему, која је усклађена са делатношћу предузећа којом се бави претежно, односно делатношћу за коју се послодавац опредељује у наредном периоду, у складу са достављеним бизнис планом и перспективама даљег развоја предузећа.

  1. 2. Услови за доделу средстава

Право на подношење захтева имају предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом:

1. која испуњавају услове прописане чл. 35-37. Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом („Службени гласник РСˮ, број 36/09, у даљем тексту: Закон);

2. која за исте активности и програме, до сада нису користила буџетска средства;

3. која су оправдала наменску употребу средстава одобрених по Јавном позиву за доделу средстава по Програмима предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом у 2009. години.

Предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом може поднети највише по један Програм за намене утврђене под тачкама I. и II.

Максимални износ средстава који се може одобрити по Програму износи 6.000.000,00 динара.

Програм се реализује у року од максимум 9 месеци.

  1. 3. Неопходна документација

Основна документација:

1)      попуњен захтев – образац пријаве;

2)      извештај о пословању за 2009. годину;

3)      биланс стања и успеха за 2009. годину;

4)      профактуре по предрачунској вредности Програма;

5)      план пословања за период у коме се користе додељена средства, односно перспективе даљег развоја предузећа;

6)      сагласност органа управљања на поднети Програм, односно одлука директора предузећа;

7)      изјава директора, под кривичном и материјалном одговорношћу, да исти Програм до сада није финансиран буџетским средствима;

8)      изјава директора, под кривичном и материјалном одговорношћу, о финансирању Програма средствима државне помоћи (почев од 1. јануара 2010. године);

9)      број рачуна предузећа на који ће се вршити уплата средстава из буџета;

10)  копија решења о ПИБ;

11)  сагласност Агенције за приватизацију на поднети Програм (за предузећа која се налазе у поступку реструктурирања).

За намену утврђену под тачком I. обавезно је доставити и:

1)      комплетну пројектно-техничку документацију са грађевинском дозволом и доказом о власништву непокретности уколико се инвестира у проширење, односно реконструкцију постојећих објеката;

2)      анализу стања у области професионалне рехабилитације и запошљавања особа са инвалидитетом у предузећу.

3)      мишљење о испуњености услова из домена безбедности и здравља на раду у складу са  чланом 15. став 2. Закона;

4)      мишљење организације за стручно образовање одраслих, у складу са чланом 15. став 2. Закона.

За намену утврђену под тачком II. обавезно је доставити и:

1)      анализу стања, усклађености и конкурентности Програма са потребама тржишта.

Министарство економије и регионалног развоја задржава право да затражи додатне информације, документа и доказе од значаја за оцену Програма.

  1. 4. Критеријуми за доделу средстава

Критеријуми за доделу средстава по овом позиву су:

1)      економска оправданост Програма;

2)      одрживост Програма;

3)      допринос у стицању знања и вештина усмерених ка подстицању запошљавања особа са инвалидитетом, односно унапређењу процеса професионалне рехабилитације особа са инвалидитетом кроз обуке за нова знања и вештине.

  1. 5. Приоритети за доделу средстава

Приоритет за доделу средстава по овом позиву имају:

1) предузећа која су током 2010. године повећала број запослених особа са инвалидитетом, односно имају у радном односу на неодређено време више од 60 % особа са инвалидитетом;

2) предузећа која редовно измирују обавезе према запосленим особама са инвалидитетом, у складу са Законом.

6. Одлучивање и рокови за доделу средстава

Захтев за доделу средстава подноси се Министарству економије и регионалног развоја, најкасније до 30. септембра 2010. године.

У разматрање се неће узети захтеви који су:

1)      непотпуни;

2)      неблаговремени;

3)      не испуњавају услове из овог позива;

4)      поднети од стране неовлашћених субјеката.

Испуњеност услова за коришћење средстава утврђује Комисија за оцену Програма коју чине представници министарства надлежног за послове запошљавања.

Комисију за оцену Програма решењем образује министар надлежан за послове запошљавања.

Комисија прегледа приспеле Програме и даје Предлог одлуке, а Одлуку о додели средстава доноси министар надлежан за послове запошљавања у року од 30 дана од дана закључења овог позива.

На основу Одлуке о додели средстава, а ради регулисања међусобних права и обавеза у вези са коришћењем средстава, са корисником средстава закључује се уговор.

Уговором се утврђује износ и намена додељених средстава, адекватна средства обезбеђења, обавезе корисника средстава и рокови за реализацију уговора.

7. Достављање захтева за доделу средстава:

Текст Јавног позива и образац захтева могу се преузети на сајту: www.merr.gov.rs или у просторијама Министарства економије и регионалног развоја.

Пријаве са назнаком „Јавни позив за доделу средства по Програмима предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетомˮ и напоменом „Не отварати до истека рока за подношење Програма” достављају се искључиво путем поште на следећу адресу:

Министарство економије и регионалног развоја

Сектор за запошљавање

Булевар краља Александра бр. 15

11120 Београд

RADIOGRAFIJA JEDNE MRŽNJE – Knjiga Ašima Revića –

RADIOGRAFIJA JEDNE MRŽNJE

– Knjiga Ašima Revića –

Dana 17. juna 2010. godine izašlo je u Beogradu prvo izdanje knjige Ašima Revića RADIOGRAFIJA JEDNE MRŽNJE, kojoj se, posle 10 dana, priređuje drugo izdanje u Ulcinju. Knjiga je posvećena akademiku, prof. dr Kaplanu Buroviću, njegovoj odbrani od permanentnih sataniziranja, koja mu čine Albanci svih boja i zastava, preko svih medija i na svim jezicima. Za čitaoce našeg sajta donosimo poglavlje Mobiliziranje Albanaca protiv Akademika Burovića.

Akademik, prof. dr Kaplan Burović je jedini politički uhapšenik Albanije za koga se stvorilo svijetsko pitanje, tzv. PITANJE RESULI, po njegovom književnom pseudonimu RESULI. On je jedini politički uhapšenik Albanije za čije se oslobođenje demostriralo pred albanskim ambasadama po svijetu, jedini politički uhapšenik za koga se Organizaciji Amnesti Internationale pretstavila peticija, pa je za njega pisala i štampa, iako su albanske vlasti preduzele sve mjere protiv toga. Akademik Burović je jedini politički uhapšenik Albanije za čije je oslobođenje otišla kod predsjednika Albanije i jedna delagacija stranih akademika.

Nakon tolikih zločina prema njemu i njegovoj porodici, njegovoj djeci, albanskim vlastima nije bilo ni na kraju pameti da ga puste živog iz zatvora. One se nisu usudile da mu dozvole ni da se vidi ma s kim, ni sa svojom maloljetnom djecom (!) za svo vrijeme zatvora (osuđen na 43 godine!), da se ne bi saznalo da je sasvim nevin u zatvor i da su mu učinjeni tako grozni zločini, da bi se i sami kreatori zločina Musolini, Hitler i Franko zgrozili i naježili. Zato su van zatvora razglasili da je umro, a u zatvor – da je umno poremećen, da zatvorenici ne bi vjerovali ono što im je on svakodnevno govorio o vlastima i o njihovim zločinima prema njemu i njegovoj porodici.

Pošto su im propali svi pokušaji da ga fizički likvidiraju još u zatvoru, videći da ga moraju pustiti, presjednik Albanije i šef Partije rada Ramiz Alija (pod direknim pritiskom generalnog sekretara OUN Peresa de Kuelara!) naređuje puštanje iz zatvora Akademika Burovića, ali istovremeno, u sastavu SIGURIMI-a, formira i posebnu, specijalnu Komisiju, koja će ga pratiti na svaki korak i persekutirati ga svakako, pa i nastaviti rad za njegovu fizičku likvidaciju.

Još prije puštanja iz zatvora, instrukcijama od Ramiza Alije, Ismail Kadare napada preko štampe Akademika Burovića, intrigirajući i lažući protiv njega. Ovo je unikalan primjer u svijetu da jedan književnik napada svog uhapšenog kolegu. Svugdje su se po svijetu digli i najobičniji ljudi u odbrani uhapšenih književnika, posebno kad su saznali da su i potpuno nevini.

Instrukcijama od albanskog SIGURIMI-a isto to čini i Adem Demači.

Ismail Kadare i Adem Demači su duhovni potstrekači i najmonstruoznije demostracije na svijetu, koja je održana na Universitetu u Prištini, a protiv puštanja iz zatvora Akademika Burovića. Svugdje su po svijetu demostrirali za puštanje iz zatvora i najobičnijih nevinih ljudi, kamoli za ličnosti, dok Albanci demostriraju protiv puštanja iz zatvora Akademika Burovića, koji im je učinio tako značajna dobra, da ih sami Albanci dan-danas ne mogu ni zamisliti. Monstruoziteti ovih Albanaca su stvarno unikalni i neshvatlivi, paradoksalni i sa pozicija najelementarne logike.

Iako imaju sjajan primjer Francuza Emil Zola, koji se nije busao u prsa za komunizam i proleterski internacionalizam, nijedan od albanskih komunista (da ne govorimo o nekomunistima!) nije se usudio da ustane u odbranu Akademika Burovića ni kao Albanca, bože sačuvaj kao Jugoslovena. Protiv Njega su se odmah mobilizirali, i to upravo Ismail Kadare i njemu slični, koji su nam se do jučer busali u prsa za komunizam i proleterski internacionalizam.

Čim je izašao iz zatvora, Akademik Burović izjavljuje preko štampe da je bio sasvim nevin u zatvor i da albanske vlasti nisu ništa drugo do jedna crna socijal-fašistička banda, koja ne poštuje nikakve zakone, pravila i principe. Sred Tirane! Preko tek pokrenutog lista RD (koji pretendira za demokratiju, pa mu je zato potrebno ime ovog Akademika i ta njegova izjava!)! Pod krvavom gvozdenom petom Enverovaca, koji ga ne hapse iznova. Zašto? Pa potrebno im je da se prave kao da su pošli putem demokratiziranja Albanije! Štoviše, oni mu daju i mikrofon Radio-Tirane da „slobodno“ govori svijetu! Albanija je tih dana vrila od nezadovoljstva masa. Očekivalo se da se tu ponove krvavi događaji Rumunije, koji slistaše Čaušeskog sa suprugom i maloletnim sinom. Ramiz Alija sa udovom Envera Hodže, Nedžmijom, drhtali su danonoćno i grozničavo radili za smirivanje duhova i savlađivanje situacije. Ljiljana, nevjesta Enverovog sina Sokola, bježi iz kuće i Albanije, krije se u Kanadi, da bi spasila bar svoju glavu!

Tako je ovaj naš Burović prvi politički uhapšenik koji se usudio da govori preko albanskih medija, sred Tirane, o krvavim zločinima koji su mu učinjeni od albanskih vlasti. Tako je on prethodio Albancima u njihovoj krvavoj demostraciji, koja sruši Enverov spomenik sred Tirane i povede Albance u otvorenu borbu protiv socijal-fašističkog terora klike Enver Hodža – Ramiz Alija.

Ako Albanija ima heroja u borbi protiv socijal-fašističkog terora Envera Hodže, ili je to Akademik Burović, ili niko! Ali Albanci proglašavaju za heroje i čast nacije one koji su služili i služe tom teroru, a ne ove koji su se borili protiv tog terora.

U isto vrijeme, protiv stvarnih heroja albanske stvarnosti, preduzimaju se svakakve mjere, pa i njihovo fizičko lividiranje. Tako su i Akademiku Buroviću, sred Tirane, izvršili nekoliko atentata, a uz svestranu saradnju sa jugoslovenskom ambasadom u Tirani, gdje je Akademik, kao jugoslovenski građanin, tražio zaštitu odmah po izlasku iz zatvora. Ambasada ne samo što ga ne uzima u svoju zaštitu, već i sarađuje sa albanskim vlastima za njegovu fizičku likvidaciju.

Zato se Akademik pope na avijon i odlete za Švajcarsku.

Tada specijalna Komisija Ramiza Alije poče sistematsko blamiranje Akademika Burovića svakojakim lažima, falsifikatima, intrigama i klevetama, u koje angažuje ne samo najsnažnije pero enverovske Albanije Ismaila Kadare i pero Adema Demačia, već i pero samoga Ramiza Alije, primjer ovaj bez presedana u istoriji čovječanstva: da presjednik Republike i šef jedne političke partije na vlast izađe na dvoboj jednom književniku i eks-političkom uhapšeniku! To nisu učinili ni Musolini sa Antonije Gramšijem, niti Hitler sa Georg Dimitrovim. I to kakav dvoboj?! Zamislite: „komunista“ Ramiz Alija kaže Albancima: „Kaplan mi je poslao iz zatvorske ćelije jedno pismo gdje kaže da je SERBIN i da se proziva RESULOVIĆ“!!!

SERBIN!!!

RESULOVIĆ!!!

Eto čime ovaj „komunista“ izaziva svoje Albance protiv Akademika Burovića! On dobro zna da je dovoljno ovim Albancima reći da neko nije Albanac, posebno da je i SERBIN, da bi se oni digli protiv njega i slijepo ga mrzeli, blamirali i napadali, satanizirali.

U brazdi Envera Hodže, tradicionalnu mržnju Albanaca protiv SRBA i svega srpskog, Ramiz Alija je upotrijebio i upotrebljava dan danas protiv svih, i protiv samih Albanaca, koje proglašava za Srbe kad god mu to zatreba! Ovo je bio i jeste njegov komunizam, njegov proleterski internacionalizam!!!

Ovim „komunizmom“ on je mobilizirao svoje Albance i protiv Akademika Burovića, šljam albanskog naroda, jer tom šljamu i sâm pripada!

Iako je znao da će Ramiz Alija upotrebiti Njegovu jugoslovensku nacionalnost da bi opravdao sebe i huškao Albance protiv Njega, Akademik Burović, kao što je po zatvorskim ćelijama od vremena izjavio sebe za Jugoslovena crnogorskog porijekla, tako i sada, čim je stigao u Ulcinj 1993, izjavio je preko medija (list POBJEDA, Podgorica, septembar 1993), da nije Albanac i da sve što je učinio za Albance, učinio je kao internacionalista.

Po instrukcijama Ramiza Alije i SIGURIMI-a, Albanci svih zastava su odmah prihvatili tu njegovu izjavu i, bazirajći se na nju, izgradili su čitavu piramidu svog sataniziranja imena ovog Burovića.

Ali su, pokoji od njih, ustali i u Njegovu odbranu. Jedan od prvih serioznih branioca Ak. Burovića je Kol. Xh. Pera, koji – između ostalog – kaže:

„Akademik Resuli…i deklaracijom svoje nealbanske nacionalnosti učinio je jednu veliku uslugu literaturi i albanskoj nacionalnosti, svima. On im je održao jednu lekciju istorijski značajnu, na bazi koje Albanac Jakup Ceraja (i mnogi drugi!) stigoše do samosvijesti da djela književnika (i ne samo književnika!), koji po nacionalnosti nisu Albanci, treba da se uvedu u fond albanske književnosti kao jedno bogatstvo i da Albanci treba da se oslobode od balasta sentimentalizma i negativnog romantizma.

Sterio Spasev ne samo da je izjavio da je Makedonac ipo, već je i pisao protiv Albanaca. I pored ovoga niko se ne diže protiv njega, nikakva se mjera nije preduzela protiv njega. U programima škola i u antologijama albanske nastavljaju da ga drže. Djela su mu objavljivali i objavljuju mu ih. Nijedno persekutiranje mu nije učinjeno ni od E.Hodže, niti od S.Beriše. Nijedna uvredliva riječ nije izustena protiv njega! Isto ovako i Kasem Trebešina, koji je persekutiran samo od E.Hodže, ali ne zato što je izjavio da je Turčin.

Sa Akademikom Resuli učinjeno je i nastavlja da se čini suprotno, iako nije rekao da je Hercegovac ipo, iako On nikada nije napisao ni riječ protiv albanskog naroda. Akademika Resuli su uhapsili i osudili doživotnim zatvorom zato što reče da nije Albanac, odraše ga na živo da bi ga primorali da kaže da je Albanac, persekutirali su mu i persekutiraju mu djela, ime, ugrabili su bu oboje djece i čine sve da mu ugrabe i ovog trećeg, rođen u Ženevi. Uvrijedili su ga najprljavije i vređaju ga stalno, razorili su mu obe prethodne porodice i čine sve da mu razore i ovu treću. Nema tog zločina i svinjarije koju ne čine protiv Njega. Zašto? Da možda nije trebalo da i On izjavi da je Hercegovac ipo!? Da možda nije trebalo da i On piše protiv Albanaca?!

Trebešina samo zato što su ga uhapsili za jedno sasvim kratko vrijeme (u upoređenju sa zatvorom Akademika Resuli!), izjavi svoju tursku nacionalnost, prekide pisanje na albanskom jeziku, izrazi i prezrenje prema Albancima, ode i za Tursku. Da su ga tretirali kao Akademika Resuli, on bi sigurno reorganizirao turske horde da još jednom marširaju protiv Albanaca i Albanije, ovaj put za osvetu. Akademik Resuli, i pored svih zločina koje su Albanci učinili protiv Njega, i pored najmonstruoznog tretmana koji mu je učinjen i čini mu se dan danas, ne prekida svoje pisanje na albanskom jeziku, ne prekida njegovu najistaknutu djelatnost za dobro Albanaca. Štaviše, kako rekosmo, i deklaraciju svoje nealbanske nacionalnosti učinio je u funkciji borbe i Njegovih internacionalnih nastrojenja i nastojanja, za dobro Albanaca.

Danas se Akademik Resuli preobratio u kamen spoticanja, o koji su se spotakli i spotiču se svakodnevno svi ekstremni nacionalisti, svi šovinisti i rasisti albanski. Stavom koji drže prema Njemu oni ispoljavaju sebe, kažu nam ko su i što su. Što se više bore protiv Njega, veću mu čast čine, sigurno – crneći svoj obraz i obraz svog naroda, koji ćuti i toleriše taj najmonstruozni, najkriminalni stav prema ovom književniku i naučniku, heroju i martiru, koji je porekao sebe, porodicu, djecu, za dobro Albanaca, stvar koju nastavlja da čini dan-danas, ubjeđen da će Albanci jednog dana pozvati sebe svijesti i da će promjeniti taj njihov stav prema Njemu, da će mu priznati vanredne zasluge i da će ga poštovati i cijeniti više negoli što su ga to poštovali i cijenili kad su za Njega mislili da je Albanac.“