Понтификација славља Право

> Понтификација
> слављаПраво

> У свом
> недавном осврту београдски ,,Блиц“
> познат као службено гласиоло режима
> Бориса Тадаића нам понуди и расветлi једну
> ствар која је дуго година
> велом тајни била завијена. Блиц пише
> овако: “Daroviti teolozi, kada su želeli da dobiju pasoš
> kako bi dalje studirali ili doktorirali na nekom od papskih univerziteta
> ili
> fakulteta u Rimu, nisu mogli da dobiju dozvolu dok nisu potpisali
> „ugovor o
> saradnji“. Ово на ,,уговор о сарадњи“ се
> односи на “уговор“ који су многи
> студенти богословија, да би могли да изађу
> из земље, морали су они тада да подпишу
> документ, који им је подметала
> обавештајна режимска служба позната
> углавном под два имена. Прво као УДБА а
> касније само као ДБ када је УДБА била
> изкомпромитована, и када је банкроптирао
> њен дугогодишњи шеф Алекасндар
> Ранковић, име је замењено са Државна Безбедност.

> У ствари
> ради појашњења, обично је овај документ
> о сарадњи био подметан оним
> богословима, који су пре свршетка војног
> рока
> имали тежњу да оду у иностранство да се
> школују. Како је у време
> комунизма Црква била шиканирана,
> студенти богословије су махом стављани да
> служе свој рок у специјалним јединицама,
> у којима су Брозови официри, настојали
> да им загорчају живот што су више могли.
> Зато су многи, они најлукавији попут
> Иринеја Буловића и Амфилохија Радовића
> не знам да ли је то случај био са
> Атанасијем Јефтићем, ти и такви су, а
> треба веровати ,,Блицу“ пошто је он
> близак режиму добровољно потписали тај
> документ који ово гласило спомиње. Ту
> изузетак нису били ни многи који су
> одлазили на Свету  Гору да се замонаше, па
> вероватно ту су и
> Хризостом жички, и још неколицина њих.
> Овај оглас у “Блицу“ не треба ни мало
> схватити наивно пошто да се разумемо он
> је дошао одмах, односно дан после
> заседања
> јесењег сабора, на коме сабору
> један од прорежимски владика
> Амфилохије
> је  почео мало да увија, па се  режиму
> учинило да их  Амфилохије,
> покушао да прокоцка. Зато се режим и
> потрудио да “непослушнима“ стави до
> знања да ако покушају и даље да
> изигравају режимску политику,  да им он то неће
> опростити, и да ће их лако
> искомпровитовати.

> У ту
> сврху уступљен  је и простор Валадану
> Батићу, иначе режимском човеку да чак
> оде и један корак даље и да замал по
> именице прозове оне на које се ово
> упозорење односи. Батић је то наравно
> замотао у обланду као да је он тобоже
> велики верник, и присталица православља,
> иако у ствари Батић и православље имају
> исто онолико везе колико Дрина и
> Муртеница.

> А ти које
> спомиње Блиц, који су студирали на
> папским колеџима су данас први и прави
> поборници, највећег непријатеља
> православља, познатог под именом екуменизам.
> Они чак нису привржени ни оној школи
> која се гаји у Англиканској протестантској
> секти, нити пак Лутеранима. Они су
> директно привржени, оној школи која их је
> оспособила за једну прљаву мисију. А то
> је да СПЦ подведу под окриље
> Ватикана.  У чему (треба се овде
> послужити и оним што је Виктор Новак
> изнео у његовом Магнум Кримен) Ватикан
> настоји прво да сломи Српску Цркву која
> је у ставри у неку руку бафер зона
> између Ватикана и Константинопола. Дуго
> се на томе радило, комунизам је и те
> како ишао на руку Ватикану да му олакша
> тај део посла.  Многи они који су из
> источно – православних
> земаља од стране Коминтерне били
> упућивани на студије у Богословије, па ако су
> се као такви нашли како то Блиц каже, на
> папским студијама, тамо су онда били
> лак плен, а данас су лака роба за
> остваривање, основног циља понтификације
> Парвославља, Као што нам сведочи и овај
> пример овде из следећег цитата:

> Други аспект који је свим православним
> од одлучујуће
> важности за биће Цркве јест
> мисионарство. Тако, према овој тенденцији у
> одређењу идентитета Цркве, догматски
> аспект није толико важан, колико је важна
> проповед и стварање свесних хришћана.
> Тежиште, дакле, овде пада на амвон или
> слушаоницу – учионицу.

> Овај
> цитат је извучен са главне презентације
> СПЦ коју модреним језиком,
> екуменистичким наравно, њени уређивачи
> називају имформативна служба СПЦ.
> “Имформативна“ и “Служба“ нама који смо
> године провели у борби против
> комунизма ови термини звуче наравно
> веома фамилијарно прокомунистички. Црква је
> верска институција, и зар није било
> паметније пронаћи неки лепши термин да се
> та презентација крсти? Да, ово
> “информативна служба“ не представља туговање
> за изгубљеним временом и жалопој за
> банкропство система захваљујући коме су и
> једино такви који ову информативну
> службу сређују и постали валадике, монаси, и
> свештеници? То што је овакав термин
> одабран за интернет презентацију СПЦ, још
> више не треба да чуди, јер, њу уређује
> нико други до сам Хризостом жички.

> Док – сам
> је цитат из првог чланка који је
> публиковн под рубриком “Црква“ и то чланка
> који као бојаги треба да опише својство
> и облик Цркве. А сам рукопис је дело
> никог другога до Јована како тамо кажу
> епископа прегманског. Свак ће се разуман
> до кога је овај опис цркве доспео одмах
> запитати, зар нико бољи од тог Јована
> прегманског не беше да се његова мисао о
> томе шта је то црква презентира
> јавности. Ако се, и хтело радити умно и
> патриотски, онда заиста требало је
> цитирати рецимо Светог Саву, или Светог
> Николја, или пак оца Јустина (Поповића)
> од кога самог је уредништво могло да
> одабера најмање тридесетак изванредних
> описа шта је то црква. Не они су се
> определили за Зизјулиса, али не и без
> разлога. Ни Грчка Црква, иако целокупно
> Православље баш и води корене од Грка,
> иако је Грчка једина православна нација
> која је била поштеђена комунизма, њена
> црква је ипак доста посрнула баш због
> утицаја тог Демонског феномена у прошлом
> столећу. Зизујлис је у ставри један
> експонент тог утицаја комунистичког и он је
> као и многи код нас епископи постао
> епископ, баш захваљујући комунизму. У
> осталом не само да су га комунисти увели
> у Богословију, него им је дуго времена
> односно њиховим тајним службама био
> доушник.
> Зато не треаба да никога чуди што је
> Зизјулис највише пријатеља и
> следбеника придобио из редова оних који
> су у нашој цркви добили чинове
> захаљујући комунизму. Те с те стране он
> је данас највећи тровач православља у
> свету. Да не кажем његов највећи
> непријатељ.

> Чланак на
> службеној презентацији, његов, је пун
> отрова, али нешто што највише пада у очи
> је управо овај некролог тако да га
> назовемо садржан у истргнутом цитату. Обратимо
> строго пажњу на уметнуту реченицу у
> другој по реду “… догматски аспект није
> толико важан…“

> Отац Јустин је се
> убио објашњавајући колико је у ставри
> догматизам најважнији када је у питању
> Црква.  А један, Зиузилис, тврди да
> догматизам нема никаkвог
> карактера.  Коме је тај комунистичко –
> прозелитарски, по врх свега неуљудни и
> необразовани индивидуалац важнији  од
> свих оних nаших, учених и образованих
> богослова, које смо
> споменули, да га овде истичу? Наравно
> уважавају га они, који су њему по
> стручности, образовању и знању једнаки.
> Онима који стално као папагаји
> понавњају прљави демагоизам садржан у
> једној тако не важној реченици: “Цркава
> је живи организам и она мора да се мења
> са временом.“ Мислећи на тај начин да
> су нека знања постиугли, и да нам некакву
> велику мудрост на тај начин продају.
> Црква јесте жива ћелија која почиње да живи
> са
> човеком од живота и настанка света, али
> ако из ћелије извадимо било који део
> од  кога је она састављена, она ће нарвно
> угинути. Живи организми да би опстали се
> не мењају, то је сваком ко и мало
> знања и образовања има у себи познато и
> јасно. Ствар је сасвим обрнута. Живи
> организми а нарочито они разумни мењају
> средину око себе своим разумом.
> Прилагођавајући је своим потребама.  Ето
> само кроз ову последњу реченицу
> схватићемо да нам ти проповедници новотаризма,
> нису ни од какве користи, већ су нам само
> на штету, пошто своим избушеним
> теоријама, покушавају да униште живот
> цркве.

> И зато упарво баш
> оно што је сдржано у истакнутом цитату
> од празноверника Зјузилиса  да догматизам
> није важан него проповед и амован,
> су толико излизане и прзне фразологије,
> на које треба обратити посебну пажњу и
> од таквих погрешно тумачених учења кроз
> празноверја овакве врсте се клонити што
> даље.

> На основу чега би
> се то и могле заснивати чврсте и јасне
> проповеди ако се покушава избристаи
> догматски аспект верског подучавања. На
> празим и неверним теоријам, које никакве
> везе немају са Творцем, Црквом и њеним
> педагошко моралним учењем. По овој
> теорији Зизјулис не сумњиво има циљ који
> је не само прозиран и провидан, већ он
> иде ка правцу, да се умањи и на карају
> банализује догматска вредност односно
> испарвност
> верољубља и да се на тај начин поништи
> основна догма православне доктрине, тој
> јест да се поништи Символ Вере, или да се
> он подвргне алтернативним изменама,
> како би се подвео под свод умањеног
> доктринарног вериовања, односно да се сведе
> на доктрину садржану у Символу
> римокатоличког учења. То би дакле био онај  заиста
> правац,  то јесте циљ, оваквих проповеди,
> теорија и
> доктрина садржаних у начелима која нам
> подмеће неверничко учење Аријевског
> карактера
> Јована Злодилиса, и његовх присталица.
>
>
>
> Сада није тешко
> установити и због чега се на
> информативној служби примат даје управо томе
> Зодулису, чија душа није продуховљена
> него испуњена задахом.
>
>
>
> Пукотине у зидовима
> наше духовне институције, које је
> створио назнабожачки фанатични комунизам,
> припадници
> и промотери Ватиканске душегубне
> тамнице су и те како уочили, и с правом,
> наравно њиховим, кидишу да продру кроз
> њих и да тако Истчно Парвославну Цркву
> приморају
> на “капитулацију“. Односно да је
> приморају на понтификацију. Што је управо њихов
> вековни циљ, доста добро описан у
> споменутом делу Виктора Новака “Магнум
> Кримен“.
>
>
>
> На карају једно
> лично виђење  како издајничким и
> непријатљским тежњама екумениста стати
> на пут.
> Ватиканска душегубна тамница је као
> никада до сада обремењена проблемима.
> Њен највећи проблем и уједно највећа је
> њена слабост у принудном целибату, који
> ју је довео у позицију да  је она  данас
> једна највећа организација испуњна
> криминалом сексуалне злоупотребе. Ту
> слабост сада треба максимално
> експлотисати.
> Немилосрдно је подмећући свугде где се
> она испољава унутар свештено момаштва у
> редовима источно православне црткве. А
> масама користећи се свим расположивим
> средствима максимално стављати до знања
> у шта их поборници разних новотарија,
> могу једног дана увући, ако се масе не
> окрену против њих. Ту треба сада
> подједнако деловати, и на вернике а, и на
> оне који су начети владавином
> незнабоштва.
>
>
>
> Верницима
> обавезно скртати пажњу чему их воде те
> новотарлије, а и они који се као тим
> новотаријама супротстављају пасивно,
> управо због тога што су сличним
> криминалитетом, сексуалном
> девијантношћу и неморалом често блудничким животом и
> сами испуњени.  Онима који су начети
> безбожништвом обавезно указивати на то
> да ако не стану сада да се одбране од
> римокатоличке јереси, да им се врло лако,
> ако западнемо под њихов примат може
> догодити исто оно што је откривено да се
> под прозелитаризмом дешава. А то је. Прво
> присилно наметање непоговорности
> тоталитаризму римокатоличке јереси, а онда
> свим оним злоупотребама омалдине и деце
> оба пола, као што се то сада дешава
> тамо где римокатоличака јерс доминира.
> Као што се данас у Аргентини силују
> малолетнице у име бога, тако исто то може
> сутра да се догоди  и онима који мисле да
> су као ослобођени свих
> насиља, зато што су се одметнули од
> сопствене Цркве.
>
>
>
> Напротив, ако
> нашим поднебљем овлада шизматичка
> јерес, онада многи који се индиферентно
> понашају данас, сутра могу слободно
> очекивати да ће доживети, да и њихова
> кћерка, син, унук или унука буду заведени
> и на најбестилнији начин
> злоупотребљени, као што се то данас
> редовно дешава у целокупном постојећем
> римокатоличанству. Или другим речима
> треба пукотине које је комунизам отворио,
> сада затварати константим упозорењима
> на једну велику опасност која се кроз њих
> провлачи.
>
>
>
>
>
> Јанко
> Бојић
>
>
>
> Лондон,
> Онтарио