SRBIJA U „SVETLU“ SVETSKE KRIZE

TEROR LOŠIH MENADŽERA – Intervju, Radivoje Petrović sa Milanom Nonkovićem-Medjunarodni expert produktivnosti rada – Komentar Dušana Nonkovića-urednika “Glasa Dijaspore”

Teror losih menadzera.pdf

Komentar Dušana Nonkovica-urednika Glasa Dijaspore

Dragi brate Milane,
ovo što si naveo i veoma sugestivno opisao(pod naslovom,Teror losih menadzera.pdf) je samo jedan stub na kojem podčiva moderna , konkurentno-sposobna privreda.
Nama nebi pomogla niti produktivnost brzinom svetlosti ako niko tu robu neće, odnosno ako za tu robu nema potražnje.
Da bi se postigla potražnja za tim proizvodima potrebna nam je konkurentna inovativnost a te neće biti sve dok nam vrhunske stručnjake, iztraživače i pronalazače kao i talente svaojakih vrsta, za sitne pare kupuje zapad odnosno zemlje koje poseduju foru u samom startu za utrkavanje i koji su već zauzeli sve atraktivne tezge sveta a uz to i potrebni novać za odkup svetskih klasa inteligencije i talenata za realizaciju novih patenata. Samo novi kvalitetni produkti nalaze željeni put do tržišta i konzumenata a samim tim i do visokog standarda u zemlji za koju rade ti svetski talenti. Nije toliko bitan kvantitet koliko kvalitet. Manja količina dobre robe može daleko veći doprinos ostvariti preko viših cena koje omogućava kvalitet a koje opet odredjuje tržište a ne brzina i količina robe koju niko neće. Znači treba nam roba koja je tražena a kako da je imamo kad nam naši kreatori, od izuzetnog talenta, rade za druge!
Banalan primer, fudbalski tim koji raspolaže vrhunskim fudbalerima, sposobnim da osvoje vrh tabele i ko zna koje kupove, nema šanse niti da se održi u ligi ukoliko prodaje svoje najbolje fudbalere, pogotovo ne ako ih prodaje konkurentskim klubovima. Ostali fudbaleri mogu trčati koliko hoće, bez izuzetnih talenata nema izuzetnih rezultata. Eto tu je ključni problem. Privredno razvijene nacije odnosno države izdvajaju basnoslovne sume za kupovinu specijalista, talenata, vrhunskih kreatora, sa svih strana sveta. Stim obezbedjuju sebi foru u trci koja im garantuje pobedu. Lud bi bio onaj koji pod takvim uslovima ulazi u takvu utrku jer stim služi samo za popunjavanje zadnjih mesta. Trezveno gledano, to je njihov(”razvijenih zemalja”) ključ za stvaranje ovisnosti na globalnom nivou odnosno stvaranje neokolonijalnih ovisnosti pod zastavom globalizacije-i komunizam je pokušao da globalizuje svet pod premisom komunističkih ideja. Isto to, samo na drugačiji način, pod premisom ideja kapitala, odvija se pod današnjom zastavom globalizacije. I jedno i drugo ograničava demokratiu na sebi specifičan način!
Da me ne razumeš pogrešno, tvoja analiza je jedan nepobitan stub uspešnog privredjivanja ali samo je jedan stub koji sam za sebe ne igra odlučujuću ulogu. Jena privredno-konkurentna država koja je u stanju stvoriti i obezbediti svojim državljanima blagostanje mora biti na tim od tebe navedenim principijama zasnovana ali mora, da bi to sve funkcionisalo, prvo biti gospodar u svojoj kući kako bi bila u stanju sprovesti u delo i obezbediti okvir za uslove koji bi omogućili da se to sve nesmetano i razvije. Da bi se u tome uspelo mora obezbediti uslove koji bi učinili nepotrebnim odliv pronalazačke i inovativne inteligencij. U isto vreme bi trebala staviti akcent na realizaciju produktivnih metoda i stvaranje kliničkih centara za ozdravljenje obolelih firmi. Da bi to funkcionisalo morala bi naša vlada da se otrese stranih tutora da bi postala gospodar u svojoj “kući”.
Sve dok se to ne desi ostaće ove konstruktivne analize samo mrtvo slovo na papiru. Niko nije protiv ulaska Srbije u EU ali to mora biti tako organizovano da se ne odliju vrhunski stručnjaci i da ne služi samo kao telo za davanje svojih organa kako bi neko drugi mogao preživeti pa i u velikom luksuzu uživati!
Sve dotle dok srbijom vlada takva vlada koja misli da je sa ulaskom u EU sve elementarne probleme Srbije rešila i sve dotle dok su na odlučujućim mestima države i glavnim raskrsnicama političkog života takvi ljudi, koji misle da ako dadu ključ svog bogatog imanja drugima na raspolaganje sa nadom da će im tudjin frižider bolje napuniti i da će biti sitiji, ukoliko prepuste svoje ključeve bogatom tudjinu sa nadom da će i sami postati bogati, sve dotle neće biti oporavka Srbiji. Da bi se tu nešto na bolje promenulo mora sam narod da trezveno bira na izborima svoje kandidate i da ih veže za predizborna obećanja a u slučaju kršenja istih morao bi narod burno i snažno reagovati uz slogi kao jedan. Ali i to nije dovoljno ako se najsposobniji i najinteligentniji državljani drže po strani ne prihvatajući se političkih funkcija sa parolom, politika nije za poštenog i pametnog čoveka. Nije dovoljno znati kako bi bilo bolje nego treba i konkretno uraditi da bi bilo bolje. Predlozi ne vode daleko i retko do konkretnih rezultata. Bez konkretnih instrumenata, alatki koje bi promene omogućile ne vrede ništa, niti najbolje namere niti znanje ako nema mehanizma sa kojim bi se to realizovalo u konkretne rezultate. Umesto očekivanja od drugoga da uradi ono što i sami možemo, moramo prvo sami preći u praktičan rad odnosno zasukati rukave ali ne samo radna klasa već i inteligencija kao i oni koji sebe smatraju da su pozvani da vladaju državom.

Dušan Nonković-urednik Glasa Dijaspore

Kosovo, the United States, and International Law

Kosovo, the United States, and International Law




Global Research, December 20, 2008
http://www.globalresearch.ca/index.php?context=va&aid=11456

Under the Bush administration, the United States has demonstrated little, if any, respect for the fundamental rules of international law, human rights, and the American Constitution. In particular, by arbitrarily conferring sovereignty on the Serbian province of Kosovo, the United States has violated the territorialrights and sovereignty of Serbia.


The independence of the United Nations and the Security Council is often compromised by American influence and intimidation. Bowing to American and British pressure, the United Nations Secretary General Ban Ki Moon handed over the power of the UN mission in Kosovo to the European Union, violating UN resolution 1244, which acknowledged Serbian sovereignty and territorial integrity. The Secretary General’s actions were carried out without the consent of the Security Council and in opposition to the will of Serbia.


On February 2008, Kosovo was declared independent. China and Russia argued that the unilateral declaration of Kosovo’s independence undermined the United Nations and is illegal under international law. Attempts by western nations to solve everything unilaterally have been subjected to growing criticism. Further disrespect for UN authority occurred again on September 23, 2008. During the UN General Assembly meeting, it was discovered that Ben Ki Moon and the Secretary General of NATO, Joop de Hoop, signed a secret agreement on Kosovo. When asked why such secrecy was needed, Ben Ki Moon refused to answer.


Today the United States maintains one of its largest military bases, Camp Bondsteel, in Kosovo,. This camp houses 3000 US troops, along with 7000 local Albanian personnel. Camp Bondstill is surrounded by barbed wire fences and towers located at regular intervals. Several observers have characterized its appearance as a concentration camp. The escalating US presence at Camp Bondstill is accompanied by increased military activity, including training of the Albanian Kosovo Liberation Army (KLA).


In the past, the KLA were trained in camps run by the international fugitive Osama Bin Laden, leading the US State Department to list them as a terrorist organization. Nonetheless, in 1998 then President Bill Clinton removed the KLA from the State Department’s list and organized their members to fight in the U.S./NATO war against Yugoslavia. Members of the KLA supported the war effort through human trafficking and the sale of heroin.


In 1995, Osama Bin Laden visited Albania as a guest of President Sali Berisha. Accompanying Bin Laden was Bashkin Garzided, former head of the Albanian Secret Police, Hashim Thaci, then leader of the KLA, and Ramush Haradinaj, former commander of the KLA who in 1999 was indicted by the International Court at the Hague on 37 charges, including murder, torture, rape and the expulsion of Serbs, Albanians and Roma. This meeting of international criminals was held to plan a jihad in Kosovo. (1) With NATO military power behind it, the jihad succeeded in wresting the province of Kosovo from Serbia.


On June 10, 2007 President George Bush visited Albania to hold a meeting with President Sali Berisha at which he declared his support for Albania’s efforts to join NATO and declare an independent Kosovo.

On July 21, 2008, President Bush welcomed President Tatmir Sejdui and new Prime Minister of Kosovo, Hashim Thaci. Bush stated his approval of their leadership and his support for their goals and policies.


Today, 2008, Kosovo is under the control of criminal leaders tolerated by the bureaucracy of Europe. Prime Minister Hashim Thaci has declared that Kosovo is independent and free, but he ignores the fact that occupied Kosovo was created in violation of international law. The current government in Kosovo functions without a democratic constitution. Hatred and fear between Albanians, Serbians and Roma prevail. Kosovo is one of the poorest regions in the world, with an unemployment rate of 43.7 percent. The country is ruled through corruption by organized crime. The UN mission on Kosovo states: “Kosovo ranks as one of the worlds most corrupt countries with 67 percent of the population reporting that they have to pay a bribe to get service.” (2)


The World Health Organization reports that drug use in Kosovo by people under 25 years of age has reached an unprecedented level. Tension between the Serbs, Albanians and Roma is a major problem, with each ethnic group living in isolation from the other. The Albanian children, copying the actions of their parents, throw stones and harass the Serbian and Roma citizens.


Not only has Kosovo become corrupt and undemocratic, but its illegal creation through great power meddling has set a dangerous precedent throughout the world. This tragic situation in Kosovo is encouraging insurgents in other countries who seek to create their own state through violence. Among the many groups seeking secession from their own countries are the Basques and Catalans in Spain, the Magyara in Romania, the Muslim Pomaks in Bulgaria, the Hungarian Minority in Slovakia, The Turks in western Thrace of Greece, the Kurds in Turkey and Iraq, Transdniestria in Moldava, and many others.


We are witnessing a new era in international relations characterized by ethnic unrest, disputed borders and political instability. It is in this context that the United Nations’ highest judicial body will consider the legality of Kosovo’s unilateral declaration of independence from Serbia. About 140 UN members, including five European Union countries, continue to withhold recognition of Kosovo’s independence. The court’s decision should be made within the next six months, and though that decision is not binding, Belgrade and the world at large hope the court’s ruling will facilitate principled negotiations on Kosovo’s final status.

References

(1)
Haradinaj and Thaci met with Osama Bin Laden in Tirana in 1995 to plan Al-Qaeda, jihad in Kosovo, May 2, 2008. http://www.srbihja.sr.gov.yu

Source Government of Serbia


(2) Independent Kosovo Faces an Uncertain Economic Future, posted by Waldo

Vanderhaeghen, February 21, 2008. Http://rationseeuropean.wordpress.com/fied

Србија је под духовном окупацијом! Preneto iz, www.vidovdan.org/

Вељко Ђурић Србија је под духовном окупацијом!
Postavljeno 21.12.2008
Tema:

Србија је под духовном окупацијом!
Вељко Ђурић

Проф. др Вељко Ђурић, директор Више школе за спортско новинарство, донедавно професор на Филозофском факултету на одсеку за историју Југославије, својевремено директор Института за српску културу у Лепосавићу, процењује садашњу ситуацију у Србији, која је , како каже, у фази све дубљег пропадања у амбис, док о јасној националној стратегији, у постојећим околностима, нема ни наговештаја.

– Миле Исаков, један од учесника ДОС-а, коалиције која је извела петооктобарску револуцију, у Мемоарима које је објавио говори о састанку у Америци, код Ричарда Холбрука. Колико се сећам из књиге, на том састанку је било 15 првака такозване Демократске опозиције Србије. Холбрук им је тада реко да су они будућа власт у Србији, и да их чекају задаци. Дакле, јасно је да је 5. октобар финансиран и изведен од Англоамериканаца, а уз помоћ домаћих извођача. Значи Србија је добила правац за будућност. Наравно, та власт која је дошла радила је оно што јој је било задато. Један од кључних задатака јесте увођење Србије и њених институција у НАТО, као и разбијање наших цивилизацијских, културних и традиционалних тековина на разне начине. Ако се само сетимо протеклих 8 одина, листајући штампу видећемо жестоке ударце на наше поједине институције, али и личности. Сада можемо да констатујемо да су разбијени Српска православна црква, наша војска, Државна безбедност, Војно-обавештајна служба, Удружење књижевника, и све оно што је било од српског националног интереса. Један од облика растурања Србије јесте разбијање сваке помисли да Србија може да се веже са српством изван матице – дакле, са нашим сународницима у Хрватској, БиХ, Црној Гори, а о Космету да и не говорим. Једна од идеја водиља англоамеричке политике према Србији јесте Устав из 1974. године. Управо се приводи крају још једна фаза цепкања Србије – Статут Војводине. Истовремено се доноси и Статут Београда, спрема се и сличан документ Шумадије, као и статути још 7- 8 делова наше државе. Припрема нам се плански тотално разбијање. Познато је да постоји план за територију бивше Југославије, по којем ће се правити мноштво мањих државица, тако да ниједна неће моћи да се простире на више од 30 хиљада квадратних километара. То је прича о регионализцији. .Као историчар схватам да је тај процес започет 2000. године, да сада доживљава кулминацију а ускоро ће бити и завршен.

Званична политика не води превише бриге о српској дијаспори!

– Да. У овом случају то се односи на небригу према нашим људима у окружењу, суседним државама. Нису знали наши политичари да интегришу српство у БиХ кроз економију, културу, науку, технику. Није интегрисано ни српство у Црној Гори. Политичка елита већ осам година није способна да води другачију политику, него онако како је то наређено и по питању Косова и Метохије. Политичка елита у овој земљи прва је поставила границе према Космету. Ако посматрате мас-медије, штампу у Србији, приметићете невиђено пуно текстова за евро-атлантске интеграције. Наравно, паметном не треба пуно па да закључи шта се збива у Америци (рецесија економије, слом капитала) па да се запита и да каже:„Чекајте, видите како је тамо, шта ћемо ми са њима!” У овом случају треба се окренути другим земљама које нису закачене кризом, као што су Русија, Кина, Индија. Јадан од домаћих задатака ДОС-а 2000. године био је да се спречи улазак кинеског капитала у Србију. Размислите да ли је иједна наша фирма продата Индији или Кини? У исто време дозвољавамо разне послове са понекад и безначајним фирмама, агенцијама из Словеније, Аустрије…понекад и врло проблематичним. Осам година минорна странка у Србији, Г 17 плус води финансије. Да се разумемо, кичма сваке државе су финансије. Кључни људи у тој странци, или саветници са Запада воде финансије Србије по својој жељи. Та странка својим учешћем у Влади очигледно кочи неке, за наш народ врло битне процесе. Ако је председник потписао уговор у име државе Србије са Русијом, онда о пројекту гасовода могло је само да се разговара пре потписивања уговора. Не разумем уопште те расправе у Скупштини, Влади и куда то води! Нема разговора о том уговору! Он је потписан и треба да се реализује. По свој прилици, поменута странка има неке друге потребе и циљеве – да доведе неке друге, којима су се обавезали. Најбoљи начин да се реши дилема о моћи неке опције јесу избори у којој ће странка да наступи самостално. Чим је коалиција већ унапред створена, пре избора, онда се зна ко су налогодавци, ко су они који условљавају.

Прокоментаришите распад Српске радикалне странке. Шта се заправо десило са партијом којој је народ највише веровао?

– Странка која је настала пре 18 година у чудним, тешким временима и околностима, као и већина странака, по свом карактеру је пирамидална. Има свог вођу, неколико степеница, па остали. То вам говорим зато што сам био оснивач Српске народне обнове 1990. године у Пазови из које су изникле и СПО, СРС, Српски четнички покрет и друге странке које су се, на срећу, временом изгубиле са политичке сцене. Странка се код Срба у протеклих 20 година посматра према вођи. Срби воле да имају вођу.То је карактеристика нашег народа. Војислав Шешељ по ономе што сада ради, припада самом политичком врху у српском народу. Друга је ствар колики је стварни историјски учинак те странке. Пројекат – залагање СРС Карлобаг-Вировитица, историја не може да дозволи. Геополитика европских држава никако на ту опцију неће пристати. Геополитика европских моћника је то реализовала према Уставу из 1974. године, када се Југославија распала на шест, седам делова, државица, а сада чекамо и Војводину. Неоспорно је да је Војислав Шешељ формирао ту странку и допринео њеном великом успеху и угледу у народу. Међутим, Николић је у извесном смислу странку унапредио. Тај догађај – распад СРС очекиван је и раније. Започети су и нови процеси и нове приче. Али, Николић није дао ништа ново Србији у политичком животу, ни једну нову личност није лансирао у врх странке. Више ми личи пројекат те новоформиране странке на велики балон, који сваког момента може да пукне. Биће вероватно еуфорије још неколико месеци, али сумњам да ће доживети велики успех онако како то његови страначки истомишљеници говоре и поручују. Србији треба нова, истинска покретачка снага и нова политичка сцена.

Србија нема, дакле, национални план и програм, какав имају стабилне државе у свету!

– Ако поредимо српску политичку сцену сада са, рецимо, суседном Хрватском, јасно вам је да сваки Хрват зна шта му је чинити. Код Срба не постоје сличности. Постоје само различита мишљења. Није случајно речено да постоје две Србије – „ прва” и „друга”. Да појасним – „дуга” је ова про-западна, евроатланска, невладине организације, Б 92, Центар за културну деконтаминацију и да не набрајам. Није то, наравно уопште Србија. Међутим, тако нешто се не може десити у Хрватској. Уосталом, један од најстаријих заната код Срба зове се издаја! Српски народ је добио свој национални програм још са Гарашанином – „Начертаније”. Знало се, дакле, и у 19 веку шта треба ослободити, како ујединити Српство. Тај циљ је могао бити испуњен 1918. године. Али, политичка елита у ондашњој Србији на челу са Николом Пашићем и регентом Александром Карађорђевићем, је то осујетила. Та грешка звана Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, српство кошта стотину година очајничког лутања, пропадања њихове цивилизације, какав није доживео ниједан народ у Европи. Уосталом, да ли данас знамо границе Србије!? Данас припадници политичке елите не знају шта је српство. Говоре само о неким евроатланским интеграцијама. Ја то не разумем! Српска цивилизација постоји и њена вредност се огледа у култури, науци, историји, спорту…Тешко је да говорим о својој цивилизацији ако не знам шта су јој темељи. То су језик, писмо, култура, уметност, традиција, вера. Уосталом, ми Срби на Балкану имамо довољно тога вредног и лепог да покажемо свету, и Европа то уважава. Бојим се да је све разрушено. Погледајте у којој мери се користи наше писмо-ћирилица. Ту се огледа стање народа. Србија је под духовном окупацијом. Посматрајте наш ТВ програм: има их 15. И ко су стварни власници ТВ станица? Да ли сте приметили да је код нас 98 одсто емитованих филмова америчког порекла. Није ваљда да друге продукције у свету немају своје филмове и да они не вреде.

Шта треба да мењамо, да учинимо?

– Прво би требало обновити науку и културу, уложити велике инвестиције у просвету, од обданишта и основних школа. Нема озбиљне државе у којој је превише демократије у овим областима. У питању су будуће генерације. Апсурдна ситуација је да нам се уџбеници штампају у Кини и Хрватској! Ко је то дозволио!? Просвета је основа сваке цивилизације, а у Србији је доведена на сам руб. Сада је на делу реформа високог образовања звана Болоњска декларација. Декларација никога не обавезује. Прочитајте њен садржај .То је само препорука.а код нас се срља. Стицајем околности као професор универзитета знам шта нуди, шта обећава. Ова Болоњска декларација ме по мало подсећа на реформу Стипе Шувара када. је дегенерисано школство у Југославији. То је, према мом схватању, реформа реформе, која не доноси превише.

Ипак, кажете Србија неће нестати!

– Неће Србија нестати, јер наш народ има једну особину која га издваја од осталих, а то је инат. Неоспорно је да је српска држава престала на неки начин да постоји од 1. децембра 1918. године. Није имала елементе државности ни у социјалистичкој Југославији, имала ју је само у фиктивном облику. Данашња Србија, или она из времена Милошевића, није поседовала, нити сада има елементе државности, као што имају друге земље у Европи. По англо-американском пројекту наша држава ће бити осакаћена, територијално, духовно, економски, политички и војно. Али, неће нестати. Биће распалцелисана. Неко је „проценио” да Србију треба свести на београдски пашалук, вратити на предкумановско време и Берлински конгрес. Опет ништа нисмо научили, опет ће нам се поновити неке ствари. А постојећа политичка елита је добила свој задатак – да Србију „ уведе” у Европску Унију. А та Европа нас неће. Ако помислимо ко фигурира у ЕУ – попут Брамерца, Карле дел Понте – онда је јадна та Србија у таквој Европи.

(Разговор водила Биљана Живковић)

Balkanforum Balkanblog – Balkan Infos

balkanblog.org/2008/02/05/europas-top…