The Serbs Were Not Oppressing the Kosovo Albanians… Quite the opposite

This is an old article , yet we might ask ourselves who are the people who teach at university level, what are their qualifications and why would they misinterpret the facts? I would title this analysis “The case of Lenard Cohen and the Kosovo files”.
===============
….”Lenard Cohen [ http://www.sfu.ca/internationalstudies/cohen.html ] is hardly the only academic who misportrays the realities of Kosovo. Readers are left to speculate as to their motivations. What cannot be denied is that Cohen and others have reversed the facts and put the world exactly upside down….”
…”However, virtually every word in Cohen’s paragraph above — and in the rest of his book — turns upside down the actual realities of Kosovo in 1981…”

…”As we shall see below, before the US military developed a propaganda need to demonize the Serbs in order to bomb them, it had no trouble acknowledging that the Kosovo Albanians enjoyed autonomy and protections unprecedented for a national minority anywhere in the world, and unprecedented for any period in human history.[9]

That is no exaggeration...”

Živadin Jovanović Beogradski forum za svet ravnopravnh – 4. novembar 2008.

Živadin Jovanović 4. novembar 2008.

Beogradski forum za svet ravnopravnh

Nije sporno ko dominira javnom scenom, medijima, kapitalom, vlascu. Neokokonzervativci, bez obzira na boje i retoriku, su brojniji u političkoj areni. Veci deo intektualaca drži se pasivno, posmatra i čeka, da se stvore, ili da im neko drugi stvori, uslove za aktivniju ulogu i promišljanje novih ideja. Drugi deo se u potpunosti pomirio sa „medjunarodnom podelom rada“ i ne pomišlja da se napreže o vizijama pravednog i bogatijeg društva kad i tako sve stiže gotovo na talasu „Vašingtonskog dogovora“. Tako ispada da su najviše u pravu i najviše društvenog uticaja imaju intelektualci koji su na državnim jaslama, u državnim strukturama. Zvanični intelektualci. „Obrazovanština“ što bi rekao Slženjicin. Oni su za to da je bolje ponašati se po globalistickim skriptama iz Vašingtona, eventualno iz Brisla, nego istraživati, razmišljati i pisati sopstvene knjige o razvoju društva.

Izvesno je da su u drustvu daleko brojniji slojevi stanovništva, građana, koji su opredeljeni za socijalnu pravdu, stvarne a ne formalne jednake sanse, za dostojanstvo i ravnopravnost ljudi, naroda i drzava, napose, Srbije. U svetskim i evropskim relacijama, reklo bi se, stvari se, ipak, pomeraju njima u susret, dakle, suprotno idejama i praksi neoliberalizma. O tome svedoci globalna ekonomska, ne samo finansijska kriza kako se u medijima, uglavnom, predstvlja. Nju ce tesko zaustaviti pet ili deset hiljada milijardi evra pomoci finansijskim i osiguravajucim privatnim kompanijama. Nikakve inekcije novca u postojece stubove nekonzervativnog, neoliberalnog sistema odnosa, nece, po našem uverenju, eliminisati duboke uzroke globalnih poremećaja. Rešenja će morati da se potraže u radikalnoj preraspodeli društvenog bogatstva, odnosno, profita. I to je ono što može vratiti zapadna društva na put veće socijalne i ekonomske stabilnosti, poštovanja suštinskih ljudskih prava, eliminisanja medijske represije nad intelektom i zdravim razumom, isključenja razaranja i ratova pod lažnim izgovorima.

Kriza neokonzervativnog i neoliberalnog sistema je duboka i sveobuhvatna. Ona je strukturna, obuhvata ekonomiju, političko ruedjenje koje je sve više ljuštura od demokratije, moral i sukob proklamovanih i stvarno važećih društvenih vrednosti. Takva kriza teško se može izlečiti sa manje ili vise novca. Potrebne su korenite promene. Demokratija je jedan od simbola zapadnih vrednosti. Šta je u praksi ostalo od zapadne demokratije? Ćinjenica je da je „demokratska vlast“ danas dalja od naroda nego ikada u čitavom periodu od prve buržoaske revolucije. Ko brusi moral društva, ko ga štiti od devijacija ako je veci deo medija u rukama najkrupnijeg kapitala. Umesto branioca istine i interesa „demosa“ najmoćniji elektronski mediji zastupaju interese uzanog sloja najbogatijih, interese par procenta gadjanskog društva koji drže u pokornosti sve ostale. To što povremeno bljesnu hrabri mediji, ili novinari-pojedinci šireći istinu neprijatnu za establišment, što ponekad čak uspeju da promene i vlast, ne može promeniti suštinsku ulogu većeg dela medija kao poluga krupnog, najčešće, vojno-industrijskog i finansijskog, kapitala. Pogotovu u najmoćnijim državama kao što su SAD, na primer. Ko u demokratskim zemljama Zapada pita, ko poštuje volju građana kada je reč o pokretanju ratova, izdvajanju enormnih sredstava za oružje, za destrukciju drugih ljudi i njihovih dobara?

Kada se vlast povodom nekog važnog pitanja nadje nasuprot volji građana, njena je reakcija da se vlast ne može povoditi, niti bilo kome ugadjati – „mora postupati odgovorno“. „Odgovorno“, vlo često u praksi znači – mora trošiti na oružje umesto na standard, mora voditi, ili bar učestvovati u ratovima sa lažnim povodima! Setimo se samo, koliko je uopšte parlamenata, ili kongresa pitano i dalo sglasnost 1999. za pokretanje agresije NATO protiv Srbije (SRJ). O ratovima posle toga – u Avganistanu i Iraku – još manje. Da li bi uopšte bilo moguce voditi silne ratove koje je zapadni, demokratski establišment, vodio vecim delom 20. i u prvoj dekadi 21. veka da je poštovana demokratska volja gradjana. O kakvom moralu i sistemu vrednosti govore manipulacije insceniranim „masakrom civila u Račku“, pregovorima u Rambujeu sa „lestvicom koju Beograd ne može da preskoči“, predstavom „Statusni pregovori“ u Beču u kojima jedna strana igra, a druga statira da johj stigne obećano. Kakvo je zdravlje morala onih koji anesteziraju naciju pretnjom oružja za masovno uništavanje za koje znaju da ne postoji ali je svejedno tu virtuelnu pretnju uzimaju za pokretanje agresije i okupacije Iraka, jedne od energentima najbogatijih zemalja na svetu…

Da li je moguće da je svet poodavno globalno selo, ali da je finansijska kriza u SAD nastala zbog „nemorala“ šačice nezasitih bankarskih i menadžera osiguravajucih kompanija?! Šta se uopšte od globalne ekonomske krize može objasniti nepokrivenim hipotekarnimn kreditima i neisplaćenim menicama! Ništa, ili vrlo malo, razume se.

Nedavni smit 21 ekonomski najmocnije drzave u Vasingtonu samo je prvi korak ka prihvatanju multilateralizma u finansijsko-ekonomskim pitanjima od strane onih koji su do sada, manje vise, unilateralno ocenjivali šta im je u interesu i shodno tome odlucivali, koji su u, diktirali vecem delu sveta da je u njihovom interesu da se ne bune već da podržavaju najbogatije i najrazuzdanije, da placaju tudje ratove i političke hazarde svake vrste. Od multilateralizma u ekonomsko-finansijskoj oblasti, ako uopšte ima iskrenog opredeljenja za to, teško išta dobro može da proizadje ako se istovremeno ne prihvati multilateralizam u politickim i pitanjima bezbednosti. Ako zaključak ima osnove, onda smo na pragu dubokih promena ukupnog sistema medjunarodnih odnosa i sasvim drugačijeg rasporeda moći na globalnoj sceni. Uz sve otpore, pokušaje da se teret krize prebaci na pleca slabijih, pa i moguća dramatična zaoštravanja.

Na evropskom planu paznju privlaci promena na levici. Ekonomsko-finansijska kriza izbija na površino istovremeno dok se produbljuje i kriza gradjanske levice. Ta kriza u dve najvece evropske zemlje, Nemackoj i Francuskoj, izražava se preko raslojavanja tradicionalno levih gradjanskih partija i jačanje uticaja radikalnijih levih struja i opcija. U Nemackoj Partija levice Oskara Lafontena i Gregora Gizija, bliska nizu evropskih komunističkih partija, grabi biračko telo tradicionalne SPD i kao parni valjak sa svakim novim izborima napreduje ka parlamentima landova i Bundestagu u kome već ima solidno prisustvo. U Francuskoj socijalistkinja liberalnih pogleda Segolen Roajal za malo je izgubila utakmicu sa Sarkozijem za predsednika Francuske Republike, ali je zato na internim partijskim izborima za predsednika Socijalističke partije glatko poražena od radikalne levičarke Obri. Kriza gradjanske levice i radikalizacija novih levih snaga odvija se po kriterijumima odnosa prema raspodeli drustvenog bogatstva, globalizaciji kao ideologiji dominacije, izdvajanjima za vojne budžete i ratovima. Da li je to trenutno i privremeno, ili je reč o trendu radikalizacije evropske levice, na odgovor se nece dugo čekati. Izbori su uvek pred nama – na nacionalni ili za EP.

Živadin Jovanović

Beogradski forum za svet ravnopravnih

Bogosluzenja u Hramu Svetog Save u Hanoveru – Gottesdienste in der Kirche des Heiligen Sava zu Hannover

Srpska pravoslavna parohija i crkvena opstina u Hanoveru
Serbische Orthodoxe Kirchengemeinde in Hannover

Mengendamm 16 c, 30177 Hannover, tel.: 0511 – 3941924, fax 0511 – 3941925
Mobl-Tel.: 0173 – 2320992, Email: milan.pejic@t-online.de
_______________________________________________________________________

Draga braco i sestre,


Sutrašnji, jedan od velikih Bogorodičinih praznika, Vavedenje, poceo je relativno kasno da se proslavlja. Prvo njegovo pominjanje nalazimo u osmom veku, a unet je u crkveni kalendar tek 1166. godine u Carigradu, dok na Zapadu tek 1585. postaje zapovedni praznik.


Danas Crkva proslavlja secanje na uvodjenje trogodisnje Marije, potonje Bogorodice, u jerusalimski hram. Sveto Pismo ovaj dogadjaj nije zabelezilo, on se pominje u svetootackom predanju, kao i u apokrifima. Bogomaterini roditelji, Joakim i Ana, obradovali su se porodu tek u dubokoj starosti. Zavetovali su se da ce dete, kad ga dobiju, posvetiti Bogu. Gospod je uslisio njihove molitve.


Mala Djeva je svecano uvedena u Svetinju nad svetinjama, deo hrama gde je cak i jevrejski prvosvešsenik smeo da udje samo jednom godisnje. Po predanju, pri hramu je rasla do svoje dvanaeste godine.

Mali broj srpskih porodica ovaj dan slavi kao svoju krsnu slavu. U narodu je poznat kao »Sveta Prečcsta«. U pravoslavnim zemljama posebno je postovan od zena nerotkinja koje se mole za potomstvo. Ovaj praznik je nepokretan, posto je u Bozicnom postu, obicaj je da se tog dana pricescuju majke i mala deca, medjutim dopusteno je jesti ribu i piti vino.


Brojni manastiri posveceni su Vavedenju: Sicevo, Jasunje, Bodjani, Veluca, Gornjak, Devic Dokmir, Drenca, Kalenic, Tronosa, Miljkovo, Pustinja, Vavedenje (Ovcar Banja), Vavedenje (Beograd) i drugi, kao i mnoge parohijske crkve. Posebno treba pomenuti da carska lavra Hilandar takodje danas slavi.


U troparu praznika se kaze da je danas pocetak milosti Bozje i prva propoved spasenja ljudskog jer je Majka Bozija ispunjenje Tvorcevog staranja za nas.

p.MsoHeader, li.MsoHeader, div.MsoHeader {margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;font-size:12.0pt;font-family:&} span.berschrift2Zchn {font-weight:bold;} span.berschrift4Zchn {font-weight:bold;} p.Textkrper31, li.Textkrper31, div.Textkrper31 {margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;text-align:justify;font-size:12.0pt;font-family:&} .MsoChpDefault {font-size:10.0pt;} p.MsoHeader, li.MsoHeader, div.MsoHeader {margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;font-size:12.0pt;font-family:&} span.berschrift2Zchn {font-weight:bold;} span.berschrift4Zchn {font-weight:bold;} p.Textkrper31, li.Textkrper31, div.Textkrper31 {margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;text-align:justify;font-size:12.0pt;font-family:&} .MsoChpDefault {font-size:10.0pt;}


Bogosluzenja u Hramu Svetog Save u Hanoveru

Cetvrtak – 4. decembar – Vavedenje Presvete Bogorodice Sv. Liturgija u 9 casova
Nedelja – 7. decembar Sv. Liturgija u 10 casova
Nedelja – 14. decembar Sv. Liturgija u 10 casova
Petak – 19. decembar – Sv. Nikola Sv. Liturgija u 9 casova
Nedelja – 21. decembar . Detinjci Sv. Liturgija u 10 casova
Nedelja – 28. decembar – Materice Sv. Liturgija u 10 casova

Gottesdienste in der Kirche des Heiligen Sava zu Hannover

Donnerst. 4. Dezember – Tempelgang Mariens Hl. Liturgie um 9 Uhr

Sonntag 7. Dezember Hl. Liturgie um 10 Uhr

Sonntag 14. Dezember Hl. Liturgie um 10 Uhr

Freitag 19. Dezember – Hl. Nikolaos v. Myra Hl. Liturgie um 9 Uhr

Sonntag 21. Dezember – KINDERTAG Hl. Liturgie um 10 Uhr

Sonntag 28. Dezember – MUTTERTAG Hl. Liturgie um 10 Uhr

Die Kirche ist täglich von 15.00 bis 17.30 Uhr geöffnet.

Die Kapelle des Hl. Nikolaus ( vor der Kirche des Hl. Sava ) ist immer geöffnet

Kriegsgegner aus der Schweiz protestieren gegen ein milliardenschweres Rüstungsprojekt

Newsletter vom 04.12.2008 – Das Ende der Neutralität (III)

BERN/BERLIN (Eigener Bericht) – Kriegsgegner aus der Schweiz
protestieren gegen ein milliardenschweres Rüstungsprojekt zur
Einbindung des Landes in die westlichen Militärbündnisse. Dabei
handelt es sich um den Kauf einer zweistelligen Zahl von
Kampfflugzeugen, die im Unterschied zum Vorgängermodell für den
Erdkampf geeignet sein sollen – und damit für Angriffskriege der NATO
und der EU. Bereits jetzt sind Schweizer Soldaten an Auslandseinsätzen
der westlichen Bündnisse beteiligt und treten dabei oft an der Seite
der deutschen Armee auf, so im Kosovo und bis vor kurzem auch in
Afghanistan. Die Einbindung der Schweizer Streitkräfte, mit der die
Jahrhunderte alte Neutralität des Landes ein Ende findet, ist in den
1990er Jahren mit Kooperationen mit der Bundeswehr sowie dem Beitritt
zum NATO-Programm „Partnership for Peace“ eingeleitet worden. Die
nötigen Waffenkäufe tätigt die Schweiz unter anderem in Deutschland,
das für den bevorstehenden Kampfflieger-Kauf das Modell Eurofighter
anbietet. Zusätzlich dient die Schweiz den westlichen Staaten als
Trainingsplatz für ihre Armeen. Erst letzte Woche stürzte zum
wiederholten Male ein Fluggerät der Bundeswehr beim Manöver über
Schweizer Territorium ab.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57409