АФИРМАЦИЈА БЕОГРАДСКОГ ФОРУМА

Живадин Јовановић                                     Београд, 27. децембар

2008.

Председник Београдског форума

За свет равноправних

АФИРМАЦИЈА БЕОГРАДСКОГ ФОРУМА

–         Реч на годишњој скупштини одржаној 27. децембра 2008. –

И З В О Д И

Форум је посвећивао највећу пажњу питању очувања Косова и Метохије у саставу

Србије. О томе сведочи и пет књига у издању Форума. Крајем марта 2008.

организован је округли сто на тему – Косово и Метохија – шта даље.

Заједнички ставови упућени су надлежним државним и другим институцијама.

Штампан је зборник излагања.

Oбележена је девета годишњица агресије НАТРО. Агресија је дуго припремана

као део стратегије за ширење НАТО-а на Исток. То је јединствен случај

опреативног савезништва НАТО и терористичке организације (ОВК).

Представници Форума учествовали су на међународним конференицијама у

Истанбулу (12. и 13. јануара 2008.), Солуну (1. и 2. март 2008.), Кијеву и

Каракасу. У свим приликама представници Форума су у први план истицали

неприхватљивост  сецесионизма и умножавања патуљастих државица-протектората.

У завршним документима свих конференција прихваћени су ставови Београдског

Форума да је Косово и Метохија интегрални део Србије и да се статус може

решити једино поштовањем универзалних принципа међународних односа и

резолуције Савета безбедности 1244. Силом наметнута стања нису одржива.

На конференцији у Каракасу на којој је  учествовало је преко 1.500

делегата, из око 300 покрета и организација, из око 120 земаља, Београдски

Форум је примљен у чланство Светског савета за мир, афилијације ЕКОСОК-а УН.

Форум су посетиле три стране делегације: Светског савета за мир чије је

седиште у Атини, Форума за мир у Европи, са седиштем у Берлину и Удружењем

за евро-азијску солидарност, са седиштем у Москви.

Огранак Форума у Италији организовао је више конференција о проблему Косова

и Метохије укључујући једну и у седишту Италијанског парламента у Риму којој

је прусуствовао велики број италијанских посланика и сенатора и новинара.

Поред Италије, Форум има чланове у Немачкој, Великој Британији, САД-у,

Русији, Канаде. Неки од њих су  присутни у овој сали и ми им захваљујемо не

само на присуству већ и на сталној подршци и помоћи. Успостављени су

контакти Форума са српским телевизијама у Торонту и Чикагу, као и са другим

медијима у расејању.

Суочени смо са трендом разбијања српског народа и Србије, са заоштравањем

нерешеног српског националног питања. Српски народ је фрагментиран, а Србија

је земља са највећим бројем избеглица и расељених лица у Европи. Србија је

непрекидно под притисцима, претњама и уценама. Неопходно је:

1. Одлучно и постојано одбијати сва настојања и оптужбе да се Србији и

српском народу припише колективна кривица за грађанске ратове и злочине

током разбијања СФР Југославије.

2. Једнако одлучно одбијати тезу,  да је Косово и Метохија изгубљено, било

када и било од кога. Та теза представља кукавичје јаје које заштитници

албанских терориста и сепаратиста подмећу Србији, да би легализовали свој

прљави разбијачки пројекат. Истина је да је Косово и Метохија силом НАТО-а и

тероризмом ОВК привремено отето. Силом успостављен статус и односи нису

одрживи. На питању Космета Запад, пре свега САД, демонстрирали су не само

силу и непоштовање права, већ лицемерје, равнодушност и неморал. То није

само ударац Србији већ напад на цивилизацијске вредности као што су

мултиетичност, мултикултуралност, слобода личности, споменици културе и

многе друге. То се, пре или касније, ваћа као бумеранг.

3. Вратити нацији осећање самопоуздања и достојанства. Младе генерације

треба упутити да отвореност за вредности и достигнућа других народа не треба

да буде на уштрб поштовања вредности и достигнућа Србије и српског народа. У

интересу млчадих је да се одлучно супротставе систематској ревизији

историје, посебно настојањима да се амнестира нацизам и забораве милионске

жртве српског народа за слободу и развој Европе.

4.Утврдити стратегију економског развоја, стратегију спољне политике и

стратегију одбране.

Стратегија економског развоја треба да буде заснована на две основне

предпоставке. Прва је – активирање и рационално коришћење свих унутрашњих

природних, економских и људских потенцијала, као и геостратешког положаја

земље. Друга је – најшира економска сарадња са свим партнерима зависно од

мере подударности заједничких интереса. Забрињава неспремност  за суочавање

са послеицама светске кризе, која није само финансијска, па ни економска,

већ глобална.

У мери у којој званични представници Србије представљају Европску унију као

спасење, једину алтернативу и рај на земљи, висока бриселска бирократија

спирално подиже цену приближавања Србије. Србија не сме државном територијом

и националним коренима плаћати чланство у Унији.

Средства од приватизације потрошена су кроз буџет. Србија је на тај начин је

појела саму себе, своју економску супстанцу. Непроизводни, управни,

административни и социјални скетор, појео је супстнцу производног сектора.

Треба ли онда да изненађује енормни спољни дуг, платни дефицит,

незапосленост у производљи и превелика бирократија!

Србији је потребна уравнотежена спољна политика која се заснива на

равноправној сарадњи са суседима, Истоком, Западом, великим силама и

несврстаним земљама. Србија се мора вратити стриктном поштовању

реципроцитета, узајамности интереса. Једностране концесије у досадашњем

вођењу спољне политике нанеле су Србији велике економске и политичке штете.

Србији није место у НАТО-у, јер је НАТО агресорска организација. Србији је у

интересу неутрални статус.

За непуна три месеца навршиће се 10 година од почетка агресије НАТО на

Југославију, односно, Србију. Тим поводом Форум је још почетком ове године

припремио пројекат обележавања те годишњице, односно, одавања почасти

жртвама агресије. Уз мото ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ предвиђен је низ активности и

то: међународна конференција 23. и 24. марта, изложба фотографија, књига и

аудио и видео материјала, смотра документарног филма, припрема књиге

„Пријатељи Србије у свету“, оснивање документационог центра за изучавање

узрока и последица агресије и друге. Упућени су позиви страним гостима за

учешће на Конференцији и досад добијено 20 позитивних одговора. Очекујемо да

ће у раду конференције учествовати око 30-50 страних представника,

осведочених пријатеља Србије и српског народа. Међу њима ће бити позната

имена политичара, научника, књижевника, публициста, дипломата,

парламентараца.

Током марта и априла 2009. сличне активности ће се одвијати у Лондону,

Паризу, Берлину, Стразбуру, Атини, Солуну. Позивамо надлежне државне органе

да помену жртвама агресије и обележавању ове годишњице дају национални и

државни карактер. Сматрамо да би тим поводом требало у Народној скупштини

Србије одржати посебну седницу, сабор, на којој би говорили највиши

представници државе и Владе и на којој би се усвојила посебна декларација са

поруком мира, против агресије и ратова. Позивамо локалне самоуправе,

удружења грађана, студентске и омладинске организације, огранке и пријатеље

Форума да у свакој средини, на одговарајући начин, одају почаст жртвама

агресије у периоду од 24. марта до 10. јуна 2009. (Крај)

konkurs Edicije ZAVETINE 2008

Iz istoimenog rukopisa pristiglog na Veliki konkurs Edicije ZAVETINE 2008
6.

U traganju
Sve u traganju
Za drugošću za drukčijim
Otkrivah i ljudski svijet
I krtost svoje različitosti
Nebitno drukčiji sam
Zamislio li sam svijet
Samo zamislio jesam li
Ili sam mu odveć vjerovao
Vjerovao da on je drukčiji
Pa ponekad mislim pa se pitam
Što li se ovako osjećam
Osjećam se… ko da sam drukčiji…
Ko da sam sam sebe izmislio

II

Ma kakva da je
Ma koja ma zbog čega
Ma otkud da je
Ma za šta da je
Ma i zbog taštine da je
Ma da je i zbog mašte
Ma i kako ma i zašto
Tuga je tuga
Tuga posvemašnja
Tuga

3.

Imađah tu tugu svoju
Koja mene imađaše
Da me i dan-danas ima
Dan-danas je evo imam
Bez nje ko da ne bih bio
Bez nje ko da nigdje nisam
Ona mi je živa pratnja
Tiha patnja tiša ćutnja
Ljutnja moja i pomutnja
Radosti mi života mi….

Mile PETROVIĆ*
_______
* Mile Petrović – kako nam je napisao u pismu otkucanom na pisaćoj mašini – veli da je rođen u Nebočaju kod Sarajeva, da je Fililoški fakultet završio u Beogradu, da je potkar šesdesetgih objavio jedan roman i knjigu pesama u prozi, te niz publicističkih radova po časopisima beogradskim, sarajevskim. Poslao nam je knjigu stihova u rukopisu na konkurs Svijet kakav nisam mogao ni da zamislim, 60 str., ukoričenu, kao i CD na kome je ta zbirka narezana, kako smo i tražili u konkursu. Međutim, Pterović nije poslao svoju kućnu adresu, ni meil adresu, fotografiju, što treba da učini, što pre. Molimo i sve ostale učesnike knj. konkursa Zavetina, pogotovu one koji nisu kompletirali ono što smo tražili, da to učine najkasnije do 20. februara 2009. godine. Negde u to vreme, verujemo i nadamo se da ćemo stići da objavimo širu listu svih autora učesnika našeg književnog konkursa, čiji rukopisi ulaze u krug za publikovanje. Svi oni autori koji budu bili na široj listi našeg konkursa trebalo bi da nam pošalju i verzije svojih rukopisa štampanih na papiru a4 format…


Објавио М. Лукић у Едиција ЗАВЕТИНЕ датума 12/27/2008 04:51:00 AM

As Bosnia revives, so do Muslim faithful

Analysts say Saudi-funded organizations have invested  € 500 million in Bosnia since the war, often in mosques. Wahhabism arrived via hundreds of warriors from the Arab world during the war and with Arab humanitarian and charity workers since…
========================================================================================================================
International Herald Tribune
As Bosnia revives, so do Muslim faithful
Friday, December 26, 2008

SARAJEVO: As several thousand worshipers streamed into the imposing King Fahd Mosque on a recent Friday, a young man sat outside selling a popular conservative Muslim magazine with President-elect Barack Obama’s image on the cover.

„Hussein, Will Your America Kill Muslims?“ the headline asked, using Obama’s middle name, a source of pride for many Muslims here.

Thirteen years after a war in which 100,000 people were killed, a majority of them Muslims, Bosnia is experiencing an Islamic revival.

More than half a dozen new madrasas, or religious high schools, have been built in recent years, while dozens of mosques have sprouted, including the King Fahd, a sprawling €20 million, or $28 million, complex with a sports and cultural center.

Before the war, fully covered women and men with long beards were almost unheard of. Today, they are commonplace.

Many here welcome the Muslim revival as a healthy assertion of identity in a multiethnic country where Muslims make up close to half of the population. But others warn of a growing culture clash between conservative Islam and Bosnia’s avowed secularism in a fragile state.

Two months ago, men in hoods attacked participants at a gay festival in Sarajevo, dragging some people from vehicles and beating others, while they chanted „Kill the gays!“ and „Allahu Akbar!“ Eight people were hurt.

Muslim religious leaders complained that the event, which coincided with the holy month of Ramadan, was a provocation. The organizers said they sought to promote minority rights and meant no offense.

In this cosmopolitan capital, where bars have long outnumbered mosques, Muslim religious education was recently introduced in state kindergartens, prompting some secular Muslim parents to complain that the separation between mosque and state was being breached.

Bosnia’s Muslims have practiced a moderate Islam that stretches back to the Ottoman conquest in the 15th century. Sociologists and political leaders say the religious awakening is partly the outgrowth of the war and the American-brokered Dayton agreement that ended it, dividing the country into a Muslim-Croat Federation and a Serb Republic.

„The Serbs committed genocide against us, raped our women, made us refugees in our own country,“ said Mustafa Efendi Ceric, the Grand Mufti and main spiritual leader of Bosnia’s Muslim community.

„And now we have a tribal constitution that says we have to share political power and land with our killers. We Bosnian Muslims still feel besieged in the city of Sarajevo.“

Religious and national identity have long been fused in multifaith Bosnia. It was tradition in villages to refer to neighbors by their religion – Muslim, Orthodox, Catholic – rather than as Bosnian, Serb or Croat.

In the nation-building that followed Dayton, that practice has become even stronger.

In Sarajevo, a predominantly Muslim city, dozens of streets named after communist revolutionaries were renamed after Muslim heroes, and political parties stressing Muslim identity gained large constituencies.

Catholic Croats and Orthodox Serbs, meanwhile, hold to their own religious and cultural identities. Church attendance is on the rise; in the Serb Republic, even ministries and police departments have their own Orthodox patron saints.

Muharem Bazdulj, deputy editor of the daily Oslobodjenje, the voice of liberal, secular Bosnia, said he feared the growth of Wahhabism, the conservative Sunni movement originating in Saudi Arabia that aims to strip away foreign and corrupting influences. Analysts say Saudi-funded organizations have invested  € 500 million in Bosnia since the war, often in mosques.

Wahhabism arrived via hundreds of warriors from the Arab world during the war and with Arab humanitarian and charity workers since, though sociologists here stress that most Bosnian Muslims still believe that Islam has no place in public life.

Dino Abazovic, a sociologist of religion at the University of Sarajevo, who recently conducted a detailed survey of 600 Bosnian Muslims, said that 60 percent favored keeping religion a private matter; only a small minority prayed five times a day.

Still, violent episodes have occurred. Earlier this year, after an explosion at a shopping mall in the town of Vitez killed one person and wounded seven, Zlatko Miletic, head of uniformed police of the Muslim-Croat federation Interior Ministry, warned that a group in Bosnia linked to Salafism, an ultra-conservative Sunni Islamic movement, was bent on terrorism.

Nonetheless, Grand Mufti Ceric said Wahhabism had no future in Bosnia, even if more people were embracing religion.

„Children are fasting on Ramadan, going to the mosque more than their parents,“ he said. „We had de-Islamification for 40 years during Tito’s time, so it is natural that people are now embracing the freedom to express their religion.“

Some critics of the mufti argue that he has allowed religion to encroach on civic life.

Vedrana Pinjo-Neuschul, who comes from a mixed Serb and Muslim household, has led the fight against Islamic classes in state-financed kindergartens across Sarajevo. Parents may remove their children from the religious classes, said Pinjo-Neuschul, whose husband is part Jewish, Catholic and Serb, adding that the policy would stigmatize non-Muslim children.

She recently withdrew her two young children from a public kindergarten and gathered 5,000 signatures against the policy, which has also been criticized by the Organization for Security and Cooperation in Europe, the Vienna-based group monitoring democracy.

„I do not want to explain to my 14-year-old son, Sven, who is in love with his Muslim classmate Esma, why they suddenly have to sit in different rooms,“ she said at a Jewish community center in Sarajevo. „Nobody has the right to separate them.“

But she says she has been harassed by Islamic radicals on the street and had received hate mail in Arabic. „There are some people who want to turn Bosnia into a Muslim state,“ she said.

Mustafa Effendi Spahic, a prominent liberal Muslim intellectual and professor at the Gazri Husrev-beg Madrasa in Sarajevo, went further, calling the introduction of religious education in kindergarten „a crime against children.“

„The prophet says to teach children to kneel as Muslims, only after the age of 7,“ said Saphic, who had been imprisoned under communism for Islamic activism. „No one has any right to do that before then because it is an affront to freedom, the imagination and fun of the child’s world.“

Milorad Dodik, prime minister of Bosnia’s Serb Republic, has referred to Sarajevo as the new „Tehran,“ and talks of a „political Islam and a fight against people who don’t share the same vision.“

But Muslim leaders and most Western analysts here counter such assertions, saying they do not correspond to Bosnia’s secular reality and are part of an attempt by Serb nationalists to justify the brutal wartime subjugation of Muslims by both Serbs and Croats.

http://www.iht.com/articles/2008/12/26/americas/islam.php