Умељић: Последњи поздрав Предрагу Р. Драгићу Кијуку

Умељић: Последњи поздрав Предрагу Р. Драгићу Кијуку

30 јануар 2012 Владимир Умељић
Ел. пошта Штампа PDF

Јуче, 29. јануара 2012. престало је да куца срце мог доброг кума Пеђе Кијука.

Господ је позвао Своје јагње, превремено… Слава му.

Нећу да овде исписујем његове биографске податке и да набрајам дела и заслуге овог српског и светског великана духа. То је све одавно забележено, његови добри трагови из једног злог времена остају неизбрисиви.

Поменућу само уводну и закључну реченицу његовог представљања у Википедији:

„Хуманиста, књижевник и ликовни критичар, есејиста, антологичар, лексикограф, медиевалиста, историчар, персоналиста, достојевиста и православни мислилац…

Никада није био члан нити једне партије, не припада ниједној филозофској или књижевној школи, као што није члан нити једне квазимистичне или езотеријске организације.“

Његово слеђење Христосу, његово светосавско православљање Небеског Сведржаоца је значило живљење вере, љубави и наде. Његов неуморни рад је увек био у служби добра, у служби ближњих и даљних људи, његова љубав је била посвећена породици, пријатељима и свом народу.

Његова светионичка свећа у Христосу је горела и догорела, слава му.

Нисам сигурно, и Богу хвала, једини који је имао срећу да га познаје, да буде пријатељ с њим, да сарађује. Нисам сигурно ни једини, Богу хвала, коме је он својим примером увек изнова давао снагу и бодрио дух.

Видели смо се последњи пут у време ове последње календарске Нове године у Београду, договарали се о озбиљним стварима а потом попричали и о свакодневим, те се и од срца насмејали.

Јер, у томе смо се увек слагали, ако човек не нађе више снаге ни да се повремено насмеје свакодневници, онда…
Потом ми је за Божић стигло његово последње овоземаљско јављање:

„Драги ми брате у Господу,

МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Срећан празник Богомладенца и Спаса човечијег. Радостан, светли празник рођења Христовог, благословену и сваким добром испуњену 2012-у годину Господњу, желим и срдачно отпоздрављам са небоземним смислом Речи:

ВАИСТИНУ ХРИСТОС СЕ РОДИ!“

Ове последње речи, које је упутио мојој породици и мени, као и вечита успомена на његову јединствену појаву у српском сазвежђу духовног универзума човечанства, дају ми и даље снагу и бодре дух.
Примам тај његов последњи дар са неумрлом љубављу и бескрајном захвалношћу.

Јер – Господ је позвао Своје јагње, превремено… Слава му.

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

Diese Seite verwendet Akismet, um Spam zu reduzieren. Erfahre, wie deine Kommentardaten verarbeitet werden..

%d Bloggern gefällt das: