„Christen in der Diaspora können zur Befriedung des Kosovo beitragen“. Bundestagsabgeordneter Peter Weiß im Interview

„Christen in der Diaspora können zur Befriedung des Kosovo beitragen“. Bundestagsabgeordneter Peter Weiß im Interview

Der Bundestagsabgeordnete Peter Weiß (CDU) zählt zu den profiliertesten Persönlichkeiten der deutschen Südosteuropapolitik: Als Vorsitzender der Parlamentariergruppe Südosteuropa im Deutschen Bundestag kennt er die Situation in den Ländern des ehemaligen Jugoslawiens wie kaum ein anderer deutscher Politiker. Dabei engagiert sich Weiß, studierter katholischer Theologe, auch für den Dialog zwischen christlichen Konfessionen. So war er mehrere Male Referent auf den zwischenkirchlichen Dialogtagungen der Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa, der Deutschen Bischofskonferenz (DBK) der Römisch-katholischen Kirche und der Evangelischen Kirche in Deutschland (EKD). Bei seinem letzten Besuch in Serbien wurde Peter Weiß, zusammen mit anderen Abgeordneten seiner Arbeitsgruppe, im November vom Serbischen Patriarchen Irinej I. und dem für Kosovo-Metohija zuständigen Bischof Teodosije (Sibalic) empfangen. Im SOK-AKTUELL-Interview spricht er über diese Begegnungen, über das Kosovo-Problem, die Rolle der Diaspora bei Konfliktlösungen und die Position der Orthodoxen in Deutschland.

 

 

Herr Weiß, Sie haben kürzlich das Serbische Patriarchat besucht und mit dem Oberhaupt der Serbischen Orthodoxen Kirche, Patriarch Irinej I., gesprochen. Welche Eindrücke bringen Sie von dieser Begegnung mit?

 

Peter Weiß: Der Empfang bei Patriarch Irinej in Belgrad war von großer Herzlichkeit gekennzeichnet. Man hat gespürt, dass sich der Patriarch gefreut hat: Das hat er uns gegenüber auch zum Ausdruck gebracht. Da ich auch schon dreimal bei Patriarch Pavle, seinem hochverehrten Vorgänger, war, ist mir der Unterschied aufgefallen. Patriarch Pavle hat in dem Empfangssaal gethront, wie saßen an der Seite. Patriarch Irinej hat mich dagegen gebeten, neben ihm auf einem Sofa Platz zu nehmen, so dass man auf gleicher Augenhöhe saß. Das war für mich überraschend und es zeigte, dass von vornherein eine offene, freundschaftliche und herzliche, keine formale Gesprächsatmosphäre herrschen würde. Das war wirklich eine neue Erfahrung. So war auch das ganze Gespräch von großer Freundlichkeit gekennzeichnet. Ich glaube, dass der neue Patriarch wirklich ein gewinnendes Wesen hat, und auch an einem sehr offenen Dialog mit den anderen Religionen und Konfessionen und natürlich mit den Gästen aus dem Ausland interessiert ist. Das war sehr positiv.

 

Der Patriarch hat uns vorgetragen, dass seine besondere Sorge den serbisch-orthodoxen Kirchen, Klöstern und Gläubigen im Kosovo gilt. Wir haben uns ganz offen darüber ausgetauscht. Auch haben wir darüber gesprochen, wie die Vertreter der internationalen Gemeinschaft im Kosovo zusätzliche Anstrengungen unternehmen könnten, um diese wichtigen Kulturgüter aus der Geschichte der Serbischen Orthodoxen Kirche auch für die Zukunft zu bewahren und lebendig zu halten. Das ist ein Thema, das ich auch im Kosovo selbst mit Bischof Teodosije besprochen habe.

 

Ein zweites Thema war die ökumenische Zusammenarbeit. Der Patriarch  hat uns dargelegt, dass er das Jubiläum des „Edikts von Mailand“ (313-2013, Anm.d.Red.) dazu nutzen will, dass in Serbien dieses Ereignis in ganz besonderer Weise gefeiert wird, da ja Konstantin der Große aus Nis stammt, der Stadt, in der Patriarch Irinej Bischof gewesen ist. Der Patriarch hat auch deutlich gemacht, dass er ein großes Interesse daran hat, dass auch aus der Römisch-katholischen Kirche wichtige Repräsentanten an diesen Feierlichkeiten teilnehmen. Meine Überzeugung ist, dass der Patriarch dieses Ereignis dazu nutzen will, die Serbische Orthodoxe Kirche in einen breiten ökumenischen Dialog zu bringen.

 

Der Patriarch hat sich auch sehr für die Situation der Kirchen und Glaubensgemeinschaften in Deutschland interessiert. Ich habe ihm vor allem vorgetragen, dass ich den Ökumenischen Kirchentag in München für ein sehr wichtiges Ereignis in der Ökumene in Deutschland gehalten habe. Weil Protestanten und Katholiken sich bis heute nicht auf ein gemeinsames Verständnis der Abendmahlfeier und der Eucharistie einigen konnten, und es so keine Mahlgemeinschaft gibt, hatte man sich in München dazu entschlossen, unsere orthodoxen Brüder und Schwestern zu bitten, eine orthodoxe Vesper mit einem anschließenden Brotbrechen durchzuführen. Ich glaube, selten sind die Orthodoxen in Deutschland so prominent in Erscheinung getreten und auch so herausragend wahrgenommen worden, wie bei dieser orthodoxen Vesper auf dem Odeonsplatz in München. Es ist für mich ein Zeichen gewesen, wie sehr auch die Orthodoxie in der deutschen Gesellschaft angekommen ist. Das hat den Patriarchen sehr gefreut. Ich habe ihm auch gesagt, solche Zeichen braucht es vermehrt, damit die Orthodoxie in Deutschland, die durch die Zuwanderung aus vielen Ländern sehr stark geworden ist, noch intensiver wahrgenommen wird: auch als Partner im ökumenischen Dialog, den wir vor Ort führen.

 

Zusammengefasst: Es war ein sehr freundschaftliches Gespräch von großer Offenheit. Ich glaube, dass die Serbische Orthodoxe Kirche mit diesem Patriarchen auch im ökumenischen Dialog in Europa gut ankommt.

 

Kehren wir auf das Thema Kosovo zurück. Sie hatten vorhin Ihre Begegnung mit Bischof Teodosije von Raszien-Prizren, der für das Kosovo-Metohija zuständig ist, erwähnt. Wie ist diese Begegnung verlaufen und wie schätzen Sie die heutige Situation im Kosovo ein?

 

Peter Weiß: Bischof Teodosije war schon einmal hier in Berlin und wir haben ihn damals zu Gesprächen empfangen. Auch hier ist mein Eindruck, dass die Art und Weise, wie er die Anliegen der serbischen orthodoxen Christen im Kosovo vertritt, eine sehr gewinnende ist. Auch von diesem Gespräch war ich sehr positiv überrascht. Natürlich ist es eine bedrückende Situation, die ich auch so empfinde, dass für viele Klöster und Kirchen der Orthodoxen im Kosovo nach wie vor Sicherungsmaßnahmen – bis hin zu Stacheldraht auf den Mauern – notwendig sind. Das ist nicht das, was ich unter Normalität in den interethnischen und interreligiösen Beziehungen verstehe. Bischof Teodosije hat uns natürlich, so wie der Patriarch auch, die große Sorge vorgetragen, wie diese wichtigen Kulturgüter für die Zukunft erhalten und auch mit Leben erfüllt werden können, wenn nur noch wenige serbische orthodoxe Christen in den Ortschaften leben, in denen diese Klöster und Kirchen beheimatet sind, und auch wenn der entsprechende Nachwuchs an Mönchen und Nonnen ausbleibt. Das wird natürlich sehr von der weiteren inneren Entwicklung des Kosovo abhängen: Wie weit wird der Anspruch des multiethnischen Zusammenlebens realisiert und damit auch den serbischen Mitbürgerinnen und Mitbürgern eine echte Zukunftsperspektive aufzeigt. Das ist angesichts der heutigen wirtschaftlichen Bedingungen im Kosovo eher schwierig. Auf der anderen Seite stellen ja diese Klöster und Kirchen unschätzbare Kulturgüter über Jahrhunderte dar, die eigentlich auch Interesse und Aufmerksamkeit bei anderen christlichen Konfessionen, den nichtchristlichen Religionen und genauso auch bei Touristen finden könnten. Deshalb habe ich Bischof Teodosije vorgeschlagen, dass er sich doch auch einmal mit den Vertretern der internationalen Zusammenarbeit im Kosovo, genauso wie mit den kirchlichen Hilfswerken darüber unterhält, was wir an Programmen zur Unterstützung dieser Klöster und Kirchen tun könnten. Dazu gehört für mich auch die Frage, ob man nicht für diese Klöster und Kirchen zumindest je eine Nonne oder einen Mönch als mehrsprachigen Fremdenführer ausbilden könnte. Ich glaube, dass der Besuch in einer solchen Kirche oder einem solchen Kloster etwas ist, was nicht nur einem rein touristischen Interesse folgt, sondern es ist immer eine Gelegenheit, Besucherinnen und Besuchern, die vielleicht einer anderen Religion angehören und die der Orthodoxen Kirche relativ fremd gegenüber stehen, Interesse auch für die religiöse Botschaft zu vermitteln. Mein Eindruck ist, dass da noch Einiges getan werden kann, um eher niederschwellig zumindest einige der Verkrampfungen, die in der Vergangenheit entstanden sind, ein bisschen aufzulösen.

 

Ich habe übrigens auch mit dem römisch-katholischen Bischof in Pristina gesprochen, der aus Albanien kommend, dort die Leitung der Diözese übernommen hat. Auch er hat mir dargelegt, dass er sehr an einem Dialog mit den serbischen orthodoxen Christen interessiert ist. Und vielleicht können die römisch-katholischen Albaner im Kosovo als Religionsgemeinschaft eine Brücke bauen, um die in der Tat bestehenden Grenzen zwischen den Ethnien zu überwinden.

 

Tragen Sie uns jetzt Ihre persönliche Meinung vor, oder war das auch die Meinung des römisch-katholischen Bischofs in Pristina?

 

Peter Weiß: Das war auch die Meinung des Bischofs. Einen solchen Dialog muss man mit einfachen, grundlegenden Themen des täglichen Lebens beginnen. Da ist eine Bereitschaft vorhanden, als Christen auch die gemeinsame Verantwortung jenseits der politischen und ethnischen Gegensätze zu tragen. Wenn dieser Dialog zustande kommen würde, dann wäre das, ich glaube, ein wichtiges Hoffnungszeichen.

 

Denken Sie, dass solche Initiativen auch hier in Deutschland ergriffen werden könnten und sollten – von den hier lebenden Albanern und Serben?

 

Peter Weiß: Die Diaspora kann, glaube ich, sehr viel mit beitragen, weil die Diaspora sich hier bei uns in Deutschland oder in den USA oder wo auch immer natürlich viel ungezwungener unterhalten und gemeinsam verständigen kann. Dann kann Einiges von dieser Verständigung in die Heimatländer zurückgetragen werden. Daher möchte ich es sehr unterstützen, dass die Diaspora eine wichtige Rolle hat, um diesen Dialog in Gang zu bringen und aufrecht zu erhalten. Wir können die politisch kontroversen Themen, die es gibt, nicht wegräumen. Aber: Christen unterschiedlicher Konfessionen sollten doch in der Lage sein, sich über die gemeinsamen Glaubensgrundsätze und damit auch über die grundlegenden Werte des Glaubens für ihr eigenes Leben miteinander zu verständigen.

 

Damit sind wir wieder in Deutschland angekommen, wo auch unser nächstes Thema angesiedelt ist: Sie haben sicherlich die Gründung der Orthodoxen Bischofskonferenz Deutschlands verfolgt. Die orthodoxen Bischöfe treten immer mehr gemeinsam auf. Kürzlich wurden sie auch vom Bundespräsidenten empfangen. Wie sehen Sie diese Entwicklung als Politiker und Theologe?

 

Peter Weiß: Ich glaube, dass die Orthodoxie nur gewinnen kann, wenn sie nach Gemeinsamkeiten sucht und auch ihre Interessen gemeinschaftlich vertritt. Aus der geschichtlichen Entwicklung und der Tradition heraus sind die orthodoxen Kirchen durch das Konzept der Ortskirche geprägt. Ethnie und Religion sind dabei sehr miteinander verbunden. Von außen wird das aber eher als ein Problem wahrgenommen. Wenn die orthodoxen Kirchen, unabhängig davon, aus welchem Land sie kommen, in der Diaspora, wie etwa hier in Deutschland, eine gemeinsame Sprache und eine gemeinsame Aktion finden können,  setzen sie dadurch ein sehr gutes Beispiel für ihre eigene Dialogfähigkeit. Und: sie werden im gesellschaftlichen und politischen Leben ganz anders wahrgenommen, als wenn sie nur einzeln, für eine jeweils kleine Minderheit auftreten. Daher ist es, was die Präsenz der Orthodoxen in der Öffentlichkeit, ihre Dialogfähigkeit mit der Gesellschaft und der Politik sowie ihre Zukunftsfähigkeit anbelangt, ein ganz großer Fortschritt, dass man jetzt eine gemeinsame Bischofskonferenz hat. Orthodoxe können gemeinsam sprechen und sie sprechen nicht zuerst immer nur für sich und damit für ihre nationale Minderheit – beziehungsweise Mehrheit in den jeweiligen Heimatländern.

 

Mit der Aufnahme Bulgariens und Rumäniens in die Europäische Union sind zum ersten Mal zwei Länder Mitglieder der EU geworden, in denen große orthodoxe Kirchen existieren. Bei den Beitrittsverhandlungen mit weiteren Ländern des Westbalkans geht es jeweils immer um Länder, in denen es große orthodoxe Kirchen gibt. Deswegen ist es auch für die EU und für deren inneren Zusammenhalt von großer Wichtigkeit, ob die orthodoxen Kirchen diesen Weg nach Europa mitgehen können, mitgehen wollen und auch, ob sie bereit sind, diesen Weg aktiv mitzugestalten. Ich glaube, dass die orthodoxen Kirchen gut daran tun, diesen Weg nach Europa sehr aktiv mit zu gestalten. Erstens, weil es notwendig ist, damit in Europa das Bewusstsein für die christlichen Wurzeln, die dieser Kontinent hat, lebendig bleibt und zum zweiten, weil die orthodoxen Kirchen, zusammen mit anderen Kirchen, aktiv etwas zur Gestaltung der Gesellschaft beitragen können. Und: In diesem mittlerweile sehr säkularen Europa können sie dazu einen beachtlichen Beitrag leisten. Das muss man, glaube ich, aktiv angehen. Da stehen zu Recht die Forderung und die Erwartung, dass die Orthodoxen in Zukunft das aktiver tun.

 

Das Interview mit Peter Weiß führte Tihomir Popovic, der verantwortliche Redakteur von SOK AKTUELL, am 12. Dezember 2011 im Paul-Löbe-Haus des Deutschen Bundestages in Berlin.

Srpska pravoslavna crkvena opstina i parohija u Hanoveru

Srpska pravoslavna crkvena opstina i parohija u Hanoveru

Mengendamm 16 c, 30177 Hannover, Tel.: 0511 – 3941924, Mail: SOKGHann@aol.com

Svestenik o. Milan Pejic 0173 – 2320992, Mail: milan.pejic@t-online.de

________________________________________________________________

 

  

                                                                                                                          „Zaista je velika tajna poboznosti:  

                                                                                                                      Bog se javi u tijelu…“ ( 1. Tim. 3:16 )

 

Draga braco i sestre, 

 

Od prvog Bozica do ovog danasnjeg, hriscani su slavili Bozic, pa ga i mi danas proslavljamo. I ovom prilikom treba da se setimo, da je ova tajna medju najvecim tajnama ovoga sveta i zivota, i da se samo poboznoscu postize priblizavanje ovoj tajni.

 

Poboznost nije znanje, umenje ili vestina. To je dozivljaj bica Bozijeg u sebi, i dozivljaj svih Bozijih poruka, svih dogadjaja, medju kojima je rodjenje Sina Bozijeg, najvece cudo. Proslavicemo danas Bozic najvise i najbolje, ukoliko budemo najblize Bogu. I ukoliko nase srce bude vise Njegova kolevka, utoliko ce vise i sagledati slavu Boziju i doziveti radost, pozdravljajuci jedan drugoga i srcem i usnama:

 

Mir Boziji, Hristos se rodi !

 

Srecne bozicne praznike i blagoslovenu nastupajucu Novu 2012. godinu,

 

zele vam vasi

Svestenik prota-stavrofor Milan Pejic

i crkvenoopstinski upravni odbora 

 

 

 

BADNJI DANpetak  6. januara 2012. g.  

u 16.00 c. – Bozicna predstava Vertep – za predskolsku decu.

u 17.00 c. – Bozicna predstava Vertep – za skolsku decu i odrasle.

Ovu tradicionalnu predstavu izvode deca polaznici Srpske skole u Hanoveru.

u 18. c. – Veliko povecerje na kome ce biti osvecen Badnjak. Zatim je u crkvenoj porti paljenje badnjaka

 

 

B O Z I Csubota  7. januara 2012. g. –Sveta Liturgija u 9 c. ( pricesce ) 

 

 

BOZIC II dan -Sabor Presvete Bogorodice – nedelja – 8. januara 2012.g. – Sluzba u 10 casova

 

Ponedeljak – 9. januara 2012.g. – Sv. arhidjakon Stefan – Sluzba u 9 casova

 

 

Docek srpske Nove Godine 

u petak 13. januara sa pocetkom u 20 c. ( ulaz od 19 c. ) u velikoj sali Svetosavskog centra a uz muziku ansambla „Duleta Jovanovica“ iz Berlina. Cena 30,- € ( sa bifeom ) za decu i omladinu 15,- €

Prijave i rezervacije mesta preko telefona:Crkva: 0511 – 3941924 i o. Milan 0173 – 2320992 ili licno u Crkvi.

u 24 c. Molebstvije u crkvi na pocetku Nove Godine za sve vernike koji dodju u crkvu

 

 

Subota  14. januar 2012. g. – Sv. Vasilije Veliki – Liturgija u 10 casova

 

Nedelja 15. januara 2012. g. – Liturgija u 10 casova

 

Cetvrtak 19. januara 2012. g. –  BOGOJAVLJENJE – u  9 c.- Liturgija i osvecenje bogojavljenske vode

 

Petak  20. januara 2012. g. – Sv. Jovan Krstitelj – Liturgija u 9 casova

 

 

PROSLAVA SVETOG SAVE  

 

Nedelja 22. januara 2012 g. – SKOLSKA SLAVA 

u 10 c. Liturgija a potom osvecenje i rezanje slavskog kolaca i slavskog zita i zatim program u crkvi sa pesmom i recitacijama skolske dece.

od  12 c. PROSLAVA  u crkvenoj sali zabava i druzenje uz dobru muziku. Kraj u 18 casova.

 

Petak  27. januara 2012. g. na SVETOGA SAVU – HRAMOVNA SLAVA – Liturgija u 9 c. a potom osvecenje i rezanje slavskog kolaca i slavskog zita.

 

Nedelja  29. januara 2012. g. – Liturgija u 10 casova 

SVETOSAVSKA PRIREDBA u 16 c. u sali LISTER TURM kod Lister Platza, Waldersee Str. 100, 30177 Hannover-List. Program izvode: deca i omladina polaznici Srpske skole pri hramu Sv. Save u Hanoveru kao i decija i omladinska Folklorna grupa „Srbija“ iz Hanovera. Ulaz: dobrovoljni prilog. Prihod od priredbe namenjen je skolskom fondu za pokrivanje troskova priredbe.

 

 

Crkva je otvorena svaki dan od 15 do 18 c.

Svece se pale u kapeli sv. Nikole  ( pored crkve ) a ona je uvek otvorena.

 

 

MOLIMO ZA VAS BOZICNI DARAK CRKVI

Vase priloge saljite na ziro racune ili predajte blagajniku u crkvi:

Konto Nr. 616460 bei der EKK e.G. Hannover BLZ 250 607 01

Konto Nr. 2476303, Postbank Hannover BLZ 250 100 30  

Hvala a od Boga blagoslov !

 

Американци одлазе са Косова

Американци одлазе са Косова

02. 01. 2012 14:59 | РТС / Васељенска ТВ
База "Бондстил" / Фото: НовостиБаза „Бондстил“ / Фото: Новости

КиМ – Америчке снаге ускоро ће напустити окупиране територије Косова и Метохије, упркос гласним протестима албанског лобија у САД, који тврди да би такав потез могао изазвати нову нестабилност у региону. Затвара се и база Бондстил, у којој је лета 1999. године било чак 7.000 војника.

Сједињене Америчке Државе ће до краја године повући војнике са окупираних територија Косова, у склопу општих мера штедње у америчким оружаним снагама. Такве најаве лоше су примљене међу неким политичарима и аналитичарима.

То је пренела агенција НОА из Тиране, наводећи да најава повлачења америчких војника из базе Бондстил може да буде аларм нестабилности на Космету.

Председник Америчко-албанске грађанске лиге Џо Диогарди и још неколико албанских лобиста разговарали су о том питању са председником Одбора за оружане снаге у Представничком дому Конгреса Баком Мекеоном.

Званичници Лиге инсистирали су да се повлачење америчких војника одложи до решевања ситуације на северу окупираних територија Косова, наводећи да су они „једина права препрека експанзионистичким циљевима Србије“.

Одлазак Американаца са Космета значи и напуштање базе Бондстил код Урошевца.

Велика база код Урошевца постала је “финансијски терет“ Америци, па се новим војним буџетом и стратегијом у региону предвиђа њено гашење. Америчке дипломате навеле су да САД не жели да „држи више од онога што је неопходно“, посебно у регионима који „више нису тако високо на листи америчких приоритета“.

Албански лобисти у САД желе да Американци ту базу предају Турцима, који су „одани савезници“ шиптарских нелегалних структура у Приштини.

База Бондстил изграђена је јуна 1999. године, одмах по доласку америчких маринаца на Космет. Шаторе, које је поставила претходница снага САД, у неколико наредних година замениле су монтажне кућице.

У вези са овом базом помиње се неколико никада разјашњених контроверзи, попут извештаја Савета Европе из 2005. године у којем је Бондстил описан као „мали Гвантанамо“, јер су се ту, наводно, одвијале прилично мутне радње у вези са особама осумњиченим за радикални ислам.

У мају 2001. године, из Бондстила је побегао Фљорим Ејупи, осумњичен да је поставио бомбу која је експлодирала испод аутобуса „Нишекспреса“ код Подујева и убила 11, а ранила 40 путника, Срба.

Из Бондстила је у Немачку, пребачен и Рамуш Харадинај, тајно, када је рањен у обрачуну са ривалским кланом Мусај, а амерички полицајци су, том приликом, са места окршаја однели сав доказни материјал.

ФОНД ДИЈАСПОРА ЗА МАТИЦУ 28. децембар 2011.

ФОНД ДИЈАСПОРА ЗА МАТИЦУ

28. децембар 2011.

Б Е О Г Р А Д

РАСЕЈАЊЕ ПОМАЖЕ СРБЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Фонд дијаспора за матицу обезбедио је и испоручио током децембра 2011.

године хуманитарну помоћ за Србе на Косову и Метохији у вредности од

300.000,00 (тристахиљада) динара. Помоћ се састоји у храни (пиринач, шећер,

тестенине, уље).

Помоћ се реализује у оквиру ширих хуманитарних активности покренутих на

Сабору подршке српском народу на Косову и Метохији који је одржан 27.

септембра 2011. године у Београду. Хуманитарне активности спроводе се у

сарадњи Фонда дијаспора за матицу, Друштва Српских домаћина, Удружрења жена

са Косова и Метохије, Београдског форума за свет равноправних и других

независних, нестраначких удружења. До сада су реализоване три испоруке

помоћи у укупној вредности од милион динара.

Почетком децембра свечано је предато на коришћење ново обданиште за децу

„Ђурђевак“у Брњици, код Грачанице, које похађа 90-торо предшколске деце.

Обданиште у чију је изградњу инвестирано 150.000,00 евра, по пола су

финансирали Фонд дијаспора за матицу и Министарство за Косово и Метохију.

Ове хуманитарне активности се настављају и отворене су за учешће других

удружења и људе добре воље.

Др Инж. Милоје Ж. Милићевић, Берлин, председник Управног одбора Фонда

Препоручујемо, www.vidovdan.org:

Препоручујемо

Радун: Ова влада гора од Хага

Спасојевић: Новогодишње поруке и жеље

Анђелковић: Режимски страх од Русије и опозиције

Мишковић: Политика Књаза Милоша – једина шанса Србије

Ђорђевић: Договор о интегрисаном управљању „границе“

 

Свима желимо срећне божићне и новогодишње празнике

ВИДОВДАН.ОРГ

SOK AKTUELL Informationsdienst der Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa 2. јануар 2012 Српска православна епархија средњоевропска обавештава чланове Српске православне

SOK  AKTUELL

Informationsdienst der  Serbischen Orthodoxen  Diözese

für Mitteleuropa

2. јануар 2012

Српска православна епархија средњоевропска

обавештава чланове Српске православне

цркве у Немачкој и јавност, да ће се поводом Божићњих

празника са благословом надлежног Епархијског

Архијереја Господина Константина богослужити у следећим

местима:

Н Е М А Ч К А

Манастир Химелстир – (протосинђел Сергије Параклис)

Храм Успења Пресвете Богородице (Obere Dorfstr. 12,

Hildesheim-Himmelsthür)

06.01 (Бадњи дан) – Св. Литургија  у 10.00 часова

06.01 (Бадње вече) – Вечерње са освећењем  бадњака у

18.00 часова; служи Њ.П. Епископ Г. Константин

07.01 (Божић) – Св. Архијерејска  Литургија у 10.00 часова

07.01 (Божић) вечерње у 18,00 часова

08.01 (недеља-други дан Божића) Св. Литургија у 10,00

часова

09.01 (понедељак-Свети Стефан) Св. Литургија у 10,00

часова

Алтена – (протонамесник Михаило  Стојичић)

Храм преподобног Симона монаха (Graf-Eberhardstr. 2, Altena)

06.01  (Бадњи вече) – Вечерње у 16.00 часова у Зигену

(Am.Rain 17 Siegen)

06.01 (Бадње вече) – Вечерње у Алтени у 19.00 часова

07.01 (Божић) – Св. Литургија у 10.00 часова

08.01  (недеља-други дан Божића) Св. Литургија у 10,00

часова

09.01 (понедељак-Свети Стефан) Св. Литургија у 09,00

часова

Аугзбург – (протојереј Мићо Матић)

Храм Св. Стефана и Јелене Штиљановић (Kreutzerstr.22 у

Augsburg-Oberhausen)

06.01 (Бадњи дан) – Св. Литургија у 10.00 часова

06.01 (Бадње вече) – Вечерње у 16.00 часова

07.01 (Божић) – Јутрење у 05.00 часова

07.01 (Божић) – Св. Литургија у 10.00 часова

07.01 (Божић) – Вечерње у 18.00 часова

08.01  (недеља-други дан Божића) Св. Литургија у 10,00

часова

09.01 (понедељак-Свети Стефан) Св. Литургија у 10,00

часова

Ахен – (протонамесник Славенко  Савић)

Храм Вазнесења Господњег (Tannenweg 14 у Wuerselen-Bardenberg)

06.01 (Бадње вече) – Вечерње у 19.00 часова

07.01 (Божић) – Св. Литургија у 10.00 часова

08.01 (недеља-други дан Божића) Св.  Литургија у 10,00

часова

09.01 (понедељак-Свети Стефан) Св. Литургија у 10,00

часова

Билефелд – (протојереј Богдан  Смиљић)

Храм Св. Василија Острошког Чудотворца (Wellensiek 69 у

Bielefeld-Dornberg)

06.01  (Бадње вече) – Вечерње у 18.00 часова

07.01 (Божић) – Св. Литургија у 10.00 часова

08.01 (недеља-други дан Божића) Св. Литургија у 10,00

часова

09.01 (понедељак-Свети Стефан) Св. Литургија у 10,00

часова

15.01 (недеља) – Света архијерејска литургија у 10,00

часова

Бон – (јереј Младен Јањић)

(St. Michael, Rheinbacherstr. 45, Bonn )

06.01 (Бадње вече) – Вечерње у 17:00  часова

Вупертал – (протојереј ставрофор Јован Марић)

Храм Рођења Пресвете Богородице (Hombuechelstr. 53/55 у

Wuppertal-Elberfeld)

06.01 (Бадње вече) – Вечерње у 18.00 часова

07.01 (Божић) – Св. Литургија у 10.00 часова

08.01  (недеља-други дан Божића) Св. Литургија у 10,00

часова

09.01 (понедељак-Свети Стефан) Св. Литургија у 10,00

часова

Диселдорф – (протонамесник Данило Радмиловић и јереј

Неђељко Ђокић  )

Храм Светога Саве (Wanheimer Str. 54 у Duesseldorf-Lichtenbroich)

06.01 (Бадњи дан) – Св. Литургија у 10.00  часова

06.01 (Бадње вече) – Вечерње у  18.00 часова

07.01 (Божић) – Св. Литургија у  10.00 часова

07.01 (Божић) вечерње у 17,00 часова

08.01 (недеља-други дан Божића) Св. Литургија у 10,00

часова

09.01 (понедељак-Свети Стефан) Св. Литургија у 10,00

часова

Дортмунд – (протојереј ставрофор Ђорђе Трајковић  )

Храм Св. Апостола и јеванђелиста Луке (Engelbertstr. 5 у

Dortmund-Kley)

06.01 (Бадњи дан) – Св. Литургија у 09.00 часова

06.01 (Бадње вече) – Вечерње у 17.00 часова

07.01 (Божић) – Св. Литургија у 09.00 часова

08.01 (недеља-други дан Божића) Св.  Литургија у 10,00

часова

09.01 (понедељак-Свети Стефан) Св. Литургија у 10,00

часова

Есен – (јереј Драган Чолаковић)

(St.Stephanus-Kirche, An St. Stephan 10  у Essen-Holsterhausen)

06.01 (Бадње вече) – Вечерње у 19.00 часова

07.01 (Божић) – Св. Литургија  у 00.00 часова

07.01 (Божић) – Јутрење у 08.00  часова

08.01.(недеља-храмовна слава) Св. Архијерејска литургија

у 10,00  часова

09.01 (понедељак-Свети Стефан) Св. Литургија у 10,00

часова

Карлсруе – (јереј Александар Шкорић)

Римокатоличка црква (Maria-Magdalena Kirche,  Erzbergerstr. 170 ,

76149 Karlsruhe)

06.01 (Бадњи дан) – Св. Литургија у Карлсруеу у 09.00

часова

06.01 (Бадњи дан) – Вечерње у Pforzheiм-у 16.00 часова

06.01 (Бадњи дан) – Вечерње у Гагенау  у 13.00 часова

07.01 (Божић) – Св. Литургија у Карлсруе у 07.00  часова

08.01  (недеља-други дан Божића) Св. Литургија у 10,00

часова

09.01 (понедељак-Свети Стефан) Св. Литургија у 10,00

часова

Касел – (протонамесник Симон  Туркић)

Храм Св. великомученика Кнеза Лазара (Johann-Sebastian-Bach

Str. 4, Kassel)

06.01 (Бадње вече) – Литургија у 10.00 часова и Вечерње у

18.00

07.01 (Божић) – Св. Литургија у 08.00 часова

08.01 (недеља-други дан Божића) Св. Литургија у 10,00

часова

09.01 (понедељак-Свети Стефан) Св. Литургија у 10,00

часова

Келн – (протојереј Неђо Јањић и јереј Младен Јањић)

Храм  Воздвижења Часног Крста (Frankenplatz,  у Koeln-Porz)

06.01 (Бадњи дан) – Св. Литургија у Нојвиду у 10.00 часова

06.01 (Бадњи дан) – Св. Литургија у Келну у 10.00  часова

06.01  (Бадње вече) – Вечерње у 19.00 часова

07.01 (Божић) – Јутрење у 00.00 часова

07.01.(Божић) – Св. Литургија у 10.00 часова

08.01 (недеља-други дан Божића) Св. Литургија у 10,00

часова

09.01 (понедељак-Свети Стефан) Св. Литургија у 10,00

часова

Манхајм – (јереј Алекса Милинковић)

Храм преподобног Симона монаха (Gaertnerstr. 10 у

Mannheim-Neckarstadt)

06.01 (Бадњи дан) – Св. Литургија у 09.00 часова

06.01 (Бадње вече) – Вечерње у 18.00 часова у Speyer-у

06.01 (Бадње вече) – Вечерње у 22.00 часова

08.01  (недеља-други дан Божића) Св. Литургија у 10,00

часова

09.01 (понедељак-Свети Стефан) Св. Литургија у 09,00

часова

Минхен – (протојереј Маринко Рајак, протојереј

Бранислав  Чортановачки,  протојереј Милорад Јовановић,

протођакон Зоран Андрић)

Храм Св. Јована Владимира краља српског (Putzbrunner Str.

49 у Мünchen-Perlach)

06.01 (Бадњи дан) – Св. Литургија у 09.00 часова

06.01 (Бадње вече) – Вечерње у 16.00 часова

07.01 (Божић) – Св. Литургија у 09.00 часова

08.01 (недеља-други дан Божића) Св. Литургија у 10,00

часова

09.01 (понедељак-Свети Стефан) Св. Литургија у 09,00

часова

Минхен- Храм  Покрова Пресвете Богородице (Neuherbergstr.

80937 München-Perlach)

06.01 (Бадње  вече) – Вечерње у 16.00 часова

07.01 (Божић) – Св. Литургија у 09.00 часова

08.01  (недеља-други дан Божића) Св. Литургија у 10,00

часова

09.01 (понедељак-Свети Стефан) Св. Литургија у 09,00

часова

Нирнберг – (протонамесник Маринко Радмило и јереј

Милорад  Јовановић)

Храм Св. Ћирила и Методија (Kranichstr. 4 у

Nürnberg-Schniegling)

04.01. (Туциндан) – Вечерње у Бамбергу у  18.00 часова

05.01. (Туциндан) – Вечерње у Ерлангену у 20.00 часова

05.01. (Туциндан) – Вечерње у Нојмарту у 20.00 часова

05.01. (Туциндан) – Вечерње у Бајројту у 18.00  часова

05.01.  (Туциндан) – Вечерње у Инголштату у 18.00  часова

06.01 (Бадњи дан) – Св. Литургија у Нирнбергу 10.00 часова

06.01 (Бадње дан) – Св. Литургија у Вајсебург у 10.00

часова

06.01 (Бадње вече) – Вечерње у Нирнбергу у 15.00 часова

07.01 (Божић) – Јутрење у Нирнбергу у 05.00 часова

07.01 (Божић) – Св. Литургија у Нирнбергу у 10.00 часова

08.01 (недеља-други дан Божића)  Св. Литургија у 10,00

часова

09.01 (понедељак-Свети Стефан) Св. Литургија у 09,00

часова

Оснабрик – (протонамесник Синиша  Вујасиновић)

Храм  Св. великомученика Георгија Победоносца

(Wersenerstr. 85 у Osnabrueck-Pye)

06.01 (Бадње вече) – Вечерње у 17.00 часова

07.01 (Божић) – Св. Литургија у 09.00 часова

08.01 (недеља-други дан Божића)  Св. Литургија у 10,00

часова

09.01 (понедељак-Свети Стефан) Св. Литургија у 10,00

часова

Регенсбург – (јереј Станко Ракић)

Римокатоличка црква (Ostengasse 31)

06.01 (Бадњи дан) – Јутрење у Бургхаузену у 06.00 часова

(Kapuzinerkirche, Kapuzinergasse, Burghausen)

06.01 (Бадњи дан) – Св. Литургија у Пасау у 10.00 часова

06.01 (Бадње вече) – Вечерње у Ландсхуту у 14.30  часова

06.01 (Бадње вече) – Вечерње у Фрајзингу у 22:00  часова

06.01 (Бадње вече) – Вечерње у Бургхаусен у 19:30  часова

06.01 (Бадње вече) – Вечерње у Регенсбургу у 16.30  часова

07.01 (Божић) – Св. Литургија у Регенсбургу у 05.00 часова

07.01 (Божић) – Св. Литургија у Регенсбургу у 06.00  часова

08.01  (недеља-други дан Божића) Св. Литургија у

Фрајзингу у 10,00 часова

Розенхајм – (протојереј Бранислав Чортановачки)

Протестанска црква (Koenigstr.  23)

06.01 (Бадње вече) – Вечерње у 13.30 часова

Сарбиркен – (протонамесник Ђорђе  Пантелић)

Црква  (Mariannenthaler Str. 2, S++ulzbach-Schnappach)

06.01 (Бадњи дан) – Св. Литургија у Trier (St.Josef-Stift,

Franz-Ludwig-Str. 7) у 10 часова

06.01 (Бадње вече) – Вечерње у 17.00 часова,  Sulzbach

07.01 (Божић) – Св. Литургија у  08.30 часова, Sulzbach

08.01 (недеља-други дан Божића) Св. Литургија у 10,00

часова, Sulzbach

09.01 (понедељак-Свети Стефан) Св. Литургија у 10,00

часова, Sulzbach

Улм – (јереј Љубомир Зорица)

Храм Св. безсребреника Козме и Дамјана  (Furttenbachstr.

11)

06.01 (Бадње вече) – Вечерње у Хајденхајму у 16.00  часова

06.01 (Бадње вече) – Вечерње у Улму у 19.00  часова

07.01  (Божић) – Св. Литургија у 10.00 часова

08.01 (недеља-други дан  Божића) Св. Литургија у 10,00

часова

09.01 (понедељак-Свети Стефан) Св. Литургија у 10,00

часова

Филинген – (протонамесник Миленко Марковић)

Храм Сабора св. Архангела Михаила (Unterer Dammweg 6/3 у

Villingen)

05.01 (Туцин дан) – Вечерње у 20.00 часова у Blumberg-у

05.01 (Туцин дан) – Вечерње у  18.00 часова у Tuttlingen-у

06.01 (Бадњи дан) – Св. Литургија у 09.00 часова у

Филингену

06.01 (Бадње вече) – Вечерње у 12.30 часова у Singen-у

06.01 (Бадње вече) – Вечерње у 15.30 часова у Albstadt-у

06.01 (Бадње вече) – Вечерње у 18.00 часова у  Филингену

07.01 (Божић) – Св. Литургија у 09.00 часова у  Филингену

08.01  (недеља-други дан Божића) Св. Литургија у 10,00

часова

09.01 (понедељак-Свети Стефан) Св. Литургија у 09,00

часова

Фрајбург – (јереј Александар Шкорић)

Црква: Maria-Schutz-Kirche, Schuetzenallee 16 –  Freiburg

06.01. (Бадње вече) – Вечерње у Фрајбургу у 17.00 часова

06.01. (Бадње вече) – Вечерње у Офенбургу у 13.00 часова

07.01. (Божић) – Јутрење и Св. Литургија у 08.00 часова

08.01  (недеља-други дан Божића) Св. Литургија у 09,30

часова

Франкфурт – (протојереји Стојан Барјактаревић и Марко

Јовановић и  протонамесник Симон Туркић)

Храм Св. aпостола и јеванђелиста Луке (Am Beethovenplatz у

Frankfurt-Westend)

06.01 (Бадњи дан) – Св. Литургија у 09.00 часова у

Франкфурту

06.01 (Бадње вече) – Вечерње у 19.30 часова у  Франкфурту

06.01 (Бадње вече) – Вечерње у 16.00 часова у Офенбаху

06.01  (Бадње вече) – Вечерње у 19.00 часова у Висбадену

06.01 (Бадње вече) – Вечерње у 16.00 часова  у Вецлару

07.01 (Божић) – Св. Литургија у 09.00 часова у  Франкфурту

08.01 (недеља-други дан Божића)  Св. Литургија у 9,00

часова

09.01 (понедељак-Свети Стефан) Св. Литургија у 9,00

часова

+

Фридрихсхафен – (јереј Слободан Тијанић)

Храм Св. Српских новомученика (Adelheidstr.  4)

06.01 (Бадњи дан) – Св. Литургија у 10:00 часова у

Фридрихсхафену

06.01 (Бадњи вече) – Вечерње у Констнцу у 17.00 часова

06.01 (Бадњи вече) – Вечерње у Фридрихсхафену у 19.00

часова

07.01 (Божић) – Јутрење у Констанцу у 06.00 часова

07.01 (Божић) – Св. Литургија у Фридрихсхафену  у 09.00

часова

08.01 (недеља-други дан Божића) Св. Литургија у 10,00

часова

09.01 (понедељак-Свети Стефан) Св. Литургија у 9,00

часова

Хамбург – (протојереји Драган Јовановић и Борисав

Симић)

Храм Сабора Св. Архистратига Михаила (Schellingstr. 7-9 у

Hamburg-Eilbeck)

06.01 (Бадњи дан) – Св. Литургија у 10.00 часова

06.01 (Бадње вече) – Вечерње у Kiel-у у 17.00 часова

06.01 (Бадње вече) – Вечерње у 20.00 часова у Luebeck-у

06.01 (Бадње вече) –  Вечерње у Хамбургу у 19.00 часова

07.01 (Божић) – Св.  Литургија у 06.00 часова и 10.00 часова

08.01  (недеља-други дан Божића) Св. Литургија у 10,00

часова

09.01 (понедељак-Свети Стефан) Св. Литургија у 10,00

часова

Хановер – (протојереј-ставрофор Милан Пејић,

Храм Светога Саве (Меngendamm 16C у Hannover-List)

06.01 (Бадњи дан) – Св. Литургија у Брауншвајгу 10.00

часова

06.01 (Бадње вече) – Вертеп у 16.00 а Вечерње у 18.00  часова

07.01 (Божић) – Св. Литургија у 09.00 часова

08.01 (недеља-други дан Божића)  Св. Литургија у 10,00

часова

09.01 (понедељак-Свети Стефан) Св. Литургија у 09,00

часова

Штутгарт- (протонамесници Слободан Миљевић и

Братислав  Божовић)

Храм  Сабора Српских светитеља (Mоеhringer Str. 81A у

Stuttgart-Heslach)

05.01. (Туциндан) – Вечерње у Гепингену у 23.00  часова

06.01 (Бадњи дан) – Св. Литургија у  Штутгарту у 10.00

часова

06.01  (Бадњи вече) – Вечерње у Калву  у 15.00 часова

06.01  (Бадњи вече) – Вечерње у Ројтлингену  у 15.00 часова

06.01 (Бадњи вече) – Вечерње у Штутгарту  у 18.00 часова

06.01 (Бадње вече) – Вечерње  у Хајлброну у 22.00 часова

07.01 (Божић) – Јутрење у Гепингену  у 07.00 часова

07.01 (Божић) – Св. Литургија у  Штутгарту  у 10.00 часова

08.01  (недеља-други дан Божића) Св. Литургија у 10,00

часова

08.01  (недеља-други дан Божића) Св. Литургија у

Гепингену 10,00  часова

09.01 (понедељак-Свети Стефан) Св. Литургија у 10,00

часова

Химелстир,  28. децембра  2011.

Секретар  Епархије канцеларије

Е.Бр. 1050/11

ђакон Александар Перковић

SOK AKTUELL

Informationsdienst der Serbischen Orthodoxen Diözese für  Mitteleuropa

Serbische Orthodoxe Diözese für  Mitteleuropa

Obere Dorfstraße 12

D-31137 Hildesheim-Himmelsthür

_www.diozese.eu_ (http://www.diozese.eu/)

O MRTVIMA SAMO ISTINU – Razmišljanje povodom smrti bivšeg predsedníka Češke republike Václava HAVELA, gledano iz Češke

Prof.Dr.Rajko Doleèek,DrSci.               Ostrava, Èe¹ka, Nikoljdan 21.12.2011.

 

O MRTVIMA SAMO ISTINU – Razmi¹ljanje povodom smrti biv¹eg predsedníka Èe¹ke republike Václava HAVELA, gledano iz Èe¹ke

 

U nedelju 18.decembra 2011. je u svojoj 75.godini umro biv¹i predsednik Èe¹ke, a pre toga i Èehoslovaèke republike, Václav Havel. Kao najpoznatiji disident, uz masovnu podr¹ku stotina hiljada gradjana, je posle „somotske revolucije“ u novembru 1989.godine izabran za predsednika Èehoslovaèke. Odmah posle njegove smrti je medije poplavila bujica pohvala, prava apoteóza, uz velièanje njegovih zasluga za „oslobodjenje zemlje od jarma komunizma, kako je zemlju vratio u demokratiju, u krilo Zapada i proslavio njeno ime po svetu ne samo politièki, veæ i umetnièki, kako je primljen uz desetine stojeæih aplauza u predstavnièkom domu SAD „, itd. Havel je bio dru¹tven, lako je sticao nove prijatelje, ne uvek podjednake vrednosti. Mnogo je pu¹io (do úspe¹ne operacije raka na pluæima  devedesetih godina), dosta je pio, naroèito pre. Voleo je ¾ene. Èak su ga  sravnjivali u neèem sa prvim predsednikom Èehoslovaèke, nezaboravnim Masarikom, koji je bio veliki prijatelj Jugoslavije i za razliku od Havela i Srba, ¹ta je u èe¹kim medijima sada sasvim preæutano.

Havel se rodio u jednoj od najbogatijih porodica Praga. Bio je aktivan disident, dramski pisac, radnik u pivari, kulisar i dramaturg u jednom pozori¹tu, boem. Nije mu bilo omoguæeno vysoko¹kolsko obrazovanje, ali njegovom bratu Ivanu jeste. Proveo je sa prekidima oko pet godina u zatvoru uz veliko interesovanje i brigu zapadnih dr¾avnika i medija za  njegovu sudbinu. Havelova smrt i dogadjaji posle nje, njegova spektakularna sahrana, oèarani mediji, su nedvosmisleno pokazali, da je kod nemalog dela Èeha  stalno veoma popularan.

Ali ipak, posle njegove smrti, je bilo i kritièkih (èak i vrlo o¹trih) osvrta, najvi¹e na internetu, na raznim sajtovima, u nekim novinskim èlancima, uprkos relativno „glajh¹altovanim“ èe¹kim medijima – skoro sva èe¹ka ¹tampa je u nemaèkim rukama. Bilo je to radi Havelove svesrdne podr¹ke „humanitarnog bombardovanja“ od 78 dana NATO agresorom Savezne republike Jugoslavije (SRJ), specijalno Srbije, u 1999 godini, uz ogromna razaranja, ubijanje i sakaæenje hiljada civila, ukljuèujuæi decu. Ekolo¹ke i ekonomske posledice su bile nedozirne. Bio je kritikovan i radi njegove potpore za agresiju Zapada protiv Iraka, za njegovo odobravanje napada na Libiju. Havel je  odgovoran za veliko pogor¹anje tradicionalnih, bratskih veza Èeha i Srba, bio je apsolutno pro nemaèki i pro amerièki. Ali je 12.januara 1997. izjavio, da je zahvalan za pomoæ Srbima, kao disidentu, po¹to je u aprilu 1966 beogradsko Studio 212, kao jedno od prvih u svetu, spremilo Havelovo „Drugarsko veèe“ i uredno mu slalo honorare. Èak je  primio i Vesnu Pe¹iæ, kao disidenta protiv Milo¹eviæa, koja  onda u stvari nije predstavljala  tako reæi nikoga.

Iako su priznavali Havelovu ulogu za povratak demokratije u Èechoslovaèku, njegovi kritièari su jasno govorili, da je taj povratak bio moguæ samo radi toga, ¹to je u to vreme bio u SSSR na vlasti Gorbaèov, koji je sa predsednikom Reaganom dogovarao kraj hladnog rata – ali i kao posledicu toga raspad SSSR – kao i stvarnost, da  su posle „somotske revolucije“ i na  najvi¹im dr¾avnim mestima bili jo¹ neko vreme  i poneki vodeæi èlanovi komunistièke partije Èehoslovaèke. Samo oni „najozlogla¹eniji“ su morali odmah da odu.

         Neki su kritikovali  Havela, ¹to nije spreèio, kao predsednik republike, strahovitu pljaèku dr¾avne imovine, navodno od skoro hiljade milijardi, tj. biliona, èe¹kih kruna (1 euro=25 kruna), tokom privatizacije u devedesetim godinama, kada su se kao posledica pljaèke dr¾avne imovine rodili èe¹ki multimilioneri, pa èak i milijarderi, posle tako zvane somotske revolucije u novembru 1989, koja ga je dovela na vlast.  Neki su mu o¹tro zamerali, ¹to je kao navodni èovek-mirotvorac lakomisleno likvidirao eksportno uspe¹nu Èechoslovaèku industriju naoru¾anja, koja se najveæim delom nalazila u Slovaèkoj, ¹to su rado primili njeni konkurenti iz Britanije, Francuske, Nemaèke, SAD, a ¹ta je radi gubitka zaposlenja hiljada radnika naljutilo stanovnike Slovaèke. Havel je posle dolaska na vlast naredio amnestuju, u kojoj je oslobodjeno oko 20 000 (!) zatvorenika, bez dovoljnog izbora, koji su se neoèekivano na¹li na ulici bez odgovarajuæih sredstava usred januarske zime, kao „èopor gladnih vukova“, kako je to onda bilo komentarisano.

       Havel je vrlo o¹tro istupao tokom konflikta u Jugoslaviji protiv Srba, nazivajuæi Vojsku Republike Srpske bandom koljaèa, ubica, upotrebljavajuæi najgore izraze za predsedníka Karad¾iæa i generala Mládiæa, dok su za njega, oèevidno, Franjo Tudjman, Alija Izetbegoviæ i Milan Kuèan i njihovi saradnici bili „dobri momci“. O zloèinima protiv Srba nije govorio. Krajem apríla 1993, prilikom otvaranja Muzeja (spomenika) holokausta u Va¹ingtonu, on je rekao, da treba bombardovati srpske polo¾aje u BiH. Onda¹nji predsednik èe¹ke vlade (a sada¹nji predsednik republike) Václav Klaus je odmah izjavio:

         –To je previ¹e pojednostavljena procena dogadjaja u Jugoslaviji, po¹to je tamo¹nja situacija mnogo slo¾enija i nije tako lako odrediti krivca.“

         Havel je Srbe najvi¹e uvredio tokom protiv srpskog spektakla „Mesec Bosne i Hercegovine“ poèetkom jeseni 1995 u Pragu. Srbe iz Republike Srpske nisu pozvali a onih nekoliko Srba, koji su uèestvovali, nisu predstavljali ba¹ nikoga. Govor okorelog neprijatelja Srba Otto von Habsburga tom prilikom je bio pun drskih primedbi na raèun Srba. Predsednik BiH Alija Izetbegoviæ je bio primljen sa velikim poèastima. Predsednik èe¹ke vlade V.Klaus je odbio da se sa njime sastane. Radi toga je otputovao van Praga, uz izjavu:        

-„Moj stav je stav analitièara, koji voli da èuje sve èinjenice, ukljuèujuæi i one, koje nisu namerno izabirane tokom jednostranog prosudjivanja.Èini mi se stra¹no pojednostavljeno, kad se izjavljuje, da su Srbi post-komunisti, dok su ostali demokrati.“        

         Tokom operacija „Bljesak“ u maju, i „Oluja“ u avgustu 1995, kada je hrvatska vojska uz pomoæ vojske bosanskih Muslimana (i strate¹ko planiranje  penzionisanih amerièkig generala-plaæenika i izvidjanja NATO aviona) napala Republiku Srpska Krajina, opljaèkala i isterala oko 250 000 Srba iz njihove vekovne postojbine, uz masovna razaranja srpskih naselja i pokolj stotina, koji nisu izbegli, Havel nije imao za njih reèi sauèe¹æa. Izjavio je: „Nisam ba¹ sreæan radi tih dogadjaja. Hrvatska je reintegrisala svoje izgubljene teritorije. Nije to  bila ona divlja Karad¾iæeva vojska“. Zvanièna OUN je æutala.

         Havel, kao navodno human èovek i dr¾avnik, koji se bori protiv nepravdi, koji je pozvao uz kineske proteste  u Èe¹ku Dalaj-Lamu, koji se toliko brinuo za disidente u Kini i Burmi, koji je toliko govorio o etici i o stradanjima nedu¾nih, èija je lozinka nekada bila, za vreme „somotske revolucije“ u 1989 „istinom i ljubavlju protiv la¾i i mr¾nje“, taj èovek je trebao da tra¾i istinu medju protiv srpskim la¾ima, da barem ne¹ta  ka¾e o kolektivnoj nepravdi i kolektivnom ka¾njavanju srpskog naroda, na primer o objavi sankcija OUN 30.maja 1992, posle muslimanske provokacije u Sarajevu 27.maja 1992, (eksplozija u ulici Vase Miskina) ili kad su SRJ i Republika Srpska bile suspendovane iz Svetske zdravstvene organizacije (WHO) u maju 1993, uz nedogledne posledice (poveæani mortalitet) za ceo narod, osobito za odojèad, decu, dijabetièare, hronièki bolesne, stare ljude, ljude sa malignim obolenjima.Tu se Havel, koji je vrlo èesto uz svoj potpis crtao i malo crveno srce, pokazao kao licemer. U to vreme ne ba¹ mala èe¹ka humanitarna pomoæ za Bosnu i Hercegovinu je skoro  sasvim zaobilazila Republiku Srpsku, ¹to su autoru sa èudjenjem rekli ljudi iz njene vlade. U to vreme je bio odgovoran za raznu humanitarnu pomoæ (SOS dete, SOS Sarajevo, Èovek u teskobi, itd.) „Havelov èovek“ ©imon Pánek.  Mediji nisu javljali, da je dosta humanitárne pomoæi za BiH nestajalo  u d¾epovima bez dna ljudi kao na primer Mu¹an Topaloviæ-Caco, komandant 10.muslimanske brdske brigáde, jedan od organizatora strati¹ta Srba „Kazani“ na Trebeviæu. A u senci svega toga je stajala i Havelova prijateljica, docnija amerièka ministarka inostranih poslova Madeleine Albright (poreklom iz Èe¹ke, koja relativno dobro govori èe¹ki),  neprijatelj Srba bez skrupula, koju je èak Havel predlagao, da bude predsednikom Èe¹ke republike.

         Kada je pitanje odnosa Havela sa Srbima autor pomenuo u jednom od svojih razgovora sa generalom Mladiæem, general je podu¾u diskusiju zakljuèio pribli¾no ovako:

         -„Na¾alost, predsednik Havel  nije nikako Srbima pomogao. Propustio je svoju veliku priliku da poka¾e, da je stvarno veliki dr¾avnik i humanista  za sve one, koji su u nevolji a ne samo za neke, koji su bili izabrani od njegovih ideolo¹kih gazdi. On nikada nije te svoje „velike gazde“ kritikovao.“

         Ljudi, koje je predsednik Havel sa sobom doveo, su isto tako istupali protiv srpski. Najva¾nije mesto medju njima danas zauzima Karel (Karlo) Schwarzenberg, sada¹nji ministar inostranih poslova Èe¹ke. On je iz stare, bogate, katolièke aristokratske porodice, sa ideologijom biv¹e Austro-Ugarske, uvek protiv srpske. Njegova porodica je tokom „tridesetogodi¹njeg rata“ (1618-1648), zajedno sa katolièkim plemstvom, pomogla dinastiji Habsburga da definitivno dograbi vlast u Èe¹koj i da pogubí, protera i opljaèka nekatolièko  èe¹ko plemstvo. To je bio ba¹ Karlo Schwarzenberg, koji je u stvari prevarom 21.maja 2008 izdejstvovao da Èe¹ka prizna tobo¾nju dr¾avu Kosovo. Biv¹i èe¹ki diplomata Miroslav Polreich u svojoj knjizi („Skrivena aktivnost iza kulisa, Prag, 2009) pokazuje, kako su dva Havelova èoveka (Schwarzenberg i Sa¹a Vondra, sada¹nji ministar narodne odbrane) odbili, posle konzultacije sa Nemaèkom, posredovanje dogovora medju Srbima i relativno umerením predstavnikom kosovskih Albanaca Dr.Ibrahimom Rugovom. Bila je to njegova (Rugovina) hitna molba, da se predupredi konflikt. A to zvanièna Nemaèka, kao neprijatelj Srba, a prijatelj i zá¹titník protiv srpskih kosovskih Albanaca i njihovih terorista, nije imala u planu. Ona je ¾elela da ¹to vi¹e o¹teti Srbiju.

         Ko proèita sve ovo moraæe da se barem delimièno saglasi sa time, da dogadjaji i liènosti iz istorije, ukljuèujuæi Havela, nisu crno-beli, i da stara latinska uzreèica, da O MRTVIMA TREBA GOVORITI SAMO DOBRO (De mortuis nil nisi bene) nije  uvek ispravna, da je verovatno bolje reæi O MRTVIMA TREBA GOVORITI SAMO ISTINU (De mortuis nil nisi vere). Lepo je to rekao i francuski filozof René Descart, govoreæi o filozofiji, o tra¾enju istinì, da O svemu treba sumnjatiDe omnibus dubitandum est.

         Vláda predsedníka Václava Havela i njegovih bliskih saradnika je veoma o¹tetila tradicionálno bratske odnose medju srpskim i èe¹kim narodom i postala poslu¹an sluga protiv interesa srpskog naroda, upros nastojanja pøedsedníka Klausa. Sada¹nja vláda Republike Srbije svojom pøevi¹e servilnom i neuspe¹nom delatno¹æu u odnosu sa Zapadom, Evropskom unijom i SAD, isto tako veoma ¹teti interesima svoga narod

Prvo obaveštenje TREĆI KONGRES STOMATOLOGA VOJVODINE Novi Sad, 19-20. maj 2012. Godine

Prvo obaveštenje

 

                                 TREĆI  KONGRES STOMATOLOGA VOJVODINE

Novi Sad, 19-20. maj 2012. Godine

Pod pokroviteljstvom Skupštine AP Vojvodine

Akreditacija:   B–301/11-II;       

15 bodova predavanja po pozivu,

13 bodova usmena prezentacija,

11 bodova poster prezentacija

 9 bodova pasivno učešće.                   

Stručni deo Kongresa odvijaće se putem predavanja po pozivu, usmenih i poster prezentacija.

Karakter naučno-stručnog skupa je multidisciplinarni i Kongres je objavljen u kalendaru medecinskih manifestacija ( SPITTA Verlag ). Učesnici dobijaju sertifikate za učešće (kontinuirana medecinska edukacija), usmenu i poster prezentaciju radova, a sažetci odbranjenih radova biće štampani u Zborniku radova Trećeg kongresa stomatologa Vojvodine.

Prijava učešća za usmene i poster prezentacije(sa obaveznim sažetcima) je do 15.04.2012. godine, na adresu Organizacionog odbora Kongresa:

STOMATOLOŠKA SEKCIJA DLV-SLD- za Drugi Kongres

21000 NOVI SAD

Vase Stajića  9

Е-mail:  dlvsld@neobee.net

bkardasevic@gmail.com

zoomar@eunet.rs

Obrazac prijave za prezentacije se može naći na sajtu: www.dlvsld.org.rs ;

 

Sve prijavljene radove obradiće Naučni odbor Kongresa , te će svaki autor do 20.04.2012. god. dobiti potvrdu o prihvatanju  rada za prezentaciju.

Autori kojima se ne prihvati rad za usmenu prezentaciju, mogu taj rad prezentovati kao poster.

U prijavi je neophodno navesti pune adrese, brojeve telefona kao i e-mail adrese.

Pravo na odbranu postera, usmenu prezentaciju, štampanje sažetka i dobijanje sertifikata, kao i dobijanje potvre o učešću, podrazumeva uplaćenu kotizaciju.

Kotizacija  uplaćena do:                              20.aprila 2012.god.                   25 bodova

10. maja 2012. god.                  30 bodova

posle 10. maja 2010. god.                  35 bodova

(bod- dinarska protivvrednost na dan uplate)

Za studente je, uz indeks, prisustvo predavanjima besplatno.

Uplata se vrši    ………, za Treći Kongres stomatologa Vojvodine, primalac stomatološka sekcija DLV SLD-a. Kopija uplatnice se dostavlja na adresu Organizacionog odbora, a originalom se preuzima identifikaciona kartica i materijal na sam dan održavanja Kongresa.

Sva dodatna obaveštenja naći će te na sajtu: www.dlvsld.org.rs

 

Tel: 062/244148, 063/421 300; 021/421649

E-mail: bkardasevic@gmail.com ; dlvsld@neobee.net; zoomar@eunet.rs

Predsednik  Organizacionog odbora

Dr Zoran Marjanović


Prim. dr. Branislav Kardasevic
Spec Stom. Ordinacija „Kardasevic“
Novi Sad
+38162244148
+38121421649
+381216617157

The EU Task Force — led by US prosecutor Clint Williamson

Please listen to  „Monday’s Encounter“ on CKCU 93.1 FM in Ottawa, Canada  on www.ckcufm.com — ON AIR  on January 2, 2012 at 6:00 P.M. EST– TO HEAR the show after the airing, click to:  http://www.4shared.com/dir/13650784/a9763e6b/sharing.html  and pick the show.
——————-
The EU Task Force — led by US prosecutor Clint Williamson — launched its investigation beginning November 2011 into allegations made by Council of Europe’s reporter Dick Marty that the Albanian Kosovo Liberation Army (KLA) extracted and traded human organs of Serbian, Roma and Albanian civilians kidnapped from Kosovo in 1999.
Who is Clint Williamson? How objective he could be? To find the answers to these questions „Monday’s Encounter“ is joined by :

Ms. Mary Walsh – author of the book „Hiding genocide in Kosovo“; she worked in Kosovo on various assignments from 1999- 2007. 

U.S. double standard surfaces in Strait of Hormuz

… „.. Given the circumstances behind this current crisis and the vast discrepancy in military capability between the two potential belligerents, it is astounding that Iran is still being portrayed in the western media as the evil instigator…“

U.S. double standard surfaces in Strait of Hormuz

January 2, 2012 – 4:36am SCOTT TAYLOR ON TARGE
An Iranian navy boat fires a missile in a drill in the sea of Oman, on Friday. Iran's navy chief  says his country can easily close the strategic Strait of Hormuz at the mouth of the Persian Gulf, the passageway through which a sixth of the world's oil flows. (AP)

An Iranian navy boat fires a missile in a drill in the sea of Oman, on Friday. Iran’s navy chief says his country can easily close the strategic Strait of Hormuz at the mouth of the Persian Gulf, the passageway through which a sixth of the world’s oil flows. (AP)
As 2011 drew to a close, the political sabre-rattling between the U.S. and Iran continued to intensify.
This most recent increase in tensions comes as a result of the Americans pressuring for sanctions against Iran’s oil industry, and the Tehran regime in turn threatening to close the Strait of Hormuz to all oil tankers. Such a move by Iran would halt the flow of about one-sixth of the world’s oil supply.
To illustrate Iran’s resolve, last week its navy conducted a number of demonstrations in the Persian Gulf near the vital strait. In response, the U.S. navy issued its own warnings and threats.
„The free flow of goods and services through the Strait of Hormuz is vital to regional and global prosperity,“ a navy spokeswoman said. „Anyone who threatens to disrupt the freedom of navigation in an international strait is clearly outside the community of nations; any disruption will not be tolerated.“
These are strong words indeed, and as would be expected, they contain the usual message of threatened world freedom and position the Americans as protectors of global freedom.
What was truly comical was the manner in which numerous U.S. military pundits magnified the actual threat the primitive Iranian navy poses.
Contrary to those gross exaggerations, the fact is that the most serious threat in Iran’s maritime arsenal is its three small, aging, Soviet-era Kilo-class submarines. It is believed that at best, only two of the vessels are even still seaworthy, and the shallow, narrow Strait of Hormuz would preclude the effective use of any submarines.
As for its surface fleet, Iran does possess a few fast missile patrol boats and an additional ad hoc flotilla of designated suicide attack boats. The majority of these craft are little more than rigid-hulled inflatables mounted with a variety of light machine-guns, packed with explosives and crewed by militia zealots.
Opposing this cockleshell Flintstones navy is the mighty U.S. Fifth Fleet. Consisting of more than 20 warships, including aircraft carriers and missile cruisers, the Fifth Fleet operates out of its major naval base in Manama, Bahrain, where it is strategically positioned to control the skies over Iraq and Afghanistan.
The firepower and technological advantages of the Fifth Fleet would also enable it to eliminate the Iranian navy and air force within hours of any full-blown conflagration.
It is worth noting that the Iranian threat, based on outboard-powered open boats, is only feasible because the boats would be operating from their home ports, in their own territorial waters.
Given the circumstances behind this current crisis and the vast discrepancy in military capability between the two potential belligerents, it is astounding that Iran is still being portrayed in the western media as the evil instigator.
The U.S., by pressing for additional sanctions against Iran’s oil exports, is like a powerful giant threatening to step on its opponent’s throat. In turn, the virtually toothless Iran claims it will bite the toe of the giant’s foot should that threat be acted upon.
The fact that the Americans pass off their brinkmanship tactics as being in the defence of freedom is even more ironic, given where the Fifth Fleet is based.
Bahrain is a small island nation ruled by the Khalifa royal family. The Khalifas are Sunni Muslims; most of Bahrain’s residents are Shiites.
As pro-democracy movements set the Middle East aflame last year in what has since been dubbed Arab Spring, Bahrain was not immune to the unrest. The uprising began in February when tens of thousands of Shiite Bahrainis camped out in Manama’s Pearl Square to demand democratic reforms. With the presence of the Fifth Fleet in the city’s harbour, one would have expected this would guarantee Bahraini citizens the right to safe public protest.
But the Americans are far more concerned with maintaining their naval base and cosy arrangement with the Khalifa monarchy, so a blind eye was turned to the safety of the demonstrators. In fact, nary a U.S. protest was uttered when Bahrain enlisted the aid of Saudi Arabian troops to assist it in brutally crushing the uprising.
Unlike Moammar Gadhafi in Libya or Bashar al-Assad in Syria, King Khalifa was not demonized by the western press for firing on his own people.
Freedom and democracy movements would seem to be worth supporting only if they undermine hostile regimes and rogue states — not if they are active among compliant allies.
Scott Taylor is editor of Esprit de Corps magazine.

About the Author