Десило се чудо! Немачки фотограф,(Henning Hensch) сниматељ наводног масакра срба над албанцима у Рugovu изнео је данас на ТВ северне немачке истину – POGLEDAJTE VIDEOFILM!

VIDEOFILM SA SRPSKIM PREVODOM : http://www.youtube.com/watch?v=D2qB6P0_ryA&feature=player_embedded

Немачки фотограф који је на лицу места фотографисао погинуле УЧК војнике изјавио је данас Севернонемачкој ТВ да је истина о „масакру“ у Рugova, који је послужио за бомбардовњје Србије односно тада још Југославије, била манипулисана! Као посматрач УН-а је снимао погинуле албанце у Рugova који су проглашени немачкој јавности као масакриране жртве цивила од стране срба. Данас је тај директни сведок дао немачкој телевизији интервју у којем су показане и оне фотографије које до tада нису показиване наиме погинулих са ознакама УЧК, муницијом и личним оружјем. Из његове фотодокументације проистиче јасно, што је он и потврдио, да се није радило о цивилним жртвама, како су то тада објавиле све Немачке а и велики број светских телевизија. Уз показани материјал је јасно изјавио да се радило о погинулим у борбама а никако у масакру погинулих жртава!Доказао је манипулацију његових слика која се радила од званичника Немачке владе а понајвише од министра шарпинга да би се придобило расположење народа за пристајање на рат и бомбардовање  односно одобравање НАТО учешће у бомбардовањуЈугославије. Јавно је оптужио Шарпинга да је манипулисано истином како би се окривили срби. Дали је то прорадила савест фотографа или је то нека врста заокрета политике северноатлантске алијансе показаће се следећих дана и недеља!

Izvor informacije: (NDR3-Schleswig-Holstein Magacin, 15.01.2012-19.30h)

Душан Нонковић-оsнивач и уредник Гласа Дијаспоре, https://dijaspora.wordpress.com

PS: Evo i kompletnog prevoda:http://bktvnews.com/ekskluzivno-nemacki-policajac-posle-13-godina-objasnio-kako-su-njegove-fotografije-zloupotrebljene-protiv-srbije/

ЕВО И ОРГИНАЛНОГ ЧЛАНКА НА НЕМАЧКОМ ЈЕЗИКУ: 15.01.2012 19:30 Uhr

I VIDEOFILMA SA SRPSKOM PREVODOM:http://www.youtube.com/watch?v=D2qB6P0_ryA&feature=player_embedded

Zeitreise: Als Beobachter im Kosovo

Henning Hensch aus Lütjenburg. Detailansicht des Bildes Henning Hensch hat im Kosovo als Beobachter der OSZE gearbeitet. Henning Hensch aus Lütjenburg hat viel nachgedacht in den letzten zwölf Jahren. Er ist im Kosovo Teil einer Geschichte geworden, die ganz Deutschland bewegt hat. Eine Geschichte, mit der ganz Deutschland belogen worden ist – sagt er. Henning Hensch war Polizist. Er hatte schon viel gesehen vor diesem 29. Januar 1999 in der kosovarischen Ortschaft Rugovo, doch so etwas noch nicht. Vor allem hätte Henning Hensch es nicht für möglich gehalten, wie dieses Ereignis Monate später gedeutet wird. Rudolf Scharping, der damalige Verteidigungsminister, hat die Bilder aus Rugovo benutzt. Als Beweise für ein Massaker von Serben an unschuldigen Kosovo-Albanern. Doch für Henning Hensch beweisen die Bilder nicht ein Massaker, sondern sie sind Aufnahmen bei einem Gefecht. Nur habe das damals der Bundesregierung nicht gepasst.

Einige Bilder wurden nicht gezeigt

Miltärpolizisten der UCK patroullieren am Grenzübergang Morina. © dpa picture alliance Fotograf: Peter Kneffel Detailansicht des Bildes Ein Militärpolizist der UCK kontolliert im Kosovo eine Straße. Am 29. Januar 1999 wurde Hensch auf einen Hof in Rugovo gerufen. Er war als Beobachter der OSZE (Organisation für Sicherheit und Zusammenarbeit in Europa) im Kosovo. Dort gab es Positionskämpfe zwischen den Rebellen der UCK und serbischen Einheiten. Rudolf Scharping allerdings führte die Bilder aus Rugovo drei Monate nach dem Ereignis vor, und zwar vor allem als Beweis für ein Massaker an der Zivilbevölkerung. Die Bilder aus Rugovo schienen zu zeigen, was die deutsche Öffentlichkeit dringend brauchte: Sie erbrachten den Beweis dafür, dass die Nato-Luftschläge gegen die Serben unbedingt sein müssten. Es soll auch Bilder gegeben haben, die Rudolf Scharping nicht zeigte – zum Beispiel Fotos, auf denen die Waffen der Albaner zu erkennen waren. Ebenfalls nicht zu sehen: die Abzeichen der UCK, die Mitgliedsausweise dieser Organisation, die Munition. Der Verteidigungsminister machte mit den Bildern nicht deutlich, dass es hier offenbar ein Gefecht gegeben hatte.

Missbrauchte Scharping die Aufnahmen?

Die Bilder, die Rudolf Scharping zeigte, waren entstanden, nachdem die Ermittlungen auf dem Hof abgeschlossen waren und serbische Polizisten die Leichen zusammengetragen hatten. Obwohl ein Kamerateam und auch Pressefotografen auf dem Hof waren, sagte Rudolf Scharping drei Monate später, ein deutscher Oberleutnant habe diese Fotos heimlich gemacht und nach Deutschland gebracht. Doch für die Anwesenheit eines deutschen Soldaten in Rugovo gibt es bislang keine Bestätigung. Beobachtern drängte sich der Eindruck auf, dass die Bundesregierung Material brauchte, um die deutsche Bevölkerung von dem Kosovo-Krieg zu überzeugen. Das Manöver gelang: Die deutsche Presse glaubte Scharping die Geschichte vom Massaker in Rugovo. Deshalb führen wir Krieg, das war die Botschaft. Doch der Lütjenburger Henning Hensch meint, dass diese schrecklichen Bilder missbraucht worden sind – missbraucht, um einen Krieg zu begründen. Davon ist er bis heute überzeugt. Das macht ihn misstrauisch – und bitter.

Werbeanzeigen

Odlomak iz emisije, Ko su Dveri, Bosko Obradovic

http://www.youtube.com/watch?v=RGJZ7BqDqAE

„DUGI BRODOVI“ ILI (POD)SJEĆANJA NA D(R)UGU (P)LOVIDBU!

                   „DUGI BRODOVI“ ILI (POD)SJEĆANJA NA D(R)UGU (P)LOVIDBU!

 

      Može li biti spasa brodu bez kompasa? Vraćajući se avionom iz Kine svečano „privezasmo“ prvi trgovački brod „KOTOR“!

Čekajući da crnogorski mediji objave nešto više „istorijskih“ detalja sa svečanosti u „dalekom“ Šangaju i tog „velikog dana“ za istoriju crnogorskog pomorstva, a povodom kumstva i preuzimanja broda „KOTOR“ okasnih sa već pripremljenim tekstom. Ono malo detalja i fotografija na kojima smo mogli, jednim dijelom, vidjeti našu „političku elitu“ kako se raduje „obnavljanju“ crnogorske pomorske flote sa prvim i ne tako skupim, a dugo očekivanim, brodom nosivosti 35 hiljada BRT za rasute terete, skrenulo je pažnju crnogorskoj javnosti na svu „ozbiljnost“ koju je ta ista elita u prethodne dvije decenije u potpunosti se oslobodila velikog broja brodova, koji su bili u sastavu nadaleko poznatih i priznatih pomorskih preduzeća „Jugooceanije“ i „Barske plovidbe“.

Kao da je danas nekoga baš neka velika i posebna briga što su se ratosiljali pomorske trgovačke flote od nekih 1,2 miliona BRT, jer danas ta ista „politička elita“ kupuje svoj prvi brod kojim kani nadomjestiti sve ono što joj je tada predstavljalo balast, a danas se diči nabavkom jednog i uskoro, dogodine, drugog broda! Zar ih treba podsjećati na ono što su (u)činili i sa vazdušnom flotom, ratnom mornaricom, kopnenom vojskom i svim vojnim potencijalima bez kojih je (p)ostala „gola ledina“ naša današnja ekološka i nezavisna država Crna Gora, a sada čekaju(ći) da je prime u NATO i svoju odbranu „svojevoljno“ predaje u ruke toj silnoj vojno-političkoj alijansi, koja će (je) vječno čuvati kako granice na moru, tako na kopnu i u vazduhu.

A, zar danas postoje „neprijateljski“ nastrojene – raspoložene države i da li ih se treba čuvati, kada je naša Crna Gora (u)zor svim državama u susjedstvu i regionu i „nema“ otvorenih pitanja, graničnih problema ili velikonacionalističkih zahtjeva upravo iz samoga susjedstva i regiona,  iako oni mogu biti „usamljeni“ i „politički neozbiljni“, jer dolaze od „pojedinaca“ i ekstremnih nacionalističkih grupa!? Ko se danas sjeća tihe predaje „kao u naručje“ ili „ostavljene“ Prevlake da drugi o njoj brinu? „Nama“ ili Crnoj Gori ulaz – vrata Bokokotorskoga zaliva (ni)jesu li potrebna, jer će sve rješavati NATO, besplatno i sve u korist našu!?

Šta se moglo bolje očekivati od crnogorskoga ministra saobraćaja i pomorstva, koji je u svom (prvom) resornom mandatu imao i(li) „doživio“ tešku željezničku tragediju izazvanu raznoraznim (ne)dokazanim propustima pa je zbog toga „odmah“ podnio ostavku čime je pokazao „visok moralni čin“, da bi se u drugome mandatu, ne mnogo vremena potom, opet prihvatio istoga resora i time (o)stavio jači utisak na sve prethodno što (ni)je učinjeno? Opravdano se nameće, iako ne mnogo poželjno, bitno pitanje: „Da li je prihvatanjem novoga mandata donekle relitivizovana ostavka kao „lični i moralni čin“ ili se samo radi o revidiranom stavu zbog ranije prethodno „iznuđene“ ostavke?

(Na)dolazeća generacija komunističkih „stratega“ iz „elitne“ partijske škole kumrovačke, poznati Titovi kursisti, koji su se zadajali ideologijom besklasnoga društva, uspjeli su da se u plišanoj, balvan ili jogurt revoluciji dohvate fotelja i smijene partijske očeve šaljući ih u duboku političku penziju, naravno „podgrijavajući“ ih kada su im (za)trebali za glasačku mašinu, sravnjivanje računa, za pozivanje i lamentiranje nad značajem tekovina rata i revolucije iz 1941-1945. godine.

Dolazeća generacija „mladih, (s)lijepih i (još) pametnih“ bila se razletjela jedno vrijeme na sve strane širom „JUGE“ da bi postepeno odbacivala parče po parče nekadašnje monolitne državne i bratske zajednice SFRJ i ostavili sebi, kao feud, maleni posjed zvani ekološka, nezavisna država održive „divlje ljepote“ i zelene jabuke, zvane Crna Gora (u)zor državama u susjedstvu i regionu! To im je „priznato“ od Evrope, barem tako kažu i time se ponose!

„Novom razvojnom filozofijom“ sa početka posljednje decenije XX vijeka počeli su da izgrađuju „novo kapitalističko društvo“ sa privatnom svojinom kao njihovim izumom, odbacujući istovremeno „komunističku“ ideologiju i društvenu svojinu, a koja je njima bila „balast“ ka izgradnji i daljem razvoju drugog i „novog“ bezklasnoga društva, kojemu nikada nijesu istinski težili sem čekali trenutak da sa ulice uskoče u fotelje.

Tako i bi, dohvatiše se privatnoga vlasništva i brojnih posjeda kao nekretnina, banaka i turističkih objekata, a za svaki slučaj obezbijediše se i diplomama fakultetskim, naravno napredujući u hijerarhiji univerzitetskih titula i naučnih zvanja. U sljedećoj kratkoročnoj političkoj i „naučnoj“ fazi oni će jurišati na dobijanje titule „profesor emeritus“ i svakako aplicirati za ulazak u jednu od postojećih akademija, ako se u međuvremenu uz veliku naklonost državnu one ne „objedine“ ili DANU (p)otopi CANU, a možda CANU prihvati DANU, samo zarad obostranog očuvanja dobre mjesečne apanaže i dodatnih finansija za internacionalne „naučne“ projekte!?

Znajući da se neće dugo održati na vlasti ako ne raskinu sa komunizmom i bezklasnim društvom-učenjem, oni su se potrudili i mnogo brzo uspjeli u svojoj namjeri i realizaciji programa – agendi za ukidanje socijalističkog samoupravnog sistema i na mala vrata uveli „novo“ kapitalističko društvo takozvano „TRANZICIJA“, kao moderniji izraz, lakše svarljiv i varljiv za sve one koji su sa njima uništavali društvenu svojinu.

Prigrabili su za sebe mala i velika preduzeća i većinom na tuđa imena počeli osnivati firme, koje su nicale kao pečurke poslije kiše, a kao „politička elita“ novoga ekonomskoga poretka „siromašno“ živjeli sa poslaničkom ili ministarskom platom i pametno ulagali svoje „teško“ zarađene milione kao akcije u novostvorene njihove fondove i tržišne berze.

Ko bi danas rekao da se ratovalo i da je bilo mrtvih i ranjenih, zapaljenih i porušenih domova, raseljenih lica i svega ostalog što rat donosi sa sobom? Da nema svjedoka, očevidaca, učesnika „rata za mir“ oni bi odavno ubijedili mlade generacije da od svega toga što se priča i što je zapisano, a što im se stavlja na teret, nije ama baš ništa bilo već se samo zlurado izmišlja i krivica  stavlja na njihova nevina kameleonska politička lica. Nova „politička elita“ misli ili se nada da će nestati njena krivica, zato se iz petnih žila na sve načine trudi da zaboravom i protokom vremena prekrije svoju političku prošlost i lično učešće u „ratu za mir“ i sve ono što su činili tokom pune dvije decenije njihove vladavine.

Naravno, opet su uspjeli i sve što su porušili oni su „obnovili“ i prihvatili evropske standarde, demokratiju, reforme i pravila, samo što su sve to sprovodili lagano onako kako su znali i umjeli sve dok su rasprodali i razgrabili, odnijeli, podijelili među sobom a narodu dali ono što mu je preostalo, a to je jedno veliko NIŠTA. Danas su ostavili brojne penzionere i prazne penzione fondove, nezaposlenu omladinu i radnike da žive sa „evropskim“ prosijekom od 150-250 eura. Otvorili su privatne fakultete sa dobrim ličnim udjelom kapitala u njima i stvaraju stručne kadrove koje će (is)koristiti za dane namijenjene „trećem dobu“. Nikome nijesu odgovorni, pa i ne polažu račune ili ne haju za zakone koje su upodobili sopstvenim interesima, a sve nadajući se da tako uđu u Evropsku Uniju i konačno legalizuju nezakonito stečeni kapital.

Mora se priznati da se „politička elita“ generacije „mladih, (s)lijepih i (još) pametnih“ nastala u „ratu za mir“ za sada dobro drži i sve poluge vlasti su u njenim rukama svih dvadeset i nekolika januara. Dakle, jedinstveni su, monolitni i nesmjenjivi i tu je kraj svemu! Takav je jedan kroki crtež bolje reći gruba skica dvodecenijske njihove prošlosti i rada, odgovornosti i znanja, podjela i pranja političkih biografija. Šta je tu je, bilo pa prošlo! Tako većina iz „političke elite“ nastale u „ratu za mir“ zagovara nove evropske integracije i gleda na (ost)varenu „TRANZICIJU“ u njihovoj Crnoj Gori. Dokle, vidjećemo da li će ostati to njihovo „carstvo“ i dokle će ono (po)trajati?

Dakle, „ljut“ sam na vas ne zato što nijeste prihvatili moju „ponudu“ kao kritiku da budem od kakve „koristi“, već zato što na nju nijeste odgovorili!? Davno smo rasprodali trgovačku i pomorsku flotu. Sada u crnogorskim lukama i marinama našega plavetnoga mora ukotvljeni su ribarski brodići, barke, brodice i čunovi ili strane jahte koje „ne“ zagađuju floru i faunu našega „prečistoga“ mora. Ratosiljali su se pomorske flote, pa sada samo kupuju staro gvožđe koje je još u „dobrom“ voznom stanju starom od 15-20 godina, a ponegdje naručujemo manje brodove, za (ne)velike pare – eure! Ne tako davno naručivasmo par brodova, a oni nam još ne stižu iako već odavno „plove“ po svjetskim morima! Možda smo mi izvan registrovanih putnih pravaca ili nam je brodovlje na remontu u Bijeloj!

Poznata je svima naša trgovačka računica ovjerena u prethodnih dvadeset godina, da sve što je valjalo i bilo u „voznom“ stanju „politička elita“ je rasprodala za male pare a pokupovala sve staro gvožđe koje jedva da se kreće i kojemu je potreban veliki remont, naravno za pranje „teško zarađenih“ para i nečijih privatnih troškova, a dijelom je bilo dobro došlo za „našu“ topionicu u Nikšiću!

Danas naši brojni pomorci lutaju svijetom tražeći posao, jer ga ne mogu naći na crnogorskim brodovima, i za male pare izlažu se velikim i raznoraznim opasnostima. To je posao sa devet kora, i o tome mogu da pričaju samo oni koji su pekli dugo taj zanat ili koji su još u tom poslu. Valjda naš ministar saobraćaja i pomorstva, a sa njim i visoki politički i državni zvaničnici, ne misli da će, na jednom brodu koji upravo stiže i još jednim koji se gradi i očekuje iduće godine, zaposliti i konačno zbrinuti brojne nezaposlene crnogorske pomorce!?

Naravno da nijesmo samo trgovačko brodovlje rasprodali nego još i više i pomorsku ratnu flotu već odavno nemamo sem par školski brodova ili onih koji nam služe da „osmatramo“ šta nam se to dešava u našem zalivu. I vojni potencijal je već odavno rasprodat i vojsku smo drastično reformisali, smanjili broj vojnika, ostali bez pomorske flote i avijacije (PVO), tako da je sve redukovano u značajnoj mjeri, jer je po „standardima“ visokih stranih vojnih stručnjaka!

Za dvadeset godina vladavine „političke elite“ na vlasti sve je radikalno smanjeno i ukalupljeno shodno zahtjevima onih kod kojih čekamo za ulazak u evropske dvori – Evropsku Uniju. Mi njima nudimo ruke potpuno ispružene, a oni nama za uzvrat planove regionalne, evropske, transatlantske i sve „standarde“ po kojima imamo ili moramo igrati.

Cijelu proteklu godinu naš ministar saobraćaja i pomorstva nas je „blagovremeno“ informisao i ohrabrivao o formiranju naše pomorske flote, nabavci jednog ili dva trgovačka broda, otvaranju manjih i većih saobraćajnica, rekonstrukciji željezničkih stanica, otvaranju i počecima gradnje autoputeva vijeka životno važnih za Crnu Goru i njeno stanovništvo, a ne manje i za one u  susjedstvu i regionu! Moramo priznati da su to bile mile i drage vijesti, velika obećanja i puste nade i snovi za sve žitelje ove male, ekološke i nezavisne „proevropske“ Crne Gore, koja je dobila „uslovne pregovore“ za konačan „ulazak“ u Evropsku Uniju.

Evo prije neki dan opet nas obradovaše visoki zvaničnici državni i partijski i rekoše idemo u Kinu da preuzmemo BROD kojim ćemo obnoviti (o)davno uništenu trgovačku pomorsku flotu i obavezno naglasiše da se očekuje još jedan veliki, opet trgovački, brod, koji će se iduće 2013. godine porinuti u more i time će se Crnogorska trgovačka flota „značajno“ povećati, unaprijediti, obnoviti, ojačati, uzdignuti i zaprijetiti da će postati velika kao nekada crnogorska pomorska flota! A, eto sada i prilike, među nekim od indirektnih obećanja našega Premijera, da već od iduće godine brojni nezaposleni sa fakultetom imaju velike mogućnosti da odrađuju pripravnički staž i na nekom od dolazećih brodova?! Ko kaže da to nije silna prilika i jedno realno (ne)očekivano iako podrazumijevano obećanje crnogorskoga Premijera?

Zašto da im ne (po)vjerujemo kad oni tako pričaju i obećavaju dvadeset i više januara i evo sada se to „ostvaruje“ opet u godini koja počinje JANUAROM, a možete zamisliti da je već sjutra DECEMBAR, ili da je više DECEMBARA, od kada bismo već bili u sred Evropske Unije?! Ah, prisjetite se vremena kad su nam godine počinjale JANUAROM! Zar nije tako? Znam da nije, ali mi živimo od njihovih obećanja, strepnji i nadanja, jer oni su nam ulili nadu za život, očuvali životnu supstancu, samo da bi njima bolje bilo. Narod se odrekao „boljega života“, jer je našoj „političkoj eliti“ mnogo potrebitiji!? Nije tako ili mislite da je drugačije? Ah, žali nas Bože, što godine nemaju samo JANUAR i DECEMBAR mjesec! Bili bismo odavno prvi u Evropskoj Uniji, Evropi i na cijeloj zemaljskoj kugli (naj)prvi u svemu i najdalji u godinama, pa nas niko ne bi mogao stići i kada bi htio!

Evo našeg ministra saobraćaja i pomorstva ponovo u Kini sa delegacijom da prisustvuju svečanom otvaranju, CEREMONIJI PRIMOPREDAJE „crnogorskoga“ broda „KOTOR“.  Pođoše avionom u daleku Kinu i nadam se da će se vratiti našim silnim ne mnogo skupim brodom „KOTOR“ ili će ga u povratku zakačiti za avion da se što prije ukotvi u crnogorsku luku!? Da se zdravo delegacija vrati, a brod će sigurno stići i sve nas (ob)radovati svojim fizičkim izgledom i dizajnom, bruto registarskim tonama, a samo za nešto malo miliona eura kupljenim, pa kao nov novcijat da nam (po)služi mnogo duže od nedaj bože neke nove „rasprodaje“!

Ministar za saobraćaj i pomorstvo svih ovih godina mnogo nas ohrabruje do kraja ove i sredinom naredne godine kupićemo, grade se, u završnoj su fazi gradnje, još dva broda i tako ćemo našu pomorsku i trgovačku flotu kompletirati sa ukupno stotinu hiljada tona za prenos rasutih tereta, jer je to najprofitabilnije! Vama koji (ne)strpljivo čekate da vam ministar obećano ispuni preporučujem još godinu dvije strpljenja pa će početi pregovori, jer on na još jedan mandat računa ili na njega ima „prirodno“ i političko „pravo“!

Takav je naš ministar saobraćaja i pomorstva koji mnogo ne obećava, ali ispunjava više nego može obećati ili barem svako peto obećanje. Tako se „i ove godine može očekivati“ i gradnja puta BAR – BOLJARE, ako ne sada a ono nešto poslije ulaska u Evropsku Uniju!? Nikad nije kasno, jer naši političari i naravno ministri sa njima (na)učili su nas da su potrebne godine i godine priče, nacrta i planova, pregovora, dogovora i ugovora, zajmova i još zajmova da se što više zadužimo kako bismo imali što vraćati, ne za 100 godina nego barem za pet puta po sto godina, jer ionako će recesija ili „inflacija“ pa će to sve nestati, kao ona iz posljednje decenije XX vijeka!? Nekome je sve propalo, ali se zato nekome sve uhiljadustručilo ili u milioneske vrijednosti pretvorilo. Ko se snašao, on se baš dobro snašao! A, što je bilo bilo je, pa su to uveliko prave i plodonosne devize crnogorskih političara i „političke elite“ nastale u „ratu za mir“.

A što nam drugo preostaje nego da idemo ili skoknemo do „našega“ plavog mora da čekamo dolazak „KOTORA“ ili će nam delegacija odrediti datum svečanoga dočeka! MIRNO VAM MORE POMORCI MA GDJE PLOVILI. Nadati se da će vam ministar saobraćaja i pomorstva mnogo više pomoći, makar u dijelu ostvarenja vaših zakonskih prava, mnogo brže nego što je to do sada (u)činio i obećavao.

Ti brodovi, budući nosioci našega trgovačkoga saobraćaja morskim putem, ne koštaju mnogo, već sam nekoliko desetina miliona eura, koje će nas kreditno zadužiti. To je najjeftinije za našu malu Crnu Goru, kojoj ne trebaju brodovi da plove pod tuđom zastavom kao evo skoro će dvadeset i tri januara!? A kada bi bilo više DECEMBARA u godini onda bi brodove brže dobijali, a naši političari češće im kumovali?

Podgorica, nedelja, 15. januar 2012. godine                    dr Momčilo Dušanov Pejović,