Радован Тврдишић – Време је! (Двери у Крагујевцу)

http://www.youtube.com/watch?v=PST50rp_Eno&feature=player_embedded#!

NIJE NA ODMET DA SMO UPOZNATI KAD JE U PITANJU HRANA KOJU SVAKIDNEVNO KONZUMIRAMO

U_tube je na siptarskom, ali tekst dole iz ministarsva Srbije


NIJE NA ODMET DA SMO UPOZNATI
OVE INFORMACIJE SU SLUZILE ZA OBAVESTAVANJE STRANACA KOJI SE
PRIVREMENO NALAZE U NERAZVIJENIM ZEMLJAMA DA NE KUPUJU I NE KORISTE
PROIZVODE O KOJIMA JE REC U OVOJ PORUCI.“KUPUJTE DOMACE“ IPAK IMA SMISLAProizvodi za genocid

Poznato je da jedna kompanija moze da proizvodi tri kategorije jednog istog proizvoda. Prvu za domace trziste, drugu za izvoz u druge razvijene zemlje i trece za izvoz u zemlje u razvoju. Ovoj trecoj kategoriji pripada oko 80% proizvoda za ishranu, cigareta, napitaka i oko 70% robe siroke potrosnje tekstilne industrije i industrije koze i obuce.

Kada su u pitanju medikamenti (lekovi) koje izvoze Severna Amerika i zemlje zapadne Evrope u zemlje istocne Evrope, Azije, Afrike i Latinske Amerike, taj procenat je 90%. Nedavno je u casopisu Vils-Nuvel iz Francuske i nekim engleskim listovima uz saglasnost komisije OUN za hranu
i kontrolu zivotnih namirnica obelodanjeno da neke zapadne firme prosiruju proizvodnju i  izvoz kancerogenih proizvoda u „neelitne“ zemlje.
Proizvodnja takvih proizvoda se ubrzanim tempom razvija u preduzecima tih firmi na Bahamima, Kipru, Filipinima, Malti, Portoriku, Senegalu, Maroku, Australiji, ali i u Holandiji, Nemackoj, Svajcarskoj, Turskoj i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Tako su, na primer, Coca Cola i margarini proizvedeni u Holandiji i Nemackoj, a distribuirani u zemljama u razvoju konzervirani emulgatorom koji izaziva rak, a oznaceni su na pakovanju simbolom E330. Ti proizvodi su inace zabranjeni za distribuciju i prodaju u zemljama clanicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj.

Obzirom na vaznost poruke ponavljam ceo spisak oznaka opasnih materija koje se koriste za konzervaciju, ulepsavanje izgleda i korekciju ukusa prehrambenih proizvoda.

Najbitnije je to da  treba izbegavati strane proizvode na
kojima je utisnuto slovo E iza koga slede neke od navedenih cifara.

SPISAK OZNAKA MATERIJA (EMULGATORA) OPASNIH PO ZDRAVLJE:

E102 – opasan
E103 – zabranjen
E104 – sumnjiv
E105 – zabranjen
E110 – opasan
E111 – zabranjen
E120 – opasan
E121 – zabranjen
E122 – sumnjiv
E123 – veoma opasan
E124 – opasan
E125 – zabranjen
E126 – zabranjen
E127 – opasan
E130 – zabranjen
E131 – izazivac raka
E141 – sumnjiv
E142 – izazivac raka
E171 – sumnjiv
E173 – sumnjiv
E180 – sumnjiv
E210 – izazivac raka
E211 – izazivac raka
E212 – izazivac raka
E213 – izazivac raka
E215 – izazivac raka
E216 – izazivac raka
E217 – izazivac raka
E221 – poremecaj creva
E222 – poremecaj creva
E223 – poremecaj creva
E224 – poremecaj creva
E226 – poremecaj creva
E230 – stetan za kozu
E231 – stetan za kozu
E232 – stetan za kozu
E241 – sumnjiv
E250 – poremecaj pritiska
E251 – poremecaj pritiska
E311 – izaziva osip
E312 – izaziva osip
E320 – holesterol
E321 – holesterol
E322 – poremecaj zeluca
E330 – izazivac raka
E338 – poremecaj zeluca
E339 – poremecaj zeluca
E340 – poremecaj zeluca
E341 – poremecaj zeluca
E407 – poremecaj creva
E450 – poremecaj zeluca
E461 – poremecaj zeluca
E462 – poremecaj zeluca
E463 – poremecaj zeluca
E465 – poremecaj zeluca
E466 – poremecaj zeluca

Ovu poruku prosledite svojim poznanicima kako bi sto vise ljudi bilo obavesteno.

Jelena Scepanovic, DVM
savetnik u Odeljenju za medjunarodnu saradnju i promet,
Uprava za veterinu,
Ministarstvo poljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede Republike Srbije,
Omladinskih brigada 1,
11000 Beograd
tel/faks 011 2602634
mobilni 064 8680089
www.minpolj.sr.gov.yu
e mail: scjelena@minpolj.sr.gov.yu
Jelena Scepanovic, DVM
adviser in Department for international cooperation and trade,
Veterinary Directorate,
Ministry of Agriculture, Forestry and Water Management Republic of Serbia,
1 Omladinskih brigada St,
11000 Belgrade
phone/fax +381 11 2602 634
mobile + 381 64 8680089
www.minpolj.sr.gov.sr
e mail: scjelena@minpolj.sr.gov.s

UPOZORENJE!!! Virus se širi

Ruzica Vuletic
UPOZORENJE!!! Virus se širi na Fb ! Radi se o Trojanu pod imenom Crv Koobface. Krade vaše informacije, ulazi u sistem i ruši ga. Ne otvarajte link Barak Obama Clinton Skandal! Ukoliko dobijete poziv da Vas Smart Girl 15 želi uvrstiti na listu prijatelja, ne prihvatajte. Radi se o virusu. Ukoliko neko drugi iz vaše LISTE PRIJATELJA PRIHVATI POZIV, automatski i Vi DOBIJATE virus…. Kopirajte i zalijepite na Vaš zid ! Moramo biti JEDINSTVENI ..jer samo tako ćemo se moći zaštiti. Čuvajući sebe…čuvamo i svoje drage prijatelje. Baš se svojski trude da eliminišu Fb ???

Манастир Mar Sabba (Св. Сава) у Јудејској пустињи

Манастир Mar Sabba (Св. Сава) у Јудејској пустињи
/ Свети Сава српски, Срби у м…анастиру
манастир Светог Саве Освећеног(Мар Саба)-Кедронска долинаМноги српски владари, црквени великодостојници, монаси, побожни грађани су походили овај манастир и даривали га. Од свог првог боравка у Светој земљи, 1229. године, Свети Сава српски је прилагао многе драгоцености православним манастирима а, у жељи да обезбеди сигуран боравак српским монасима и поклоницима, подигао је конаке у ђурђијанском манастиру Светог Крста недалеко од Јерусалима. Потом је откупио земљиште на брду Сион и ту сазидао манастир за српске монахе, док је у Акри, тадашњем главном пристаништу палестинском, од Латина откупио цркву Св. Ђорђа, да послужи као безбедно прихватилиште монасима. Св. Сава је том приликом купио и кућу Јована Богослова позната као Сионска Горница где се одржала Тајна вечера.

Приликом другог боравка у Светој земљи, 1235. године, све своје задужбине, манастире и метохе, поклонио је великој манастирској Лаври Светог Саве Освећеног, чији је био сабрат. Нажалост многе светиње, укључујући и даривани манастир, црква и кућа су у каснијим крсташким походима уништени.

Према живом предању, свети Сава Освећени оставио је завештање да се после његове смрти његов жезал – патерица преда архијереју царског рода и истог имена кад буде дошао у манастир. Када је свети Сава (српски) први пут посетио овај манастир, 1229. године, ово завештање је испуњено. Жезал светог Саве Освећеног, који се налазио на зиду цркве, припао је светом Сави (српском). Овај жезал се и данас чува у светогорској ћелији која се зове Патерица. Тад је свети Сава Српски добио и чудотворну икону пресвете Богородице тројеручице, која се и данас чува у манастиру Хиландару. И добио је чудотворну икону Богородице Млекопитатељнице, која се чува у испосници Св. Саве у Кареји, на Светој гори.

Из хрисовуље царице Маре, супруге турског цара Мурата другог, кћерке Ђурђа Бранковића, види се да је постојао уговор између Јерусалимске патријаршије и Србске цркве. Србски монаси су дошли у лавру светог Саве Освећеног и ослободили овај манастир од разбојника и пљачкаша. Они су тада сазидали велику кулу и у њој параклис, посвећен светом Симеуну. Када су на патријарсијски престо дошли Грци, односно патријарх Теофил, исплатили су дуг Србима за градњу куле и поставили за игумана Грка.

Српски монаси су управљали лавром 130 година.

И данас се могу наћи трагови бивствовања Срба у овом светом православном манастиру.Mehr anzeigen

Коста Чавошки и Душан Новковић

http://www.youtube.com/watch?v=fd1G7zI5Ma8

Peticija protiv Anđeline

Facebook Like

Usled velikog nezadovoljstva Srpske zajednice na temu scena iz filma ‘’U zemlji krvi i meda’’, čiji je režiser poznata holivudska glumica Anđelina Džoli, potpisana je peticija srpskog naroda koju je započela organizacija 28. Jun. U cilju zastupanja srpskih interesa pokrenuta je ova peticija kako bi se skrenula pažnja na pogrešno tumačenu srpsku istoriju i demonizaciju Srba.

Nezadovoljstvo srpskih građana je veliko i sam pokazatelj je taj da je za samo jedan dan peticiju potpisalo više od 1000 ljudi. Neverodostojna reprezentacija pravih istorijskih događaja u ovom filmu je sveprisutna. Predstavlja Srbe kao jedine agresore i šalje poruku koja nije u skladu sa našom istorijom i istinom kroz koju je naš narod prošao. Organizacija 28. Jun se bavi i humanitarnim radom za Kosovo prikupljajući medicinska sredstva i opremu za Srbe na Kosovu. Prošlog leta, 28. Jun je organizovao medijsku kampanju koja je izazvala veliku pažnju u Srbiji i Americi. Tada je američka voditeljka Chelsea Handler izrazila komentare mržnje upućene Srbima.

Više o ovoj peticiji možete saznati posetom na link:

http://www.ipetitions.com/petition/stop-anti-serb-bias-in-american-media/

facebook.com/28jun

@28JunOrg

Berliner Regierungsberater warnen vor der Fortführung der deutschen Komplizenschaft mit den zunehmenden „gezielten Tötungen“ durch US-Streitkräfte sowie die CIA

Newsletter vom 27.01.2012 – Stiller Komplize

BERLIN (Eigener Bericht) – Berliner Regierungsberater warnen vor der
Fortführung der deutschen Komplizenschaft mit den zunehmenden
„gezielten Tötungen“ durch US-Streitkräfte sowie die CIA. Wie eine
neue Studie der Stiftung Wissenschaft und Politik (SWP) bestätigt,
weiten die Vereinigten Staaten ihre Praxis des „Targeted Killing“
nicht nur in Pakistan dramatisch aus. Diskutiert wird laut SWP auch,
Angehörige mexikanischer Drogen- und Waffenkartelle mit
Drohnenangriffen oder mit gezielten Kommandoaktionen „auszuschalten“,
sofern sie US-Interessen bedrohen. In die „gezielten Tötungen“ am
Hindukusch – bewaffnete Attacken auf mutmaßliche Aufständische mit dem
Ziel, sie ohne Gerichtsverfahren hinzurichten – sind nicht nur
Spezialkräfte der Bundeswehr involviert; auch Erkenntnisse deutscher
Geheimdienste und Polizeibehörden können zu ihnen beitragen, weil sie
im Rahmen der sogenannten Anti-Terror-Kooperation an US-Stellen
weitergeleitet werden. Die SWP rechnet damit, dass Washington in der
näheren Zukunft massiv um stärkere Unterstützung für die
Tötungsaktionen werben wird – auch in Berlin.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/58252

Слобу је Запад оптужио да је својим национализмом изазвао ратове и злочине у СФРЈ. Погледајмо, ипак,…

Српски културни Клуб 27. Januar 11:06
Aleksandar Dikić: ODGOVOR DIKIĆU ILI „GAZIMESTANSKI GOVORI“ SA SUPROTNE STRANE – Српски културни клу

www.srpskikulturniklub.com
Слобу је Запад оптужио да је својим национализмом изазвао ратове и злочине у СФРЈ. Погледајмо, ипак,…

SRBIJA BILA I OSTALA RASIPNIK

SRBIJA BILA I OSTALA RASIPNIK

Srbija bila i ostala rasipnik

Zvaničnici
Svetske banke rekli su našim privrednicima kako srpska ekonomija
izgleda iz njihove vizure, i da to nije nimalo lep prizor. Ukratko,
njihova studija je pokazala da je u Srbiji malo toga zdravog, što u
teškim vremenima koja su nas zadesila može da povuče napred. Štaviše,
izgleda da je u korenu sistema dosta trulež

Direktorka Svetske banke za Evropu i
Centralnu Aziju Džejn Armetidž, koja je prošle nedelje bila u Srbiji,
zabrinuta je za stanje srpske privrede. Studija, koju je za potrebe te
banke napravio Univerzitet Harvard, pokazuje sve same negativne trendove
i vi¹edecenijske probleme koje nema ko da re¹i, a direktno ili
indirektno se tièu rasipni¹tva na svim nivoima. Kada se sabere koliko
novca, energije i vremena decenijama bacamo u vodu, nameæe se pitanje
koje i dalje muèi èelnike Svetske banke – kako to da odavno nismo
propali kao dr¾ava?
„Ne oèekujem
ni¹ta dobro ove godine. Predviðamo nastavak opadanja svetske ekonomije,
poveæanje nezaposlenosti, a to sve preti i Srbiji. Taman kad je evrozona
poèela da se oporavlja usledio je drugi talas krize. Evropa je u¹la u
recesiju, i to predstavlja vrlo lo¹e okru¾enje za srpsku privredu.
Normalan ¾ivot vi¹e nije moguæ sa rastom od 3,5 odsto, a Srbija ne mo¾e
ove godine da oèekuje rast veæi od 1,5 odsto”
D¾ejn Armetid¾, Svetska banka

PROMENE IZ KORENA

D¾ejn Armetid¾, Svetska banka Zvaniènici
Svetske banke koji su posetili Privrednu komoru i sastali se sa
dr¾avnim vrhom, rekli su na¹im privrednicima i javnosti kako srpska
ekonomija izgleda iz njihove vizure, i da to nije nimalo lep prizor.
Ukratko, njihova studija je pokazala da je u Srbiji malo toga zdravog,
¹to u te¹kim vremenima koja su nas zadesila mo¾e da povuèe napred.
©tavi¹e, izgleda da je u korenu sistema dosta trule¾i. Preporuke
globalnih bankara jednostavno reèeno tièu se svega. Ono ¹to domaæa
struèna javnost i privreda godinama potenciraju i navode kao probleme,
sada su izrekli i ljudi u Svetskoj banci. Mali izvoz, lo¹a poslovna
klima, birokratija, velika javna potro¹nja, skupe procedure,
nepostojanje ikakvog plana… Sve to, prema reèima Armetid¾ove, vuèe
Srbiju u jo¹ dublju krizu od sada¹nje.
„Ne oèekujem ni¹ta dobro ove godine.
Predviðamo nastavak opadanja svetske ekonomije, poveæanje
nezaposlenosti, a to sve preti i Srbiji. Taman kad je evrozona poèela da
se oporavlja, usledio je drugi talas krize. Evropa je u¹la u recesiju, i
to predstavlja vrlo lo¹e okru¾enje za srpsku privredu. Normalan ¾ivot
vi¹e nije moguæ sa rastom od 3,5 odsto, a Srbija ne mo¾e ove godine da
oèekuje rast veæi od 1,5 odsto.
Preporuke Svetske banke u ovom trenutku
odnose se na pobolj¹anje fiskalnog menad¾menta, prvenstveno na smanjenje
deficita bud¾eta, i na efikasniju javnu potro¹nju. Takoðe treba
pobolj¹ati za¹titu najsiroma¹nijih i najranjivijih grupa u dru¹tvu“,
rekla je Armetid¾ gostujuæi u Privrednoj komori Srbije.
©ef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Lu Brefor govorio je o konkretnijim problemima i receptima za njihovo re¹avanje.
“U ne tako dalekoj pro¹losti Srbija je
bila veliki izvoznik poljoprivrednih proizvoda. U proteklih nekoliko
godina postala je ponovo izvoznik hrane, ali taj izvoz bi mogao biti
mnogo veæi. Poljoprivreda je jedna od grana u kojoj Srbija ima najvi¹e
potencijala za izvoz, posebno u domenu proizvodnje organske hrane i
plasiranju proizvoda sa vi¹im stepenom obrade. Na taj naèin veoma brzo
mo¾e da se poveæa BDP”, ka¾e Brefor.
Brefor ka¾e da savetodavne slu¾be mogu
da budu efikasnije u pronala¾enju naèina da se pomogne stotinama hiljada
seljaka kako bi se poveæali njihovi potencijali. Prema mi¹ljenju SB
dr¾ava treba da se ukljuèi i u ukrupnjavanje poseda, jer sada¹nja
usitnjenost onemoguæava ozbiljniju proizvodnju.
Kako se kotira Srbija   u Izve¹taju SB o poslovanjuSnabdevanje
trgovinskih lanaca, ka¾e Brefor, moglo bi biti pobolj¹ano kroz  Vladinu
pomoæ u uspostavljanju velikog tr¾i¹ta, u pokretanju pogona za
pakovanje, otvaranju laboratorija i slièno. Takoðe ima prostora i da
trgovine znatno smanje tro¹kove trgovine (carine, logistika i
transport).
“Srpska prehrambena industrija je
nerazvijena i nekonkurentna. To ozbiljno naru¹ava njenu sposobnost da
izvozi u EU. Ima veoma veliki broj primarnih proizvoðaèa i nerazvijen
prehrambeni sektor koji jo¹ nije u stanju da prodre u evropske
supermarkete. Ako ¾eli da poveæa vrednost svoje hrane i poveæa izvoz,
potrebni su bolje organizovani marketing i ulaganja u skladi¹tenje i
preradu hrane”, istièe Brefor.
S tim u vezi, dodaje Brefor, Srbija mora
da bude spremna da ispuni nova oèekivanja u smislu bezbednosti hrane,
kvaliteta i porekla. Evropski potro¹aèi su sve vi¹e zabrinuti za
bezbednost hrane, ekolo¹ki su svesni i orijentisani ka domaæim
proizvodima. Prema njegovim reèima, privatni sektor je kljuè oporavka i
napretka na¹e privrede. I to u svim segmentima, od poljoprivrede do
industrije, energetike i ostalih grana.
VEZATI SE ZA VELIKE 

Dve najva¾nije investicije u Srbiji su prema mi¹ljenju Svetske banke
“Ju es stil” i “Fijat”. Postojanje tih velikih sistema srpska privreda
treba da iskoristi kako bi se uposlilo ¹to vi¹e domaæih preduzeæa, koja
bi preko te dve firme mogla da izvoze. Kada bi se kojim èudom ostvario
najlep¹i scenario, a to je da rast izvoza bude 16 odsto godi¹nje, ka¾u u
SB, u Srbiji bi se svake godine otvaralo na stotine hiljada novih
radnih mesta.

RADIMO MALO, TRO©IMO MNOGO, NE PLAÆAMO DUGO

Produktivnost radne snage u okru¾enjuKada
je reè o radnoj snazi, prema reèima Brefora, zaista imamo veliki
problem. Naime, skoro polovina radno sposobnih nije na tr¾i¹tu rada niti
je zaposlena, i izuzetno je veliki broj onih koji rade posao za koji se
nisu ¹kolovali. Zabrinjavajuæi su i rezultati jednog od istra¾ivanja
Svetske banke koji pokazuju da su domaæi radnici najneproduktivniji.
Izostalo je obja¹njenje da li je to zbog nerada radnika, ili zbog
nesposobnosti poslodavaca da ih uposle. Brefor ka¾e da podaci
Univerziteta Harvard dokazuju da su srpske kompanije manje produktivne i
da su njihovi tro¹kovi rada veæi od onih u regionu.
“Radnici u Srbiji proizvode manje od
polovine onoga ¹to proizvedu radnici u Slovaèkoj, i ne¹to vi¹e od
polovine proizvodnje radnika u Èe¹koj i Maðarskoj”, ka¾e Brefor.
Posebno problematièna oblast koja
ote¾ava oporavak ekonomije je mukotrpan proces dobijanja graðevinskih
dozvola. Po tom kriterijumu Srbija je meðu 10 zemalja na dnu svetske
lestvice. Veliki problem je i na stotine hiljada nelegalnih objekata.
Logistika, infrastruktura, i manjak ve¹tina  takoðe pogor¹avaju
investicionu klimu.
“Srpska
prehrambena industrija je nerazvijena i nekonkurentna. To ozbiljno
naru¹ava njenu sposobnost da izvozi u EU. Ima veoma veliki broj
primarnih proizvoðaèa i nerazvijen prehrambeni sektor koji jo¹ nije u
stanju da prodre u evropske supermarkete. Ako ¾eli da poveæa vrednost
svoje hrane i poveæa izvoz, potrebni su bolje organizovani marketing i
ulaganja u skladi¹tenje i preradu hrane”
Lu Brefor, Svetska banka
Najveæa kritika odnosi se na to kako
Srbija neracionalno tro¹i energiju, prvenstveno struju. U poreðenju sa
SAD-om, Rusijom, Poljskom i zemljama okru¾enja, Srbija daleko vi¹e
energije tro¹i po jedinici gotovog proizvoda. To je, prema reèima
Brefora, mo¾da najveæe ogranièenje za oporavak privrede i rast izvoza. S
druge strane, negativni su efekti politike koja direktno i indirektno
promovi¹e potro¹nju energije kroz subvencionisane cene i toleri¹e
neplaæanje raèuna.
“Srbija se suoèava sa energetskom
krizom. Postojeæi kapaciteti veæ nisu dovoljni za zadovoljenje potreba, a
projekcije potro¹nje i novih kapaciteta pokazuju da se taj jaz poveæava
posle 2015. godine. To znaèi da æe posle tog roka Srbija postati veliki
potro¹aè energije koju æe morati da uvozi”, procenjuje Brefor, dodajuæi
da je preporuka SB da se podignu cene struje, smanje gubici, i da se
poveæa disciplina plaæanja.

Vladimir Umeljić – Šta je zapravo zaostavština i amanet humaniste i vizionara Arčibalda Rajsa Srbima, Evropi i svetu?

Vladimir Umeljić

 

Šta je zapravo zaostavština i amanet humaniste i vizionara Arčibalda Rajsa

 

Srbima, Evropi i svetu?

Arčibald Rajs je bio švajcarski kriminolog nemačkog porekla, koji se pored ostalog istakao i radom na istraživanju neprijateljskih zločina nad srpskim civilnim stanovništvom u vreme Prvog svetskog rata.

Rođen je 8. jula 1875. godine u južnonemačkoj pokrajini Baden. Posle završenog osnovnog i gimnazijskog školovanja u Nemačkoj, otišao je na studije u Švajcarsku, u romanski kanton Vu (francuski Vaud, nemački Waadt, retroromanski Vad).

Zvanje doktora prirodnih nauka (hemije) stekao je već u svojoj 22. godini, i postao prvo asistent za fotografiju a potom i docent za tu oblast, na univerzitetu u Lozani. Za redovnog profesora kriminalistike imenovan je 1906. godine.

Kao profesor, bavio se uspešno naučnim radom i stekao svetski ugled u toj oblasti.

Posle objavljivanja prvog toma njegovog naučno-policijskog priručnika „Manuel de police scientifique” 1911. (nikada nije stigao da dalje radi na tom delu), stižu mu molbe za pomoć i pozivi na saradnju iz Petrograda, Sao Paola, Njujorka…

Na poziv srpske vlade dolazi u Srbiju 1914. godine, da istražuje zločine vojske Centralnih sila (Austro-Ugara, Nemaca i Bugara), nad civilnim stanovništvom. On je bio prvi, koji upoznao svetsku javnost sa zločinima, koje je počinila austrougarska vojska u Mačvi i Podrinju nad srpskim civilima.

Užasnut kvalitetom i kvantitetom tih zločina, ali i inspirisan samopregornim junaštvom srpskih vojnika, on je sebe proglasio za srpskog dobrovoljca, postajući time, kako je sam napisao, „švajcarski dobrovoljac srpske vojske, drug veličanstvenih ratnika Šumadije, Dunava, Morave, Timoka i Vardara“.

„Istražujući zločine austro-ugarskih trupa, Rajs je odlazio na stratišta, pregledao ranjenike, posećivao bombardovana naselja, ne odstupajući ni za tren od svoje zakletve da služi istini i pravdi. Kao ratni reporter objavljivao je članke u tiražnim evropskim časopisima o stradanju srpskog naroda.

Takvo angažovanje na strani istine o stradanjima srpskog civilnog stanovništva dovelo ga je u žižu napada i otvorenih pretnji u zemljama Centralnih sila, pa čak i u neutralnoj Švajcarskoj“, kako izveštava dr Dragomir Paunović.

Sa srpskom vojskom prešao je Albaniju, doživeo i preživeo Solunski front, i sa Moravskom divizijom umarširao u oslobođeni Beograd, novembra 1918. godine. Bio je član srpske vladine delegacije na mirovnim konferencijama u Parizu.

Posle Prvog svetskog rata, Rajs je u Ženevu odveo i organizovao zbrinjavanje i školovanje 300 srpske ratne siročadi. Potom je u Beogradu uspešno radio na modernizovanju tehničkog delokruga aktivnosti policije nove države.

Njegova tadašnja kriminalistička tehnika, po mišljenju američkih stručnjaka, koji su putovali po Evropi ciljno proučavajući ovaj eminentno važni deo policijskog rada, bila je na zavidno visokom nivou.

Međutim, Arčibald Rajs, razočaran učestalim negativnim pojavama u društvenim i u političkim oblastima, povukao se pred kraj života sa svih javnih funkcija. Posebno se osećao pogođenim izrazitom nezahvalnošću i odsustvom osnovnog morala sebičnih i samozaljubljenih srpskih političara

Živeo je skromno, sve do smrti, u svojoj vili „Dobro polje“ u Beogradu.

Pred kraj života objavio je svoj ratni dnevnik u knjizi pod naslovom „Šta sam video i proživeo u velikim danima“. Kao posmrtno zaveštanje srpskom narodu ostavio je neobjavljen rukopis knjige „Čujte, Srbi!“, na francuskom jeziku, u originalu „Ecoutez Serbes!“.

Ova knjiga je završena 1. juna 1928. godine, a tek 2004. godine je štampana u velikom tiražu u Srbiji i deljena besplatno. Zasluge za ovo su imale fondacija „Dr Arčibald Rajs“ iz Beograda i Šabačko-valjevska eparhija Srpske pravoslavne crkve.

Dr. Arčibald Rajs je 1926. godine postao počasni građanin srpskog grada Krupnja.

O svojim savremenicima Srbima on je zapisao i sledeće (uprkos vrlo pohvalnom tonu u donjem citatu, on naravno nije previđao ni srpske mane i nazivao ih je otvoreno, pravim imenom –  dijagnosticirao je na pr. određenu vrstu „južnjački“ komotne neradnosti i neorganizovanosti, i sl.):

„Narod vam je rodoljubiv.

Ne znam ni za jedan narod u kojem legendarni nacionalni junaci toliko žive u narodnoj duši kao kod vas. Narod vam je demokratičan, i to zaista demokratičan, a ne na način političara.

Narod vam je hrabar i njegova hrabrost često seže do junaštva.

Mogu to s pravom da kažem jer sam gledao vaše vojnike, a oni nisu bili ništa drugo do sam narod, u skoro svim bitkama velikog oslobodilačkog rata.

Video sam i povlačenje preko Albanije, kada su vam se mnogi seljani i varošani nadmetali u junaštvu sa vojnicima, vojnicima koji su stigli na Krf tek kao ljudske senke i od kojih su mnogi na večnoj straži u morskim dubinama.

Video sam i vaše ranjenike u pokretnim bolnicama i na operacionim stolovima. Retko bi im se jauk, pa ni jecaj, oteo iz usta, a često ih (naročito u početku rata), usled nedostatka narkotika nisu ni uspavljivali.

Da biste očuvali patriotizam i kult svojih nacionalnih junaka, pomogla vam je vaša religija. Pretvorili ste svoju religiju u narodnu crkvu, bolje reći, u narodnu tradiciju. Brižljivo čuvajte tu svoju religiju, jer će vaš narod, onog trenutka kada je napustite, biti izgubljen.

Vaš narod je gostoljubiv.

U sela čovek ne može doći, a da ne naiđe na širokogrud doček. Narodne svetkovine još čuvaju onaj nekadašnji prelepi običaj ugošćavanja. Prvi komad božićnog kolača čuva se za namernika.

Među vašim ljudima čovek se ceni onoliko koliko je čovek, a ne po onome što su od njega učinili odelo i titule. Novac mu, naravno, kao i svuda, uliva poštovanje i ostavlja utisak, ali taj utisak nije toliki, da bi ga naterao da se odrekne vlastitog dostojanstva.

Vaš narod zna za samilost i ponekad je takav u trenucima kada se čovek ne nada da će kod njega naći tu lepu ljudsku osobinu.

Koliko sam, tako, puta u toku rata gledao kako dovode zarobljene neprijateljske vojnike, iznurene od gladi, i umesto da te ljude, koji su im spalili kuće i masakrirali žene i decu, zlostavljaju, vaši vojnici bi se smilovali nad njihovom sudbinom i davali im poslednje parče hleba iz džepa.

Narod vam je ponosan, ali ne i ohol.

Najzad, vi ste bistar narod, jedan od najbistrijih koje sam za života video…“

O srpskim političarima pak, imao je sasvim drugo mišljenje:

„Političari su vam iskvarili zemlju. Oni su kod vas svemoćni. Politika se meša u sve i svuda upravlja. Funkcioneri su vam bez morala, bez časti, lični interes je u prvom planu. Govorim vam ovo kao prijatelj naroda i plašim se, da ako nešto ne promenite, sve ovo može skupo da vas košta.

Kada stignu do ministarskog položaja, vaši političari postaju toliko oholi da je to skoro smešno. Funkcioneri su vam, po pravilu, najgoreg kvaliteta. Oni stvaraju zanimanje od iskorišćavanja vaše sklonosti za stranačku politiku, pa sada imate profesionalne političare koji na tome zarađuju za život.

Ma, šta govorim – oni zgrću bogatstvo…

Pogledajte samo šta se dešava kod vas i kako se na pr. sprovode izbori.

Ili kandidati plaćaju piće, dele novac i obećavaju brda i doline kada postanu poslanici, ili pak policija silom, hapšenjem i svim drugim oblicima zlostavljanja nameće zvaničnog kandidata vladajuće stranke.

I to se naziva „opštim pravom glasa“! Kakva sramota!”

Da napomenem još i ono definitivno padanje tadašnje srpske državne “elite” na ispitu osnovne ljudskosti, naime činjenicu, da su ga ti srpski političari posle rata u jednom trenutku čak i denuncirali kod zapadnih saveznika kao ratnog “špijuna Centralnih sila”…

Koliko je Arčibald Rajs, dakle, bio u pravu stavljajući srpske političare, njihovu neizmernu samoživost, kažnjivu kratkovidost i nemoralnu beskrupuloznost na stub srama, govori i sledeći, istorijski osvedočeni primer:

Po završetku Prvog svetskog rata, hrvatski potpukovnik austro-ugarske vojske Slavko Kvaternik, zet pravaškog glavešine Josipa Franka i opšte poznat kao ubeđeni srbomrzac, odmah je preuzet u srpsku pobedničku vojsku i čak unapređen u pukovnički čin.

On je, međutim, momentalno razvio široku subverzivnu aktivnost i intenzivno radio na razbijanju te nove državne zajednice (prvo po imenu SHS, potom nazvane Jugoslavija). Kada je Hitler 1941. u roku od samo dve nedelje razbio dotičnu državu, Slavko Kvaternik i njegov sin Eugen (Dido) od početka pripadaju državnom vrhu i glavnim organizatorima genocida nad Srbima u kvinsliškoj „Nezavisnoj Državi Hrvatskoj“ (Srbocid).

Za razliku od Slavka Kvaternika, srpski političari nikada nisu ni pomislili da u svoju vojsku na pr. preuzmu prvog i jedinog srpskog (i uopšte južno-slovenskog) oficira u istoriji, koji je dobio najviši austro-ugarski vojni rang, naime, čin generala-feldmaršala (Svetozar Borojević, 1856-1920.).

Ironija sudbine je bila, pri tome, da je Slavko Kvaternik jedno vreme bio (hrvatski) ađutant (srpskog) Svetozara Borojevića u austro-ugarskoj vojsci…

Ovaj pravoslavni Srbin iz Vojne krajine, rođen je na Baniji od oca Adama Borojevića i majke Stane, rođene Kovarbašić, u selu Knezovljani, kod Kostajnice (Srpska krajina). Bio je jedan od najčuvenijih habsburških vojskovođa – i jedan od nesumnjivo najuspešnijih na svim zaraćenim stranama – u Prvom svetskom ratu.

On je, doduše, ponudio svoju službu, znanje i iskustvo novoj državi Južnih Slovena, ali nikada nije dobio ni najprostiji odgovor na tu svoju ponudu.

Umro je zaboravljen i u bedi, u austrijskom Klagenfurtu.

Za vreme Drugog svetskog rata, oružane snage „Nezavisne Države Hrvatske“ su, inače, u svom zloglasnom sistemu koncentracionih logora Jasenovac samo iz njegovog rodnog sela Knezovljani odvele i ubile 35 članova njegove familije Borojević, zaključno sa decom, samo zato jer su bili Srbi (genocid).

Slavko Kvaternik je, za podsećanje, bio onaj, koji je 10. aprila 1941. godine, još pre nego što je jugoslovenska kraljevska vojska (odnosno njeni srpski delovi, jer hrvatski, slovenački i bosansko-muslimanski pripadnici te vojske su dočekali nacističke osvajače cvećem dobrodošlice) proklamirao tu hrvatsku državu rečima:

„Božije proviđenje i volja naših velikih saveznika, kao i vekovna borba hrvatskog naroda i velika samopožrtvovanost našeg vođe, Ante Pavelića, i ustaškog pokreta u domovini i inostranstvu, doprineli su da danas, pred vaskrsenje Božijeg sina i naša nezavisna država Hrvatska vaskrsne!

Bog i Hrvati! Za dom spremni!“

Da bi se izbegli nesporazumi – o automatskom preuzimanju dojučerašnjih, pobeđenih neprijatelja u jednu pobedničku vojsku se, naravno, može i mora diskutovati. Ali ovaj konkretni izbor se samo može okarakterisati kao krajnje nerazuman, kao potencijalno samoubilački.

Zanimljiva je, dalje, bila i upravo proročka opomena Arčibalda Rajsa Srbima (u knjizi „Ecoutez Serbes!“, 1928.) u odnosu na ono, što u budućnosti mogu očekivati:

„Vaš neprijatelj, uprkos koracima koje danas čini, bio je i ostao čovek sa severa – Nemac. Verujte, ništa on nije zaboravio. Čim ponovo postane dovoljno snažan, ujediniće se sa Austrijom, i udruženi će nastojati, da povrate ono što su izgubili…“

Drugi svetski rat, kao što je poznato, ubrzo zatim je došao…

Arčibald Rajs nije štedeo ni sa (isto tako – proročkom?) kritikom rastuće i svesno praktikujuće (zlo)upotrebe pojma i principa demokratije, kako u tadašnjoj Srbiji, tako i uopšte.

Možda se iz donjih reči ovog hrabrog i iskrenog vizionara može izvući pouka i za naše današnje vreme?

„Ako parlamentarizam nastavi ovako, a nastaviće, on velikim koracima juri u propast, a sa sobom će povući i države kojima bi trebalo da služi. Ako se proceni da ga treba zadržati, a ne zameniti nekom novom institucijom, bolje prilagođenom savremenim zahtevima, biće ga potrebno suštinski reformisati, a poslanicima vratiti prvobitnu dužnost.

Ta dužnost je da budu samo glasnogovornici celokupnog stanovništva jedne oblasti, čiji se najviši interesi stapaju sa interesima čitave nacionalne zajednice; da ne budu ni u čijoj drugoj službi, već u službi sopstvene savesti.

Smatram, međutim, da je nemoguće obnoviti tako trulu ustanovu kakva je parlamentarizam. To je starac nagrižen boleštinama. Valja ga zameniti nekom novom i čistom snagom iz onog zdravog dela nacije.

Nadmetanje među narodima će biti sve strašnije, kako se uvećava stanovništvo i ne dozvoljava samozavaravanje utopijama, od kojih su se mnoge loše pokazale. Tako je propao i onaj „veliki princip opšteg prava glasa“. Bila je to veoma lepa zamisao, ali je njegova primena pokazala da ono ne postoji i da ne može postojati.

Znam da ćete, čitajući ovo što vam predlažem, povikati: „Pa, ovo je antidemokratski, ovo je diktatura, itd!“ Jadni moji prijatelji, zar zaista mislite da je sadašnji parlamentarizam – demokratski?

Mislite li da je diktatura partije demokratska?

Zar mislite da je cilj većine parlamentaraca da što je moguće više stavi novca u svoj džep i u džep svojih saučesnika – demokratski? Ako ste iskreni prema sebi, vi dobro osećate, da se reč „demokratija“ izuzetno zloupotrebljava.

Istinska demokratija jeste da svaki građanin slobodno može da razvija svoju delatnost, pod uslovom da ona ne šteti zajednici, i da tako zarađuje dovoljno za dostojanstven život. Kazao sam „slobodno“ i molim vas da ne brkate, kako se to danas obično čini, slobodu i raspuštenost.

I sloboda ima granice, pa kad se one pređu, zapada se u raspuštenost, koja je u bliskoj srodnosti sa anarhijom.“

Arčibald Rajs je umro 8. avgusta 1929. godine u Beogradu.

Sahranjen je na Topčiderskom groblju, dok je po njegovoj želji, njegovo srce pohranjeno na planini Kajmakčalanu, u kapeli podignutoj na mestu, gde su srpski vojnici 1918. probili Solunski front i napravili odlučujuću prekretnicu Prvog svetskog rata.

Kada su 1941. u Drugom svetskom ratu nacistički saveznici Bugari ponovo napali Srbe (sada Jugoslaviju), zaposeli su i Kajmakčalan. Oni su tada odmah oskrnavili tu Spomen-kapelu, razbili dotičnu urnu, ukrali i nekuda bacili veliko srce Rudolfa Arčibalda Rajsa.

Teze za razmišljanje:

 

–         Da li su pozivi Srbima da se vrate svojim tradicionalnim vrednostima (vera, rodoljubivost, hrabrost, postojanost, bazična a ne politikantska demokratičnost, gostoljubivost, prevashodno poštovanje ljudske veličine a ne bogatstva, titula i položaja, milosrđe, ponos a ne oholost, duhovna bistrina), dakle, zaista samo „nazadna, nacionalistička i masohistička okrenutost prošlosti“, kako nam ne mali broj srpskih političara, medija i nevladinih organizacija, ali naravno i naši vrli zapadni „ večiti saveznici i dobronamerni prijatelji“ već decenijama utuvljuju u glavu?

–         Da li se onaj isuviše i zastrašujuće veliki procenat današnjih srpskih političara stidi ili je ponosan, jer se nalazi u neslavnoj tradiciji onih svojih prethodnika između dva svetska rata, koji su bili „bez morala i bez časti, kojima je samo lični interes bio u prvom planu“? Koji su čak i jednog Arčibalda Rajsa, koji je srpskom narodu dao sve, što se ikako može dati, denuncirali kao „neprijateljskog špijuna“?

–         Da li je vizionarska opomena (rođenog Nemca!) Arčibalda Rajsa između dva svetska rata: „Vaš neprijatelj, uprkos koracima koje danas čini, bio je i ostao čovek sa severa – Nemac. Verujte, ništa on nije zaboravio. Čim ponovo postane dovoljno snažan…“ i njega u očima tih današnjih srpskih političara, medija i nevladinih organizacija načinila jednim „nazadnim i masohističkim srpskim nacionalistom“? Ili će se možda čak i kod njih pojaviti neka asocijacija sa današnjim vremenom?

–         Da li će svi ti današnji srpski političari, mediji i nevladine organizacije, koji se neumorno klanjaju „zlatnom teletu“ zapadne demokratije („EU nema alternative!“), jednostavno prečuti pitanje Arčibalda Rajsa „Mislite li da je diktatura partije demokratska?Ili će možda ipak razmisliti o njegovoj i danas više nego aktuelnoj konstataciji: „Ako ste iskreni prema sebi, vi dobro osećate, da se reč „demokratija“ izuzetno zloupotrebljava.“?