Саша Мићковић: БОЖАНСКА СРБИЈА, песме, 2012.

НАЦИОНАЛНО – ЛИЧНИ ЈАУК И СЈАЈ СОНЕТА

/ Саша Мићковић: БОЖАНСКА СРБИЈА, песме, 2012. /

 

Не знамо којих је година овај рапсод што сјајно испева мајсторске сонете јер – бар ми, не спадамо у тумаче што поезију траже у физиолошком и егзистенцијалном рефлексу аутора. Наравно, није згорег ни то знати, али би то била „увреда“ и за песника, и за Њ. Величанство – Поезију! Поезију, а посебно кнегињу, боље рећи, краљицу, са круном „ Величанство“ С О Н Е Т ретко пишу, а још ређе сплићу у венац глорије слаби, па и осредњи песмотворци; сонетопевачи су заљубљени трубадури, кујунџије и филигранисти који у рукама и „душевном срцу“ имају посла са најплеменитијим ковинама. Они од тога везу вез, јер, како овај рапсод испева: „Срце сонет гради као бисер шкољка“. SONETTO DELLA CORONA, тј. „Повезивање сонета у венце“ започето је, наравно у мајсторским радионицама, још у 16. веку.

Са дубоким уверењем – надајмо се – ако неки  марљив, а и „поштен“ просудилац буде повлачио књижевноисторијски хоризонт српске књижевности и на Нови миленијум, никако неће моћи да заобиђе рачанског поету, сонетовесца Сашу Мићковића. А ево и зашто? Јер овај песник, за сада на маргини провинције, је истински даровит, чак „дрско“ узрастао песник који се није, ни претенциозно, а ни  самољубиво подухватио тегобног посла да себе  искаже, а и своје драгоцено умеће и наравно таленат, докаже савлађујући златорез сонета чак – сонетног венца! Њега је насловио акростихом „Божанска Србија“ и наравно, већ је то одредило самом мајстору муку: да поетске арабеске и златотиск уткива у потку тако комплексног феномена као што је Домовина и то још Србија. Драгоцени су поетолошки искази и позната нам Самосвест песника о најдрагоценијем еманату Човековом над природом – Уметношћу! Као и Прешерн, Саша Мићковић заиста Србима верно сонете вије „гласом хвале“.

У овим „мајсторским“ сонетима, Саша Мићковић није исписивао по пергаменту своје национално – људске посланице само позлату; многе „китице“ и милозвучје су исписани светлећим златописом истинске поезије. Да тако и трају.

Пред Васкрс 2012.                                                Др Миодраг Д. ИГЊАТОВИЋ

Београд

Извод из рецензије.

БОЖАНСКА СРБИЈА сонети.pdf