ПЕТА ГОДИШЊИЦА ПСЕУДО ДРЖАВЕ КОСОВО – СРАМНА УЛОГА ЧЕШКОГ МИНИСТРА ИНОСТРАНИХ ПОСЛОВА ШВАРЦЕНБЕРГА

Проф.Др.Рајко Долечек, ДрСци.                       Острава, Чешка, 17.02.13.

 

ПЕТА ГОДИШЊИЦА ПСЕУДО ДРЖАВЕ КОСОВО – СРАМНА УЛОГА ЧЕШКОГ МИНИСТРА ИНОСТРАНИХ ПОСЛОВА ШВАРЦЕНБЕРГА

 

         Поводом пете годишњице самопроглашења независности псеудо државе Косово 17.фебруара 2008,  манифестовала је повећа група Чеха са српским и чешким заставама и великим транспарентом  КОСОВО ЈЕ СРБИЈА. Манифестација је била на главном месту за такве прилике, на Вацлавском тргу (намјести),  у самом центру Прага. Али Псеудо државу Косово је више мање преваром  признао и чешки министар иностраних послова Карло Шварценберг 21.маја 2008, уз велику осуду велике вечине Чеха. Оштетио је тиме традиционално српско-чешко братско пријатељство. Тај «грех» је био и један од многобројних узрока његовог пораза у изборима за председника републике ове године.

         У Чешкој је у другом колу председничких избора 25. и 26. јануара 2013. убедљиво победио кандидат левице инжењер Милош Земан са 54,8 % према 45,2 % броја гласача за његовог противника Карла Шварценберга, садашњег министра иностраних послова Чешке. Разлика у броју гласача је била нецелих 480 000. Учествовало је 59%регистрованих гласача . У свих 13 крајева Чешке је победио Земан, Шварценберг само у Прагу.      Министар Шварценберг је био тај који је преваром 21.маја 2008, против воље велике већине народа и председника републике Клауса, без одобрења парламента и против воље његовог комитета за иностране послове, признао суверенитет псеудо државе Косово. Осим тога је био против декрета бившег председника Чехословачке  Бенеша, према којим је била после рата 1945-46, по договору са водећим савезницима, исељена из Чешке велика већина Немаца (као на пример из Пољске). У једној изјави је чак говорио, да би данас ради тога свет Бенеша као криминалца послао у Хаг.

          Министар је родом из старе, богате католичке племићке породице, са аустро-угарским коренима и ради тога недвосмислено против српски, као повампирена Аустро-Угарска. Осим тога 75годишњи министар не баш најбоље говори чешки, има чешко и швајцарско држављанство (тамо је вечином и живео) и председник је врло десничарске странке ТОП 07, чија три министра данашње владе народ највише мрзи ради њихових крајње антисоцијалних мера и претеране штедње, које, како се показује, штете и економски развој Чешке. То су министри финансија Калоусек, народног здравља Хегер, рада и социјалне политике Драбек (већ је поднео оставку).

         Министар је имао ванредну подршку медија – велика већина чешке штампе је у немачким рукама ( !). Једнострана подршка Телевизије 1 и 24 за њега је била скоро мучна. Самозвана «народна елита» (многи глумци, књижевници, чак и понеки научни радници и спортисти) су пунили анкете, говорили преко телевизије и радија, писали у штампи, да се изабере Шварценберг за будућег председника. Залудели су део омладине, тако да су чак и понеки гимназијалци агресивно наговарали гласаче, да изаберу Шварценберга. Иако знају, да садашња влада, чији је Шварценберг подпредседник, намерава да натера омладину, студенте, да плаћају школарину (до сада студенти универзитета школарину не плаћају), али да ће за то да добију зајам, који ће почети да отплаћују, чим се осамостале. A банке ће опет да зараде.  

         Велику подршку кандидату левице Земану је дао, иако деснилар, председник Чешке републике Вацлав Клаус, иначе велики пријатељ Срба. Подршку су му дали и синдикати, удружења ратника и антифашиста, социјално демократска и комунистичка странка. Велику улогу у победи Земана је свакако одиграла чињеница, да је Шварценберг био повезиван са сарадњон са судетским Немцима, да штити њихове интересе, њихова «људска права», да је познат као пријатељ Немачке, члан групе Билдерберг и тзв. Трилатерале, као и да брани договор између садашње десничарске владе и разних цркава (углавном католичке), према коме треба држава да врати црквама преко 134 милијарди чешких круна (≈5.5 милијарди евра) за имовину, које им је одузела (национализирала) предходна комунистичка власт, иако о питању стварног власништва  многих објеката не постоје јасни докази. Ова реституција би се остварила у току од 30 година, и то у износу  59 милијарди чешких круна у новцу а 75 милијарди  у иметку, који је црквама био одузет (шуме, поља, рибњаци, зграде и др.). Католичка црква би тако постала «највећи капиталиста» у земљи. Земан је критиковао  величину реституције у време, када држава највише штеди на социјално најслабијим у народу (пензионери, инвалиди, незапослени, породице са децом), демонтира све више чешку досадашњу бесплатну здравствену службу, много лекова, који су били бесплатни, морају грађани сада да плате. Питање издаје братских веза између Срба и Чеха од стране Шварценберга признањем суверенитета Косова није било много спомињано, иако је био критикован бивши председник Хавел, ради његовог глупог израза «хуманитарно бомбардовање», ради његове апсолутне привржености свима акцијама НАТО. Чак га је доста оштро критиковао и  досадашњи  председник Клаус.

         Милош Земан је био председник чешке владе, када је земља била примљена у НАТО (12.марта 1999), значи 12 дана пре НАТО агресије против Југославије 24.марта 1999. Аутору је о томе Земан рекао, да је НАТО од чешке владе затражило дозволу за прелетање бомбардера из Немачке тога 24.марта преко чешке територије. Чешка влада је стално одуговлачила са својим одговором, и кад је хтела још нека објашњења, НАТО бомбардери су већ летели преко Чешке да бомбардују Србију, у ствари «малу Југославију» (Србију+Црну Гору, укључујући и провинцију Србије, Косово и Метохију) уз обећање, да ће се бомбардовати само циљеви строго војничке природе. Оне стонине уништених цивилних кућа, школа, здравствених уређаја, фабрика, топлана и хиљаде мртвих и осакаћених цивила у Србији су доказ тога, како су лагали. Земан је за сарадњу са Европском унијом, али да Чешка неће слепо да слуша, шта тражи Брисел, ако је то против интереса Чешке.

         Инаугурација Милоша Земана за председника републике је предвиђена за 8.марта 2013. Он сада спрема своу говор за ту прилику, полако изабира своје најближе сараднике. Земанова мана је да доста пуши. У току избора се врло ангажовала његова стварно лепа 18годишња кћерка Катарина, док се његова жена Ивана много мање појављивала. Али, како новине пишу и телевизија показује, сада се већ  озбиљно спрема за улогу прве даме Чешке. Своју кћерку је Земан назвао «прва госпођица Чешке».

        

 

Душан М. Стојановић
Duschan M. Stojanowitsch
Dushan M. Stoyanowich
Dusan M. Sztoyanovics

16.02.2013 WARSZAWA: III MARSZ KOSOVO JEST SERBSKIE – III марш Косово је

http://www.youtube.com/watch?v=qQ4Jn1eGckw

Делегација Срба са КиМ пред Уставним судом

http://www.youtube.com/watch?v=e8PSkD4JriY&feature=player_embedded#!

Mustafić: Srebrenica je dogovorni genocid

Mustafić: Srebrenica je dogovorni genocid

  • Štampa
  • El. pošta
Kategorija: Društvo
Objavljeno utorak, 19 februar 2013 13:42
Pogodaka: 167
Ibran Mustafić, jedan od osnivača SDA iz SrebreniceIbran Mustafić, jedan od osnivača SDA iz Srebrenice

Najmanje između 500 i 1.000 Bošnjaka iz Srebrenice je ubijeno od strane svojih sunarodnika tokom proboja ka Tuzli, jula 1995. godine, zato što su postojali spiskovi onih koji ’ni po koju cijenu ne smiju živi da se dokopaju slobode‘. O tim spiskovima ’nepodobnih Bošnjaka‘ znalo je muslimansko rukovodstvo na čelu sa Alijom Izetbegovićem.

Ovo tvrdi za „Vesti“ jedan od osnivača SDA i dugogodišnji član Organizacionog odbora za obilježavanje događaja u Srebrenici Ibran Mustafić.

Ibran Mustafić je autor knjige „Planirani haos“ u kojoj je izneo niz optužbi na račun tadašnjeg muslimanskog rukovodstva da je zločin u Srebrenici bio dogovoren između tadašnjeg vrha SDA i SAD, zbog čega mu je više puta prećeno, a 2008. godine je i brutalno pretučen.

Ne odustaje od tvrdnje da je Srebrenica bio dogovoren zločin?

– Srebrenica je apsolutno dogovorni genocid između međunarodne zajednice i Alije Izetbegovića, odnosno između Izetbegovića i tadašnjeg predsjednika SAD Bila Klintona. Zato je za mene mnogo veći zločin od onog počinjenog jula 1995. godine bio trenutak kada je u Memorijalni centar zakoračio Bil Klinton. To je bio trenutak kada se zločinac vratio na mjesto zločina.

Neću da živim u laži

Zbog svoje knjige „Planirani haos“ Vam prete, bili ste i pretučeni. Da li ste se pokajali?
– Da sada imam novca, jedino što bih promenio jeste da bih dodao još najmanje 50-ak stranica o događajima u Srebrenici tokom rata. Verujem da je čovek živ samo ako ne dozvoli sebi da živi u laži.

Koliko je relevatna priča da su zločin dogovorili Izetbegović i Klinton?

– Događaji su tu priču potvrdili. A da je postojao spisak ljudi iz Srebrenice, koji su se probijali kroz šumu prema Tuzli, a koji nisu smjeli da prežive, potvrdilo miNeću da živim u laži je više desetina ljudi. Najmanje deset puta sam to čuo i od nekadašnjeg načelnika policije Hakije Mehojića. Međutim, ne bi me iznenadilo da slaže da se to nije rekao.

Ko je pravio taj spisak?

– Srebrenička mafija, usko vojno i političko rukovodstvo u Srebrenici koje je od 1993. godine bilo bukvalno gospodar života i smrti.

Tu mislite na Nasera Orića?

– Da sam mogao da sudim Naseru Oriću u Hagu, ja bih mu za zločine nad Srbima presudio najmanje 20 godina zatvora. Ali, za zločine nad sunarodnicima presudio bih mu najmanje 200.000 godina. On je najodgovorniji što je Srebrenica postala najveća mrlja u istoriji čovječanstva. On je i 1993. godine, kad je ova enklava umalo osvojena, pobjegao iz Srebrenice. Pobjegao je i 1995. Orić je najobičnija jajara i da nema srpskih medija, njemu se ne bi pridavao ikakav značaj.

Odbrana Karadžića tvrdi da ima svedoka koji se i dalje vode kao mrtvi. I Vi ste bili na tom spisku?

– To je greška. Na spisku ubijenih je čovjek koga poznajem, a isto se zove i preziva kao ja. Međutim, tačno je da je postoje velike manipulacije sa tim imenima.

Da li znate za neke slučajeve?

– Znam da je na tom spisku otac koji je izgubio sina, s tim što sina uopšte nema među ubijenim ili nestalima. Slično je i sa čovjekom koji je umro u Holandiji, a vodi se u grupi nestalih. Mnogi su se na to odlučivali zato što nisu imali sredstava za život ili uopšte nisu imali radni staž. Drugo, Srebrenica je od 1993. do 1995. godine bila demilitarizovana zona. Pa, otkuda onda toliko boraca invalida?

Izvor:(Vesti-Online / D.M.)

Живо 1.500 “мртвих” из Сребренице? – Караџићу сведоче „мртви“ муслимани

Живо 1.500 “мртвих” из Сребренице?

Некадашњи председник РС Радован Караџић покушаће у наставку процеса који се против њега води пред Хашким трибуналом да докаже како је списак од најмање 8.000 убијених у Сребреници 1995. године крајње произвољан, те да је доста оних који се воде као мртви, а све ове године су живи и здрави.

19. 02. 2013. Ђ. Баровић – Вести, за ФБР приредила Биљана Диковић

др Радован КараџићСведоци “убијени” муслимани: Радован Караџић

Шеф његовог правног тима Горан Петронијевић већ је најавио сведочење једног од тих “мртвих муслимана” који је у Меморијалном центру у Сребреници видео још 26 имена људи који се воде као стрељани, а живе у “трећим земљама”.

– Страх тих људи за личну и безбедност њихових породица је огроман, тако да ће и он, али и многи други сведочити под заштитним мерама. Отуда и не могу да изнесем више детаља, сем да исказ који нам је дао на чак 400 страница – каже Петронијевић који није желео да прецизира колико је тачно људи који се и даље воде као жртве масакра.
Директор Института за истраживање српских страдања Миливоје Иванишевић каже да се још нико до сада није позабавио питањем сребреничких дезертера 28. дивизије Армије БиХ. Према неким проценама њих је било између 1.000 и 1.500, већина је пребегла у Србију, па чак и Македонију.

– Муслиманска страна их је по “кључу” најпре проглашавала за нестале, а онда су све нестале прогласили за жртве – истиче Иванишевић који очекује да ће Караџић ову тему покренути приликом испитивања Насера Орића.

– Имам комплетан досије тих дезертера, али, нажалост, нисам имао новца да ову тему истражим. Ипак, верујем да се у тим дезертерима и крије кључ већине оних који су живи, а воде се као жртве Сребренице – закључује Иванишевић.

Ни остали саговорници “Вести” не знају са сигурношћу колики је број живих који се и даље воде као мртви.

Чудне бирачке листе

Прича о живим муслиманима који су проглашени за жртве масакра у Сребреници први пут је актуелизована након избора у Босни 1996. године када је установљено да се међу бирачима налазе и људи са списка убијених или несталих.
– Наводни експерти Трибунала су то покушали да оспоре. Најпре нудећи бирачке спискове из 1997. године, а онда тврдећи да су спискови из 1996 заправо они од пре рата, мада су се на њима налазили људи који пре рата нису имали право гласа – објашњава Иванишевић.

На списку мртвих, а држао говоре

Миливоје Иванишевић подсећа да је у манипулацијама бројем жртава Сребренице најдаље отишао Ибран Мустафић, аутор књиге “Планирани хаос” и оснивач немачког огранка Мајки Сребренице.
– Тај човек се дуго година водио као мртав, а за то време је чак говорио у Меморијалном центру – каже Иванишевић.

– Једноставно, не постоје релевантни спискови које је могуће проверити и то је свесна опструкција Трибунала да се установи права истина – каже Стефан Каргановић, директор невладине холандске организације Историјски пројекат Сребреница.

Он подсећа да директор Меморијалног центра у Сребреници тврди да је на списку од 8.300 имена само 75 оних који немају везе с догађајима из јула 1995. године. Међутим, директор Истраживачко-документационог центра из Сарајева Мирсад Токача је изјавио да се за најмање 500 особа установило да су живе.

Прећутан у Дејтону, надуван у Хагу

Скоро две деценије од злочина у Сребреници он остаје један од најмистериознијих догађаја у новијој светској историји, пун контроверзи и оспоравања.

Занимљиво је да Дејтонски споразум којим је окончан рат у Босни, постигнут новембра 1995, ни у једном члану не спомиње догађаји у Сребреници из јула те године.
Босански Срби су прихватили Дејтон после скоро једномесечног бомбардовања РС од стране НАТО-а од 30. августа до 20. септембра 1995. Али, повод за ову акцију НАТО није била Сребреница, већ гранатирање сарајевске пијаце Маркале 28. августа 1995, кад је од експлозије пет граната погинуло 37 цивила.

Под притиском међународне заједнице, Влада РС је 2003. оформила посебну Комисију за истрагу догађаја у Сребреници која је годину дана касније у извештају потврдила да је у Сребреници нестао и погинуо 8.731 муслиман. Наведено је да је 7.793 особа убијено између 10. и 19. јула 1995, а 938 након тог периода.

Овај податак се “слагао” са тадашњом званичном верзијом Хашког трибунала. Међутим, априла 2011. експерт трибунала за демографију Хелге Брунборг тврди да тачан број убијених у Сребреници јула 1995. никад неће бити утврђен, али је процена да их је страдало између 8.000 до 8.100.
Лицитирање бројем жртава наставља се све ове године, а у последње време више западних истраживача исказује отворене сумње у “званичну верзију” догађаја који је у Хагу оцењен као геноцид.

У дводелном филму норвешког аутора Ола Флума из 2011. “Сребреница-издани град” и “Сарајево рикошет – трагови из Сарајева”, говори се од директној одговорности муслиманских политичара на челу са Алијом Изетбеговићем. Оба филма су шокирала јавност на Западу, а муслиманска заједница је у више наврата тражила њихову забрану. Да ли због тога или нечега другог, тек Србија је дуго година одбијала да откупи права за њихово емитовање.

Слична је судбина и филма из 2010. “Досије Сребреница” који је урађен уз помоћ Савеза логораша РС, а говори о ратним дешавањима на ширем подручју Сребренице од 1992. до 1995.

———-

ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:

ФБР ФЕЉТОН: РАЗГОВОРИ О ИСТИНИ (1-9), Alexander Dorin

ФИЛМ: “САРАЈЕВСКИ РИКОШЕТ”- НОРВЕЖАНИ О “БОШЊАЧКОМ СЕМЕНУ ЗЛА”- “ЗАБРАЊЕН” НА ЗАПАДУ”!

НОВАКОВИЋ: „Исламски“ медији обелодањују НАТО заверу против Срба и „фалсификовање“ Сребренице…

ИМА ЛИ КРАЈА ЗЛУ – САДА ЋЕ У ИЗМИРУ И ПОТОЧАРИМА ПОСТАВИТИ “СПОМЕНИКЕ ГЕНОЦИДУ”!?

НОРВЕШКИ РЕЖИСЕР ФИЛМА О СРЕБРЕНИЦИ ОПТУЖИО ЗАПАД ДА ПРИКРИВА СВОЈЕ УЧЕШЋЕ У РАТУ У БОСНИ НА СТРАНИ МУСЛИМАНА…

Шведска телевизија одбацила покушај Хашког трибунала да јој диктира програмску политику!!!

ШВЕДСКА ТЕЛЕВИЗИЈА: У СРЕБРЕНИЦИ НИЈЕ БИЛО МАСАКРА!!!

Доказ за Маркале: муслиманска граната из сарајевског подрума

Tags: , , , , , , , ,

No comments

Be the first one to leave a comment.

Post a Comment

Name required E-Mail required Website

Hrvatska izbjeglicama oduzima lične karte

Hrvatska izbjeglicama oduzima lične karte

18. February 2013.

Desetine Srba izbjeglih iz Hrvatske, koji žive na području Republike Srpske, dobili su pozive direktno iz Hrvatske ili putem Konzulata u Banjaluci da vrate lične karte nakon što je na snagu stupio novi Zakon o o prebivalištu.

Izbjeglice

Spornim zakonom predviđeno je oduzimanje ličnih karata licima koja ne žive na prijavljenim adresama i nemogućnost apliciranja za obnovu ili povrat imovine, ali i gubljenje biračkog prava ako policija utvrdi da lice ne boravi na prijavljenoj adresi.

Ovim će skoro 7.000 Srba u Republici Srpskoj izbjeglih iz Hrvatske biti onemogućeno da vrate svoje stanove, zatraže obnovu imovine, naknadu štete ili povrat šume i zemljišta.

Hrvatskim policajcima data su ovlašćenja da lica koja ne zateknu na adresi na kojoj su prijavljeni jednostavno brišu.

Boško Bjelić, izbjeglica iz Hrvatske u Banjaluci, ispričao je “Glasu Srpske” da je putem hrvatskog konzulata dobio poziv iz Pakraca da donese ličnu kartu kako bi bila poništena.

Predsjednik Udruženja Srba izbjeglih iz Krajine i Hrvatske Petar Džodan kaže da oduzimanje ličnih karata izbjeglicama traje već mjesecima.

– Od usvajanja Zakona o prebivalištu Hrvatske oduzimanje ličnih karata samo je masovnije i ubrzanije – rekao je Džodan.

On je dodao da je tražio i pomoć od Samostalne demokratske srpske stranke u Hrvatskoj, ali da ni oni nemaju načina da pomognu izbjeglim.

Koalicija udruženja izbjeglica u Srbiji uputila je prije desetak dana Vladi Srbije inicijativu da sa Hrvatskom potpiše bilateralni sporazum kako bi se maksimalno pokušala zaštititi imovinska i stečena prava oštećenih Srba izbjeglih iz Hrvatske i odgoditi primjena spornog Zakona o prebivalištu.

Džodan je pojasnio da BiH već ima takav sporazum sa Hrvatskom, ali da se prava Srba bez obzira na to krše, a predstavnici izbjeglih Srba nemaju načina da ih zaštite.

Rezolucija

Skupština Srbije povukla je juče sa dnevnog reda Prijedlog rezolucije o položaju izbjeglica koju je preložio predsjednik Koalicije udruženja izbjeglica u Srbiji Miodrag Linta. Rezolucijom se poziva na dijalog Beograda, Zagreba i Sarajeva. Poslanici su kritikovali Prijedlog, tvrdeći da je samo mrtvo slovo na papiru, da izbjeglicama neće donijeti ništa novo i da ne govori o suštinskim problemima. Konstatovano je i da se izbjeglice iz BiH i Slovenije ne mogu staviti u istu ravan sa onima iz Hrvatske koji imaju najveće probleme.

Izvor: Glas/Željka Javorac