Комеморација жртвама четничког покоља

Друштво

Комеморација жртвама четничког покоља

Јагодина

ЈАГОДИНА – Грађани Јагодине, Ћуприје и Параћина, родбина, пријатељи и борачке организације данас су положили цвеће, упалили свеће и одали пошту жртвама четничког покоља који се у овим градовима догодио у ноћи 1. фебруара 1944.године.

Те ноћи „црне тројке” четника Драже Михајловића Раваничке четничке бригаде у Јагодини су заклале 24 особе, а у Ћуприји и Параћину по 12 особа, потсетио је у говору над Спомен костурницом жртвама четничког покоља у Јагодини председник Градског одбора СУБНОР-а Јагодине Мирослав Маленовић.

„Клали су по кућама на очиглед њихових најближих и мајке док су дојиле децу, а жртве су били угледни грађани: учитељи, професори, судије, апотекари, студенти, уценици Гимназије и Учитељске школе, занатлије, домаћице. . . а на некима од њих је било и по тридесетак убода камом”, рекао је Маленовић.

Покољи су учињени док је трајао полицијски час, што говори да је био организован и изведен са знањем немачких окупационе власти и војске, истакао је Маленовић.

Убијени су пред ослобођење земље од фашистичког окупатора, а овако свирепу методу четници су користили да би застрашили народ, знајући колико су злодела учинили и да се ближи крај фашитичке окупације и њихов, додао је он.

Маленовић је потсетио да су четиници своје жртве у Ћуприји те ноћи бацили у Михајлову јаму а у Параћину злочин учинили у Голубовачкој шуми.

Маленовић је додао да је „Фебруарски покољ” у Јагодини, Ћуприји и Параћину један од најкрвавијих датума у новијој историји Србије и да ће га памтити покољења. Он је напоменуо да је те ноћи био планиран покољ и у Свилајнцу, али је одложен за април, а у Темићу није изведен због расула четничких одреда.

Танјуг
објављено: 01.02.2013.

inShare

  • facebook
  • twitter
  • stampanje

Последњи коментари

Milena Gogic | 01/02/2013 16:58

Milane Grbicu, procitala sam knjigu Istinska Protivurecnost i kupila sam je jeftino na ebayu. Neverovatno. Tu je na stotine slika i dokumenata i to na 1000 strana gde licno Mihailovic govori o svojim komadantima i divljastvu koje nije mogao da spreci iako je mnoge stvari i sam naredjivao a one koji su cinili zlocine je licno unapredjivao. Branio se da je time samo zeleo da ih smiri i spreci da saradjuju sa Nemcima i Italijanima ali ipak on im je bio djeneral ili se barem tako nazivao. A to je bio samo do avgusta 1944 jer ga je tada Kralj Petar smenio i proglasio ga izdajicom. Na zalost danas smo svedoci gde se izmisljaju neke nove stvari i dodaje se dosta ulepsavanjem necega sto se zaista nebi trebalo velicati.

Miodrag Nedovic | 01/02/2013 17:20

Ja sam potomak cetnickog komadanta iz Crne Gore Milije Nedovica i gnevan sam na rehabilitaciju Dragoljuba Mihailovica. Voleo bih da se kaze istina o tome da je on unistio cetnicki pokret. Pricate ovde o knjizi Istinska Protivurecnost sa ebaya. Odlicna knjiga. A zasto? jer sam i tu nasao dokaze da je licno on dozvolio (precutno kao i uvek) da se strelja 450 nasih komadanata (Petar Bacovic, Pavle Djurisic, Miroslav Trifunovic) – od strane ustasa u Jasenovcu. Ovo je potvrdio niko drugi a do general JVuO – Djukic kojega je Mihailovic poslao da pregovara sa Pavelicem u Zagrebu. 20 Aprila 1945 na ovaj sastanak je dosao licno Maks Luburic i pitao je Djukica sta onda da radi sa 450 cetnickih komadanata koji su im se predali posle Lijevce Polja. Ova se grupa od 20000 cetnika odvojila od Draze. Djukic je radio stanicom kontaktirao Mihailovica i ovaj je preneo poruku Pavelicu da to vise nisu njegovi ljudi. Posle toga su svi pobijeni. Eto to vam je slika ovoga coveka. – mirnog koji muvu ne bi ubio

Lj K-Taylor | 02/02/2013 10:02

Jagodina, Cuprija i Paracin su samo neka od mesta gde su cetnici klali svoj narod. Nije mali broj likvidiranih na taj divljacki, varvarski nacin. Neprimeren je hriscanima i onima koji su se zaklinjali kralju i otadzbini. O pravoj ideologiji kame ispisano je mnogo stranica (kad god neko tronut izrekne da Srbin ne treba da puca na Srbina – setim se Lazara Obicnog – ne bi trebalo ni noz da potegne Ni Kadijevicev film „Praznik“ ne mogu da zaboravim).
Treba staviti van snage zakon kojim se cetnici i partizani izjednacavaju. Cetnici nisu bili borci za slobodu, niti su deo antifasisticke borbe, vodjene protiv nacisticke Nemacke. Treba obustaviti pristrasno vodjen proces rehabilitacije Draze Mihailovica. Dokaza o njegovoj krivici ima svuda sirom Srbije i u brojnim arhivama Evrope i Amerike.

Voćnjak

Preuzeto sa:Сви ми који желимо да се преселимо из града у село

http://www.facebook.com/media/set/?set=a.288992431137773.59087.272976836072666&type=3

 

Савез српских удружења у Норвешкој; ЗАУСТАВЉЕН ПОКУШАЈ РЕВИЗИЈЕ ИСТОРИЈЕ

Serbisk riksforbund i Norge
Савез српских удружења у Норвешкој – https://www.gmxattachments.net/de/cgi/g.fcgi/mail/print/attachment?mid=babgebg.1359761382.16530.n9uwe2v8cv.72&uid=T3VhZLdzHkFyZ9PBfTA0T%2Fc1MuzKtg7t
САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ
ЗАУСТАВЉЕН ПОКУШАЈ РЕВИЗИЈЕ ИСТОРИЈЕ
Савез српских удружења у Норвешкој обавештава јавност да је у заједничкој акцији Срба у Норвешкој и норвешких пријатеља Срба и Србије заустављен покушај ревизије анти-фашистичке историје у режији Горане Огњеновић и Наташе Матаушић из Хрватске.
У склопу пројекта „Thanking the People of Norway“ на Универзитету у Ослу је била заказана изложба у галерији „Свердруп“ у периоду 14.фебруар – 5.април. Изложба је требала да представи историју југословенских интернираца у нацистичким логорима у другом светском рату у Норвешкој и да се на тај начин искаже захвалност норвешком народу. Организовање ове изложбе би било за сваку похвалу, да ауторка Горана Огњеновић није у својим претходним чланцима и концепту изложбе дрско негирала чињеницу да је међу интернирцима било 89 % (по неким норвешким изворима чак и 94 %) Срба. У својим ранијим чланцима, Г.Огњеновић је већину српских интернираца оквалификовала као некакве православне Хрвате и Босанце, не помињући их ниједном речју у својој изложби. Свако накнадно етнифицирање жртава апсолутно је неприхватљиво, нарочито ако је базирано на искривљевим чињеницама и са циљем добијања дневно-политичких поена! У прилог „озбиљности“ пројекта иде и чињеница да су на отварање изложбе позвани и најављени гости из амбасада Републике Хрватске и БиХ, али не и Републике Србије.
Такође, потпуно неповезиво за изложбу захвалности норвешком народу, један део изложбе је требао бити посвећен систему концентрационих логора „Јасеновац“, где би се представио званичан број (по хрватским властима и новој управи Меморијалног центра „Јасеновац“) жртава од 80 914, иако сви релевантни извори указују да је тај број био најмање 6-7 пута већи. Коауторка изложбе, Наташа Матаушић, је управо била на челу Меморијалног центра „Јасеновац“ када је овај пројекат минимализације жртава покренут. Такође, за време њеног управљања Центром, из изложбене поставке су уклоњени предмети којима су жртве убијане, велики број фотографија и доказа и уместо њих постављена некаква уметничка поставка, са једним јединим циљем негације бруталности и минимализације броја жртава. Њен део задатка у оквиру спорне изложбе у Ослу је очигледно био да се, уз захвалност норвешком народу, „сервирају“ подаци који минимализују размере злочина у Јасеновцу.
Поводом изложбе је у суботу, 26.јануара формиран акциони тим у оквиру Савеза српских удружења у Норвешкој који је предузео акцију протеста и заустављања ревизионистичке изложбе. Акцију су подржале обе парохије у Норвешкој, а добијен је и благослов Његовог Преосвештенства, Епископа Британско-Скандинавског, г.Доситеја. У своје име су, између осталих, протествовали наши норвешки пријатељи, међу којима морамо поменути Франка А.Хаугена, Кнута Ф. Торешена, историчара из Арендала и експерта за историју другог светског рата, као и Кристијана Каша, бившег официра норвешке војске који је српској јавности постао познат упутивши јавно извињење због НАТО-бомбардовања Србије.
После великог притиска који је уследио од стране Савеза српских удружења, великог броја Срба и наших Норвешких пријатеља и амбасаде Републике Србије у Ослу, Универзитет у Ослу је, само три дана после почетка акције, у среду, 30.јануара отказао отварање спорне изложбе и одложио нову
поставку за новембар 2013, којој ће претходити шира стручна дебата. Имена ауторки су такође избрисана са званичне странице галерије Свердруп.
Акција Савеза српских удружења се наставља, наш основни захтев је трајно уклањање Горане Огњеновић и Наташе Матаушић из свих даљих пројеката везаних за историју народа на Балкану, пошто њихов досадашњи, а сигурно и будући рад, иде у потпуно супротном правцу од помирења народа на Балкану. Савез спрпских удружења у Норвешкој жели да буде активни учесник и партнер у организовању нове поставке изложбе која заиста треба да се одржи, са одговарајућим садржајем и да се на тај начин изрази најдубља захвалност норвешком народу.
Савез српских удружења у Норвешкој, 1.фебруар 2013.
Прилог: протестно писмо Савеза