Vestinet.rs » STAV » Kako domaćica može da donira pola miliona dinara stranci svog supruga?
14. februar 2013. 13:03 | 6 komentara
Vesna Veizović – Kako domaćica može da donira pola miliona dinara stranci svog supruga?
Odnos crnogorskih vlasti i crnogoraca prema onom malobrojnom stanovništvu koje se još izjašnjava kao Srbi u Crnoj Gori već godinama unazad je jasno definisan, bez uvijanja i demokratske demagogije svaki dobar Crnogorac smatra da za Srbe nema mesta u Crnoj Gori i da je svaki Srbin tu samo nepoželjna smetnja koje se treba osloboditi.
Parole poput onih koje su se prvo skuvale u hrvatskoj kuhinji „Srbe na vrbe“, „Ubij zakolji da Srbin ne postoji“, već uveliko su osnovni propagandni materijal svih crnogorskih navijačkih klubova, ali i svih drugih Crnogoraca čija mržnja je više puta do sada kulminirala da niko ne pokušava ni da je sakrije.
Međutim, kraj crnogorske inferiornosti u odnosu na Srbe , jer to i jeste jedan od pokretača toliko količine šovinizma nekadašnjih „najvećih Srba“ a danas najvećih Crnogoraca, se ne zaustavlja na granici između Srbije i Crne Gore.
Tržište koje je najmlađi evropski premijer i jedan od najvećih evropskih kriminalaca, Milo Đukanović „osvojio“ zahvaljujući širokoj ruci svog zemljaka Slobodana Miloševića u Srbiji, a koje se ticalo svih kriminalnih poslova, za vreme vlasti DOS-a bilo je u neku ruku zatvoreno, odnosno DS gde je saradnja bila svedena na status kvo, ispunjavanje crnogorskih interesa zadobijenih kroz privatizacije. Međutim danas, zahvaljujući svom starom prijatelju, a našem sadašnjem predsedniku Tomislavu Nikoliću to „bratstvo i jedinstvo“ je ponovo obnovljeno.
Već neko vreme medijski zataškavana afera, koja je nekoliko godina ranije bila u žiži javnosti, sada dobija potpuniju i širu sliku. Baš u vreme potuljenog i tajnog osnivanja Srpske napredne stranke javnost je prvi put bila upoznata sa neobičnim prijateljstvima crnogorske i srpske strane.
Sa crnogorske strane Milo Đukanović i Stanko Subotić i sa srpske strane Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić, obojica još uvek zvanični članovi Srpske radikalne stranke, dvojica ozlojeđenih ljudi, godinama mobirani od strane svog već isfrustriranog šefa koji vlast ni po koju cenu nije puštao iz svojih ruku, godine 2007. u čuvenom pariskom hotelu Ric biva njihov prvi (obelodanjeni) u nizu susreta.
Siromašni čovek iz naroda, kako je oduvek samog sebe predstavljao, samo nekoliko meseci nakon tog susreta, zajedno sa svojim partijskim kolegom i desnom rukom, Aleksandrom Vučićem napušta Srpsku radikalnu stranku i osniva Naprednjake koji za vrlo kratko vreme postaju najveća stranka u Srbiji.
Početna ideologija koja se navodno zasnivala principima Srpske radikalne stranke, vremenom gubi svoju suštinu, njeni redovi bivaju sve snažniji prebezima počev od onih koji su napustili Miloševića 2000.godine, do onih koji napustiše žutaće ne mogavši da usklade svoje materijalne ambicije u stranci koja polako gubi na snazi.
Ubrzo lideri ove novokomponovane stranke ne samo da više nisu nepodobni za inostranu političku scenu, već se i stav domaćih medija polako menja prema njima, do te mere da na poslednje izbore izlaze kao čistunci domaće politike, bez prošlosti i afera.
Vest o susretima tada novih srpsko-crnogorskih prijateljstava, prvi put je izašla u javnost sredinom 2009.godine.
Nije li tada još bilo jasno da je medijski prostor preuzela nova politička postava, jer takva optužba po nepisanom pravilu treba da trese Srbiju bar tri meseca, posebno jer se ima u vidu da su glavni akteri ozbiljan konkurent tadašnjoj poziciji, međutim u ovom slučaju sve biva zataškano za samo nekoliko dana.
Svi pokušaji radikala da u javnost vrate pitanja saradnje Nikolića sa Milom Đukanovićem i Stankom Subotićem bivaju neuspešni, a stidljivost tadašnjih vlastodržaca da u javnosti govore o sumnjivom finansiranju naprednjaka bili su još samo jedan od velikog broja znakova slatih narodu, koji u svom očaju niti želi, niti vidi propast koja ga kao vuk jagnjećoj koži sačekuje sa gladnim čeljustima.
Ubrzo potom oglašava se i beogradski advokat Smiljana Stoiljković, koja svoj izlazak iz naprednjačkih redova , objašnjava ličnim razočarenjem. Ona kaže da se vratila u Srpsku radikalnu stranku iz moralnih razloga, jer je vrlo brzo stekla utisak da je zapravo prešla u Demokratsku stranku:
„ Na prvom mestu mi je u Nikolićevim izjavama zasmetalo poistovećivanje Amerike i Rusije, što radi i Boris Tadić. Posle toga finansiranje od najužih članova porodice, poput Dragice Nikolić, supruge Tomislava Nikolića, koja je kao domaćica „zaradila” i donirala toj stranci 400.000 dinara.
To je prisutno i u Demokratskoj stranci.Na trećem mestu su bili izgled i lokacija stranačkih prostorija, jer kada sam prvi put ušla u prostorije te stranke u Čika Ljubinoj ulici, neprijatno sam se osećala, uzimajući u obzir da se radi o stranci koja se ne finansira iz budžeta.“
Čak ni to medijima nije bilo preterano sumnjivo, da kad već obavljaju policijski posao, ispitaju na koji način jedna domaćica može da zaradi pola miliona dinara i da svoju zaradu donira stranci svog supruga.
U isto vreme stranku napušta izvestan broj razočaranih , vraćajući se pokajnički svojoj izvornoj priči u radikalskim redovima. No, to ne umanjuje brojnost Naprednjaka koji svoje redove pune demokratama, ligašima i svim ostalim zagovornicima evropskih vrednosti.
Najzad. Tomislav Nikolić, prema rečima jednog domaćeg analitičara postaje političar koji je do juče morao da ubeđuje novinare da jeste za put u Evropu, danas ih sa mukom ubeđuje da nije “britanski čovek“ i da jeste narodnjak koji je za bliske odnose sa Rusijom.
Mesecima pre izbora na zapadu se šuškalo o smeni Borisa Tadića, posmatrajući ga tada kao istrošenog političara, zapad je u vrlo fleksibilnom Tomislavu Nikoliću video odličnu priliku za zamenu svog dotadašnjeg poltrona.
Ta „fleksibilnost“, već uveliko karakterna osobina Nikolićeva, zadobijena je pod dvadesetogodišnjim mobingom od Šešelja, jer takva ponižavanja koja je Šešelj ispoljavao prema podčinjenima u „zajedničkom“ političkom radu ne mogu ostati bez posledica.
I sada, kad pred očima imamo opasne postupke „naših“ predsednika republike i vlade : Nikolićevo odlaženje na noge šefu u Titograd, gde je već godinama na sceni nedvosmisleno ukidanje svega srbskog, odlaženje dva puta samo u roku od 8 meseci „predsednikovanja“, te Dačićevo nuđenje šiptarima stolice u UN samo zarad podrške „međunarodne zajednice“ u opstajanju na premijerskome položaju – slobodno možemo uzviknuti onu dečju „Sad se vidi sad se zna, ko se kome dopada…“
Međutim, ne smemo biti deca umom ! Nego u najskorije vreme svi zajedno, od znanih do neznanih, učiniti što je do Nas da bi se projavila dela državotovrna, a ovakva nedela „naših“ predsednika postala osujećena i bezuticajna na život nacionalni.
Mudra dejstvenost, bez odlaganja, na svim stepenima i institucionalnim i vaninstitucionalnim je jedino rešenje, jer vreme se ubrzava kao što vidimo po mnogim znacima, od kojih jedan stiže prekjuče iz Vatikana.
A, Mi i onako previše propusta imadosmo proteklih decenija tj. ceo vek, da bi smo sada oklevali ili nadali se u pomoć spolja, bili s Istoka, bilo s Zapada.
Vestinet.rs
Filed under: AKTUELNO, Privreda, Srpske Novine, Srpstvo, Vesti | Leave a comment »
23.01.2013 06:00 | Dragana Keleč
