Јелена Гускова: Самосталност Косова – Цена питања

http://facebookreporter.org/%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%B3%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D1%86/#comment-14554

Самосталност Косова: Цена питања

Глас Русије30.01.2013, 19:56
Одштампајте прилог Испричајте пријатељу Додати на блог

Балканы карта

Преговори о Косову између Београда и Приштине, изгледа, ушли су у одлучујућу фазу. Како схватамо, они трају већ неколико година и никако не могу да се заврше одлуком која би задовољила Србију. Београд се брани, истина, не превише снажно. Данас је већ јасно да од Београда међународни посредници захтевају признање независности Косова. Србију примамљују датумом почетка преговора о ступању у ЕУ. А Београд жели и да ступи у ЕУ и да задржи Косово. У ком правцу се креће преговарачики процес и када можемо да очекујемо његово окончање? Да покушамо да анализирамо.

Када је на власти била Демократска странка Бориса Тадића (до маја 2012. године) и за време актуалне власти напредњака низ позиција већ је био усаглашен. При томе, ови договори су се чинили минималним, неприметним уступцима. Малецки кораци. Али да ли ће они извести на пут где је циљ означио председник комитета Бундестага за спољну политику Рупрехт Поленц: У оредеђеном тренутку за време преговора о ступању (у ЕУ) неће моћи да се заобиђе питање о томе да ће Србија пристати на независност Косова и признати је, а то је важно за придруживање Европској Унији. Хашим Тачи, “премијер Косова” и руководилац преговора са албанске стране, уверен је да ће временом стране доћи до узајамног признања све земље. Иначе он не би учествовао у преговорима. О признању независности Косова као коначном циљу преговора Тачи је говорио много пута.

Сумирамо о чему су се стране договориле за последњих неколико преговарачких година.

1. На Косову је распоређена Мисија за успостављање законитости и реда (ЕУЛЕКС) уз негативан однос Русије према томе и пристанак Србије. Мисија је требало да научи Албанце да воде државне послове.

2. Одређени су параметри присуства Косова на међународним форумима. Србија је пристала уз услов да на столовима стоји таблица Република Косово са напоменом „у складу са резолуцијом 1244 СБ УН“. То фактички значи пристанак на спољнополитичку самосталност Косова.

3. Признање личних исправа издатих на Косову од стране Србије.

4. Узајамно признање универзитетских диплома, издатих после 2008. године.

5. Решење о слободи кретања Албанаца по Србији са косовским документима и таблицама издатим на Косову или од стране УНМИК-а (кретање слободно) или у косовским установама (мењају се на привремене).

6. Стварање границе између Србије и Косова. У споразуму од 2. јула 2011. године говори се о преласку „административне линије (границе)“.

7. Договор о заједничком управљању границом, успостављање погранично-царинских прелаза.

8. Уплата царинских такси на граници по законима Косова.

9. Стварање јединствене царинске зоне на Косову.

10. Споразум о царинском печату са натписом „Царина Косова“.

11. Узајамно укидање трговинског ембарга.

12. Споразум о размени катастарских књига и матичних књига.

13. Оснивање „канцеларије за везу“ у Београду и Приштини. Прво се говорило да ће се именовати официри за везу, затим су их назвали чиновницима, а затим је премијер рекао да у Београд за везе са Косовом именују једног од најбољих дипломата са Косова. Значи, реч је о оснивању дипломатских преставништава.

14. Укључивање четири општине Севера Косова са већинским српским становништвом у јединствени финансијско-буџетски систем покрајине.

15. Стварање специјалне полиције која би штитила споменике српске православне културе.

Уз то треба додати да формат преговора на нивоу премијера и председника говори о отвореном признању власти Косова као законите од стране Београда. Албанци нескривено разматрају преговоре као састанке на највишем нивоу о нормализацији међудржавних односа. А последица договора је то што је Савет Европске банке за реконструкцију и развој донео одлуку да се Косово укључи у састав земаља чланица банке, признавши самим тим његову самосталност.

Још 2011. године руски амбасадор у Србији Александар Конузин скретао је пажњу српској јавности на то да ће се на граници Србије и Косова уз помоћ Запада ускоро отворити царинске и полицијске службе косовских Албанаца. Тада је амбасадор дошао до закључка да Срби не маре за националне интересе њихове земље, којима прете НАТО и ЕУ. Српске власти су учиниле све да се ова прогноза реализује.

Закономерно је питање: да ли државе склапају сличне споразуме са својим аутономним територијама?

Ако је реч о испорукама гаса и електричне енергије, телекомуникацијама, о успостављању редовних атубуских и авионских линија, онда је то несумњиво решавање техничких питања, како тврде у Србији, а ако је реч о пограничним прелазима, царинској документацији и царинским таксама, то значи да Србија коју представља Ивица Дачић пристаје на то да Косово постаје или је постало самостална држава.
Фактички имамо посла са договором о нормализацији односа две независне државе.
Даље реч је само о цени питања. А камен спотицања или монета за поткусуривање у датом случају су општине на Северу Косова са већинским српским становништвом.

Албанцима је важно да ликвидирају самосталност ових територија и њихову зависност од Србије. Зато су сада они спремни да разматрају питања демонтаже српске власти на Северу Косова и признања Косова као своје државе од стране српских општина, прекид финасирања српских општина од стране Београда и чак место Косова у УН.

Главни српски преговарач, премијер Ивица Дачић не демантује информације о темама даљих преговора, али покушава да их представи тако да се оне чине Србима безболним.
Тако он говори не о ликвидацији српских институција (полиције, судова, школа, болница, комуналног система), у покрајини, већ о њиховој трансформацији.
У оптицају је игра речи: премијер предлаже да се говори не о институцијама Србије, већ о институцијама Срба, који треба да имају систем специјалних веза са Београдом. Реч је о таквом унутрашњем уређењу општина које би признале албанске власти. То су и сада инстутиције српског народа, али то би биле институције које би признала и Приштина. Ситуација је јасна чак полуписменима. Ако органи управе српских општина престану да буду српски, започеће њихова интеграција у државни косовски албански систем, а везе са Србијом ће остати на нивоу оних питања које дозволе власти у Приштини.

Такође неочекивано из уста Ивице Дачића чуло се помињање и могућности да Косово добије место (столицу) у УН. Српски медији су са негодовањем дочекали сличну изјаву, зато су власти морале да се оправдавају. Дачић каже да Србија никада неће пристати на место Косова у УН, осим ако то не буде одговарало нашим националним интересима. Али национални интереси Србије су познати: очување територијалног интегритета. Какви још могу да буду интереси?
Оправдање је нађено на примеру Палестине. Можда ће неко затражити да Косово крене путем Палестине. Многе земље раде у том правцу. Ми смо гласали у УН за Палестину. Премијер схвата да је чланство у УН једино што Косово не може да добије самостално. Зато је готов о томе да разговара и решење ће зависити од тога шта ће Србија добити заузврат. Или какво ће бити коначно решење, како то формулише Ивица Дачић. И то није лапсус.
Према саопштењима агеције Танјуг, премијер Ивица Дачић и амбасадор Немачке у Београду Ханс Вилхелм сложили су се да питање чланства Косова у УН може да буде тема само у оквиру дијалога о општем решавању косовског питања. И тако је Дачић нашао чиме и о чему може да се цењка са Албанцима. Али у том случају нејасно је шта значи појам опште решавање косовског питања?

Мислимо да се под тиме подразумева решавање статуса Косова и његово признавање од стране Србије. За узврат Београд ће тражити или аутономију за српске општине или размену територија (српске општине Косова за албанске општине на југу Србије. И проистиче то из убеђења Ивице Дачића: Отели су нам Косово, поставља се питање како можемо да сачувамо нешто од тога.

У тим токовима разрађена је и Преговарачка платформа са представницима привремених институција самоуправљања у Приштини, коју је усвојила влада и Скупштина у јануару ове године. Платформа предвиђа формирање аутономије за српске општине на Косову, која ће окупити Србе по националном а не територијалном принципу. Аутономија треба да има своје органе управе, свој систем образовања и здравства, своје симболе власти. Осим тога, Платформа ће добити гранције за националне заједнице (тако су у Платформи означени Срби). Али ми схватамо да је реч о покушају да се бар некако заштите Срби на независном Косову.

Од српске јавности Платформа је дуго држана у тајности, али први пут она се појавила не у Србији, већ на енглеском језику на америчком сајту Даниела Сервера, професора универзитета Џон Холкинс. Пошто научна јавност Србије није учествовала у њеној припреми, почело је да се говорка да је Платформа писана на Западу.

Платформа је дочекана на разне начине. Амерички амбасадор у Приштини Екујси Џекобсон, а иза њега и Хашим Тачи, назвали су Платформу обичним папиром, политичком авантуром, коју нико неће разматрати. Чедомир Јовановић, лидер српских либерала, уверен је да Платформа може да доведе до конфликта са целим светом. Кршљанин је назвао Платформу и одлуку Скупштине издајничким актом.

Још један закључак: оно што се данас мало по мало реализује на Косову одговара Ахтисаријевом плану (2007) који није био усвојен у СБ, али су га тихо гурали они који су га разрадили. У документу се не помиње реч независност, мада фактички смисао предлога се састојао управо у томе. Тако је Приштини дозвољено да има заставу, химну и да ступа у међународне организације, између осталог у УН; предвиђене су сопствене оружане снаге. Србија се данас саглашава да иде даље, до договора о нормализацији односа две независне државе, и како се надају западне дипломате, договор међу странама ће бити потписан на пролеће ове године.

Русија је увек сматрала: ако се буду наставили покушаји Запада да у једностраном поретку реши проблеме Косова преко проглашења независности покрајине, ситуација на Балкану и у Србији ће кренути путем дестабилизације. Али сада су ови уступци решење саме Србије. И управо актуално руководство сноси за њега потпуну одговорност.
Изгледа да је примењена методика преузета из америчког плана Стратегија К-1, чији је главни циљ признати Косов мирно, без потреса и озбиљних последица. Важна компонента плана је неопходност да се увери друштво у неизбежност губитка аутономне покрајине и да се пребаци пажња са прошлости (Косова) на светлу будућност (ЕУ, НАТО).

Tags: , , , , , , , , , ,

3 Comments

  1. bozidar kravic

    Vlast u Srbiji zaslepljena “uspesima”pregovora sa EU i u iscekivanju tzv datuma,misli da je srpski narod na poslednjim izborima njima dao za pravo da pitanje Kosova mogu da resavaju ovako naopako kako to sada cine.Zadnje ankete pokazuju da je 72% Srba protiv ulaska u EU,sto znaci da smo svesni :prvo-da u uEU nije bas sve”med i mleko”i drugo,jos vaznije:cena ulaska u EU-odvajanje Kosova[cupanje srca iz tela]je za najveci deo Srba ne da je visoka nego je neprihvatljiva.Ako “vlastodrsci” u Beogradu misle da ce uz precutno odobravanje uspeti da urade ono sto su naumili,grdno se varaju[zaboravili su na staru izreku“popustaj narod cuti].Zato braco Srbi;Kosovo Srce Srbije ukrali su lopovi i protuve,saDASNJA VLAST NECE SILOM ZAKONA DA GA VRATI,MOZDA SRPSKI NAROD ,UZ BOZJU POMOC IPOMOC PRAVOSLAVNE BRACE,TREBA I MORA DA GA VRATI ZAKONOM SILE.500.GODINA JE BILO OTETO PA SMO GA VRATILI,SRPKINJE JOS UVEK RADJAJU JUNAKE KOJI SU U STANJU DA VRATE KOSOVO U KRILO MAJKE SRBIJE.SPREMTE SE SPREMTE!!!DACE BOG DA KOSOVO OSTANE SRCE SRBIJE.AMIN BOZE!!!

    k

    30

    Оцени

  2. Stefan

    Dali će vlast i ovaj put raditi na svoju ruku i štetu naroda kao i uvek http://www.pressonline.rs/info/srbija/260617/srbi-sa-severa-kosova-prekinite-dalje-pregovore.html:

    00

    Оцени

  3. Priznavanje i prihvatanje secesije K/M bilo bi za Srbiju ne samo oprostiti se Srbiji od prava na potražnju od sto milijardi dolara za učinjenu štetu Srbiji nezakonitim bombardovanjem već bi Srbija izgubila i pravo na svoje resurse od ogromne, ne procenjive, vrednosti a što je još gore, u moralnom smislu bi srbi ostali žigosan narod za sva vremena u svim formama dosadašnje satanizacije srba od strane zapadne alijanse!

    00

    Оцени

Post a Comment

Name required E-Mail required Website

Werbeanzeigen

Ko to kaže da se na nemačkom TV ništa ne prikazije o Srbiji

Ova udarna vest na Nemačkim TV kanalima je, koliko mi se javlja, u Srbiji cenzurisana, blokirana kako bi narod samo ono gledao što prija vlasteli Srbije. Samo ona odlučuje šta narod sme a šta ne sme da gleda, šta je za njega dobro a šta nije dobro da zna! Pošto se ovde u ovom TV klipu radi o intervjuu Dačića od voditeljke emisiji bez gaćica brže bolje je to režim Dačića blokirao da to nebi, nedaj Bože, video i narod pa se tu postavlja pitanje; Šta rade tek i koliko duboko skrivaju od naroda ozbiljne stvari koje su direktno vezane za sudbinu Srbije! Sigurno je da ta zgodna bez gaćica voditeljka nije opasna po sudbinu Srbije koliko je to opasna lakoća kojom se prilazi cenzuri onih koji Srbijom vladaju! Šta im se uopšte onda još može verovati???

http://web.de/magazine/tv/sender/17082168-tv-interview-hoeschen.html

„Милошевић је био први херој трећег миленијума“

  • Почетна
  • Россия
  • „Милошевић је био први херој трећег миленијума“
  • Ostaće kao takav i u svetskoj istoriji zabeležen, hteo to neko ili ne!-DN

„Милошевић је био први херој трећег миленијума“

У  Москви промовисана књига „Непобеђен“ – о бившем председнику Србије и СРЈ

  • Слободан је бранио своју земљу од међународних терориста. На то га је обавезивао и Устав земље. Он није ишао на поводцу лидера страних држава и није се држао овако како се држе многи политичари на Балкану – оценио Милошевићев старији брат Борислав који је и приредио књигу
  • Слободан Милошевић је био храбар човек. Борио се за свој народ и земљу. У историји ће бити сигурно запамћено како је у Хагу у потпуности разбио оптужницу, оценио је лидер руских комуниста Генадиј Зјуганов
  • „Непобеђени“ је уџбеник словенске трагедије и словенске будућности. Трагедија Југославије и борба Слободана Милошевића – то су лекције нама Русима – упозорио је присутне генерал Леонид Ивашов

У МОСКВИ – у препуној великој дворани Дома Савеза писаца  Русије – промовисана је књига о Слободану Милошевићу ,,Непобеђен,, штампана за његов седамдесети рођендан.

Између корица „Непобеђеног“ нашли су се текстови које су о бившем председнику Србије и СРЈ написали: бивши премијер и  министар  спољних послова Русије Јевгениј Примаков, лидер руских комуниста Генадиј Зјуганов, политичарка и научница Наталија Нарочницкаја, бивши потпредседник Државне Думе Сергеј Бабурин, генерал Леонид Ивашов, историчарка југо-кризе Јелена Гускова, писац Александар Проханов, познати руски правник Александар Мезјајев и светски познати дисидент и научник (преминули)  Александар Зиновјев. А својеврсни рефрени свих говора на промоцији биле су речи: „Милошевић је био први херој трећег миленијума`, ова књига је – `упозорење Русији`.

Политичку биографију Слободана Милошевића написао је његов старији брат Борислав који је приредио и саму књигу. Он је прво указао да је заслуга његовог брата што постоје два документа на које се Срби данас позивају у одбрани својих интереса – резолуција 1244 СБ ОУН о КиМ и Дејтонски споразум који је гарантовао права Србима у Републици Српској.

„Слободан је бранио своју земљу од међународних терориста. На то га је обавезивао и Устав земље. Он није ишао на поводцу лидера страних држава и није се држао овако како се држе многи политичари на Балкану. Снаге су, међутим, биле неједнаке. Мени је као брату, нагласио је Борислав Милошевић, незгодно да хвалим ову књигу. Зато понављам оно што сам чуо од својих руских пријатеља: „Непобеђени“ је споменик Слободану Милошевићу у Русији“.

Лидер руских комуниста, Зјуганов, испричао је да је уочи рата у Београду целу ноћ разговарао са Слободаном Милошевићем.

– Слободан је био храбар човек. Борио се за свој народ и земљу. У историји ће бити сигурно запамћено како је у Хагу у потпуности  разбио оптужницу, рекао је Зјуганов и истакао да се нада да ће пријатељство између Руса и Срба бити све јаче и веће.

У сличном тону је у Дому савеза писаца Русије говорио и генерал Ивашов:

– „Непобеђени“ је уџбеник словенске трагедије и словенске будућности. Трагедија Југославије и борба Слободана Милошевића – то су лекције нама Русима. Данас Србији обећавају благостање за издају успомене на погинуле Србе и одрицање од косова. Али, нагласио је Ивашов, постоје и Срби који не пристају на такав избор. Срби су данас усамљени и на Балкану и православно-словенском свету.Србији су поставили ултиматум: или ћете дати Косово или вам је пут у Европу затворен. Велика већина руског народа је солидарна са Србима и Слободан Милошевић ће у руском народу бити запамћен као херој који се борио за свој народ а тако и  словенство у целини. Књига о Слободану Милошевићу нас подстиче да направимо избор у корист духовног православног јединства. Без борбе нема победе и зато нас Милошевићев светли лик мобилише да трагамо за својом бољом будућношћу“.

Узевши реч, Сергеј Бабурин је нагласио да је књига о борби Слободана Милошевића јако потребна и Русима јер их Запад све више окружује. Говорећи о неоправданим нападима на Милошевића на Западу, Бабурин је рекао да је он волео свој народ, али да није био шовиниста као што га неки оптужују.

Историчарка Гускова оценила је да би ситуација на Балкану, али и у свету, била другачија да деведедесетих година на челу Русије нису били људи који су исписивали ,, срамне странице дипломатске историје,,.

Познати руски експерт за међународно право Александар Мезјајев, који је провео доста веремена на суђењу Милошевићу у Хагу, рекао је окупљеним под кровом Савеза писаца Русије да не зна ни једног јединог човека – ни правника ни  адвоката – који се тако убедљиво бранио пред судом. Мезјајев је подвукао да је Милошевић био супериоран свима у Хагу и нагласио да му трибунал `ништа није доказао`.

Прва личност туских писаца, Валериј Ганичев, рекао је да Срби и Руси никако не смеју да забораве своје хероје који су се борили да се сачува самосталност и сувернитет  држава. Књиге о тим херојима биће све вредније јер младе генерације желе да знају о борби својих предака.

Уредник „Непобеђеног“, књижевница Јекатерина Глушик, рекла је да значај зборника није само у томе што су аутори текстова познати људи већ и у вредним стиховима руских песника које је погодила Слободанова смрт.

Московска глумица Зана Болотова, која носи највише уметничко звање “Народне уметнице Русије”, говорила је дирљиво о бомбардовању Србије и о процесу у Хагу. Прочитала стихове познате руске песникиње Јуне Мориц, који су ушли у зборник. Своје стихове, такође из књиге “Непобеђен”, прочитале су Јекатерина Пољгујева и Елена Громова.

Пољгуева је –  након што су јој у руке дошле фотографије са беорадског митинга в подршку Милошевићу – написала стихове:

«Прикована сам својом старинском словенском савешћу на стуб срама, као и пре једног века/Гледајући на масу, признајем да сам у свему крива: и за то што је Београд данас био издан и за горку осуђеност Русије./ Распните и меене! И ја сам данас Слободан…“

Књига „Непобеђени“ штампана је у 7240 примерака што је сада у Русији за таква издања велики тираж. Њено издавање подржала је Комунистичка партија Руске федерације.

Категорије: