(ZG)ODAN P(O)LIT(IČ)KI (PRO)GRAM DPS-a!

(ZG)ODAN P(O)LIT(IČ)KI (PRO)GRAM DPS-a!

„Sa partijom možeš sve, bez nje si niko i ništa”, parafraziramo komunistu, marksistu, polaznika visoke partijske škole u Kumrovcu, naj(m)udrijeg političkog ideologa u najbrojnijoj, najjačoj, najorganizovanijoj, najdisciplinovanijoj, najmonolitnijoj i naj… partiji diljem Balkana. DPS, kao politička partija, kojoj pripada taj „ideolog i(li) mudrac”, pobornik „rata za mir”, pravnik, ljubitelj i tumač velikih filosofskih djela i antičkih mudraca, više od dvije decenije o(ne)mogućava da uvede demokratiju i obezbijedi socijalnu sigurnost svim građanima u (ev)ropskoj Crnoj Gori!

Sa političkim (pro)gramom svoje partije i naj(m)udrijim ideologom njenim, najbrojnija i najorganizovanija partija u državi Crnoj Gori (za)drža(va)la je harizmatičnu ličnost na političko-pozorišnoj sceni crnogorskoj, skoro će dvije i po decenije! Davno je rečeno, njihove je vladavine (pre)mnogo i za jedan ljudski vijek, a da li će im biti pojedinačno (pre)malo da zadovolje sve strasti političke i lične čak i onih koji su toliko dugo u politici odnosno bolje reći političkoj baruštini, gdje su zakoni prirode faktor svih njihovih uspjeha, ostaje da se uvjerimo u njihovom narednom četvorogodišnjem mandatu ili će tražiti još četiri puta po četiri godine, jer se kod njih strast za vlast uvećava do neslućenih granica!

U državi Crnoj Gori uveliko je izražen nepotizam prilikom zapošljavanja, a borba za „samoodržanjem” i dodvorenjem političkom idolu „gospodaru života i smrti, ocu nacije, spasiocu životne supstance i egzistencije…” i odanost političkom programu DPS-a jesu osnovne reference za očuvanje vlasti u jednoj od „ekonomski najprosperitetnijih i najdemokratskijih”, a najtvrdokornijih komunističkih i partijskih država na Balkanu, gdje je više od dvije trećine građana u stanju socijalnog siromaštva.

Do cilja se dolazi samo uz partijsku (knji)žicu, veličanjem političkog idola najmoćnije partije, bez ikakvih moralnih obzira i ne birajući sredstva samo da se ostvari politička karijera i bude dio „političke elite”, koja upravlja građanima ekološke, samostalne, nezavisne, proevropske, evroatlantske države!

Najbolji primjer ili obrazac – paradigma, ogledalo njihovog političkog (pro)grama i ujedno njihove pojedinačne i lične partijske snishodljivosti, je u riječima nekih poslanika te najmoćnije i najbrojnije partije u Crnoj Gori sa političkim imenom DPS-a. Riječi nekih poslanika svemogućeg DPS-a, izrečene na nekom njihovom „važnom” partijskom sastanku „u prošloj godini”, sjednici ili sa radno-političkog sastanka, ovih su dana prenijete (tonski zapis i djelovi transkripta) u štampanim medijima u Crnoj Gori i ogledalo su stanja u društvu u kojem jedna partija ima potpunu vlast, naravno sa koalicionim partnerom koji kao da statira ili se (o)zbiljno želi distancirati od takve politike, a svakako dobar dio zadržati i ne ispuštiti prigrabljeni politički kolač vlasti!

„Pripremajući se za predstojeće izbore u Zavodu za zapošljavanje pokrenuli smo nekoliko projekata. Prvi projekat je stručna praksa za 500 visokoškolaca… Projekat je izuzetno funkcionalan. Kroz ove projekte zaposlićemo prije svega članove DPS-a….“!

Uz navedeno, još jedan veliki i svemoćni, za partiju DPS-a, mnogo bitan glasački pojekat „Zaposlimo naše mlade na sezonskim poslovima“! Naravno, takav glasački projekat zapošljavanja dao je veoma dobre rezultate, jer „planirano je da ih bude 6.000, a mi ćemo ove (sic!2012/2013.) godine zaposliti preko 8.000 ljudi sa evidencije Zavoda za zapošljavanje, prije svega onih koji podržavaju program DPS-a“!!! Prema tome, vi koji ste nezaposleni budite bez brige, jer na Zavodu neće biti nezaposlih, a imaju člansku kartu DPS-a i objeručke prihvataju njen „p(o)lit(ič)ki (pro)gram“ i naravno izdašno ga propagiraju i na javi i u snu.

Takvo ponašanje i izjave koje su se čule na tom „radno-političkom” sastanku ne mogu biti iznenađenje za one koji, barem malo, poznaju p(o)lit(ič)ki milje u demokratskoj i parlamentarnoj Crnoj Gori, gdje politički pioni – „pješadija“ donošenjem što većeg broja „sigurnih glasova” obezbjeđuju svoju političku karijeru, brojne materijalne benefite i naravno udobniju fotelju u nekoj od značajnijih državnih funkcija, a ujedno su „pri ruci” njihovom idolu da iskažu duboku odanost i slijepu fizičku, umnu i svakako političku poslušnost. Takvi pioni, kao „politički aktivisti“, nemaju problema kod zapošljavanje svoje djece ili djece svojih prijatelja, kumova, rođaka i tako dalje, jer je važna samo podrška političkom programu DPS-a, njihove „jedine“ partije!?

Prosta je i efikasna njihova računica sa kojom „pobjeđuju“, iako je politički veoma diskriminatorska prema onima koji ne pripadaju ni jednoj političkoj partiji ili jesu pripadnici neke opozicione partije. Tako vladaju od kad rekoše da: „Godine počinju januarom“!

Kako, tek danas slavodobitno i „(g)or(d)no (zv)uče“ riječi poslanika DPS-a, sve u cilju partijske slave, discipline i odanosti, sa kojima krči sebi put ka udobnijoj fotelji i napredovanju, a jasno i rezolutno kaže: „Jedan zaposleni to su četiri glasa. Uspijemo da zaposlimo našeg čovjeka smanjili smo njima jedan glas, povećali nama… Kroz ove projekte nastavićemo zaposliti prije svega članove DPS-a… Mi ćemo ove godine zaposliti preko 8.000 ljudi sa evidencije Zavoda za zapošljavanje, a prije svega onih ljudi koji podržavaju program DPS-a…!

Ne treba sumnjati u navedene riječi i „značajne“ projekte kojima rukovode takvi poslanici, kao što ne treba imati ni trunku sumnje da oni koji nijesu partijski povezani nemaju šta tražiti na Zavodu za zapošljavanje, gledajući iz ugla onoga koji zagovara takve projekte i koji jasno kaže o kakvom se „p(o)lit(ič)kom programu“ zapošljavanja i glasanja radi!

A šta kažu ostali poslanici DPS-a i SDP-a? Ima li među njima (i)kakve razlike u primjeni politike zapošljavanja po principu nepotizma i partijskoj pripadnosti? A, tek, šta će reći Premijer o politici zapošljavanja mladih, koji ostaraše čekajući na Zavodu za zapošljavanje?!

Podgorica, subota, 16. februar 2013. godine Dr Momčilo Dušanov Pejović

„HAŠKI TRIBUNAL – GROBNICA SRPSKOG NARODA“

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=gt6Uv5ky_Bg#!

RADIO POLJUBAC

http://www.radiopoljubac.net/index.php?option=com_content&view=article&id=38732%3Ada-ruska-vojska-nije-uni%C5%A1tila-meteor%2C-danas-bi-planeta-bila-mrtva&catid=76%3Aestrada-i-tracevi&Itemid=57

Naša poslednja dešavanja

Dragi naši članovi i prijatelji,

Nadamo se da vas naše vesti zatiču u dobrom raspoloženju!

*
Naša poslednja dešavanja obradovaće mnoge koji su se u posledenje vreme pitali kada će knjige i zvučni zapisi koje nudimo na našim stranama biti dostupni i na e-čitačima.

Mala biblioteka i iBiblioteka sa zadovoljstvom objavljuju vest o svojim prvim izdanjima u Apple formatu “iKnjige” (iBooks)! Naša pisana i zvučna izdanja se sada mogu kupiti i koristiti na vašem iPadu i iPhonu!

Naša izdanja su dostupna na 50 glavnih iTunes trzišta, sa napomenom da korisnici registrovani na iTunes-Hrvatska za sada nemaju uslova za prijem iBooks formata.

*
Najlakše ćete doći do naših iPad izdanja ako u iTunes/iBooks pretrazi upišete reči: ‚Mala biblioteka‘, ‚iBiblioteka‘, ili ‚Interplov‘, ili naravno ako u pretrazi upišete same naslove knjiga: „Ma šta mi reče“, „Plavi čuperak“, „Ježeva kućica“, „Priče o Svetom Savi“, „Seobe“, „Magareće godine“, „Profesionalac“, „Mazl i Šlimazl“, „Od pašnjaka do naučenjaka“ Mihajla Pupina, „20 srpskih podela“,…

Primetićete, a to ponosno i ističemo, da pored pisane reči, mnogi od naših naslova sadrže zvučne zapise pročitanih knjiga u istom izdanju. Kad god je to bilo moguće, knjige su za vas čitali sami pisci, što daje na dodatnoj vrednosti ovih dela.
Nadamo se da će biti i po vašem ukusu!

*
O svim novim iBook naslovima obavestavaćemo vas redovno putem emaila, preko vama već poznatih adresa www.malabiblioteka.net i www.ibiblioteka.net, a od nedavno i preko našeg Twitter računa ‘@iBiblioteka’.

Sva vaša podrška, bilo u vidu kupovine ili putem širenja dobre reči, puno znače i neprocenjivo doprinose pospešenju našeg rada. Dakle, pratite nas, čitajte što više, preporučujte nas drugima i kao i uvek pišite nam o svojim utiscima.

Vaša radionica Male i iBiblioteke

rec@malabiblioteka.net
www.malabiblioteka.net | www.ibiblioteka.net

Detinjstvo traje ceo život! Mala biblioteka je posvećena igri, učenju i razvoju jezika.

Mala biblioteka je dobitnik Zmajeve nagrade za 2011. godinu, za izuzetan doprinos širenju književnosti za decu.

http://www.nikadgranica.org/

http://www.nikadgranica.org/

Говор Ивана Ивановића(СНП НАШИ) – „Буна против границе“: Ovo će mo ovoga puta pretvoriti u istinu; ko bude govorio da je Kosovo nezavisno neće ostati samo bez jezika već i bez glava!

http://www.youtube.com/watch?v=1ADtLg3DYb0&feature=youtu.be

Турски премијер: „Збогом ЕУ, ми идемо са Русијом”

Објављено: 15. фебруар 2013.

Турски премијер први је пут објавио своју намеру да његова земља уђе у Шангајску организацију за сарадњу (Шангајску петорку), у интервјуу 25. јула прошле године за турски ТВ канал близак његовој странци. Ердоган је тада рекао: “Ја сам се нашалио с Путином, с времена на време ви се шалите са нама па нас питате шта радимо с ЕУ. Сада је мој ред за шалу. Хајде, прихватите нас у Шангајску петорку а ми ћемо размотрити ЕУ. “

У то време Ердогана нико није схватао озбиљно, но 25. јануара ове године, на истом ТВ каналу заговарао је чланство Турске у Шангајској организацији. Кадри Гурсел, турски новинар и сарадник регионалног медија Ал-Монитор, сматра да се Ердоган овај пут није се шалио већ да му је намера била озбиљна.

Ево шта је Ердоган овај пута изјавио: “ЕУ нас жели заборавити, али не може. То је против воље. Биће нам много пријатније ако она тако каже. Уместо да нас одуговлачи, нека то тако каже, а ми ћемо ићи својим путем … Наравно, када та ствар (око ЕУ) не иде добро, као премијер 75.000.000 људи почињете се освртати за алтернативама. ”

Кинеска Синхуа преноси остатак Ердоганове изјаве од 25. јануар: “Ако уђемо у Шангајску организацију рећи ћемо збогом Европској унији. Шангајска организација је боља – много снажнија. Пакистан жели ући, Индија такође жели ући. Ако нас Шангајска организација жели, ми ћемо постати чланови ове организације.”

Ердоганове изјаве као уцјена Запада?
Одмах на почетку мора се разјаснити једна ствар, Шангајска организација није и не може бити алтернатива Европској унији јер је прва безбедносна организација која протеже неке своје интересе у област енергетике док је Европска унија пре свега организација утемељена на економској сарадњи. Шангајска организација упоредива је са другим организацијама за безбедност попут НАТО пакта или ОЕБС-а.

С тиме се у потпуности слаже и турски председник Абдулах Гул који је изјавио да се Турска труди извршити што више критеријума постављених од стране ЕУ како би Турска успешно закључила дугогодишњи процес преговора ..

Ердоганово хваљење Шангајске организације за сарадњу у одређеним америчким и европским круговима засигурно није примљено најбоље. Као резултат тога Француска је 12.фебруара 2013. објавила да ће помоћи Турској у отварању једног од пет блокираних поглавља која Париз треба одобрити Турској на путу у ЕУ. Француски министар спољних послова Лаурент Фабиус изјавио је “Француска ће проширити своју подршку Турској у преговорима за чланство у ЕУ. Рекли смо турским званичницима да ћемо им помоћи у отварању поглавља број 22″.

Француска би могла проширити ову иницијативу док ће САД вероватно дати подршку и притиснути остале чланице да учествују. Уз то, Турска је веома заинтересована за укидање визног режима са ЕУ пошто сматра да није поштено што јој је као земљи кандидату визни режим још на снази.

Турска је недавно била на удару критика због стања људских права у земљи. Једна од тих критика долазила је из Вашингтона где се у извјештају “Слобода у свету 2013″ Турску идентификовало као “делимично слободну земљу” у подручју политичких права и индивидуалних слобода за које се оценило да далеко заостају за ЕУ. Могуће да су слична извештаја о Турској разљутила Ердогана који је похвалним изјавама о Шангајској организацији поручио Западу да смањи очекивања и да престане одуговлачити јер Турска има алтернативу.

Стратешка дубина и нео-османизам
Почетком сиријског сукоба Турска је поднела захтев за статусом партнера за дијалог у Шангајској организацији. Тај статус, који је ниво нижи од статуса посматрача, Турској је потврђен неколико месеци касније на самиту у Пекингу.

Ово приближавање Шангајској организацији плод је вишегодишње добре сарадње између Турске с једне, те Русије и Кине с друге стране.

Но с развојем сукоба у Сирији дошло је до погоршања односа с шангајским земљама и до ревизије дотадашње спољне политике према региону. Политика коју је Ердоган представио кад је дошао на власт била је политика “нула проблема” са суседима која је приближила Турску региону – посебно Сирији, Ираку и Ирану.

Примоз Манфреда у кратком прегледу односа Турске и Сирије наводи: “Турска је била оруђе у разбијању сиријске међународне изолације, утирући пут Ассаду за посету Француској 2005. и посредујући у мировним преговорима између Сирије и Израела 2008. године”. Све се ово промијенило кад је Турска стала на страну побуњеника у Сирији.

Турски министар спољних послова Ахмет Давутоглу објавио је 2001. године књигу “Стратешка дубина”. У својој књизи Давутоглу излаже геополитички модел развоја и позиционирања Турске према региону и свету. Давутоглу сматра да Турска поседује стратешку дубину, која омогућава вођење вишедимензионалне спољна политике којом Турска може потраживати средишњу улогу у глобалној политици. Географска позиција на којој се Турска налази омогућује јој да буде “централна сила” пошто Турска може истовремено остваривати своју утицај у више регија између којих се налази.

За Давутоглуа Турска је истовремено блискоисточна, балканска, кавкаска, средњеазијски, медитеранска, заљевска и црноморска земља – Турска је средишња сила између њих, чвориште које их повезује. Дакле, не ради се о томе да Турска постане регионална сила на Блиском истоку него да искористи своју “централну позицију” између регија чиме би преузела глобалну стратешку улогу.

Оно што је важно истаћи, Давутоглу одбацује перцепцију Турске као моста између ислама и Запада, пошто би то гурнуло Турску да буде инструмент за промоцију стратешких интереса других земаља. Грчки политолог лоаннис Григориадис који анализира Давутоглуов доктрину, сматра да она дијели мало концептуалног садржаја са турским нео-османизмом из 80-тих година 20. века. Давутоглу оргинално не тежи ни секуларистима ни исламистима већ настоји помирити обе групације либералним консензусом.

Давутоглуов концепт “стратешке дубине” има сличности са моделом грчког геополитичара Дмитрија Китсикиса. Китсикисов геополитички концепт познат као “Интермедиате Регион” позиционира Турску и Грчку у сами центар централне регије између Запада и Истока. Истражујући везу између Китсикиса и Давутоглуоа, нашао сам да Китсикис у једном свом говору спомиње да је Давутоглу његов бивши ученик.

Као иу случају политике “нула проблема” са суседима, чини се да је Давутоглуов концепт поклекнуо иу осталим питањима – Турска је постала инструмент за промоцију стратешких интереса САД-а, а исламисти унутар Турске јачају на штету секулариста.

Александар Дугин, руски геополитичара евроазијског усмерења сматра да су САД подметнуле Турској “‘османску геополитику’, у којој је чекају крв, нереди и распад”. Дугин још наводи: “Неоосманизам је фикција, илузија. Неће Турцима донети ништа позитивно, а негативно хоће – највероватније у најскоријој будућности. Турска је кренула погрешним путем. Креће се правцем који слаби турску државу и донеће Турцима непријатности. Ататурков наслијеђе биће фактички ликвидирано. Радикално исламско друштво у Турској, навикнутој на световне норме, неће успети да створи ништа позитивно. “

С тренутном политиком чини се немогућим да би се Турска могла приближавати Шангајској организацији, дапаче она се наочиглед удаљава. Много тога зависиће о расплету сукоба у Сирији. Турска је енергетски зависна о земљама с којима је покварила односе док у међувремену јача своје односе са НАТО пактом. Тренутно су НАТО и ЕУ очити турски спољнополитички приоритети.

Према Давутоглуовој доктрини Турска би могла окренути леђа Западу, но очито да тренутно постоји већа штета од тога него корист. Питање је може ли се Турска уопште с нарушеном репутацијом вратити на позицију да буде енергетско и саобраћајно средиште у које се други ослањају? Турска си оваквом политиком затвара врата у многим регионима где тежи стећи утицај – од Блиског истока, Црног мора, Централне Азије па до Кавказа.

(Адванце)