У име Историјског пројекта Сребреница и Правног факултета у Бања Луци

Поштовани,У име Историјског пројекта Сребреница и Правног факултета у Бања Луци, част нам је да вам упутимо позив на научни скуп „Однос према српским жртвама у сукобима током XX вијека“ који ће се одржати у петак, 8. фебруара 2012. године са почетком у 10 часова пре подне на Правном факултету (булевар Војводе Степе Степановића, 77), у сали 78/II, на другом спрату.

Учесници на овом скупу ће бити декан проф. др. Вито Поповић, Стефан Каргановић, др Срђа Трифковић, Горан Ђуран, Горан Крчмар и Слободан Дурмановић.

У оквиру скупа биће приказан кратак филм младог бањалучког режисера Страхиње Стојаковића о страдању српског народа у сукобима током двадесетог столећа.

Молимо вас да обавестите и пренесете овај позив свима који би могли бити заинтересовани за ову тему.

Добродошли!

Стефан Каргановић
Историјски пројекат Сребреница

Poziv za pesnike – Četvrti EVROPSKI FEJSBUK PESNIČKI FESTIVAL

Poziv za pesnike – Četvrti EVROPSKI FEJSBUK PESNIČKI FESTIVAL
von Evropski Fejsbuk pesnički festival, Samstag, 19. Januar 2013 um 12:30 ·

Pozivamo pesnike iz svih evropskih zemalja, da učestvuju na četvrtom EVROPSKOM FEJSBUK PESNIČKOM FESTIVALU, koji će se održati 02. i 03. marta 2013. godine u hali Master Novosadskog sajma, u okviru 19. međunarodnog Salona knjiga, u organizaciji Banatskog kulturnog centra (BKC) i Novosadskog sajma.

EVROPSKIM FEJSBUK PESNIČKIM FESTIVALOM želimo da pokažemo da je poezija univerzalna tvorevina ljudskog duha koja ne priznaje granice i barijere između pesnika, nacija, država i jezika.

Cilj Festivala je da se pesnici koji sarađuju na Fejsbuku (objavljuju svoje pesme, čitaju i komentarišu jedni drugima poeziju) sretnu, lično upoznaju na Festivalu, čuju jedni druge dok govore stihove i pretvore svoju virtuelnu komunikaciju, u oblasti književnosti, u stvarnu. Pesnici koji ne budu u mogućnosti da prisustvuju festivalu moći će da učestvuju virtuelnim putem preko fejsbuka postavljanjem svoje pesme na zidu stranice Festivala na fejsbuku koja glasi: Evropski Fejsbuk pesnički festival.

Način prijavljivanja za učešće na Festivalu: poslati jednu neobjavljenu pesmu na maternjem jeziku i lične podatke (ime, prezime, adresa, telefon) do 14. 02. 2013. godine na e-mail: fejsbukfestival@gmail.com (Molimo pesnike da u prijavi navedu da li će prisustvovati festivalu ili će učestvovati preko fejsbuka. Raspored učešća pesnika za 02. i 03. 03. kao i tačan program festivala biće blagovremeno objavljen.)

Pesme poslate prilikom prijavljivanja biće objavljene u zajedničkom zborniku radova pesama učesnika festivala u izdanju BKC-a kao elektronsko izdanje na cd-u. Žiri BKC-a koji će pratiti rad Festivala, pesnika sa najboljom pesmom nagradiće objavljivanjem nove pesničke knjige (do četiri autorska tabaka) u izdanju BKC-a.

Pravo učešća na Festivalu imaju svi koji pišu poeziju bez ograničenja – starosnog, polnog, verskog, nacionalnog, profesionalnog…

EVROPSKI FEJSBUK PESNIČKI FESTIVAL biće emitovan uživo putem veb kamere na internet adresi www.bkc.devbin.org i na taj način biti dostupan za gledanje kako pesnicima koji ne prisustvuju lično tako i publici celog sveta.

Za sve informacije možete zvati na telefon +381 (0) 23/781-552 ili postaviti pitanje putem e-mail: fejsbukfestival@gmail.com

U nadi da ćete uzeti što veće učešće na Festivalu, a do skorog viđenja, srdačno vas pozdravljaju Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa i Novosadski sajam iz Novog Sada.

Necemo dozvoliti da UMETNOST U VRANJU ZACUTI. Mi, glumci i gradjani Vranja, kao i kulturna javnost juga Srbije ne mozemo bez svog pozorista, pa se iz toga razloga obraćamo dijaspori

         Kazu da muka coveka natera na sve…pa eto tako i mene muka dovede ovde na ovaj internet da ukucam rec DIJASPORA i zatrazim pomoc i od Vas …
         Mozda ste vec saznali iz medija da je u jednoj noci bezumlja i agresije 02.jula 2012.god. u podmetnutom pozaru izgorelo do temelja pozoriste „Bora Stankovic“ u Vranju. Nestao je nas pozorisni dom. Nestalo je nas hram kulture – okosnica kulturnog zivota grada. Izgubili smo mnogo i prolazimo jos uvek, kroz najtezi period naseg postojanja. Medjutim, nase akcije ne staju.
Usli smo u zajednicku borbu protiv nasilja, bezumlja i nekulture. Necemo dozvoliti da UMETNOST U VRANJU ZACUTI. Mi, glumci i gradjani Vranja, kao i kulturna javnost juga Srbije ne mozemo bez svog pozorista, koje ima tradiciju dugu preko 120god. i nosi ime priznatog svetskog knjizevnika Bore Stankovica.  Zgrada pozorista je inace zaduzbina Jance Jovanovica zvanog Baldzija, iz 1892.god. Sa Njegosevim „Gorskim vjencem“ u reziji Radoja Domanovica, tadasnjeg profesora vranjske Gimnazije, 30.januara 1896.god. pocinje pozorisni zivot u Vranju.
          Vranje je poslednji bastion srpstva uz granicu sa Kosovom. Grad na jugu Srbije u kome je vec dugi niz godina pozoriste najuspesnija i najvaznija institucija. U nama postoji ogromna volja  i spremnost da ga ocuvamo i ne prepustimo zubu vremena vitalnost i duh pzoorista u publiku koju smo decenijama stvrali. Medjutim, ne mozemo sami. Nas grad Vranje, nekada industrijski gigant, a danas veoma siromasan grad. Potrebna nam je pomoc. Ulazemo velike napore, zajedno sa rukovodstvom grada, da obnovimo zgradu pozorista. trenutno radimo u nemogucim uslovima, probe drzimo u nagorelom delu zgrade ciji se zidovi jos nisu srusili. Sva finansijska sredsta su usmerena na obnovu pozorista. Strucnjaci kazu da je neophodno prikupiti oko 2 miliona evra a na racunu za obnovu pozorista ima tek nekih pola miliona evra.
           Zato Vam se obracam u nadi da cete imati razumevanja za nas i nasu tragicnu sudbinu koja nas je nedavno zadesila, i da ovaj mail – apel za pomoc, prosledite svima za koje mislite da nam mogu pomoci ili mi makar prosledite adrese istih. Ukoliko ovo moje javljanje urodi plodom, verujem da ćete zbog toga biti ponosni a mi glumci neizmerno zahvalni. U nadi da cu dobiti brzi odgovor, srdacno vas pozdravljam uz nas slogan – DA UMETNOST NE ZACUTI!
S postovanjem,
               

Radmila Kocevska Djordjevic

v.d.direktor pozorista „Bora Stankovic“ Vranje

http://www.youtube.com/watch?v=JDTdqnA6a9A

 

http://www.youtube.com/watch?v=PfZd56hJvpw

 

Jedan od najvecih uspeha naseg pozorista u Moskvi na festivalu „Zlatni vitez“:

http://www.youtube.com/watch?v=eMREJxylnbc

Сретењски сабор 15. фебруар – 12 сати – Карађорђев парк

визионарски
„И познаћете истину и истина ће вас ослободити“

Сретењски сабор

15. фебруар – 12 сати – Карађорђев парк

Иницијатива НИКАД ГРАНИЦА уприличиће на Дан државности, 15. фебруара, велики народни скуп посвећен одбрани српске државотворне идеје. Окупљање је, како и доликује, заказано за Карађорђев парк у Београду, тачно у подне – намера је да се тиме не само укаже на суноврат државе Србије коју је премијер Ивица Дачић пресекао напола границом око Косова и Метохије, већ и да се искаже поштовање Вожду који са душманима није водио „историјске преговоре“ и „помагао интеграције“, него је, напротив, отаџбину уздигао бранећи је од оних који су јој наносили зло.

Свесни Карађорђевог завештања и, још више, свесни свега што данашњи властодршци у садејству са бриселским и приштинским „пријатељима“ раде на рушењу тог завештања, позивамо вас да са нама поделите обавезу одбране српске државности. Уверени смо да је то једина могућа прослава Дана државности које се нико никада неће постидети.

Иницијатива НИКАД ГРАНИЦА

Продаја вере за обећану вечеру: Ђелић „закувао”- Српска њива за шаку долара

Објављено: 3. фебруар 2013.

Продаја вере за обећану вечеру: Ђелић „закувао”- Српска њива за шаку долара

Чак и у земљама ЕУ онемогућавају продају земље странцима, а ми наше оранице крчмимо за багателу. Нико не зна колико има уговора на основу којих су наши грађани купили земљу за стране фирме

„Агролиберали“ и „агропатриоте“ укрстили су копља у Србији због најављене продаје десет пољопривредних комбината са 8.000 хектара земље фирми „Ал Дахра“ из Уједињених Арапских Емирата. Војвођанска влада и нека удружења пољопривредника кажу да није патриотски продавати странцима оранице будзашто, већ их треба понудити овдашњим привредницима.

Републичка влада одговара да се нису бунили током прве приватизације комбината, после које су овдашњи мешетари руинирали некад велике и успешне фирме.

– Хиљаде радника комбината остале су без посла и социјалног програма, али се о томе донедавно ћутало – каже аналитичар и агроном Милан Простран. – Људи који су сумњивим капиталом куповали успешна предузећа распродали су опрему и механизацију, а на некретнине ставили по неколико хипотека да би узели кредите од банака. Нису испоштовали обавезе ни из инвестиционог ни из социјалног програма.

Он подсећа да је Агенција за приватизацију раскидала уговоре с неодговорним купцима тек после 6-7 година, кад је било касно.

– Људи који су уништили најмодернији део српске пољопривреде никада због тога нису одговарали. Ни купци, ни државни чиновници који су их толерисали – констатује Простран.

Актуелна продаја 10 комбината с изграђеном инфраструктуром изазвала је нове поделе. Општине подржавају трговину јер очекују новац којим ће попунити рупе у буџету. Богати пољопривредници се буне, јер сматрају да им припада право првенства при куповини.

– Власницима малих поседа, којих је највише, потпуно је свеједно – каже Простран.

Упркос досадашњем поражавајућем искуству, поборници чикашке школе економије тврде да је најбоље што пре распродати сву земљу у државној својини. Пољопривредни стручњаци се питају шта ће уопште остати од државе ако олако распрода основне природне ресурсе.

ПИТАЈТЕ БРИСЕЛБивши министар Божидар Ђелић је пре неколико месеци на једном стручном скупу открио да је он прихватио потпуну либерализацију српског тржишта хране и продају земље странцима. – Рекао је да су постојали наговештаји из ЕУ да ће Србија добити чланство до 2016, па је зато прихватио неповољне услове. Пред публиком се обратио Венсану Дежеру и упитао га да ли би та клаузула могла да се промени, с обзиром на то да сигурно нећемо ући у ЕУ до тог рока. „Морате да питате Брисел“, кратко је одговорио Дежер – каже Простран.

– Са становишта генерација које ће нас наследити није добро продавати земљу, јер ће имати мање ресурса него што их ми имамо – каже проф. др Миладин Шеварлић, са Пољопривредног факултета. – Шта њих чека с мање ресурса, ако ми с овом количином нисмо одрживи? Већ смо продали много изворишта, распродајемо рудна богатства, а продали смо и много земљишта. Нигде у Европи не могу се наћи тако уређени земљишни комплекси као у Србији по ниској цени.

Иако српски закони забрањују продају земљишта у власништво странцима, овај пропис је до сада често заобилажен. Стране фирме куповале су домаћа пољопривредна предузећа и тако добијале и хиљаде хектара које су она користила.

– Они који сад протестују против продаје комбината Емиратима, нису се бунили кад је хрватској компанији продавано земљиште на 6 километара од Теразија, у оквиру „Фрикома“. Ћутали су кад су хрватска, мађарска, ирска и канадска предузећа добијала хиљаде хектара по Војводини – каже проф. др Шеварлић. – Ко зна колико има уговора по адвокатским канцеларијама на основу којих су наши грађани купили земљиште за рачун страних фирми, које ће их преузети чим на снагу ступи одредба из Споразума о сарадњи и прируживању, иако је питање да ли ћемо икада ући у ЕУ!

Агроекономисти подсећају да су наши преговарачи су испреговарали да Србија продаје земљу у власништво странцима, под истим условима као и својим грађанима, четири године пошто последња земља ЕУ потпише ССП. Тај рок почеће да тече чим Литванија стави параф на тај документ.

– Све остале европске земље имале су заштитну клаузулу у уговору, да продаја земље странцима почне тек неколико година пошто уђу у ЕУ, како би се спречила распродаја националног ресурса будзашто – каже Простран.

У Румунији то није урађено па су странци донели генетски модификоване усеве. Мађарска је од пада социјализма олако продавала земљу и изгубила суверенитет у западном делу државе. После је морала да купује исту земљу, али по много вишој цени. У Србији је земља приликом приватизације пољопривредних предузећа плаћана од 200 до 500 евра по хектару, а сад у неким деловима Бачке хектар кошта 20.000 евра.

– Највећи губитници су радници упропашћених комбината и њихови кооперанти који су изгубили тржиште – каже Простран. – Ти људи који су имали солидан стандард и стварали породице које су имале шансу да напредују, сада су пролетеријат или фармери с минијатурним поседом.

Губитници су и потрошачи у градовима Србије, који сада плаћају најскупљу храну у Европи, захваљујући трговачким моноплима, који условима плаћања практично онемогућавају малим произвођачима да изађу на тржиште.

Упркос свему, „агролиберали“ су у преговорима с ЕУ прихватили услов да Србија уклони све баријере за европску прехрамбену робу 2015. године.

СТРАХ ОД ЗАДРУГАПродаја земље је велики национални и политички проблем сваке државе, констатују и стратегије ЕУ. – То нарочито важи са Србију где је најболније питање продаја друштвеног земљишта пре реституције – сматра проф. др Шеварлић.

– Зашто је законом о реституцији обезбеђено враћање земљишта црквама и наследницима физичких лица, а не више од 150.000 хектара који су од 1953. године одузети задругама, без динара накнаде. То је највећа пљачка задружног фонда у Европи. Као да у Србији нема политичке воље за задругарство, јер се све власти боје слободног сељака који никада није наклоњен режиму. Чини се да сви хоће да елиминишу тај политички трусан елемент.

– Тада ЕУ укида субвенције својој агроиндустрији и почеће немилосрдни тржишни рат и у самој Унији, а камоли код нас – каже Простран. – Ако држава не омогући нашим фармерима да повећају посед и набаве механизацију, резултати ће бити поразни. Српски пољопривредник с просечним поседом од 2,8 – 3 хектара, нема шансе да конкурише европском колеги који, у просеку, обрађује 21 хектар најмодернијим машинама.

Овакви услови унесени у ССП највише одговарају страним компанијама и банакама које ће од упропашћеног српског сељака будзашто добити земљу злата вредну.

– Продаја земље је стратешко самоубиство, а ко прича другачије будите сигурни да му је неко платио за то – каже геополитолог др Зоран Петровић Пироћанац, из Института за политичке студије. – Храна, вода и енергија су централне теме геополитике данас. Најмоћније светске банке и компаније купујући земљиште у малим сиромашним државама практично им одузимају и суверенитет. Српске оранице ће у овом веку моћи да прехране све становништво једино ако се одлучним мерама прекину већ одмакли радови на отимању свега што може да произведе храну.

Стручњаци подсећају да је управо због тога народ Мађарске недавно на референдуму одлучио да онемогући било какву продају земље странцима, укључујући и оне из држава ЕУ.

– Дошла је нова ера за домаћу пољопривреду и да земљиште мора да се заштити од страних, али и домаћих, шпекуланата и банкара који би да направе добар посао на рачун домаћих фармера – саопштила је мађарска влада после референдума.

– Ако се тако понаша мађарска као чланица ЕУ, ко има право да од нас тражи другачије понашање – пита се проф. др Миладин Шеварлић. – Подсетио бих вас и на један врло занимљив случај из ЕУ, кад су немачки пензионери купили већину земљишта у једној шпанској општини. Кад су постали двотрећинско становништво, они су с пуним правом тражили и да немачки пензионер постане председник општине.

(Новости

Kosovo | Mozete li da Zamislite?

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=gi4J1sEP2uM