ОЖИВЉАВАЊЕ ЕКОНОМИЈЕ БЕЗ СТРАНИХ ИНВЕСТИЦИЈА

ОЖИВЉАВАЊЕ ЕКОНОМИЈЕ БЕЗ СТРАНИХ ИНВЕСТИЦИЈА

 

Наслов овог текста би могао да буде испитно питање и то не само за студенте, него и за професоре Економског факултета, па и за економисте уопште.

Економисти листом, и они провладини и они који критикују владине потезе, шансу за опоравак и бољитак Србије виде само у страним ивестицијама, које, као што рече економиста Вучковић: „Морају доћи што пре!“.

Хм.

А шта ако не дођу „што пре“, па ни уопште?

Као што ће, по свему судећи, и бити.

 

Уосталом, зар је тога (страних инвестиција) и досад било? Осим нешто мало тзв. гринфилд инвестиција?

Не мора се бити доктор економских наука па правити разлику између куповине и улагања (инвестиција).

Страни капитал је углавном куповао, а не инвестирао по Србији.

Можда би и инвестирао, на пример у фирму као што је „Књаз Милош“, у беочинску цементару и друге, да му (не)српске власти нису отвориле могућност да купује разрађене бизнисе, чију цену никад није лако утврдити. Осим ако сте (не)српска влада, која је успешне бизнисе, уместо да их делимично изнајми инвеститорима, продала углавном за багателу.

 

Нема привредне гране у Србији у коју би страни инвеститори хтели да улажу, односно инвестирају.

Па на основу чега онда политичари, (што и није неко чудо, јер су дилетанти), али (што је мало чудније) и економисти очекују стране инвестиције?

А, да зло буде веће, нема више ни страним купцима за куповину интересантних фирми и бизниса.

Мрка капа.

 

А економији је потребно оживљавање. И то: што пре.

Изгледа да већина наших економиста гледа очима страног капитала. Уствари њихово слепило је и јаче.

Страни капитал бар не види у шта би улагао, па и шта би више куповао по Србији, кад је купио већ све што је вредно.

Где то онда економисти виде прилику за прилив страних инвестиција?

Кад се изузме прљава индустрија, која је већ имала најезду на Србију, а чини се да је због рецесије и ту настао застој, који је то разлог остао да страни капитал дреши кесу око било чега у Србији? Једино поводом одлагања нуклеарног отпада. Изгледа да се (не)српска власт и на то оштри. Мењала би „престроги“ закон о екологији.

Неће ли се ваљда наћи економиста који би и тако нешто, то одлагање страног отпада, звао страним улагањем? Тако нешто би тешко урадио и М.Динкић, који је и продају Телекома назвао страном инвестицијом.

 

Како би, дакле, гласио одговор на питање: Како оживети економију без страних инвестиција?

Сигуран сам да би огроман постотак економиста на то дао одговор: То је немогуће.

У преводу: нема нам спаса.

 

Додуше, око нас „вриште“ ћупови пуни злата, што одавно рече Митар Тарабић. Али, ко их види и чује? Економисти очито не.

Али, погледајмо овако. Осим за куповину што вреднијих ствари за што мање паре и евентуално инвестирање у профит брзодоносеће појаве, као што су нафта, гас, злато и слично, као и у прљаву индустрију, за шта је страни капитал још заинтересован?

За продају своје робе. И то све више, откако је у не баш догледној рецесији.

Али, ми немамо пара. Ми чекамо паре од њих. А немамо ни нафте, гаса, злата, па да овамо похрле „инвеститори“.

 

Шта ми уопште имамо, који су то „ћупови злата који леже свуда око нас“, а ми их не препознајемо?

 

Ти „ћупови“ леже пре свега на око осамдесет одсто наше територије, која је рурална средина. Будући да су још невидљиви и непрепознатљиви страни капитал за њих није заинтересован. Да јесте већ би их, као и све вредно што је овде препознао, покуповао. За багателу. Као и увек.

 

Те „ћупове“, осим ретких, и то углавном из области агроекономије, домаћи економисти још не виде. Као да су се листом не само школовали, него и родили и одрастали ван Србије, на пример у Америци, а под патронатом Џефрија Сакса и сличних економских идеолога.

 

Да бисмо те „ћупове“ активирали, морамо обавити следеће:

Најпре се  дефинитивно определити за најприроднију, нама у сваком погледу блиску и примерену стратегију економског развоја. А то значи за пољопривредно, прехрамбено и туристичко, а пре свега сеоско-туристичко предузетништво. Направити заокрет од зверњања около и ишчекивања недолазећих спољних инвестиција.

За тај подухват, који ће нам донети и опоравак и бољитак и на стотине хиљада радних места, односно стотине и стотине  хиљада директно и индиректно  упослених око њега, би нам добро дошле инвестиције.

Вероватноћа да страни капитал у то инвестира није баш нарочита.

Више се можемо надати од малих улагача, што домаћих, што странаца, што наших људи у дијаспори.

И још се нечему можемо надати: да ће нам стране фирме врло радо продавати нама неопходну опрему за извршење поменутог подухвата.

Такође се можемо надати да ће нас колико год је могуће сачекати да им ту робу платимо. Роби је свуда боље него у магацинима. А у периоду рецесије та „гробља робе“ су све пунија.

Наравно, да би се све то одвијало и одвило, први услов је да Србија добије српску, Србији и њеним реалним ресурсима окренуту власт.

 

Ова садашња то није, а ни досад познати претенденти на власт, ма колико се китили „народњаштвом“ немају ни слуха, ни способности ни воље да уђу у подухват о којем је било речи.

Ми који следимо опцију активног антиполитичарства, чија је суштина увођење науке, компетентности, креативности и предузетништва у политику и истискивање из политике властољубивих, а некомпетентних дилетаната, већ радимо на пројектима за реализацију подухвата који за основу има домаће ресурсе.

И тврдимо, а и доказаћемо, да се економија може оживети и без страних инвестиција, а поготово ако се те инвестиције очекују искључиво од страног капитала, а нарочито финансијског.

И позивамо све невладине економисте, али и стручњаке других профила, да се тргну и окрену земљи у којој живе и њеним реалним могућностима и прикључе нам се у подухвату могућег опоравка и одрживог развоја Србије.

Драган Атанацковић Теодор

www.apsorg.rs

 

http://www.youtube.com/watch?v=J0jjUL07Zr4

Diskobolos 2010 – otvoreni konkurs

Diskobolos 2010

MEÐUNARODNO PRIZNANJE ZA USPE©NE PRIMENE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Veæ 16 godina nagrada Diskobolos predstavlja sinonim za najsavremenja poslovna re¹enja postignuta primenom ICT – informacionih i komunikacionih tehnologija!

®iri sastavljen od predsedavajuæih iz ICT asocijacija Evrope, Evropske privredne komore i mnogih ICT eksperata, izvr¹iæe izbor i proglasiti pobednike po kategorijama.

VA©E PRIJAVE OÈEKUJEMO do 22. Novembra 2010. god. Sveèano uruèenje priznanja 21. decembra u holetu Continental Beograd.

 

Otvoreno pismo predsedniku Srbije Borisu Tadiću Zaustavite hapšenje omladine!

Otvoreno pismo predsedniku Srbije Borisu Tadiću

 

Zaustavite hapšenje omladine!

 

 

 

Gospodine predsedniče Tadiću mislim da ste sa represijama otišli predaleko i smatram da je zadnji čas da sa takvim metodama uterivanja straha prestanete. Hapšenjima i represijom nad neistomišljenicima, koje nazivate „huliganima“, „fašistima“… izazvaćete znatno veće i ozbiljnije proteste, koji se i po vas lično, i po Srbiju, mogu završiti tragično. Pročitajte pismo koje mi je profesor Olivera Novaković uputila – i na vreme izvucite jedno mogući zaključak, da se sa hapšenjima mora prestati.

 

 

 

---

Poštovani gospodine Trajkoviću

 

 

 

Htela bih prvo da vam od srca čestitam na dosadašnjem veoma plodnom i za Srbiju dragocenom radu, kao i da vam poželim svaku sreću u budućem vašem delanju!

 

 

 

Razlog zbog kojeg se javljam je želja da vas obavestim o nečemu što se ovih dana dešava u Beogradu, a što se u medijima potpuno zataškava. Naime, u toku je neviđena hajka – u vidu privođenja, pretresanja stanova (istina, uz sudski nalog), saslušavanja, kao i pokretanja krivičnih postupaka, ogromnom broju maloletnika koji su nekoliko dana pre 10. oktobra bili u bilo kakvoj vezi sa nekom od patriotskih organizacija, uzimali letke i ostali propagandni materijal i sl., a BEZ OBZIRA ŠTO NISU učestvovali na demonstracijama na dan 10. 10 2010!

 

 

 

SUP u 29. novembra je praktično preplavljen srednjoškolcima i njihovim roditeljima koji su obavezni da dođu na saslušanje. U najboljem slučaju ta deca će dobiti kaznu od 2. god. uslovno! To su dobri, pametni mladi ljudi. Ja ih mnoge i lično poznajem. Deca za primer, mlade patriote, odlični učenici, pobednici na mnogim takmičenjima, ne samo u sportu, nego i u svim oblastima znanja. Velika većina su iskreni vernici koji redovno idu u crkvu, gde ih naravno uče da cene prave pravoslavno-hrišćanske vrednosti. A sada ta deca, budućnost ove naše napaćene zemlje, treba da se povlače sa svojim roditeljima po stanicama policije i bivaju saslušavana, dok homoseksualci šetaju nasmejani, sa raznobojnim balonima u rukama, zaštićeni od te iste policije, odnosno od te iste države!

 

 

 

I svaki taj pametni, rodoljubivi, mladi čovek mora sa svojim roditeljima da ide kod socijalnog radnika na razgovor,odnosno neku vrstu terapije! Kome je terapija potrebna, njima ili učesnicima parade?! Ima li kraja ovom ludilu? Uostalom, šta su oni pogrešili? Zar ima krivice u tome što su bili u kontaktu sa članovima legalnih patriotski orjentisanim organizacija? Naravno da su nedužni i svi oni mladi ljudi koji su učestvovali na demonstracijama, ali, treba li tek naglašavati nevinost maloletnika koji su na dan demonstracija, a pod uticajem roditelja, sedeli u svojim domovima?! Verujte, i inspektorima u SUP-u je neprijatno. Jedan je tiho promrljao ocu nekog srednjoskolca: „Do sada smo dobili spisak od hiljadu maloletnika protiv kojih će se povesti sudski proces za širenje rasne, nacionalne i ostale vrste netrpeljivosti, a da uopšte nisu ni učestvovali u demonstracijama“.

 

 

 

Gde su sada NVO za ljudska prava? Zašto se ne oglase i ne stanu u odbranu ovih mladih ljudi? Svima njima će u toku sudskog procesa biti potrebni advokati, koji ih moraju zaštititi od ovakvog brutalnog „uterivanja straha“od strane naših, do histerije uplašenih, vlastodržaca! Imaju li njihovi roditelji novac da angažuju advokate? Jasno je da ti ljudi nisu ni funkcioneri DS-a, ni „eksperti nad ekspertima“ iz G17, niti bilo šta slično. To su službenici, prosvetni radnici, radnici… nekada, takozvani srednji sloj građana, a sada popularno „žrtve tranzicije“, u prevodu – sirotinja! Ništa sada ne preduzima ni SPC, iz koje su nam (s punim pravom) slali poruke da je naklonost prema istom polu „Sodoma i Gomora“! Moramo se pokrenuti. Ne smemo dozvoliti da se „guši“ patriotska mladost Srbije, a da mi budemo samo nemi posmatrači.

 

 

 

Zato vas najljubaznije molim da dignete svoj glas i protiv ovoga! Sve to što nam se dešava je skandalozno. Preterano nas ponižavaju i ako se hapšenja ne zaustave, poći ćemo svi u demonstracije za oslobođenje uhapšenih.

 

 

 

Neka vas Bog čuva.

 

 

 

 

 

 

S velikim poštovanjem:

 

 

 

Olivera Novaković, profesor,

sekretar pokreta ZENES – Žene savest Srbije

prof. dr Mila Alečković Nikolić

 

 

 

Komentar i savet

 

Niko, pa ni vi predsedniče Tadiću, nećete odbraniti vlast upotrebom sile i represijom. Vaša politika je duboko pogrešna, kojom ste Srbiju uništili i ponizili. To velika većina građana vidi, shvata i oseća pa su protesti 09. i 10. oktobra odraz ukupnog raspoloženja građana prema vama kao predsedniku, Vladi koju vi u potpunosti kontrolišete i Skupštini koja je izgubila svaki autoritet nategnutim „usvajanjem“ ad-hok „zakona“ prema trenutnim potrebama vlasti. Na ulicama Beograda 09. i 10. nisu bili Huligani, fašisti, kriminalci i navijačka rulja, bili su ljudi kojima je dosta poniženja svih vrsta, a koja upravo vi inicirate. Politiku nacionalnog ponižavanja možete promeniti, ali narod NE. Narod se menja postupno, generacijama, koje ni vi ni mnogi koji su bili na ulicama biološki neće doživeti.

 

Utopistička politika koju vodite „da Evropska unija nema alternativu“ je pogubna u svim segmentima po Srbiju i Srpski narod. Rečeno vam je više nego jasno da nas ta EU iz svojih interesnih razloga neće, i da u nju možemo da uđemo samo zombirani – bez nacionalnog ponosa, Kosmeta, istorijskog sećanja i naših tradicionalnih vrednosti. Ako ste vi lično spremni da budete zombi političar Evropejac, ovaj srpski narod nije spreman da bude siva bezlična masa EU koja će mu navodno doneti prosperitet. Bilo je deset godina prilika da to EU uradi ali smo od nje dobijali samo pretnje, poniženja, i uslovljavanja. Predsednik koji i pored svega toga stalno ponavlja „da EU nema alternativu“ nije političar koji može uspešno da vodi Srbiju. Sve na Svetu ima alternativu, i onaj koji to ne ume ili ne može da je pronađe, dužan je da mesto predsednika ustupi onima koji to znaju i umeju.

 

To je bila poruka demonstracija 09. i 10. oktobra. Nerede je izazvala vaša prinuda da se gej parada mora održati, iako ste imali više nego jasne procene da je to za 85% Srbije neprihvatljivo. Ne sporim da je u neredima učestvovalo i par desetina huligana koji su MUP-u dobro poznati. Njih i treba hapsiti, ali vam to ne daje za pravo da hapsite i sve ostale, i to hiljade mladih koji sa huliganstvom, fašizmom i kriminalom nemaju nikakve veze. Oni su patriotska omladina koja neće više da podnosi poniženja, i koji su vašoj podaničko-pogubnoj politici rekli DOSTA.

 

Prestanite sa hapšenjem omladine, pustite iz zatvora tu nedužnu decu – da ne bi došlo do još većeg haosa i protesta na kome neće više biti samo deca, već i njihovi roditelji, radnici i armija nezaposlenih koji su vašom politikom došli na prag siromaštva. Poniženje i beda je zavladala Srbijom, i oni svoje nezadovoljstvo imaju pravo da iznesu i na ulici, pogotovu kada to nigde drugo ne mogu. Pustite decu iz zatvora, jer se pogrešna politika nikakvom silom ne može odbraniti.

 

Zvonimir Trajković

.

Akord besanice JUVEL BEOGRADSKOG SAJMA KNJIGA

Akord besanice

von Violeta Bozovic, Donnerstag, 21. Oktober 2010 um 08:50

P red san  i noćas sakupljam senke

obrise prstiju po telu, po licu

poljupce tople čulne  i  meke

suzu što kvasi mi trepavicu…

 

Pred san i noćas nagovaram zvezde

sa neba da padnu po tvome liku

ko pahulje zlatne, nežne i meke

da leče mi ovu besanicu…

 

I skupljam reči koje mi beže

praveći ples po papiru

u sebi nežno ljubeći tebe

ko akord što jeca po klaviru…

Berlin soll seine Weigerung, die Türkei in die EU aufzunehmen, fallenlassen

Newsletter vom 21.10.2010 – Die neuen Partner in Ankara (I)

ANKARA/KAYSERI/BERLIN (Eigener Bericht) – Berlin soll seine Weigerung,
die Türkei in die EU aufzunehmen, fallenlassen. Dies verlangt der
türkische Staatspräsident anlässlich des Besuches seines deutschen
Amtskollegen. Die Bundesregierung müsse das Beharren auf einer
„privilegierten Partnerschaft“ mit Ankara preisgeben und in Brüssel
für die türkische EU-Mitgliedschaft plädieren. Deutschland, das sich
bislang gegen den EU-Beitritt der Türkei sperrt, um den Abfluss von
Mitteln aus dem Brüsseler Etat und die Machtteilhabe Ankaras zu
verhindern, gehört zu den bedeutendsten Profiteuren der
Beitrittsgespräche: Die Anpassung der Türkei an Wirtschaftsstandards
der EU nutzt vor allem deutschen Unternehmen, die wichtigster Investor
und größter Handelspartner des Landes sind. Im Hintergrund des
aktuellen Streits um den EU-Beitritt stehen zudem langfristig wirksame
Umwälzungen in der türkischen Gesellschaft, die in Ankara neue Kräfte
an die Regierung gebracht haben. Diese stützen sich in ihrem Kampf
gegen das traditionelle kemalistische Establishment auch auf die EU –
und finden damit Anklang in Berlin. Dies führt in der deutschen
Medienlandschaft zu verwirrenden Volten: Die von der Bundesregierung
umworbenen neuen türkischen Eliten wurzeln im vom Westen ansonsten
bekämpften politischen Islam.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57928