Deutsche Unternehmen bemühen sich um Zugriff auf die zweitgrößten Erdgasreserven südlich der Sahara – in Angola

Newsletter vom 06.10.2010 – Erdgas aus Afrika (II)

BERLIN/LUANDA/WINDHOEK (Eigener Bericht) – Deutsche Unternehmen
bemühen sich um Zugriff auf die zweitgrößten Erdgasreserven südlich
der Sahara – in Angola. Die Vorkommen des Landes an Erdöl und Erdgas
öffneten „der deutschen petrochemischen Industrie ähnliche Chancen wie
in den Ländern des Nahen und Mittleren Ostens“, urteilen
Wirtschaftskreise. Deutsche Firmen versuchen sich schon jetzt für die
Vergabe neuer Konzessionen in Stellung zu bringen, die nächstes Jahr
durchgeführt werden soll. Zu den Hauptkonkurrenten der Bundesrepublik
gehört dabei China, dessen wichtigster Erdöllieferant Angola ist. Die
angolanischen Ölprofite erlauben es dem Land, in großem Maßstab Waren
zu importieren – unter anderem aus Deutschland – und die weithin
zerstörte Infrastruktur wieder aufzubauen – mit Beteiligung deutscher
Firmen. Dabei handelt es sich auch um Infrastrukturprojekte, die von
deutschen Unternehmen im südlichen Afrika benötigt werden, um die dort
von ihnen produzierten Waren abzusetzen. Ermöglicht wird das für die
deutsche Wirtschaft höchst profitable Geschäft von der deutschen
Entwicklungshilfe.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57912

When a President of such strong country like USA liars in front of all world then it is a shame

When a President of such strong country like USA liars in front of all world then it is a shame. That shame happened not once but tree times.

Written by: Milovan, Mick, Vesic Orth. Christian freedom fighter from occupied Serbia

1st. The Daughter molesting USA President, Gipsy, Bill Clinton said lies about late President S. Milosevic that he and my Serbs are doing ethnic cleansing and killing Croats, Albanians and Balije (Moslem converts) of Bosna and Hercegovina. If someone says that is true then he/she has to explain why 240 000 Orth. Christians are missing in Albania or Kosovo & Metohija. Way in Albania lives barely 2 500 Orth. Christians with no Human rights at all where in Serbia is 2.5 Million herpes sick Albanian Skunks?

If we are killing Croats then why Jasenovac & Jadovno contains million dead bodies of Orth. Christians and 350 000 of Serbs are expelled by Croatian „Democrats“ called Ustashe with a help of USA & NATO Criminals?

2nd. The twins Daughter molesting USA President, George Bush Jr. Lied about late Iraqi president Sadam Hussein. He went to Iraq on false evidence killed Sadam & his two Sons with 700 000 Iraqis expelling another 4 millions.

3rd.  Accused Al-Qaida for demolishing twins Building in New York to spread animosity and religions hated among people to start a War to cash the money and get rich as during W.War II when USA only cashed 5 times more Gold for its treasury than they did in all their existing time in history of robbing & killing others.  Here in Serbia we have a say: What brainy is ashamed of – fool is a very proud.

From occupied Serbia by NAzi (NAzi Terrorist Organization – NATO) Poofters!

A Decade of Serbia’s Humiliation Srdja Trifkovic

www.balkanstudies.org

A Decade of Serbia’s Humiliation
Srdja Trifkovic

On October 5, 2000, in a coup by the security forces staged against the backdrop
of massive street protests, Slobodan Milosevic was removed from power in Serbia.
A decade later, the author says in ChroniclesOnline, many of those who cheered
his downfall at that time have nothing to celebrate.

In the run-up to Peti oktobar we believed that a change of regime—any change—was
essential to Serbia’s recovery from six decades of war, bloodshed, communist and
neo-communist nightmare.

We were wrong. It is futile to debate whether Milosevic’s dead-end regime was
“better” or “worse” than what Serbia has today with its “pro-Western” rulers. It
is like discussing whether pancreatic cancer is preferable to congestive heart
failure. Let me be specific.

On October 10 the first “gay pride parade” will be staged in Belgrade. The
government has been promoting the event as yet another proof that Serbia is fit
to join the European Union, that is has overcome the legacy of its dark,
intolerant past. It has threatened the opponents of the spectacle with violence
and judicial consequences. It has earned praisefrom all the right quarters in
Brussels, Washington and the NGO sector for its “public commitment to … thwart
any attempt to stop the march from proceeding to its conclusion.” There will be
five thousand policemen in full riot gear marching with a few hundred “LBGT”
activists on the day.

This is pure anarchotyranny in action. The current government in Belgrade is
quite powerless to protect its citizens from harassment in the NATO-occupied
province of Kosovo. It is powerless to prevent young jihadists from pelting with
stones tourist buses from non-Muslim areas in the majority-Muslim region of Novi
Pazar—not in Kosovo, mind you, but in “Serbia Proper.” It is powerless to stop
rampant corruptionby its own functionaries and politically associated cronies.
It is powerless to halt open war-mongeringby Islamic extremists such as Mufti
Zukorlic in the Sandzak region in the south, or advocacy of ethnic separatismby
Hungarian activists in the north. It is powerless to evict the Gypsy criminal
underclass from usurping prime real estate in the nation’s capital. It is unable
and unwilling to arrest and prosecute mafia bosses, privatization tycoons and
foreign agents in its own ranks.

At the same time, the regime of Serbia’s Euro-Integrators led by President Boris
Tadic is brutally efficient in clamping down on those “extremists” who dare
protest the promotion of sodomy and who dislike the imposition of
psychopathological “norms” imposed by the regime’s foreign mentors. It is good
at normalizing criminality and criminalizing normality. Serbia will never enter
the EU, of course, and it will never be absolved of its alleged sins harking
back to the Milosevic era, but in terms of anarchotyrannical shackles it is
eminently “Western” already.

In foreign affairs Serbia’s position is even worse. It is incomparably worse
than a decade ago. On September 10, at the UN General Assembly, Serbia abruptly
surrendered its claim to Kosovo. As Diana Johnstone explained in Counterpunch,
the government in Belgrade tried to pretend that this surrender was a
“compromise”; but for Serbia, it was all give and no take:

In its dealings with the Western powers, recent Serbian diplomacy has displayed
all the perspicacity of a rabbit cornered by a rattlesnake.  After some helpless
spasms of movement, the poor creature lets itself be eaten. The surrender has
been implicit all along in President Boris Tadic’s two proclaimed foreign policy
goals: deny Kosovo’s independence and join the European Union. These two were
always mutually incompatible. Recognition of Kosovo’s independence is clearly
one of the many conditions—and the most crucial—set by the Euroclub for Serbia
to be considered for membership.

But “denying Kosovo’s independence” had never been a genuine goal. For some
years now Tadic and his cohorts have been looking for a way to capitulate on
Kosovo while pretending not to. The formula that led to the surrender at the UN
last month was simple: place all diplomatic eggs in one basket—that of the
International Court of Justice—and refrain from using any other tools at
Serbia’s disposal. Last July 22 the ICJ performed on cue, declaring that
Kosovo’s UDI was not illegal.

That is exactly what Tadic’s regime and its foreign handlers had expected, and
wanted. It should be noted that the government of Serbia asked the ICJ only to
assess the legality of Kosovo’s declaration of independence, not to consider
more widely Kosovo’s right to unilateral secession from Serbia or to assess the
consequences of the adoption of the UDI, namely whether Kosovo is a state, or
the legitimacy of its recognition by other countries. As a former British
diplomat who knows the Balkans well has noted, international law takes no notice
of declarations of independence, unilateral or otherwise, as such; they are
irrelevant.

The ICJ advisory opinion was deeply flawed and non-binding, but the government
in Belgrade was given a perfect alibi for doing what it had intended to do all
along. It could not be otherwise. Ever since the appointment of Vuk Jeremić as
Serbia’s foreign minister in 2007, this outcome could be predicted with
near-certainty.

As President Boris Tadić’s chief foreign policy advisor, Jeremić came to
Washington on 18 May 2005 to testify in Congress on why Kosovo should stay
within Serbia. In his subsequent off-the-record conversations, however, he
assured his hosts that the task was really to sugar-coat the bitter Kosovo pill
that Serbia would have to swallow anyway.

Two years later another advisor to Tadić, Dr. Leon Kojen, resigned in a blaze of
publicity after Austrian Chancellor Alfred Gusenbauer declared, on April 13,
2007, “We are working with Boris Tadić and his people to find a way to implement
the essence of the Ahtisaari plan.” Tout Belgrade knew that “Tadić’s people”
meant—Vuk Jeremić. Gusenbauer’s indiscretion amounted to the revelation that
Serbia’s head of state and his closest advisor were engaged in secret
negotiations aimed at facilitating the detachment of Kosovo from Serbia—which,
of course, was “the essence of the Ahtisaari plan.” Jeremić’s quest for
sugar-coating of the bitter pill was evidently in full swing even before he came
to the helm of Serbia’s diplomacy.

In the intervening three years Tadić and Jeremić had continued to pursue a
dual-track policy on Kosovo. The decisive fruit of that policy was their
disastrous decision to accept the European Union’s Eulex Mission in Kosovo in
December 2008. Acting under an entirely self-created mandate, the EU thus
managed to insert its mission, based explicitly on the provisions of the
Ahtissari Plan, into Kosovo with Belgrade’s agreement.

That was the moment of Belgrade’s true capitulation. Everything else – the ICJ
ruling and the General Assembly spectacle included—is just a choreographed farce

That farce will continue with the forthcoming visit by Hillary Clintonto
Belgrade. Aiding and abetting Muslim designs in the Balkans, in the hope that
this will earn some credit for the United States in the Islamic world, has been
a major motive of her husband’s and her own policy in the region for almost two
decades now. It has never yielded any dividends, of course, but repeated failure
only prompts the architects of the policy to redouble their efforts. Washington
will be equally supportive of an independent Sanjak that would connect Kosovo
with Bosnia, or of any other putative Islamistan, from western Macedonia to
southern Bulgaria (“Eastern Rumelia”) to the Caucasus. The late Tom Lantos must
be smiling approvingly wherever he is now, having called, three years ago, on
“Jihadists of all color and hue” to take note of “yet another example that the
United States leads the way for the creation of a predominantly Muslim country
in the very heart of Europe.”

* * * *

A DECADE after his downfall Milosevic appears almost decent in comparison to his
current successors. He was guilty of many sins and errors, but they were a
matter between him and his people. The Hague was the wrong court designed to
find him guilty of the wrong crimes.

First of all, Milosevic was not a “Serbian nationalist.” Until 1987 he was an
unremarkable apparatchik. His solid Communist Party credentials—he joined the
League of Communists as a high school senior in 1959—were essential to his
professional advance. His name remained relatively unknown outside the ranks of
the nomenklatura. Then came the turning point. As president of the League of
Communists of Serbia, in April 1987 Milosevic traveled to the town of Kosovo
Polje, in the restive southern Serbian province of Kosovo, to quell the protests
by local Serbs unhappy with the lack of support they were getting from Belgrade
in the face of ethnic Albanian pressure. When the police started dispersing the
crowd using batons, Milosevic stopped them and uttered the words that were to
change his life and that of a nation. “No one is allowed to beat you people; no
one will ever hit you again,” he told the cheering crowd.

Used to two generations of Serbian Communist leaders subservient to Tito and
reluctant to advance their republic’s interests lest they be accused of “greater
Serbian nationalism,” ordinary Serbs responded with enthusiasm. The word of a
new kind of leader spread like wildfire. Milosevic’s populism worked wonders at
first, enabling him to eliminate all political opponents within the Party
leadership of Serbia in 1987. A huge rally in Belgrade’s Confluence Park (1988)
and in Kosovo to mark the 600th anniversary of the historic battle (1989),
reflected a degree of genuine popularity that he enjoyed in Serbia, Montenegro,
and Serbian-inhabited part of Bosnia and Croatia in the late 1980s. But far from
proclaiming an agenda for expansion, as later alleged by his enemies, his Kosovo
speech was full of old ideological clichés and “Yugoslav” platitudes.

The precise nature of his long term agenda was never stated, however, because it
had never been defined. He was able to gain followers from widely different
camps, including hard-line Party loyalists as well as anti-Communist
nationalists, because they all tended to project their hopes, aspirations and
fears onto Milosevic—even though those hopes and aspirations were often mutually
incompatible.

The key issue was the constitutional framework within which the Serbs should
seek their future. They were unhappy by Tito’s arrangements that kept them
divided into five units in the old Yugoslav federation. Milosevic wanted to
redefine the nature of that federation, rather than abolish it. Then and
throughout his life he was a “Yugoslav” rather than a “Greater Serb.” In
addition he was so deeply steeped in the Communist legacy of his formative years
(and so utterly unable to resist the pressure from his doctrinaire wife) that
even after the fall of the Berlin Wall he kept the old insignia with the red
star, together with the leadership structure and mindset of the old, Titoist
order.

The tensions of this period could have been resolved by a clear strategy once
the war broke out, first in Croatia (summer 1991) and then in Bosnia (spring
1992). This did not happen. In the key phase of Milosevic’s career, from
mid-1990 until October 5, 2000, a cynically manipulative Mr. Hyde had finally
prevailed over the putative national leader Dr. Jekyll. As the fighting raged
around Vukovar and Dubrovnik, he made countless contradictory statements about
its nature, always stressing that “Serbia is not at war” and thereby implicitly
recognizing the validity of Tito’s internal boundaries. Very much against the
prevailing trend of Western commentary, I opined at that time that “Milosevic is
cynically exploiting the nationalist awakening to perpetuate Communist rule and
his own power in the eastern half of Yugoslavia.” (U.S. News & World Report, 18
June 1990), that for Serb patriots “trusting Milosevic is like giving a blood
bank to Count Dracula” (The Times of London, 23 November 1995).

Milosevic’s diplomatic ineptitude and his chronic inability to grasp the
importance of lobbying and public relations in Washington and other Western
capitals had enabled the secessionists to have a free run of the media scene
with the simplistic notion that “the butcher of the Balkans” was overwhelmingly,
even exclusively guilty of all the horrors that had befallen the former
Yugoslavia. At the same time, far from seeking the completion of a “Greater
Serbian” project while he had the military wherewithal to do so (1991-1995),
Milosevic attempted to fortify his domestic position in Belgrade by trading in
the Western Serbs (Krajina, Bosnia) for Western benevolence. It worked for a
while. “The Serbian leader continues to be a necessary diplomatic partner,” The
New York Times opined in November 1996, a year after the Dayton Agreement ended
the war in Bosnia thanks to Milosevic’s pressure on the Bosnian-Serb leadership.
His status as a permanent fixture in the Balkan landscape seemed secure.

It all changed with the escalation of the crisis in Kosovo, however. His belated
refusal to sign on yet another dotted line at Rambouillet paved the way for
NATO’s illegal bombing of Serbia in the spring of 1999. For one last time the
Serbs rallied under the leader many of them no longer trusted, aware that the
alternative was to accept the country’s open-ended carve-up. Yet Milosevic saved
Clinton’s skin by capitulating in June of that year, and letting NATO occupy
Kosovo just as the bombing campaign was running out of steam and the Alliance
was riddled by discord over what to do next.

The ensuing mass exodus of Kosovo’s quarter-million Serbs and the torching of
their homes and churches by the KLA terrorists did not prevent Milosevic from
pretending that his superior statesmanship, embodied in the unenforceable UN
Security Council Resolution 1244, had saved the country’s integrity. The ensuing
reconstruction effort in Serbia was used as a propaganda ploy to improve the
rating of his own socialist party of Serbia and his wife Mirjana Markovic’s
minuscule “Yugoslav United Left” (JUL).

For many Serbs this was the final straw. Refusing to recognize the change of
mood, in mid-2000 Milosevic followed his wife’s advice and called a snap
election, hoping to secure his position for another four years. Unexpectedly he
was unable to beat his chief challenger Vojislav Kostunica in the first round,
and succumbed to a wave of popular protest when he tried to deny Kostunica’s
victory in the closely contested runoff.

His downfall on October 5, 2000, would not have been possible if the military
and the security services had not abandoned him. There had been just too many
defeats and too many wasted opportunities over the previous decade and a half
for the security chiefs to continue trusting Milosevic implicitly. Their refusal
to fire on the crowds—as his half-demented wife allegedly demanded on that
day—sealed Milosevic’s fate. After five months’ isolation in his villa he was
arrested and taken to Belgrade’s central prison. On June 28, 2001, Prime
Minister Zoran Djindjic arranged for his transfer to The Hague Yugoslav War
Crimes Tribunal, in violation of Serbia’s laws and constitution. It was the
first major self-inflicted humiliation by Serbia under its new, “democratic”
management. The process is going on, unabated, nine years later.

Ten years after Milosevic’s downfall, “the record of history” is yet to be
articulated on the tragedy of ex-Yugoslavia in the 1990s. It will come, probably
too late to alter the unjust and untenable temporary outcome of the wars of
Yugoslav succession. Sadly, those who had collectively invented a fictional
character bearing the name “Slobodan Milosevic” in the 1990s are using the tenth
anniversary of his downfall as a welcome opportunity to put the finishing
touches on the caricature, and to demand from his successors further surrenders
and new humiliations as evidence that Serbia has overcome his legacy. Vae
victis!

TWO THOUSAND AND TWELWE

TWO THOUSAND AND TWELWE

Naduvava se nebo otkaćeno od mistike noæi. Naduvava se kao vreæa od kostreti ili mehur kita koji je progutao Jonu i u sebi umnožio eho njegovih molitvi toliko jako da je odzvanjao po morskom dnu nabujalom od dobrote starca. Naduvava se od uzdaha ljudi što veslaju po uzdrhtajima valova, po nutrini vriska, po zamršenim iluzijama jedne stvarnosti koja je probila opnu od kukavičijeg jajeta i izlegla neman adsku.  Niz kaldrmu otkucavaju potkove noæi jo¹ jedno veèe u kojem æe panonski mornari utonuti svoje laðe u pra¹inu ravnice. Prolaze senke kroz budoare misli i otresaju srebrnim grivnama miris uspavane lepotice sa zabaèenom glavom preko kamene ruke.

A kroz ulice grada iskrada se Josafat zamotan u belu togu sa ¹štapom od tikovine u ruci. Sedu bradu mu bacaka vetar dok mu ispod belih čekinjastih obrva blago gledaju tamne i mistične oči. Proučava sve oko sebe. Svaki pokret, senku. Njuši dašak vetra i mirise što kovitla veče kroz mramorne doksate neba. Prolazi mimo ljudi pažljivo birajuæi gde æe stati da ne remeti puteve čoveka koji uporno maršira u krug u krug divći se kolosalnosti svoje senke. U drugoj ruci nosi snop papira uvezanih brodskim paripinama. Zastaje tek trenutak kada na tornju otkucava deseti sat. Krsti se sa onom rukom sa štapom i nastavlja dalje sekući belom raširenom togom sivilo noći. Iza njega, na desetak metara povlači senku neko èupavo momče i skriva se uz stabla lipa tek napupalih žutim cvetićima. Po nekada slučajni prolaznik dobaci pozdrav, ali kada vidi sedoga starca u beloj togi prelaze na drugu stranu ulice i zakriljuje lice senkom oboda ¹e¹ira ispod kojega bljeskaju crvenkaste oèi zverinjeg pogleda. I Josafat zastaje. Èeka da mu onaj mladiæ priðe bli¾e a onda baci zrnevlja iz ð¾epa ispod toge i oslu¹ne lepetanje golubova visoko u nebu i ljudske korake duboko u ulici:

–         Etiam tu, mi fili?-

Mladiæ se kosne i pojuri u prvu duboku senku ali se sa toga mesto upali svetlo i on stade kao ukopan i tek tada njegov no¾ sevne na svetlosti i otkrije se.

–         Rekoh: -“ I ti sine moj“. ©to Cezar reèe Brutu. Ali ti nezna¹ ni za Bruta ni za Cezara nego te privukao moj zave¾ljaj sa umotanim papirusima u paripinu uvezanih èvorovima brojanica. Priði da vidi¹ da nije vredno da proleva¹ moju krv i svoj ¾ivot, jer ovo i da prisvoji¹ ni¹ta ti neæe dati i ako ogromnu vrednost ima.-

Pozva ga starac i sedne na jednu klupu ispod svetiljke koja je bacala ¹kiljavu ¾utu svetlost. Mladiæ, kao satir poskoèi nekoliko puta i ne vraæajuæi no¾ u kaniju priðe i znati¾eljno nakloni glavu nad bele papiruse. I zaista. Sve ¹to je starac nosio bili su papiri uvezani brodskim u¾etom i zavezani na èvoriæe kao brojanice. Tek kada se uverio da mu je ¾rtva slabe imovine, on gurne no¾ u kaniju i okrene se da poðe ali ga blagi staraèki glas zadr¾a u mestu.

– Da nisi badava kidisao za mnom i da nisam samo mr¹ava antilopa ne dovoljno pothranjena, sedi da ti poka¾em blago koje nosim.

Mladiæ ne izdr¾a nego klimne glavom, provirujuæi samo vrhom nosa iz senke.

–         Evo .- Reèe Josafat pa razveza jedan èvoriæ na brojanici i izvuèe jednu hartiju. Dok je nesretni mladiæ beèio oèi u sedog starca on ga umota u taj izvuèeni papirus i dune u njega tako silno da se ona hartija okomota oko upla¹enog mladiæa. I vide on ceo jedan nepoznat svet. Celo jedno pozori¹te glumaca, ljudi, matresa koje su palminim li¹æem mahale iznad ispru¾ene gospode preko kanabeta. Dugaèke hodnike u mermeru i visokim stubovima. Tavanice oslikane nebom i anðeoskim prizorima, te¹ku svilu i pozlaæeni name¹taj. Gole skulpture poslagane ispred zidova. A onda se izdvoji jedan èovek i dok je mladiæ poku¹avao da razazna svaku boricu èovekovog lica, ono se prilepi za njega i on oseti kako u njemu kuca novo srce. Pogled mladiæa se pretvori u vid èoveka bogata¹a u viðenje pronicljivog oka kojem nije promicala ni jedna senka. Istoga momenta u dvoranu u¹eta prelepa ¾ena u haljini boje zlata. I èuo je izdisanje mladiæa i osetio kako se znoje evnusi stiskajuæi meðu nogama smokvin list. Èuo je i mumlanje starijih momaka i skrivanje lica devojaka iza maramica natopljenih od suza prezira a ona mu priðe:

–         Dobro veèe Hrizogone.

Mladiæ se zaèudi kada iz njega progovori glas èoveka èije je lice i ruke i grudi, èije je noge oseæao kako svoje a pretovarene zlatni nakitom.

-Dobro veèe.- Èuo je svoj novi mrzovoljni glas a onda ona nastavi da cvrkuæe:

– Èime veèeras mo¾emo da uveselimo dragog Hrizogona?

– Èime vi mo¾ete da me uveselite? Sve ¹to ste mi izneli do sada bilo je ili bajato ili dosadno. Vi nemate oseæaj za lepo.

– Gusten und ohrfeigen sind verschieden.- Odgovori ona pritajenim glasom tako da su evnusi naslanjali glave da bi bolje èuli i slaðe se nasme¹ili. ( ne skrivajuæi bol gledajuæi u njen nabujali dekolte)

Onaj novi stanovnik mladiæa se namr¹ti:

–         Vi zbijate ¹alu samnom a neznate da vas na jedan moj mig mogu dati i¹ibati. Zaboravljate da ste mi dati da mi ugaðate a ne da mi na nemaèkom izgovarate gluposti.

Lepotica u zlatnoj haljini se nasme¹i. U njenom osmehu se ogledao evnuh dok su mu bezobrazno padale kapljice znoja sa brade direktno u bokal sa vinom koji je dr¾ao na poslu¾avniku.

–         Ali, ja vi¹e ne znam èime vam mogu ugoditi. Juèe ste imali sirijske plesaèice. Dan pre cirkus iz Kine  i gutaèe vatre i bogate arapine koji su vas zasipali skupim poklonima. I ratnike sa krvavim prièama i jo¹ krvavijim sudbinama i gologuzi narod koji je pravio lakrdije na svoj raèun za oglodane kosti pod sofrom i sve ste to imali i niste zadovoljni. Da ne spominjem harem od stotinu lepotica, leoparda kana, ni muzièare sa svih delova sveta, pripovedaèe, ¾onglere ii  I ni¹ta. Pomozite mi dragi gospodine i ja æu sve uèiniti da budete sreæni.-

Hrizogon se natmuri toliko jako da se mladiæ upla¹i.

–         Mesalina.- Drekne on dok su mu na vratu poiskakale sve ¾ile.

–         Da vam sluèajno nije palo na pamet da priredite jo¹ jedne orgije. Dosadnooo. Neæu ni rat protiv neke gologuzije ni fado pevaèice pod prozorima ni gole striptizete.. Ni¹ta. Ja hoæu da budem sreæan. Dovedite mi Merlina i neka me on usreæi kada veæ vi ne umete. Jasno?-  Prodera se onaj u mladiæu isklijao iz spisa uvezanih paripinom.

I eto dovedo¹e nekog èarobnjaka. Ne be¹e to Merlin nego neki na zameni umotan u iscepane haljine, bradat i suv. Pepeljastog upijenog lice na kojem su sjala dva plava oka, pri¹ao je ne ostavljajuæi zvuk koraka za sobom. Ne reèe ni¹ta nego priðe Hrizogonu i kucne ¹tapom od trske po mermernom podu. Hrizogon ga odmeri, proceni i oceni pa ka¹ljucne:

– Èuo si ¹ta sam rekao Mesalini. Dosadilo mi sve ovo. Fazani punjeni bademima i jastozi i zlato i konkubine i ovi evnusi sa smokvinim listom na mestu mesta i tavanica oslikana andjelima. Sve mi dosadilo. Hoæu da budem srecan. Ovo sve. Bljaaak. Ali da osetim srecu. To hoæu. Da se radujem da volim da osetim potpunu ljubav i da sam sreæan. Da èujem muziku iz nutra da vidim lepotu sveta.. Mozes li to? Ako ne mo¾e¹ odmah na giljotinu. Ili ga bacite lavovima. Svejedno. Ili oba. –

Onaj sa trskom klimne glavom i iz vreæe sa leða po hramu pospe neke trave. Upali veliku grudvu tamjana pa zamumla neke molitve i zakadi toliko jako da se vi¹e ni¹ta od dima nije videlo. Poènu ka¹ljati i evnusi i posluga i robovi i konkubine samo se glas Hrizogonov nije èuo. A kada se ra¹iri dim iznad kanabeta Hrizogonovog svi se u èudu skupi¹e. Na njemu je le¾alo ¾uto, kao od medi ¹tene. Be¹e toliko lepo da su mu se svi obradovali. Cikne Mesalina od sreæe pa ga uzme u naruèje i poène ga maziti i ljubiti. I evnusi se obradova¹e. Udari¹e im suze na oèi, ne kao one kada su kao Sike izgubili sve buduæe poroðaje od mudrog: “ fik“, o¹tre èakije gospodarice Gandi.. Ma ne. Udari¹e im suze iz kanala sreæe. Iz radosti na koju su odavno zaboravili da postoji..

E, a na¹ Hrizogon dovuèe mladiæa na neku poljanu. I vide mladiæ vireæi iz Hrizogona spaljena sela i gradove oko sebe sve uni¹teno i opljaèkano. Vide od poplava izrovanu zemlju i bogalje kako tra¾e milost. Vide i nejaku decu kako dozivaju svoga roditelja i ratnike oslonjene samo na svoje junaèke prièe kako mole za zrno duvana i radnike bez fabrika i pticu bez noge vide. I vide da taj golub stalno leti i ne mo¾e da sleti pa se strese od straha. Strese se od oèaja. Od boli. Od muke se strese i promuca gutajuæi ne¹to ¹to mu je bilo slièno suzama ali ¹to mu je u grudima stvaralo stra¹nu bol:

– Ko uèini ovo? Ko ovoliku nesreæu svetu uèini? Ko je taj monstrum? To zlo? Ko je ta ala adska?-

Pitao je stalno se okreæuæi oko sebe. Gde god bi pogledao ruke bogalja, oèi gladne dece. Sirotinja i jad.

–         Hej ti sa trskom u ruci i pocepanim haljinama. Pa ja sam tra¾io da se radujem. Da. Da mi ukine¹ sve one traæarije od zlata i poslugu i konkubine i robove i arene. Ali nisam tra¾io da me stavi¹ u pakao. Ko je ovo uradio? Ko je ova nakaza ¹to od sveta napravi ovo?-

I vide kako se onaj sa ¹tapom ponovo pojavljuje. No ovaj put mu haljine behu svetle, kao od zlata sjajne i oko glave mu zasija¹e zvezde i vide da mu na ¹tapu od trske pi¹e:“ POKAJTE SJA“, pa se strese. A onaj reèe glasom koji se prospe po narodima:

– Ovo naèini Ti i slièni tebi. Gladni apetitom ada vi ste naèinili ratove, sirotinju bedu. Od deèijih suza je satkano va¹e zlato. Od ridanja majki je va¹e bogatstvo. Od rana ratnika su va¹i zlatnici i va¹e haljine. Od sirotinje, muke i bolesti su va¹e palaèe i dvorci. –

Hrizogonu se poèe¹e tresti vilice i sa nogu mu spado¹e zlatne papuèe. Oseti kako mu se lice kupi borama i kako mu sedi kosa. Oseti kako se smanjuje i kopni pa jo¹ sa ono malo glasa ¹to mu je ostalo pro¹apæe:

–         Pa gde je tu sreæa? Gde je tu radost, ljubav? Gde je tu ono veæe od svakog zlata od svake palate od carskih dvoraca balova i podruma punih vina. ©ta je veæe od riznica blaga od opljaèkanog plena od smaragdnih ogrlica? ©ta je to ¹to je veæe i lep¹e pa i radosnije od bogatstva èoveka?-

Upita Hrizogon a onaj sa ¹tapom u ruci se nasme¹i i poka¾e trskom u nebo.. I zabruje naduveni oblaci tamom. Zagude vetrovi uznoseæi prah èoveèiji kao svetlucavu pra¹inu sa tamne zemlje. Udari¹e mnogi gromovi i mnoge duge. Rascepi se nebo i silna svetlost se uste¾e od istoka ka zapadu. Narod popada na kolena. Narod pade nièice kada onaj sa ¹tapom od trske progovori da su ga svi mogli èuti:

–         Ustajte i radujte sja. Raduj se mali u svemu veliki u delu. Radujte se ubogi, gladni i ¾edni. Raduj se jer dolazi On. On koji je veæi od svakog zemljanog blaga. Koji je veæi od svake ljubavi koju mo¾e spoznati èovek. Koji je jedini mesija i vidar sveta. Raduj se jer je do¹ao iscelitelj du¹a i tela i u koga je ¾ivot veèan.-

Mladiæ se trgne. Oseti da le¾i prekriven harijama starca Josafata i da ga ovaj mazi po ra¹èupanoj kosi. Polako je podigao glavu pa se zagleda u starèeve oèi pune tuge:

–         Gde si krenuo starèe sa tim hartijama?-

Upita ga tek tako da se pita.

-Idem da odnesem sve ove sudbine sveta na mesto gde æe im biti izvidane rane. Gde æe im biti dat pravi lek i prava uteha. Idem da Ga doèekam i da mu predam sve uzdahe bolesnica, majki dojilja, paæenika i jadnika sveta i tako rasteretim du¹u punu jada od svega ¹to videh i ponesoh sa sobom u srcu svome.-

Mladiæ klimne glavom i krene za starcem:

–         Idem i ja sa tobom. Daj mi deo tvoga tereta, tvojih hartija du¹e da ih ponesem.-

Starac klimne i dade mu deo hartija. Posrnu mladiæ. Oseti da mu du¹u napuni hilade gledne afrièke dece. Oseti ih i vide kako trèe za zrnevljem hrane koje obesni bacaju iz aviona po presu¹enoj pustinji. Vide ih kako plaze otekle jezike pod vedro nebo za samo jednom kapi ki¹e. I oseti njihove mr¹ave noge i naduvane stomake i ispale kosti i rojeve muva i bol i oèi pune molitve. Vide bebe kako mrtve vise sa usahlih grudi majki. Vide deèicu, starce, ljude kako padaju po pustinji i kako umiru. Iz onih drugih papirusa koje je nosio uskome¹a¹e se kolone prognanih muèenika i sirotinja ispod mostova grada iz dubine zemlje zavika¹e ostavljeni i umorni starci…I rikne koliko god je imao daha. Koliko god je imao snage. Rikne iz hiljadu usta du¹a koje je sa papirusima poneo sa sobom:

–         Doði. Doði Mesija i Bo¾e na¹. Doði ¹to pre radosti, Ljubavi i spasioèe sveta.-

Hrizogon -Grè “ u zlatu roðeni“

Rab Boris

Истомишљенике молимо да овај апел проследе на што је више могуће адреса, и ако желе, допишу своје име на листу потписника овог документа који је приложен на крају текста…. Нека се зна да нисмо ћутали..!

Истомишљенике молимо да овај апел проследе на што је више могуће адреса, и ако желе, допишу своје име на листу потписника овог документа који је приложен на крају текста….
Нека се зна да нисмо ћутали..!

Председниче Владе Србије,министри,

Десетог октобра 2010. године организујете пролазак геј-параде улицама Београда. Позивамо Вас да то не чините, већ да је откажете.
Српска јавност је довољно зрела, те је свима јасно како геј-парада није протест против дискриминације већ управо директан чин дискриминације, дискриминација тихе већине грађана Србије који верују у породичне вредности.
Геј-парада је само први корак у наметању идеологије хомосексуализма људима са традиционалним погледом на свет.
Геј-парада је увод у легализацију геј-бракова, а легализација геј-бракова води до захтева да се деца – против њихове воље – дају истополним особама на усвајање. То је социјални и емотивни експеримент над децом чије последице модерна наука није испитала, а постоје и озбиљни гласови који тврде да је то облик злостављања деце. Да ли ће по овој Вашој логици следећи скуп у Вашој организацији бити парада педофила и других савремених достигнућа у области „људских права”?
Геј-парада је само први корак марша кроз институције директно у наше вртиће и школе где ће идеолози хомосексуализма цензурисати традиционално опредељене васпитаче, учитеље и наставнике, због чега ће многима од њих бити ускраћено право на слободу мисли и речи или ће због истих бити прогоњени, што се већ догађа.
Геј-парада је само први корак којим геј и остали ЛГБТ активисти желе да уђу и у наше домове како би традиционално опредељеним родитељима ускратили право да децу васпитавају сагласно свом убеђењу. У евроунијатским државама које су промотери геј-парада деца се законски отимају родитељима када се они – због традиционалног погледа на свет – прогласе хомофобима. Не желимо да Србија постане таква земља.
Геј-парада свуда у свету почиње као „обичан“ марш, али се убрзо претвара у карневал скарадности. Нико пристојан не жели да се Београд претвори у град таквих карневала.

Председниче Владе, министри у тој Влади,

Ваша Влада је састављена од странака од којих ниједна гласове грађана није добила на програму промоције геј-парада. Организовањем геј параде Ви кршите изборну вољу грађана, злоупотребљавате буџетска средстава прикупљена опорезивањем осиромашених грађана и онемогућавате слободу кретања Београдом у време марширања геј-активиста. Истовремено укидате било какву јавну расправу на ову тему, најављујете забрану протесних скупова против геј-параде и хапшења неистомишљеника по овом питању. Свој режим и читав државни апарат противно вољи народа стављате у службу промоције идеологије хомосексуализма, и у те сврхе спремни сте да 10. октобра употребите и силу, док у случају када треба бранити територијални интегритет државе користите само „мирна и дипломатска средства”. Одржавање геј-параде за Вас постаје важније од одбране Косова и Метохије или било ког другог суштинског друштвеног питања, а то је недопустиво.
Срамно је да амбасадори истих држава које дискриминишу српски народ на Косову и Метохији, у Републици Српској Крајини, Републици Српској, Црној Гори, а сада и у Србији, диктирају Вама да морате да организујете геј параду. На тај начин све нас додатно понижавате уместо да браните суверенитет и достојанство наше земље и наших грађана.
Председниче Владе, министри у тој влади,

Грађани Србије осећају се обесправљено у многим областима друштвеног живота државе којом Ви управљате. Обесправљен човек је и фрустриран човек, који може на даље угрожавање његових људских, верских, породичних, грађанских, социјалних и националних права реаговати и насилно.
Ми насиље не оправдавамо пошто смо људи традиционално и слободарски опредељени, како и приличи српском народу. Ипак, желимо да Вас упозоримо како ћете једино Ви бити одговорни за сваки чин насиља који се 10. октобра ове године буде догодио на улицама Београда. Ви ту одговорност сносите као организатор непотребне и дискриминаторске геј-параде – догађаја који смишљено и директно провоцира већину традиционално опредељених, понижених и увређених грађана Србије.

Представници власти у Србији,

Можда Вам није познато али Србија је међу земљама са најстаријим становништвом на свету, Србија је земља у којој читави крајеви остају пусти због радикалног пада наталитета, где неколико десетина хиљада људи годишње више умре него што се роди, земља са просечно испод једног детета по породици, у којој огроман број брачних парова не може да има деце, која је међу првима у свету једино у статистикама броја наркомана, алкохоличара, самоубистава, абортуса, тоталитарних и деструктивних верских секти,… Србија је земља у којој се људи све мање рађају, све мање радују и све више стрепе од будућности.
Ви располажете са оскудним средствима и – уместо да их трошите на подизање наталитета, производње и благостања – Ви промовишете геј параду која је уперена против традиционалне породице, једине институције која има могућност да подигне наталитет и сваки други друштвени бољитак у Србији.
Захтевамо да прекинете са промоцијом идеологије хомосексуализма на медијима које ми плаћамо, да порезом који од нас узимате најзад подржите програм промоције традиционалних породичних вредности јер је то једини начин да наш народ опстане а наша држава има икакве изгледе на будућност.

КАКВА ВЛАДА – ТАКВА И ПАРАДА већ увелико одјекује Србијом. Познато је да Ваша Влада до сада није по много доброга упамћена у народу – напротив! Уништили сте готово све, а сада хоћете да уништите и наше породице и останете упамћени као промотери и организатори геј параде. Тиме само стављате последњи неморални печат на свој режим – чија декаденција се тако убрзава, а слом приближава.
Ово је позив на пристојност, борбу против дискриминације, толеранцију и поштовање другачијег погледа на свет. Ово је искрени позив на заустављање насиља које призивате, на одбрану традиционалних вредности и заједница, на духовну, моралну и биолошку обнову, и Ви се морате определити да ли сте на тој страни или сте дефинитивно прешли на другу страну – сада већ по свим нивоима отворено уперену против српског народа и његове будућности.
У Београду, 24. септембра 2010.

1. Његово Преосвештенство Епископ Канадски г. Георгије
2. Протојереј ставрофор хаџи Љубодраг Петровић, Београд
3. Протојереј ставрофор Миодраг Поповић, главни и одговорни уредник листа Српске Патријаршије ПРАВОСЛАВЉЕ, Београд
4. Проф. др Јасмина Вујић, Универзитет у Берклију, САД
5. Др Мило Ломпар, професор Филолошког факултета у Београду
6. Проф. др Смиља Аврамов, Београд
7. Академик проф. др Коста Чавошки, Правни факултет, Београд
8. Душан Дуле Савић, Београд
9. Оливера Милетовић, новинар и публициста, Београд
10. Јован Палалић, народни посланик, Бачка Паланка
11. Жељко Цвијановић, новинар и уредник НОВОГ СТАНДАРДА, Београд
12. Мр Дејан Мировић, народни посланик, Београд
13. Александра Јанковић, народни посланик, Београд
14. Предраг Драгић Кијук, књижевник, Београд
15. Мирјана Булатовић, књижевник, Београд
16. Жељко Томић, народни посланик, Нови Сад
17. Љубомир Љуба Манасијевић, музички уметник, Београд
18. Драган Хамовић, песник и књижевни критичар, Београд
19. Мирослав Цера Михаиловић, књижевник, Врање
20. Др Радомир Батуран, уредник часописа ЉУДИ ГОВОРЕ, Торонто, Канада
21. Марина Рајевић Савић, новинар, Београд
22. Др Ранко Пејић, кардиолог, Игало
23. Др Андреј Базилевски, писац и преводилац, Руска академија наука и уметности, Москва
24. Душан Пророковић, научни сарадник, Београд
25. Слободан Ерић, главни и одговорни уредник Геополитике, Београд
26. Др Владимир Вишњић, професор на Темпл Универзитету у Филаделфији, САД
27. Мирослав Тохољ, књижевник, Београд
28. Др Зорица Кубуровић, лекар Хитне помоћи Београд
29. Др Миша Ђурковић, научни сарадник Института за европске студије у Београду
30. Др Вера Бојић, слависта, Београд
31. Ангелина Марковић, дипломирани правник-информатичар, Београд
32. Брана Црнчевић, књижевник, Београд
33. Др Саша Гајић, научни сарадник, Нови Сад
34. Небојша Бакарец, одборник у Скупштини града Београда
35. Милан Јапунџић, председник Извршног одбора Српског народног покрета СВЕТОЗАР МИЛЕТИЋ, Нови Сад
36. Владимир Добросављевић, Центар за конзервативне студије, Београд
37. Радован Тврдишић, председавајући Управног одбора Српског сабора Двери
38. Љиљана Булатовић, новинар и књижевник, Београд
39. Проф. др Јован Пејчић, Београд
40. Владимир Димитријевић, публициста, Чачак
41. Бранко Драгаш, економиста, Београд
42. Александар Павић, политиколог, Београд
43. Игор Ивановић, публициста, Београд
44. Драган Лакићевић, књижевник, Београд
45. Др Срђа Трифковић, историчар и политички аналитичар, Чикаго, САД
46. Мр Михаило Шћепановић, Филолошки факултет, Београд
47. Драгомир Анђелковић, историчар, уредник магазина ВИДОВДАН
48. Бранко Радун, историчар, уредник сајта vidovdan.org
49. Проф. др Вељко Ђурић Мишина, историчар, Београд
50. Проф. др Драгиша Бојовић, Универзитет у Нишу
51. Милорад Вукашиновић, новинар и публициста, Нови Сад
52. Др Марко Јакшић, Косовска Митровица
53. Марко Јанковић, новинар, Београд
54. Живадин Јовановић, Београдски форум за свет равноправних, Београд
55. Милош Кнежевић, политиколог, Београд
56. Проф. др Радош Љушић, Философски факултет, Београд
57. Милослав Самарџић, Крагујевац
58. Проф. др Зоран Аврамовић, Београд
59. Владан Вукосављевић, Београд
60. Проф. др Зоран Јеротијевић, Трстеник
61. Проф. др Часлав Копривица, Факултет политичких наука, Београд
62. Мр Биљана Спасић, Крагујевац
63. Бранимир Нешић, главни и одговорни уредник часописа ДВЕРИ СРПСКЕ
64. Зоран Николић, народни посланик, Шабац
65. Јања Тодоровић, књижевник, Београд
66. Мр Марко Миловић, адвокат, Београд
67. Владан Глишић, заменик јавног правобраниоца општине Раковица, Београд
68. Vladimir Diklic, Phileas Fogg iz Novog Sada
69. Александар С. Роган, дипл.мен. из Новог Сада
70. Бојан и Весна Калем, Нови Сад
71. Оливера Кнежевић, Нови Сад
72. Бошко Прелевић, Приштина – Нови Сад
73. Milivoje Vuković – Nokla, Novi Sad
74. Слободан Петровић, Дипл. ел.инж. Београд
75. Горан Р.Радовановић, Дипл. ел.инж. Београд
76. Ален Анђелковић, дипл.ел.инж., Београд
77. НеБојшa Петровић, дипл.ел.инж., Београд
78.Игор Ремс,уметник
79.Александар Саша Јовановић , песник,потпредседник Удружења писаца”Седмица” – Франкфурт на Мајни
80. Nada Rath, Wiesbaden

81. Dušan Nonković-urednik Glasa Dijaspore

82.Violeta Božović,predsednik Udruženja pisaca Republike Srpske i dijaspore-Prijedor

83. Од Prof.Dr Kaplan BUROVIC , akademik,