Berichte über die mutmaßliche Unterstützung des deutschen Auslandsgeheimdienstes

Newsletter vom 29.10.2010 – Spenden aus Bagdad

BERLIN/WIEN/BAGDAD (Eigener Bericht) – Berichte über die mutmaßliche
Unterstützung des deutschen Auslandsgeheimdienstes für eine Irak-Reise
des unzwischen verstorbenen FPÖ-Politikers Jörg Haider sorgen für
Diskussionen in Österreich. Wie das Nachrichtenmagazin „Profil“
schreibt, habe ein Kontaktmann des Bundesnachrichtendienstes (BND) im
Mai 2002 einen Flug Haiders nach Bagdad organisiert und bezahlt. Bei
dem Besuch habe der damalige FPÖ-Chef eine Millionenunterstützung für
seine Partei durch die Regierung des Irak einwerben können. Die
Berichte erregen nicht nur wegen der irakischen Komponente Aufsehen,
sondern auch, weil zum wiederholten Mal ein eigenmächtiges Handeln der
deutschen Auslandsspionage in Österreich im Zentrum steht –
innenpolitische Folgen eingeschlossen: Von der mutmaßlichen BND-Aktion
profitierte vor allem die FPÖ-Parteikasse. Im Irak hatte der BND auch
ohne die von seinem Kontaktmann bei der Haider-Reise neu geknüpften
Verbindungen stets eine relativ solide Stellung inne; beispielsweise
war zum Zeitpunkt der Reise, kurz vor dem Dritten Golfkrieg, seine
Residentur in Bagdad noch völlig intakt.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57934

ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ СРЕДЊОЕВРОПСКЕ 29. октобар 2010.

ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ СРЕДЊОЕВРОПСКЕ

29. октобар 2010.

Најава: Епископ Константин у недељу у Дормунду

Епископ средњоевропски Г. Константин

(ХИЛДЕСХАЈМ-ХИМЕЛСТИР) Његово Преосвештенство Епископ средњоевропски Г. Константин служиће у недељу 31. октобра у 10 часова Свету Архијерејску Литургију у Дортмунду у немачкој савезној држави Северна Рајна-Вестфалија. Повод посете Преосвећеног Владике Дортмунду је храмовна Слава, Свети Лука.

Српска православна црква Светог Луке у Дортмунду налази се на адреси Црква: Engelbertstr. 5, 44379 Dortmund.

 

Житије Светог Апостола и Јеванђелисте Луке

Преподобни Јустин Ћелијски, „ЖИТИЈА СВЕТИХ“

 

Свети Еванђелист Лука беше родом из Антиохије Сиријске. У младости он добро изучи грчку философију, медицину и живопис. Он одлично знађаше египатски и грчки језик. У време делатности Господа Исуса на земљи Лука дође из Антиохије у Јерусалим. Живећи као човек међу људима, Господ Исус сејаше божанско семе спасоносног учења свог, а Лукино срце би добра земља за то небеско семе. И оно проклија у њему, ниче и донесе стоструки плод. Јер Лука, гледајући Спаситеља лицем у лице и слушајући Његову божанску науку, испуни се божанске мудрости и божанског знања, које му не дадоше ни јелинске ни египатске школе: он познаде истинитог Бога, верова у Њега, и би увршћен у Седамдесет апостола, и послат на проповед. О томе он сам говори у Еванђељу свом: Изабра Господ и других Седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својим у сваки град и место куда шћаше сам доћи (Лк. 10, 1). И свети Лука, наоружан од Господа силом и влашћу да проповеда Еванђеље и чини чудеса, хођаше „пред лицем“ Господа Исуса Христа, светом проповеђу припремајући пут Господу и убеђујући људе да је на свет дошао очекивани Месија.

У последње дане земаљског живота Спаситељевог, када Божански Пастир би ударен и овце се Његове од страха разбегоше, свети Лука се налажаше у Јерусалиму, тугујући и плачући за Господом својим, који благоволи добровољно пострадати за спасење наше. Али се његова жалост убрзо окрену на радост: јер васкрсли Господ, у сами дан Васкрсења Свог јави се њему када је с Клеопом ишао у Емаус, и вечном радошћу испуни срце његово, о чему он сам подробно говори у Еванђељу свом (Лк. 24, 13-35).

По силаску Светога Духа на апостоле, свети Лука остаде неко време са осталим апостолима у Јерусалиму, па крену у Антиохију, где је већ било доста хришћана. На том путу он се задржа у Севастији, проповедајући Еванђеље спасења. У Севастији су почивале нетљене мошти светога Јована Претече.

Полазећи из Севастије, свети Лука је хтео да те свете мошти узме и пренесе у Антиохију, али тамошњи хришћани не дозволише да остану без тако драгоцене светиње. Они допустише, те свети Лука узе десну руку светога Крститеља, под коју је Господ при крштењу Свом од Јована преклонио Своју Божанску Главу. Са тако скупоценим благом свети Лука стиже у свој завичај, на велику радост антиохијских хришћана. Из Антиохије свети Лука отпутова тек када постаде сарадник и сапутник светог апостола Павла. То се догодило у време Другог путовања светога Павла. Тада свети Лука отпутова са апостолом Павлом у Грчку на проповед Еванђеља. Свети Павле остави светога Луку у Македонском граду Филиби, да ту утврди и уреди Цркву. Од тога времена свети Лука остаде неколико година у Македонији (Д. Ап. 20, 6), проповедајући и ширећи хришћанство.

Када свети Павле при крају свог Трећег апостолског путовања поново посети Филибу, он посла светог Луку у Коринт ради скупљања милостиње за сиромашне хришћане у Палестини. Скупивши милостињу свети Лука са светим апостолом крену у Палестину, посећујући успут Цркве, које су се налазиле на острвима Архипелага, на обалама Мале Азије, у Финикији и Јудеји. А када апостол Павле би стављен под стражу у Палестинском граду Кесарији, свети Лука остаде поред њега. Не напусти он апостола Павла ни онда, када овај би упућен у Рим, на суд ћесару. Он је заједно са апостолом Павлом подносио све тешкоће путовања по мору, подвргавајући се великим опасностима (ср. Д. А. 27 и 28 глава).

Дошавши у Рим, свети Лука се такође налазио поред апостола Павла, и заједно са Марком, Аристархом и неким другим сапутницима великог апостола народа, проповедао Христа у тој престоници старога свега. У Риму је свети Лука написао своје Еванђеље и Дела Светих Апостола. У Еванђељу он описује живот и рад Господа Исуса Христа не само на основу онога што је сам видео и чуо, него имајући у виду све оно што предаше „први очевидци и слуге речи“. (Лк. 1, 2). У овом светом послу светог Луку руковођаше свети апостол Павле, и затим одобри свето Еванђеље написано светим Луком. Исто тако и Дела Светих Апостола свети Лука је, како каже црквено предање, написао по налогу светог апостола Павла.

После двогодишњег затвора у узама римским, свети апостол Павле би пуштен на слободу, и оставивши Рим он посети неке Цркве које је био основао раније. На овоме путу свети Лука га је пратио. Не прође много времена а цар Нерон подиже у Риму жестоко гоњење хришћана. У то време апостол Павле по други пут допутова у Рим, да би својом речју и примером ободрио и подржао гоњену Цркву. Но незнабошци га ухватише и у окове бацише. Свети Лука и у ово тешко време налажаше се неодступно поред свог учитеља. Свети апостол Павле пише о себи као о жртви која је већ на жртвенику. Ја већ постајем жртва, пише у то време свети апостол своме ученику Тимотеју, и време мога одласка наста. Постарај се да дођеш брзо к мени; јер ме Димас остави, омилевши му садашњи свет, и отиде у Солун; Крискент у Галатију, Тит у Далмацију; Лука је сам код мене (2 Тм. 4,6.10).

Врло је вероватно да је свети Лука био очевидац и мученичке кончине светог апостола Павла у Риму. После мученичке кончине апостола Павла свети Лука је проповедао Господа Христа у Италији, Далмацији, Галији, а нарочито у Македонији, у којој се и раније трудио неколико година. Поред тога благовестио је Господа Христа у Ахаји.

У старости својој свети Лука отпутова у Египат ради проповеди Еванђеља. Тамо он благовестећи Христа претрпе многе муке и изврши многе подвиге. И удаљену Тиваиду он просвети вечном светлошћу Христова Еванђеља. У граду Александрији он рукоположи за епископа Авилија на место Аниана, рукоположеног светим еванђелистом Марком. Вративши се у Грчку, свети Лука устроји Цркве нарочито у Беотији, рукоположи свештенике и ђаконе, исцели болесне телом и душом.

Светом Луки беше осамдесет четири година, када га злобни идолопоклоници ударише на муке Христа ради и обесише о једној маслини у граду Тиви (= Теби) Беотијској. Чесно тело његово би погребено у Тиви, главном граду Беотије, где од њега биваху многа чудеса. Ту су се ове свете чудотворне мошти налазиле до друге половине четвртога века, када бише пренесене у Цариград, у време цара Констанција, сина Константиновог.

У четвртом веку нарочито се прочу место где су почивале чесне мошти светога Луке, због исцељивања која су се збивала од њих. Особито исцељивање од болести очију. Сазнавши о томе цар Констанције посла управитеља Египта Артемија да мошти светога Луке пренесе у престоницу, што и би учињено веома свечано. У време преношења ових светих моштију од обале морске у свети храм, догоди се овакво чудо. Неки евнух Анатолије, на служби у царском двору, беше дуго болестан од неизлечиве болести. Он много новаца утроши на лекаре, али исцељења не доби. А када чу да се у град уносе свете мошти светога Луке, он се од свег срца стаде молити светом апостолу и евангелисту за исцељење. Једва уставши са постеље он нареди да га воде у сусрет ковчегу са моштима светога Луке. А када га доведоше до ковчега, он се поклони светим моштима и с вером се дотаче кивота, и тог часа доби потпуно исцељење и постаде савршено здрав. И одмах сам подметну своја рамена испод ковчега са светим моштима, те га са осталим људима носаше, и унесоше у храм светих Апостола, где мошти светога Луке бише положене под светим престолом, поред моштију светих апостола: Андреја и Тимотеја.

Стари црквени писци казују, да је свети Лука, одазивајући се побожној жељи ондашњих хришћана, први живописао икону Пресвете Богородице са Богомладенцем Господом Исусом на њеним рукама, и то не једну него три, и донео их на увид Богоматери. Разгледавши их, она је рекла: Благодат Рођеног од мене, и моја, нека буду са овим иконама.

Свети Лука је исто тако живописао на даскама и иконе светих првоврховних апостола Петра и Павла. И тако свети апостол и еванђелист Лука постави почетак дивном и богоугодном делу – живописању светих икона, у славу Божију, Богоматере и свих Светих, а на благољепије светих цркава, и на спасење верних који побожно почитују свете иконе. Амин.

(Извор: Епархија бачка)

 

 

Информативна служба

Српске православне епархије срењоевропске

Serbische Orthodoxe Diözese für Mitteleuropa

Obere Dorfstraße 12

D-31137 Hildesheim-Himmelsthür

SOKAKTUELL@aol.com

SRBIJA, SRBI I NJIHOVI PRIJATELJI

http://www.truth-justice-peace.com

Препоручујемо

Препоручујемо

Анђелковић: Света Србија и Света Русија

Ђорђевић: Улога притвора у евроатлантским интеграцијама

Чанковић: Код Срба ништа није онако како изгледа

Мишковић: Сарадња са Русијом гарант српске безбедности

Балабан: Духовна обнова као темељ васкрса Србије

Зарковић: Слово о заслепљеној хвалисавој звери

Павић: Нова брига власти – „хришћански радикализам“

Радун: Ванредно стање у вајмарској Србији

Живаљевић: Сви смо ми одговорни за Шешељеву судбину

Ковачев: Фиделинка – бесконачно пропадање

Милојко: Е мој црни прецедниче 2

Узмите учешће на дискусијама на форуму видовдан.орг

Видовдан покреће тему Други о Србији на којој би се објављивали преводи текстова које објављују светски медији. Позивамо све оне који се баве превођењем да нам се прикључе и помогну нам да редовно ажурирамо сајт са новим преводима. Информације на vidovdan.org@gmail.com

Проследите овај мејл пријатељима.

Хвала.

www.vidovdan.org

Ima li Srbija još vremena i prilike za čekanje i lutanje?

Ima li Srbija još vremena i prilike za čekanje i lutanje?

Ima nade

 

Nije stvar (samo) u tome da se sruši ova vlast.

Tako је i zato srušena i prethodna, i?

Ova vlast, osim u onome što donosi ANTIPOLITIČARSKA PARTIJA SRBIJE (http://www.apsorg.rs/odgovori.htm), nema alternativu, pa neka misli i nada se šta ko  hoće, bilo na levici, bilo na desnici.

Većina će morati  da se odluči, ko, tačnije: šta će biti na vlasti:

Ili

ono što nudi bolji život, ali tek kad i ako uđemo u EU

ili

ono što na osnovu domaćih realnih resursa  i realizacije projekata ljudi sa stručnim integritetom donosi bolji život nezavisno od toga da li ćemo i kada ući  u EU.

Treća „opcija“ zapravo i ne postoji, osim u iluzijama njenih protagonista razmeštenih u političkom kaleidoskopu od krajnje desnice do krajnje levice.

Unutar tog „opozicionog“ korpusa ne nudi se nijedan jasan i ostvarljiv cilj, niti program.

Ima li Srbija još vremena i prilike za čekanje i lutanje?

Ne bi se reklo.

Uostalom, to će se proveriti u najskorije vreme.

Dragan Atanacković Teodor

 

www.apsorg.rs