Удружење писаца „Седмица“, подружница Удружења књижевника Србије, вас позва на ОКТОБАРСКЕ СУСРЕТЕ ПИСАЦА ДИЈАСПОРЕ

ПОЗИВНИЦА

Поштоване даме и господо,

драге поетесе, драги песници,

цењени пријатељи,

Удружење писаца „Седмица“, подружница Удружења књижевника Србије, вас позва на

ОКТОБАРСКЕ СУСРЕТЕ ПИСАЦА ДИЈАСПОРЕ

у суботу 09. октобра 2010. године, у 19.00 часова

у дворани Културног центтра „ОРО“

Heddernheimer Landstr. 151, 60439 Франкфурт на Мајни

ПРОГРАМ

  • Програм отварају најмлађи
  • Музичка увертира
  • Проф. Никола Вуколић, директор Задужбине Петар Кочић

из Бања Луке

  • Музички предах
  • Приказ нових књижевних дела
  • Песнички ватромет
  • Скеч – Александар Јовановић и Предраг Милошевић
  • Предах уз пиће и мезе
  • Дружење уз песму и свирку

Улазница 7€

ДОБРОДОШЛИ У СЕДМИЦУ!

Subject: Nebojsa Malic / Zderaci lotosa

From: Boba [mailto:ckcuboba@yahoo.ca]

Sent: Friday, October 01, 2010 10:40 AM

To: sn-vesti

Subject: Nebojsa Malic / Zderaci lotosa

<http://sivisoko.blogspot.com/> http://sivisoko.blogspot.com/30 септембар

2010

<http://sivisoko.blogspot.com/2010/09/blog-post_30.html> Ждерачи лотоса

У свеопштем галиматијасу у којем се данас, десет година после прве

империјалне „обојене револуције“ (ако лаже коза,

<http://www.kyivpost.com/news/world/detail/83037/#ixzz10myo2pXt> не лаже

рог) налази Србија, много је питања. Шта нема алтернативу, Косово или ЕУ?

Влада или геј парада? Четници или партизани? Национализам или мондијализам?

Али ако погледате мало боље, сва та питања су у ствари лажне дихотомије. На

њих нема правог одговора, јер су потпуно бесмислена. Сврха им је једино и

искључиво да одрже контекст у којем се постављају: једну квази-дражву,

лишену идентитета и територије, у којој живи народ лишен свести и смисла.

Намерно и систематски.

Наводни

<http://www.pressonline.rs/sr/blog/VIPblog/post/37/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%

D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2+%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%9F%D0%B8%D1%9B/405

80/%D0%94%D0%A0%D0%90%D0%96%D0%98%D0%9D%D0%90+%D0%A0%D0%95%D0%A5%D0%90%D0%91

%D0%98%D0%9B%D0%98%D0%A2%D0%90%D0%A6%D0%98%D0%88%D0%90+-+%D0%A3%D0%A2%D0%98%

D0%A1%D0%A6%D0%98.html> процес рехабилитације генерала Драже Михаиловића је

медијски циркус, који открива једино да се „у Србији све жртве комунизма

сматрају кривима, док се не докаже супротно“. Али то нипошто није мало

откриће. Јер, Србија је данас земља којом још увек влада комунизам – упркос

чињеници да је званично пропао 1990, а да је његов, наводно последњи,

остатак оборен петооктобарским пучем.

Како сад, комунизам? Па зар ово није либерална демократија, слободно

тржиште, најзападнији „неолиберални“ капитализам, гори чак и од америчког?

Јок. Економски, Србија је негде између феудализма, клептократије и фашизма

(система у којем приватна својина постоји, али свима и свиме управља

држава). Политички, међутим, то је земља којом у потпуности влада

<http://sivisoko.blogspot.com/2009/07/blog-post_11.html> дух некадашње КПЈ.

То што на српском грбу и застави стоји орао Обреновића са све круном је

оптичка варка; монархизам заступају карикатуре попут Вука Драшковића и

<http://sivisoko.blogspot.com/2009/06/blog-post_29.html> бедне сенке славних

предака попут „старешине краљевског дома“. Србија је суштински и даље

авнојевска република, а национално питање се и данас решава по формули

„братства и јединства“. Само се то данас зове „толеранција и људска права“.

Ова коалициона влада представља

<http://sivisoko.blogspot.com/2008/06/blog-post_24.html> помирење завађених

фракција са Осме седнице. Управо су тада поражени комунисти Србије први

оптужили Слободана Милошевића за „национализам“. То је за комунисте био

највећи грех. Отуд и инсистирање некадашњих комесара а данас боркиња за

људска права на „денацификацији“ Срба; под тиме они не подразумевају лечење

Срба од њиховог наводног национал-социјализма, већ ампутирање националне

свести, колективну лоботомију, привођење крају посла који траје не десет, не

двадесет, већ преко шездесет година.

Некадашњи демократа а сада ројалиста, историчар

<http://en.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cedomir_Anti%C4%87> Чедомир Антић пре

неки дан пише о

<http://www.politika.rs/pogledi/Chedomir-Antic/Nacionalisti.sr.html>

национализму, наводећи анегдоту о сукобу Срба комуниста и Хрвата комуниста

пре неких четрдесет година. Притом хвали Хрвате, који су успели „упорношћу и

јединством, али и захваљујући моћним савезницима и историјској судбини да

остваре скоро све своје државне и националне циљеве… Без обзира на

унутрашње сукобе и разлике у Хрватској никада није постојао нити најмањи део

елите који би оспорио хрватску државност“.

То важи данас, важило је пре четрдесет година, а вероватно и пре седамдесет,

када је Влатко Мачек признао Павелићеву НДХ као легитимну државу хрватског

народа. Али не могу да верујем да Антић пореди овај стварни хрватски

национализам са српским, који – баш захваљујући Југославији – малтене уопште

и не постоји! Није ваљда да хоће да каже како би Срби требало да се понашају

као Хрвати?

То је, наиме, просто неизводљиво. Темељ хрватског идентитета је

непријатељство према Србима. То је једино што, осим католичке вере, повезује

становнике Загорја (историјске Хрватске), Истре, Далмације и Славоније. Они

чак не говоре ни истим језиком, а званични језик им је –

<http://www.nspm.rs/prenosimo/nismo-manje-hrvati-zato-sto-govorimo-isto-kao-

srbi.html> српски. Феномен хрватске опседнутости Србима најбоље је

илустрован у сада већ

<http://www.jutarnji.hr/srbi-su-nama-k-o-casa-konjaka/312391/> легендарном

есеју Јурице Павичића „Срби су нама као чаша коњака“.

То што се хрватски идентитет градио на антисрпској матрици није само по себи

толико проблематично колико следеће чињенице:

– да су се на истој основи градили одвојени идентитети за Црногорце,

Македонце, и „Бошњаке“;

– да је тај процес јачања антисрпског идентитета група које су се (у

историјским појмовима) још јуче сматрале Србима био могућ једино захваљујући

постојању федеративне, комунистичке Југославије;

– да су истовремено Срби свој идентитет губили; и

– да се тај процес неометано наставља и данас (нпр. стварањем „војвођанског“

идентитета).

Антић кривицу за губитак српског идентитета тражи у „великодржавној

мегаломанији“ и „хегемонским а потом гордим – метрополским погледима на свет

српске политичке, економске и културне елите“. Ово као да је преписано из

неког памфлета Коминтерне из двадесетих година прошлог века. Великосрпски

хегемонизам? Стварно? Док је свако од Југославије узимао шта је стигао, Срби

су веровали у „један народ са три имена“ (Краљ Александар је својој деци дао

имена Петар, Томислав, Андреј) и „брат је мио, које вере био“, а после у

„братство и јединство“. Док

<http://www.nspm.rs/crkva-i-politika/nije-svaki-srbin-pravoslavac.html> сада

слушамо да су Срби наводно одбацили своје саплеменике који су прешли на

католичанство и ислам, истина је управо супротна: они који су напуштали

православље убрзо би постајали већи католици од Папе и већи муслимани од

Турака.

Колико Срба данас зна за закључке Другог конгреса КПЈ у Дрездену, 1928? Тада

је одлучено да се Југославија уништи као „великосрпска империја“, да се

створе независна Хрватска, Црна Гора, Словенија, Македонија, и да се Косово

припоји Албанији. Овај програм је (не знајући) испунио лично Адолф Хитлер,

средином априла 1941.

Погледајте карту поделе Југославије из тог времена. Упоредите је са картом

„република и покрајина“ какве су нацртане после 1945. Неке границе се

преклапају, неке не – али је принцип исти. Немци су искасапили прву

Југославију. Броз је те делове додатно исекао, а онда од њих сашио нову

државу. Уместо муње, оживео ју је духом „братства и јединства“ и

„самоуправног социјализма“. Управо у тој држави су систематскиодгајане

генерације „

<http://www.nspm.rs/kulturna-politika/legenda-o-mladom-slabom-srpskom-coveku

.html> малих слабих Срба“ у убеђењу да баш они „носе некакву древну кривицу“

(Антић). И не само то, већ су ту исту „истину“ о Србима учили Словенци,

Македонци, Црногорци, „Бошњаци“ и Хрвати. Држава у коју су Срби генерацијама

веровали, коју су деведесетих узалудно бранили, које се и данас сећају као

времена када се „добро живело“ – била је у ствари један монструозни

инкубатор, који је деценијама систематски трошио српско национално биће како

би од њега створио прегршт нових нација.

Људи који данас владају Србијом нису Срби, већ другови. У некадашњем режиму,

који их је и произвео, то се звало номенклатура, или „нова класа“ (М.

Ђилас). Они себе сматрају бољим, паметнији, културнијим, супериорнијим од

Срба, које сматрају примитивном стоком. Само то објашњава њихову стравичну

мржњу према народу којем именом припадају; посвећеност разбијању Србије и

подршку сваком национализму који се развија на рачун Срба (од „Војвођана“ до

„Санџака“, а сутра Бог драги зна чега већ). То објашњава и зашто се

такозвани националиста из Антићеве приче позивао на Јасеновац као аргумент

за очување Југославије – иако управо то највеће (али нипошто једино!) место

злочина „Независне државе Хрватске“ представља главни аргумент против

Брозове мртве државе.

Стварањем Краљевине Југославије, Срби су у име братств фактички амнестирали

поданике некадашње црно-жуте монархије за започињање рата 1914-18 и злодела

почињена у њему. Онда је 1945. учињено исто са виновницима геноцида у НДХ.

Од логора смрти, места мучеништва и симбола геноцидног страдања једног

народа, комунисти су направили политичку полугу контроле, и тако га

релативизовали до заборава. Данас се са тим геноцидом

<http://sivisoko.blogspot.com/2010/08/blog-post.html> идентично коцкају

жутократе, још једном показујући чију традицију и вредности заиста баштине.

ЕУропство које толико потенцира жутократија није ништа друго него носталгија

за Брозовим временом. За њих је ЕУ реинкарнација СФРЈ, свемоћна мегадржава у

којој ће довека живети као владајућа каста. А помоћу бриселске бирократије

хоће да заврше посао који траје већ скоро цео један век. После свеопштег

физичког затирања Срба, сада се ради на уништењу самог српског идентитета, „

<http://sivisoko.blogspot.com/2009/05/blog-post_06.html> промени кода“ и

коначном уништењу распамећеног народа, који би једног дана требало, је ли,

да престану да буду Срби и постану нешто друго. Баш као што су се Истрани,

Далматинци, Загорци, Славонци и Херцеговци утопили у Хрвате; следбеници

Мухамеда у „Бошњаке“; од Његошеве „српске Спарте“ постао Монтенегро, а

житељи некадашње Душанове престонице сада маштају да су потомци Александра

Великог.

Да ли је овакав развој догађаја неминован? Нипошто. Али је известан ако нам

визија „боље будућности“ остане повратак у франкенштајновски кошмар из којег

у ствари никада нисмо ни изашли. Срби су данас нација

<http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9B%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%81> ждерача

лотоса – распамећени, сморени и у очај утерани. Такви ако остану, немају

будућност. Она припада само народима који су за њу спремни да се боре.

Posted by Gray Falcon at

<http://sivisoko.blogspot.com/2010/09/blog-post_30.html> 07:24

<https://www.blogger.com/comment.g?blogID=11358938&postID=187621010914550199

8&isPopup=true> 1 comments

<http://www.blogger.com/email-post.g?blogID=11358938&postID=1876210109145501

998>

<http://www.blogger.com/share-post.g?blogID=11358938&postID=1876210109145501

998&target=email> Пошаљи ово е-поштом

<http://www.blogger.com/share-post.g?blogID=11358938&postID=1876210109145501

998&target=blog> BlogThis!

<http://www.blogger.com/share-post.g?blogID=11358938&postID=1876210109145501

998&target=twitter> Дели на Twitter-у

<http://www.blogger.com/share-post.g?blogID=11358938&postID=1876210109145501

998&target=facebook> Дели на Facebook-у

<http://www.blogger.com/share-post.g?blogID=11358938&postID=1876210109145501

998&target=buzz> Дели на Google Buzz-у

Labels:  <http://sivisoko.blogspot.com/search/label/Istorija> Istorija,

<http://sivisoko.blogspot.com/search/label/razmisljanja> razmisljanja,

<http://sivisoko.blogspot.com/search/label/Srbija> Srbija,

<http://sivisoko.blogspot.com/search/label/umor> umor,

<http://sivisoko.blogspot.com/search/label/zaborav> zaborav

Zwanzig Jahre nach Zusammenbruch der Nachkriegsordnung hoffen die deutschen Eliten auf eine endgültige Abwehr sämtlicher Reparationsforderungen gegen die Bundesrepublik

Newsletter vom 01.10.2010 – Die Rechnung ist offen

BERLIN/PARIS/SACRAMENTO(Eigener Bericht) – Zwanzig Jahre nach
Zusammenbruch der Nachkriegsordnung hoffen die deutschen Eliten auf
eine endgültige Abwehr sämtlicher Reparationsforderungen gegen die
Bundesrepublik. 1990 war es im Prozess der Auflösung der UdSSR
gelungen, die ehemaligen Siegermächte gegeneinander auszuspielen und
deren Verzicht auf einen regulären Friedensvertrag zu erreichen. Damit
gingen Millionen Opfern deutscher Kriegs- und Menschheitsverbrechen
unmittelbare Ansprüche gegen die vergrößerte Bundesrepublik verloren.
Sie ist Erbin des Deutschen Reiches. Bis heute hat keiner der
geschädigten Staaten von der Berliner Regierung konkrete Reparationen
verlangt; lediglich Individualopfer wagen zu klagen – oft gegen den
Widerstand ihrer heimischen Behörden. In Polen beugten sich Ende
September Überlebende der „Reichsbahn“-Deportationen einem
zwischenstaatlichen Geschäft und akzeptierten ein Bettelalmosen des
Nachfolgeunternehmens DB AG. In Italien hat sich die
Berlusconi-Regierung mit der Regierung Merkel verbündet, um
gerichtliche Forderungen von NS-Opfern deutscher Massaker zu
unterlaufen. In Frankreich finden Klagen von 600 Deportierten kein
Gehör. Lediglich in den USA misslingt es der Berliner Außenpolitik und
ihren Funktionsträgern, deutsche Nachfolger von NS-Unternehmen vor
Restitution zu bewahren.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57908

ПОЧЕТАК УСТАНКА

Nachrichtenagentur der Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa 1. Oktober 2010

SOK AKTUELL

Nachrichtenagentur der Serbischen Orthodoxen Diözese

für Mitteleuropa

1. Oktober 2010

Unsere neue Homepage: www.sok-aktuell.org

„Patriarch Irinej ist eine charismatische Priesterpersönlichkeit“: Interview mit Wiener ÖVP-Klubobmann Matthias Tschirf

Weihe der Kathedrale in Teslic

„Patriarch Irinej ist eine charismatische Priesterpersönlichkeit“: Interview mit Wiener ÖVP-Klubobmann Matthias Tschirf

„Die Zukunft Westbalkans muss in Europa liegen“: Matthias Tschirf

(WIEN) Am kommenden Sonntag, dem 3. Oktober, wird das Oberhaupt der Serbischen Orthodoxen Kirche (SOK), Patriarch Irinej I., im Patriarchatskloster von Pec im Westen Kosovo-Metohijas, inthronisiert. Vor kurzem hat der Patriarch auch die Diözese Mitteleuropa besucht. Der Anlass war das 150ste Jubiläum der Wiener Kirchengemeinde der SOK. Dabei ist Patriarch Irinej zahlreichen Persönlichkeiten des öffentlichen Lebens in Österreich begegnet. Matthias Tschirf, der Klubobmann der Österreichischen Volkspartei (ÖVP) im Wiener Landtag und Gemeinderat, hatte den Patriarchen während seines Österreichbesuchs mehrere Male erlebt, unter anderem bei einem Frühstück mit Christoph Kardinal Schönborn, dem römisch-katholischen Erzbischof von Wien, beim Festakt der Stiftung PRO ORIENTE im Prunksaal der Österreichischen Nationalbibliothek und bei einem Empfang, zu dem die SOK eingeladen hatte. Wir sprachen mit dem prominenten österreichischen Christdemokraten im Wiener Rathaus über Patriarch Irinej, die Orthodoxie in Österreich und das Zusammenleben von Serben und Österreichern.

Herr Tschirf, Sie haben den Serbischen Patriarchen mehrere Male getroffen. Wie haben Sie ihn erlebt?

Ich habe einen großartigen Eindruck sowohl von ihm als Mensch, als auch von seinem Besuch, weil er sehr stark das ökumenische Moment betont hat. Es gibt hier eine eigene Tradition des Zusammenlebens, die bis in die Zeiten der Monarchie zurückreicht. Wir haben eine bis in das 17. Jh. reichende, gemeinsame Vergangenheit. Der Patriarch hat sehr schön aufgezeichnet, dass es wichtig ist, dass die Christen zusammen wirken. Persönlich ist er ein Priester, der sowohl die Würde des Amtes, aber gleichzeitig auch das, was einen Priester ausmacht, das Zugehen, das Zuhören, vermittelt.

Der Patriarch hat in Österreich auf der einen Seite über Dinge gesprochen, die man hier gerne hörte – etwa über den zwischenkirchlichen Dialog und die gute Aufnahme der Serben durch die Österreicher –, auf der anderen Seite zeigte er in Sachen Kosovo deutlich Flagge und vertrat die traditionelle serbische Position. Trotzdem wurde er in der österreichischen Öffentlichkeit akzeptiert.

Diesen Eindruck habe ich auch. Es geht nicht darum, dass ich alles gleich sehe wie ein anderer Mensch. Der Patriarch ist aber eine charismatische Priesterpersönlichkeit, die dazu einen Beitrag leistet, dass die Menschen in Europa, in diesem Land und in dieser Stadt gut miteinander leben können. Auch Österreich hatte in seiner Geschichte Epochen gehabt, in denen es Probleme gegeben hat. Für die Generation meiner Großväter war Südtirol das wirklich schwierigste politische Problem. Ich selbst führe einen rätoromanischen Namen: Mein Ururgroßvater stammte aus Südtirol. Daher weiß ich, wie schwierig das Problem Südtirol für die Menschen damals war. Aber heute, in einem gemeinsamen Europa schaut die Situation völlig anders aus. Daher glaube ich, dass die Zukunft Westbalkans in Europa liegen muss.

Um noch einmal auf  Österreich zurückzukommen: Wie ist Ihr Eindruck von der serbischen Gemeinschaft in Wien? Welche Rolle spielt sie in der Gesellschaft?

Es ist eine Gemeinschaft, die jedes Interesse daran hat, sich in diese Gesellschaft zu integrieren. Die Serben bemühen sich, gute Österreicher zu sein, ohne zu vergessen, woher sie kommen. Natürlich hat uns die Geschichte der Neunzigerjahre Einiges schwierig gemacht. Aus dieser Phase sind wir aber, denke ich, ein gutes Stück herausgekommen. Es sind inzwischen viele gute Dinge geschehen. Österreich spielt in Europa die Rolle eines Landes, das viel mehr Verständnis für die Serben hat als die anderen. Wir waren kürzlich einige Tage lang in Serbien: Wenn man zum Beispiel in Sremski Karlovci den früheren Sitz der orthodoxen Patriarchen sieht, weiß man, dass wir eine gemeinsame Geschichte haben.

Der promovierte Rechtswissenschaftler Matthias Tschirf (geb. 1957 in Wien) arbeitete als Jurist im österreichischen Bundeskanzleramt, unterrichtete Verfassungsrecht an der Universität Salzburg und ist Autor mehrere juristischer und politischer Publikationen. Er war Kabinettschef des österreichischen Vizekanzlers Josef Riegler und des Föderalismusministers Jürgen Weiss. Danach war er als Personalchef im Bundeswirtschaftsministerium tätig. Seit 1992 ist Matthias Tschirf Abgeordneter der ÖVP im Wiener Landtag und Gemeinderat. Im 1996 wurde er zum stellvertretenden Klubobmann der ÖVP gewählt. Seit 2002 ist er der Klubobmann dieser Partei. Außerdem ist er seit 1996 auch der Obmann des Österreichischen Arbeitnehmerinnen- und Arbeitnehmerbundes (ÖAAB) in Wien.

Das Interview mit Matthias Tschirf führte der verantwortliche Redakteur von SOK AKTUELL, Tihomir Popovic.

Weihe der Kathedrale in Teslic

Bischof Vasilije in der neuen Kirche in Teslic

(BIJELJINA) Bischof Vasilije (Kacavenda) von Zvornik-Tuzla hat am 25. September die neue Kathedrale der Allerheiligsten Dreifaltigkeit im nordbosnischen Teslic geweiht. Die Hl. Liturgie am darauf folgenden Sonntag zelebrierte der griechische Metropolit Iakovos von Mytilena (Mitilini) mit Diözesanbischof Vasilije und mehreren Bischöfen der Serbischen Orthodoxen Kirche (SOK)

Die Dreifaltigkeitskathedrale in Teslic

Die Stadt Teslic hat etwa 8.000 Einwohner, während die Verbandsgemeinde etwa 60.000 Einwohner zählt. Sie befindet sich im Westen der Republik Srpska, des serbischen Teiles von Bosnien-Herzegowina.

SOK AKTUELL

Nachrichtenagentur der Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa

Obere Dorfstraße 12

D-31137 Hildesheim-Himmelsthür

www.sok-aktuell.org

Ne napadaju oni Srbiju zbog Miloševića nego napadaju Miloševića zbog Srbije

http://narodnipokretsrbije.info/?page_id=1918

Ne napadaju oni Srbiju zbog Miloševićanego napadaju Miloševića zbog Srbije

Broj 134 | Piše: Uglješa Mrdić • 30. septembar 2010

Govor Slobodana Miloševića pred drugi krug predsedničkih izbora 2. oktobra 2000. godine, u kojem je tadašnji predsednik SRJ predočio građanima kakve će biti političke, nacionalne, ekonomske, socijalne, naučne i kulturne posledice, ukoliko vlast u državi preuzme DOS. Deset godina posle Petog oktobra svedoci smo da su se Miloševićeve mračne slutnje, nažalost, u potpunosti ostvarile.

Pštovani građani, pred drugi krug izbora želim da vas na ovaj način upoznam sa svojim viđenjem izbornih i političkih prilika u našoj zemlji, posebno u Srbiji. Kao što i sami znate, punu deceniju traju napori da se Balkansko poluostrvo stavi pod kontrolu nekih zapadnih sila. Veliki deo tog posla je obavljen uspostavljanjem marionetskih vlada u nekim zemljama, pretvaranjem tih zemalja u zemlje ograničenog suvereniteta, ili zemlje lišene svakog suvereniteta. Zbog našeg otpora takvoj sudbini za našu zemlju, mi smo bili izloženi svim pritiscima kojima u savremenom svetu ljudi mogu biti izloženi. Broj i intenzitet tih pritisaka umnožavao se kako je vreme prolazilo.

Svoje iskustvo u drugoj polovini dvadesetog veka koje velike sile imaju u rušenju vlada, izazivanju nemira, podsticanju građanskih ratova, kompromitovanju i likvidiranju boraca za nacionalnu slobodu, dovođenja država i naroda na rub siromaštva – sve je to primenjeno na našu zemlju i narod. Događaji koji su organizovani za naše izbore su, takođe, deo organizovane hajke na zemlju i narod, zato što su naša zemlja i narod barijera uspostavljanju potpune zapadne dominacije na Balkanskom poluostrvu.

OKUPACIJA I RASPARČAVANJE SRBIJE U našoj javnosti je već dugo prisutna grupacija koja, pod imenom opozicione političke partije demokratske orijentacije, zastupa interese vlada koje su nosioci pritiska na Jugoslaviju, a posebno na Srbiju. Ta grupacija se na ovim izborima pojavila kao Demokratska opozicija Srbije. Njen stvarni šef nije njihov kandidat za predsednika države. Njihov dugogodišnji šef je predsednik Demokratske stranke i saradnik vojne alijanse koja je ratovala protiv naše zemlje. On svoju saradnju sa tom alijansom nije mogao ni da sakrije. Uostalom, čitavoj našoj javnosti je poznat njegov apel NATO-u, da se Srbija bombarduje onoliko nedelja koliko je neophodno da bi se njen otpor slomio. Na čelu tako organizovane grupacije na ovim izborima nalazi se, dakle, zastupnik vojske i vlada koje su nedavno ratovale protiv Jugoslavije. Zastupajući te interese, iz ove grupacije su našoj javnosti poslate poruke – da će sa njima na čelu Jugoslavija biti izvan svake opasnosti od rata i nasilja, da će doći do ekonomskog prosperiteta, vidno i brzo ostvarenog višeg standarda, takozvanog povratka Jugoslavije u međunarodne institucije, i tako dalje.

Poštovani građani, moja je dužnost da vas javno i na vreme upozorim da su ta obećanja lažna. I da stvari stoje obrnuto, jer upravo naša politika garantuje mir – a njihova samo trajne sukobe i nasilje. A evo zašto. Uspostavljanjem vlasti koju podržava, odnosno koju instalira zajednica zemalja okupljenih u NATO alijansi, Jugoslavija bi neizbežno postala zemlja čija bi se teritorija brzo rasparčala. To nisu samo namere NATO-a, to su i predizborna obećanja Demokratske opozicije Srbije. Od njihovih predstavnika smo čuli da će Sandžak dobiti autonomiju za koju se član njihove koalicije Sulejman Ugljanin, vođa separatističke muslimanske organizacije, zalaže već deset godina i koja faktički definitivno izdvaja Sandžak iz Srbije. Njihova su obećanja takođe vezana za davanje autonomije Vojvodini koja je takva da je ne samo izdvaja iz Srbije i Jugoslavije, već je, po svemu, čini sastavnim delom Mađarske. Na sličan način bi se odvojila od Srbije i druga područja, naročito neka njena rubna područja. Njihovo pripajanje susednim državama odavno je vruća tema tih država, koje stalno podstiču pripadnike manjina tih država u Jugoslaviji da daju doprinos prisjedinjenju delova naše zemlje susednim državama.

Više u 134. broju magazina “Pečat”


Haška igra smrti

Haška igra smrti

Broj 134 | Piše: Uglješa Mrdić • 30. septembar 2010

Komitetu za odbranu dr Vojislava Šešelja, stigla je analiza uglednih stručnjaka Ruske akademije nauka, pod nazivom „Zaustaviti ubijanje Vojislava Šešelja – specijalna operacija Haškog tribunala za pripremu ubistva Šešelja ulazi u završnu fazu“

Zdravstveno stanje predsednika SRS dr Vojislava Šešelja, ozbiljno je ugroženo. On u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala ima problema sa aritmijama, tahikardijama, povišenim krvnim pritiskom i sa tretmanom zatvorskih lekara, koji ne zadovoljava osnovna načela medicinske etike.

FALKEOVA ULOGA Boris Aleksić, pravni savetnik lidera radikala, kaže za „Pečat“ da je Komitetu za odbranu dr Vojislava Šešelja, stigla i analiza uglednih stručnjaka Ruske akademije nauka, pod nazivom „Zaustaviti ubijanje Vojislava Šešelja – specijalna operacija Haškog tribunala za ubistvo Šešelja ulazi u završnu fazu“, koju je potpisao profesor dr Aleksandar Mezjajev. U pomenutoj analizi Mezjajev je naveo „Lekar u Pritvorskoj jedinici tribunala i dalje je doktor Paulus Falke. Svetska javnost treba da zna kakva je uloga Falkea u ubistvu nekadašnjeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića. Falke je zajedno sa načelnikom zatvora Mekfadenom, manipulisao sa analizama krvi u slučaju Miloševića, u toku nekoliko meseci, krio je informacije o rezultatima od suda i od samog Miloševića, a takođe snosi odgovornost za falsifikovanje drugih informacija, uključujući i vođenje dva kartona o izdavanju lekova u kojima su sadržani različiti podaci. Nezavisna medicinska ekspertiza u Šešeljevom slučaju može pokazati da su problemi kod njega izazvani veštački.

Više u 134. broju magazina “Pečat”

Ostavite vaš komentar

Madness? This is BOSNIA!

http://www.grayfalcon.blogspot.com/

Madness? This is BOSNIA!
To say that Bosnia-Herzegovina is a strange place would be an understatement.
Little about that country makes sense. It is theoretically one state, comprised
of two „entities“ (a Republic and a Federation) and a District (which isn’t the
capital). It has three major ethnic groups, five Presidents and thirteen Prime
Ministers. No one knows exactly how many people live in the country, because
there hasn’t been a census since the war – and some politicians are blocking a
new census from being conducted. Though nominally independent and sovereign, the
ultimate authority in the country is a viceroy (called „High Representative“)
acting on behalf of a self-appointed group of external powers (called the „Peace
Implementation Council“). And there is no such thing as a „Bosnian,“ strictly
speaking; one is either a Serb, Croat, „Bosniak“ (Slavic convert to Islam) or
„other.“ To keep the (uneasy) peace between them, ethnic quotas are enshrined in
the Constitution.

In short, the place is a mess of epic proportions. But just as I think that it
cannot possibly get any crazier, something happens along to prove me wrong.

The internet is a wonderful place insofar as it allows ordinary folk, like yours
truly, to share their thoughts and ideas with the general public without dealing
with governmental or big business gatekeepers. Whereas you can be reasonably
certain that the governments and the official media will lie to you about any
given issue any given time, with the internet you have to make your own decision
about what is true and what is a howling blast of nonsense.

It isn’t the fault of Blogger, or WordPress, or the do-it-yourself PR portal
„i-Newswire“ that some of their users may be raving lunatics, or folks a few
beers short of a six-pack. But when I saw a link to a release on i-Newswire two
days ago announcing that the „Bosnian Royal Family“ has reasserted sovereignty,
my jaw came very close to hitting the floor.

Quoth the release:

Under international law and customs pertinent to monarchical reinstatements, the
Bosnian Royal Family recently reclaimed their „divine right to sovereignty“. The
claim was met by 85% public approval, but also by insults from the media
financed by NED, USAID, etc. The Bosnian medieval state thrived between 1153 and
1527, when the Ottomans committed regicide of the last Prince-pretend and
established their first occupying administration. Bosnia has not had her own
sovereign de jure (a monarch; a president) ever since.

While it is true enough that the Ottoman Turks killed the last king of Bosnia
(also the last despot of Serbia), that was in 1463, not in 1527. But the real
howler here is the line about „85% public approval.“ How could they possibly
tell? What public? Bosnia is so fragmented, this kind of polling is just plain
impossible.

At first I thought this was some kind of practical joke, like the pranks played
by a group of Serbian linguists over the past few years, who would plant false
news and then mock the gullible press for taking them at face value. But this
„royal family“ seems to be taking itself seriously. This is also indicated by
the tone of their press release, which goes on to accuse the powers
administering Bosnia of working „…in the interest of none other but the
Anglo-Zionist geostrategy, apparently aimed at destabilizing the continental
(mainly Catholic) Europe…“

Just the other day someone asked me why I never tried my hand at writing
fiction. How can I, with stuff like this existing in actual reality? A fiction
writer who imagined this „royal family“ would be laughed out of any serious
publishing house. Yet here they are, quite real.

In 2002, British peacekeepers found a man living in the mountains of Western
Bosnia with only a bear for company. He didn’t know the war had ended (well,
sort of), but he seemed remarkably sane, all things considered. Perhaps he was
on to something.

Mi oktobar fest pravimo u oktobru-kod nas nema zime! Ulaz 2 EUR.

Oktobar fest!

U subotu, 2.10.2010.

Mi oktobar fest pravimo u oktobru-kod nas nema zime!

Ulaz 2 EUR.

Prva žurka posle leta. Ko je još preplanuo, čiji odmor je bio „naj“. Sezona kiša počinje, a lep ambijent se seli u naše prostorije…

DOBRO DO©LI!

Srpsko kulturno-umetnièko dru¹tvo „ORO“ e. V.

Heddernheimer Landstraße 151

(tramvaj U1, stanica „Heddernheimer Landstraße“)

D-60439 Frankfurt

Tel. +49 69 13828500

www.oro-frankfurt.de

Folklor | Biblioteka | Kafiæ | Koncerti | Pozori¹te | Priredbe | Proslave | Akademije | Internetkafe | Kursevi | ®urke | Bioskop | Izlo¾be

Ako e-po¹ta od na¹eg dru¹tva nije po¾eljna, molimo Vas obavestite nas. Va¹e adrese koristimo iskljuèivo za slanje programa SKUD-a „ORO“ i ne èinimo ih dostupnim kako pravnim, tako i fizièkim licima.

juga.design®

Београд: Очекује се око 1.000 учесника “Параде поноса“

Београд: Очекује се око 1.000 учесника “Параде поноса“

Izvor http://www.frontal.rs/cyrl/?page=2&kat=1&vijest=48678

Вијести 30.09.2010 14:46 6

БЕОГРАД – Организациони одбор „Параде поноса“, која ће бити одржана у Београду 10. октобра, очекује да ће на ову манифестацију доћи између 1 000 и 1 200 учесника.


Организациони одбор, који је на конференцији за новинаре, представио сигурносно упутство свим учесницима „параде“, којима је препоручено да на скуп у парку Мањеж, код Југословенског драмског позоришта, дођу јавним превозом или пјешице без видљивих обиљежја „параде“.
Учесници су обавијештени да на скуп дођу између 10.00 и 11.00 часова, јер након тог времена нико неће моћи да се прикључи планираном програму.

Представник Геј-стрејт алијансе Лазар Павловић рекао је да су најризичнији долазак и одлазак на „Параду поноса“ и да су све сигурносне препоруке објављене на сајту http://www.parada.rs.

„Парада поноса“ биће одржана 10. октобра 2010. године са почетком у 10.00 часова у парку Мањеж одакле ће се након обраћања гостију кренути у кружну шетњу Немањином, улицама Кнеза Милоша и Масариковом, а на крају је најављена журка у Студентском културном центру.

Министар за људска и мањинска права Србије Светозар Чиплић рекао је да је парада поноса „једнако битна за ЛГБТ заједницу и за све оне који не припадају тој заједници“.

„Надам се да ће 10. октобар проћи као светао датум у Србији. Власт је посвећена безбедносном аспекту параде и веома нам је стало да се она одржи“, рекао је Чиплић.

Министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић раније данас је изјавио да ће полиција учинити све да обезбиједи манифестацију „Парада поноса“, те позвао грађане да не примјењују насиље према учесницима манифестације, јер је обавеза полиције да их заштити.

Српски сабор „Двери“ саопштио је данас да на Платоу испред Филозофског факултета у суботу, 9. октобра, у 13.00 часова организује протест породичних људи против одлуке режима да у Београду дозволи тзв. „параду поноса“, као и против „свих других погубних потеза власти“.

Коментари

riki 30.09.10. @ 16:52

belrade xere i cam

elep81 30.09.10. @ 19:30

Ova parada je sramota za vladu Srbije,koja je dozvolila paradu srama i perverzije!!!Popustili su pod pritiscima gay lobija,kako ce tek da popuste pod pritiscima za odcjepljenje Raske oblasti?Takode smatram da je reakcija crkve trebala da bude jaca,cast pojedinim vladikama i svestenicima.SRAMOTA!!!!!!!!

acoas 30.09.10. @ 20:29

ELEP 81 bravo za komentar!!! Slažem se u potpunosti s tobom.. Žestoke rasprave se vode na raznim forumima po pitanju ovoga, i ne možemo ni zamisliti koliki je pritisak na Srbiju da ova parada srama prođe pa makar i na silu. Hvala Bogu Svetome, pa postoje razne patriotske organizacije koje se bore protiv ovog zla, okupljene prvenstveno oko Dveri srpskih, OBRAZ, Miroljub Petrovića i dr. Neka mi admin oprosti na reklami, ali ovo nije pitanje lične promocije ovih ljudi, nego borba sviju nas za naše porodice, ali prije svega odbrana i priznanje Moralnog zakona uspostavljenog od Tvorca. Ovo neka svi imaju na umu!!!

U kontekstu toga SPC je mogla učiniti više i to je neosporno, ali šta očekivati od Irineja, kad je javno podržao projekat ekumenizma i dovođenje pape u Srbiju.. Ovo je samo prvi probni balon, šta nas sve čeka u vrlo bliskoj budućnosti. Nek nam je Bog dragi na pomoći, da se okupimo u što većem broju (minimum pola miliona ljudi) da rastjera izrode i da se pošalje jedna snažna poruka tim ljudima, kao i Evropskoj liberalnoj demokratiji koja sve daje, ali dušu ljudsku uzima za uzvrat.

Nakon toga bi po meni trebalo otići pred Vladu RS i javno zaprijetiti da niko i ne pomisli da ovo finansijski, logistički ili bilo kako podrži nikad više, jer goriće skupština kao kad se Sloba istjerivao iz iste. To građani imaju pravo da urade, jer ti isti građani su i izabrali te ljude.

Svako dobro želim svima koji su protiv ovog i sličnog zla..

buddha 30.09.10. @ 20:34

Нека јебе ко кога хоће, али ово је много већи проблем:

„Мањеж, код Југословенског драмског позоришта“ – кукасти крст ->линк ка садржају

jahac 30.09.10. @ 21:37

acoas;
Ne bih ni komentarisao ovu neprirodnu lakrdiju mnogo.Zna se da oni primaju lovu od “nekoga“ da se sto vise “popularisu“ djavolske rabote.I ovo sve pokazuje,izmedju ostalog “ko je dobrodosao a ko nije u njihove dekadentne zajednice.“
Samo bih se nadovezao na tvoj komentar od maloprije;

>>“kao i Evropskoj liberalnoj demokratiji koja sve daje, ali dušu ljudsku uzima za uzvrat. “

jahac 30.09.10. @ 21:38

Ta “liberalna demokratija“,nije druze uopste zasnovana na nekakvoj jednakosti.Jedni su “jednakiji“ od drugih.Izmedju ostalog se sistematski radi na unistavanju patrijarhalne zajednice kao osnove sistema i uvodjenje nove,koja nije jos jasno definisana.Krajnji cilj,medjutim nije,kako se navodi jednakost medju polovima.Polovi su u principu jednaki,zavisno od toga koliko ko ima novaca da “dokaze“ da ih suprotni pol iskoristava,maltretira itd.
Sta je rezultat?Cini se da neko negdje ima “predstavu“ o tome kako bi porodica(ukoliko ima potrebe za istom),trebala izgledati.U isto vrijeme,djeca se precutno zlostavljaju upravo podrzavanjem slicnih tendencija,gdje djeca odrastaju u rasturenim porodicama i sama imaju negativan stav prema porodici kao zajednici.Sve ucestalija pojava satanistickih rituala,dodaje poseban car cijeloj prici.
Mislim da “liberalizam“ u ovom obliku daje izvjesne “slobodice“,ali samo one precizno “odabrane“ i koje u biti narusavaju neka druga prava i slobode.
Kraj price lezi u stvaranju podloge i atmosfere za “’novo“ drustvo individua “’ili stvaranje bioloskog reprodukcionog materijala,kojemu je svrha postojanja da stvara visak vrijednosti kapitala i uklapa se u potpunosti u “program“ predvidjen odredjenom formulom.Ta formula u sustini precizno odredjuje mjesto svake individue u sistemu.
Ne acoas,oni uzimaju sve.Dusa ce se postepeno gubiti sama od sebe,jer jedini nacin da covjek izgradi svoj stav o necemu se upravo reflektuje kroz normalnu komunikaciju sa drugim ljudima(kao sto mi momentalno ovdje radimo,iako ovo i nije najbolji primjer komunikacije),kroz porodicu,koja je i poslednja linija odbrane,kao i vidovima religije(ako se praktikuje kako treba),koja nekim ljudima potrebna kao dodatak duhovnom zivotu.