Subject: Poboljsajte zdravlje

Subject: Poboljsajte zdravlje

Lekari preporučuju: Seks tri puta nedeljno

Vođenje ljubavi ubrzava sagorevanje kalorija, povećava samopouzdanje, garantuje dobar izgled i raspoloženje, a može da smanji i rizik od raka. Ali to nije sve… Pored gore navedenih blagodeti, vođenje ljubavi takođe povećava samopouzdanje. „Poznato je da nakon seksa telo oslobađa endorfine, koji su poznati i kao hormoni sreće, a koji poboljšavaju raspoloženje”, objašnjava seksualni terapeut Džulija Kol. Seks deluje kao fizička aktivnost, a vođenje ljubavi s nekim koga volite pomaže vam da se osećate bolje u vlastitoj koži i podstiče samopouzdanje dodaje ona. Naime, tokom orgazma telo stvara oksitocin, hormon koji se povezuje s čitavim nizom blagotvornih dejstava pa i boljim snom.

„Nema sumnje da seks opušta i pomaže u borbi s nesanicom. Mnogi se služe seksom, s partnerom ili sami, kako bi lakše zaspali”, kaže dr David Delvin, lekar specijalizovan za seksualnu medicinu.

Istraživanje univerziteta u Bristolu takođe je pokazalo da seks triput nedeljno poboljšava rad srca i tako smanjuje opasnost od srčanog i moždanog udara. Seks dva puta nedeljno deluje kao odlična preventiva gripa i prehlade, pokazalo je istraživanje objavljeno u listu „Nju sajentist”. To je zato što seks povećava broj antitela koji štite telo od raznih zaraznih bolesti. A samo pola sata seksa pomoći će vam da sagorite 85 i više kalorija poput plivanja ili neke druge lakše fizičke aktivnosti. Osim toga, ljudi koji češće vode ljubav uglavnom žive aktivnije, zato su i vitkiji. Zauzvrat, fizička aktivnost podstiče želju za seksom, povećava seksualnu izdržljivost i čini orgazme intenzivnijim. Istraživanje je još pokazalo da redovan seks takođe smanjuje rizik od raka dojke i raka prostate.

Veoma je interesantno to da se tokom orgazma u mozgu aktivira centar za uklanjanje bola, pa na nekoliko minuta nestaju svi bolovi, čak i oni izazvani artritisom i migrenom.

Blaže glavobolje nakon dobrog seksa mogu se u potpunosti izgubiti. Zbog svog uticaja na hormone seks smanjuje mogućnost obolevanja od osteoporoze i ublažava njene simptome. (Blic)

SOK AKTUELL Nachrichtenagentur der Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa 3. Oktober 2010

SOK AKTUELL
Nachrichtenagentur der Serbischen Orthodoxen Diözese
für  Mitteleuropa
3. Oktober  2010
Unsere neue Homepage: _www.sok-aktuell.org_ (http://www.sok-aktuell.org/)
„Ehrenwertes  albanisches Volk“ und Serben sollen zusammen Leben: Ein  „
großer Mensch“ in Pec inthronisiert

Patriarch  Irinej neben dem neuen Thron in Pec
(BELGRAD) Heute wurde nach einer festlichen Hl. Liturgie, die mehrere
Metropoliten und Bischöfe der Serbischen Orthodoxen Kirche (SOK) und der anderen
orthodoxen Ortskirchen zelebriert haben, der Serbische Patriarch Irinej
I., in  der Kirche des Patriarchatsklosters in Pec im Westen Kosovo-Metohijas
inthronisiert.
In seiner Festrede äußerte der Patriarch seine Hoffnung auf göttlichen
Beistand für die Ausübung seines hohen Amtes. In Bezug auf das Kosovo rief er
die internationale Gemeinschaft dazu auf, bei der Suche nach einer Lösung
des  Kosovo-Problems auch die Belange der Serben zu berücksichtigen. Patriarch
Irinej  sprach dann ausdrücklich sowohl die Serben, als auch das „
ehrenwerte albanische  Volk“ und alle Bewohner Kosovos an: Er rief sie „zum Frieden
und zur Einheit“  auf der Grundlage der göttlichen und der vom Menschen
gemachten Gerechtigkeit  auf.

Würdenträger der SOK in Pec; auch  der serbische orthodoxe Bischof
Konstantin von Mitteleuropa ist dabei (Mitte  links neben dem Eingang)
Bei der Inthronisierung des Patriarchen waren zwei orthodoxe
Kirchenoberhäupter zugegen: Erzbischof Chrysostomos II. von Zypern und  Metropolit
Christophor von Tschechien und der Slowakei. Alle anderen orthodoxen  Kirchen
haben auch ranghohe Vertreter zur Feier in Pec entsandt. Es ist selten,  dass
Oberhäupter der orthodoxen Ortskirchen an den Inthronisierungen anderer
Kirchenoberhäupter teilnehmen.
Der serbische Staatspräsident Boris Tadic war ebenfalls anwesend, ebenso
Vertreter des ehemaligen serbischen und jugoslawischen Königshauses. Aus
Vatikan  kam der neue Präsident des Päpstlichen Rates zur Förderung der Einheit
der  Christen, Erzbischof Kurt Koch, nach Pec. Außerdem nahmen auch
Vertreter  altorientalischer und protestantischer Kirchen an der Feier  teil.
Auch der römisch-katholische Erzbischof von Belgrad, Stanislav Hocevar,
war dabei. Unmittelbar nach der Inthronisierung betonte Hocevar in einem
Gespräch mit dem serbischen Fernsehsender RTS die friedensstiftende Funktion der
SOK. Der Bischof unterstrich auch die symbolische Verbindung des Friedens
mit  dem Namen des Patriarchen (gr. Eirene/Irini = Frieden). Auch das
Oberhaupt der  Islamischen Gemeinde Serbiens, Adem Zilkic, war in Pec anwesend: Im
Gespräch mit  dem RTS gratulierte er der SOK zur heutigen Feier und nannte
den Patriarchen  einen „großen Menschen.“
Die Inthronisierungsfeier selbst wurde aus der alexandrinischen und der
russischen orthodoxen Tradition abgeleitet. In dieser Form fand die
Inthronisierung heute in Pec zum ersten Mal statt. Den Patriarchen haben dabei  zwei
dienstälteste Metropoliten der SOK inthronisiert: Metropolit Jovan
(Pavlovic) von Zagreb-Ljubljana und Metropolit Amfilohije von Montenegro. Im  April
war ein neuer Thron für den Serbischen Patriarchen nach Pec gebracht: Er
ist ein Geschenk der Kirche Griechenlands.
Morgen um 17 Uhr gibt die SOK am Sitz des Serbischen Patriarchats in
Belgrad einen Empfang für Vertreter des öffentlichen  Lebens.
Patriarch Irinej I., zuvor Bischof von Nis in Südostserbien, wurde am 22.
Januar auf dem Wahlkonzil der SOK von seinen Brüdern im bischöflichen Amt
gewählt. Zunächst hatten die Bischöfe drei Kandidaten ausgewählt: Neben dem
jetzigen Patriarchen wählten die Konzilsväter auch Metropolit Amfilohije
(Radovic) von Montenegro und Bischof Irinej (Bulovic) von Backa. Dann wurde
durch das so genannte „apostolische Los“ der Name des künftigen Patriarchen
gezogen. Patriarch Irinej ist am 23. Januar in der Belgrader Kathedrale
inthronisiert worden. Da aber das Patriarchatskloster von Pec seit 1253 der
Sitz  der serbischen Erzbischöfe und seit 1346 auch der Patriarchen war, fand
die  Inthronisierung auch dort statt.
Das vorige  Oberhaupt der SOK, Patriarch Pavle I. (Stojcevic) war am 15.
November 2009 in  Belgrad gestorben.

FORTSETZUNG MÖGLICH!

Patriarch Irinej: Ein Mensch des Dialogs
Das heutige  Oberhaupt der SOK wurde 1930 im Dorf Vidova bei Cacak in
Westserbien geboren.  Sein bürgerlicher Name lautete Miroslav Gavrilovic. Nach
dem Abitur am Gymnasium  in Cacak besuchte er das Priesterseminar in Prizren
(Kosovo-Metohija). Im Anschluss  daran studierte er an der Theologischen
Fakultät in Belgrad. Im Jahre 1959  empfing er im Kloster Rakovica bei Belgrad
die Mönchsweihe. Im selben Jahr wurde  Mönch Irinej Lehrer am
Priesterseminar in Prizren und Priester. Danach studierte  er als Postgraduierter in Athen
und wurde 1969 Direktor der Mönchsschule im  Kloster Ostrog in Montenegro.
Von dort wurde er zum Rektor des Priesterseminars  in Prizren berufen. Im
Jahre 1974 wurde Vater Irinej Vikarbischof von Moravica,  um im darauf
folgenden Jahr zum Diözesanbischof von Nis gewählt zu werden. Seit  seiner Wahl zum
Patriarchen im Januar 2010 ist er das 45. Oberhaupt der  serbischen
Orthodoxie seit dem Hl. Sava († 1236), dem Gründer der autonomen und  später auch
autokephalen (selbstständigen) SOK. Auf dem Patriarchenthron hat  sich
Patriarch Irinej in kürzester Zeit als ein Mann des Dialogs und der  Verständigung
von Konfessionen, Religionen und Völkern erwiesen. Sein vor zwei  Wochen
stattgefundener Besuch in Wien wurde allseits als ein großer Schritt im
zwischenkirchlichen Dialog hervorgehoben.
Der Serbische  Patriarch ist qua Amt Vorsitzender des Hl. Konzils, des
höchsten Gremiums einer  orthodoxen Landeskirche, dem alle Bischöfe angehören.
Dieses Gremium ist für die  Fragen des Glaubens und die Richtlinien des
Kirchenlebens zuständig. Der  Patriarch hat auch im Hl. Synod den Vorsitz, einem
aus fünf Mitgliedern des Hl.  Konzils bestehenden Gremium, das sich um die
täglichen Belange der Kirche  kümmert und dadurch eine Art Kirchenregierung
bildet. Darüber hinaus ist der  Patriarch auch der Metropolit von
Belgrad-Karlowitz. Seine tatsächliche  Bischofsgewalt erstreckt sich allerdings nur auf
den Großraum Belgrad, während  Karlowitz (Sremski Karlovci in der
nordserbischen Vojvodina) heute der Diözese  Srem gehört und nur aus historischen
Gründen einen Teil des Patriarchentitels  bildet: In Karlowitz saßen die
Oberhäupter der serbischen Orthodoxie in den  Gebieten der Habsburger. Schließlich
ist der Patriarch auch Erzbischof von Pec.  Das seit 2006 zum
UNESCO-Weltkulturerbe gehörende Kloster, in dem er morgen auch  inthronisiert wird,
untersteht immer noch dem Serbischen Patriarchen.
Patriarch Irinej  betreut auch weiterhin seine alte Diözese Nis, bis ein
neuer Diözesanbischof  gewählt wird. Dem Serbischen Patriarchen steht in der
Regel ein Vikarbischof zur  Seite: Zurzeit ist dies Bischof Atanasije
(Rakita) von Hvosno.
Das kanonische  Territorium der SOK erstreckt sich heute hauptsächlich auf
die Länder des  ehemaligen Jugoslawiens, der Rest zählt zur „orthodoxen
Diaspora“. Insgesamt hat  die SOK heute 40 Diözesen, etwa 3.600 Gemeinden und
2.000 Priester. In mehr als  200 Klöstern der SOK leben etwa 230 Mönche und
1000 Nonnen. Zur SOK bekennen  sich etwa 80 Prozent der 11 Millionen Serben in
der ganzen Welt. Die  Sitze der Patriarchen der SOK sind heute Belgrad und
das Pariarchatskloster von  Pec.
SOK AKTUELL
Nachrichtenagentur der Serbischen Orthodoxen Diözese für  Mitteleuropa
Obere Dorfstraße 12
D-31137 Hildesheim-Himmelsthür
_www.sok-aktuell.org_ (http://www.sok-aktuell.org/)

Subject: The Serbian Surprise – Charles Simic

Subject: The Serbian Surprise – Charles Simic

http://www.nybooks.com/blogs/nyrblog/2010/sep/28/serbian-surprise/

The Serbian Surprise
Charles Simic

An astonishing event occurred in the United Nations this month: the
government
of Serbia made a complete reversal of its policy toward Kosovo. Ever since
Kosovo’s declaration of independence in 2008, the Serbian government has
maintained that it will never recognize the right of its former province to
secede, but will fight through diplomacy and through the United Nations to
get
it back. And it continued to maintain that position even after the
International
Court of Justice in the Hague ruled in July that there is nothing in
international law that prohibits Kosovo from declaring independence. Now, to
the
surprise of everyone-including me-the Serbian government has agreed to hold
compromise talks with Kosovo.

Despite the setback of the Hague Court opinion, which appeared to foreclose
any
possibility of continuing to argue that Kosovo’s declaration of independence
was
illegal, the Serbian government had initially announced that it was going
back
to the United Nations with a new resolution to defy the decision of the
International Court of Justice and state once again Serbia’s position that a

unilateral declaration of independence is an unacceptable way to solve
territorial questions.

As could be expected, the supporters of Kosovo’s independence were
exasperated.
The foreign ministers of Germany and United Kingdom came to Belgrade to
explain
to the government there that this was a futile policy, that sooner or later
they
would have to sit down and have a serious talk with Kosovo Albanians
regarding
the status of the majority Serbs living in northern Kosovo, the Serbian
Orthodox
monasteries scattered in isolated enclaves elsewhere in the breakaway
province,
and scores of other problems bordering states are bound to have. But
then-and
here was the surprise-the government of Serbian President Boris Tadić agreed
to
introduce a compromise resolution calling for talks with Pristina, without
bringing up the question of its legitimacy as a state. It praised the
readiness
of the European Union to ease the process of dialogue between the two sides
and
underlined that such talks would in themselves lead to peace, security and
stability in the region.

Serbian nationalists were caught off guard and said what one expected them
to
say: This was a historical betrayal perpetuated by a puppet government
serving
the interests of Washington and Brussels, which has now placed the country
in
the position of a vassal by agreeing to the creation of a secessionist state
on
sacred Serbian soil. Since when has it become okay, they demanded to know,
for
ethnic groups and regions to secede with the help of foreign armies and
bombers?
Who gave the right to these international hypocrites, like the Americans,
who
are still committing crimes the world over, or like the Germans who were
slaughtering millions a few decades ago, to pass judgment on Serbia and
Kosovo
and arbitrate their dispute? And so forth. In the meantime, the government
in
Belgrade kept maintaining that it has no intention of officially recognizing

Kosovo, and I don’t believe that the European Union will insist it does,
since
the EU knows that such a move would be political suicide for any Serbian
government in the foreseeable future.

Still, what made this coalition government, which has plenty of hard-line
nationalists in its ranks, including its usually inflexible foreign
minister,
Vuk Jeremić, compromise? (In a recent interview, Jeremić said that „Kosovo
is
our Jerusalem.“) As many observers have long noted, one of the peculiarities
of
Serbian politicians is that they are rarely persuaded by appeals to reason.
They
take great pleasure in being inflexible and will proudly point to instances
in
their history when in defense of their rights they refused to yield even to
overwhelming power. This is ordinarily an admirable characteristic in a
people,
but not when it comes to a cause that was lost decades ago.

Did reason prevail, and the recognition that the current Kosovo policy hurts

long term Serbian interests? I have no idea. It must have been made very
clear
to the Serbs that if they continued to take every opportunity to make a
nuisance
of themselves, their chance of joining the European Union would be zero. Of
course, that would have been perfectly fine with the nationalists who are
happiest when Serbia is isolated and hated by the West, but not with others
who
remember the policies pursued by Milosevic, which led to pointless conflicts

with neighbors and so many self-inflicted and catastrophic defeats for which

Serbs have no one but themselves to blame.

September 28, 2010 2:45 p.m.

Kamenovani autobusi u Peći – Posle ustoličenja patrijarha Irineja kamenovani autobusi sa vernicima SPC. Kosovska policija uhapsila trojicu napadača.

Kamenovani autobusi u Peći

3. oktobar 2010. | 18:59 | Izvor: B92 Peć — Posle ustoličenja patrijarha Irineja kamenovani autobusi sa vernicima SPC. Kosovska policija uhapsila trojicu napadača.

Ustoličenju u Peći prisustvovalo je više hiljada vernika (Beta)
Ustoličenju u Peći prisustvovalo je više hiljada vernika (Beta)
Jedna žena je povređena, a više autobusa oštećeno, kada je kamenovana kolona vozila kojima su se vraćali vernici iz Pećke patrijaršije, posle ustoličenja patrijarha Irineja.

Na autobusima iz Gračanice, Nikšića i beogradske “Laste”, polomljena su stakla, ali se ona nisu zaustavljala tokom incidenta.

Kosovska policija je prema navodima očevidaca intervenisala i uhapsila trojicu napadača. Tokom ceremonije ustoličenja patrijarha Irineja, nije bilo nikakvih incidenata.

U Pećku patrijaršiju vernici su počeli da pristižu od ranih jutarnjih sati. Uglavnom su stigli organizovano, autobisima.

Došli su sa Kosova, i iz više gradova Srbije, Makedonije, Crne Gore, Republike Srpske, Bosne i Hercegovine.

U crkve Pećke patrijaršije nisu mogli da stanu svi vernici. Većina njih je u dvorištu porte preko video bima pratila liturgiju i ustoličenje novog patrijarha. Među njima je bilo i Pećanaca, koji unazad deset godina žive van Kosova.

Prema procenama organizatora u Patrijaršiji je danas bilo nekoliko hiljada vernika. Stigli su bez problema.

U gradskoj četvrti Peći Albanaca u jutarnjim satima gotovo da nije bilo na ulicama. Policija je obezbeđivala prilazne puteve, a sam ulaz u patrijaršiju Kfor.

Tokom liturgije i ustoličenja u jednom delu ulice koja iz grada vodi ka Patrijaršiji izlepljeni su uvredljivi plakati sa likom patrijarha Irineja, sa natpisima na engleskom – “Ratni zločinac” i “Idi u pakao”. Vojnici Kfora su ubrzo uklonili izlepljene plakate.

Ceremonija ustoličenja je završena svečanim ručkom za zvanične goste, predvođene predsednikom Srbije. Događaj u Peći je pratilo najmanje 50 novinara prištinskih, beogradskih i medija iz regiona.

D.Stanic

Tomislava Nikolića i Velimira Ilića kosovska policija i Euleks vratili u centralnu Srbiju.

Zabranili dolazak Nikoliću i Iliću

3. oktobar 2010. | 16:02 | Izvor: B92 Beograd — Opozicione lidere Tomislava Nikolića i Velimira Ilića kosovska policija i Euleks vratili u centralnu Srbiju.

Kosovska policija vratila Ilića i Nikolića u centralnu Srbiju (FoNet, arhiva)
Kosovska policija vratila Ilića i Nikolića u centralnu Srbiju (FoNet, arhiva)
Policija Kosova i Euleksa sprečila je predsednika Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića i lidera Nove Srbije Velimira Ilića da uđu na Kosovo i prisustvuju ustoličenju Patrijarha Irineja.

Obe stranke najoštrije su osudile ovaj događaj, dok kosovska policija tvrdi da su Nikolić, Ilić i ostali vraćeni zato što nisu uredno najvili posetu Kosovu.

Tomislav Nikolić i Velimir Ilić ipak nisu uspeli da uđu na Kosovo, iako njihovi sradnici kažu da su njih dvojica pokušali da odu u Pećku patrijaršiju kao obični građani.

Nikolića su već na ulazu u pokrajinu prepoznali i vratili nazad, dok je lider Nove Srbije uspeo da stigne do južnog dela Kosovske Mitrovice. Velimiru Iliću su tada rekli da mu je kosovski ministar policije Bajram Redžepi poručio da se vrati nazad, objašnjava potpredsednica Nove Srbije Dubravka Filipovski.

“Uz neko objašnjenje koje je Velimir Ilić tražio rečeno je da on nije na spisku koji je trebalo da se dostavi od strane predsednika države. Ni Velimir Ilić, ni Tomislav Nikolić nisu želeleli da politizuju ovaj događaj i budu na bilo kakvom spisku ni predsednika države, ni Vlade Srbije već da kao obični građani prisustvuju ustoličenju njegove svetosti“, navodi ona.

U Novoj Srbiji, ali i Srpskoj naprednoj stranci, optužuju vlast u Beogradu da stoji iza zabrane ulaska na Kosovo liderima te dve stranke.

Naprednjaci, prema rečima funkcionera te stranke Marka Đurića, traže obrazloženje zašto su u Peć mogli da odu samo predstavnici vladajućih stranaka

„Zbog čega protokol oko doalska Tomislava Nikolića, koji je imao uredan poziv Sinoda SPC da prisustvuje intronaciji, zašto dakle protokol nije urađen na valjan način? Zbog čega su predstavnici stranaka vrha režima prisustvovali i zašto je Tomislavu Nikoliću uskraćeno pravo da kao građanin ove zemlje, kao čovek, prisustvuje ovoj religijskoj manifestaciji“, pita se on.

45. poglavar Srpske pravoslavne crkve, Patrijarh srpski Irinej, svečano je uveden u tron patrijarha u Pećkoj patrijaršiji.

U TV prenosu iz Pećke patrijaršije među prisutnima viđeni su poslanici Demokratske stranke Srđan Milivojević i Srđan Miković, kao i predstavnici G17 Miroljub Albijanic i Predrag Marković.

Iz Kosovske policije je u međuvremenu stiglo razjašnjenje, da NIkolić i desetočlana delegacija, i Ilić i još dve osobe, nisu pušteni jer nisu najavili svoju posetu.

Nešto ranije, Vlada Kosova je saopštila da je dozovlu za ulazak dobio jedino Boris Tadić i to pod uslovom da se ponaša u skladu s „religioznim ceremonijama“ i upozorila da bi svi ostali zvaničnici koji dolaze bez dozvole na kraju mogli biti uhapšeni.

dostavila Stanic Dusanka

Patrijarh Irinej: Ja sam ekumenista i pacifista

Nikola Djilas djilasn@hotmail.com


From: pira@merr.com
To: pira@merr.com
Subject:
Date: Sat, 2 Oct 2010 10:29:01 -0500

http://borbazaveru.info/content/view/2872/1/

Patrijarh Irinej: Ja sam ekumenista i pacifista

Thursday, 30 September 2010

Uredni¹tvo

GLAVNI STRA®AR CRKVE SVETOSAVSKE TRUBI NA SPAVANjE

– Komentar na deo izjave koju je Patrijarh Irinej dao agenciji Tanjug
30. 9. 2010.-

Po¹tovani posetioci,

U poslednje vreme svedoci smo koraèanja d¾inovskim koracima srpskih
ekumenista u pravcu Unije sa rimskim papom. U kontinuitetu se smenjuju
njihove ekumenistièke izjave, susreti, zajednièke molitve, dodela
priznanja, pregovori o papskom primatu (bez da se prethodno rimski papa
pokajao i odrekao i jedne od svojih mnogobrojnih jeresi, koje su osuðene
i anatemisane od strane Svetih Otaca), pripremanje kri¾eva i platoa na
kome æe se odvijati proslava „velikog jubileja sestrinskih crkava“…
Sve ovo pokazuje da se srpskim ekumenistima veoma ¾uri papi u zagrljaj.

Laða Srpske Pravoslavne Crkve, kojom kormilari Gospod Isus Hristos, dr¾i
siguran kurs u pravcu Istoka sunèanoga, u pravcu Veènog Pristani¹ta, u
pravcu Nebeske Srbije. Ali, ima i ovih koji se „bune“ i „pomi¹ljaju
zaludne stvari“ – da ovu preèudnu laðu, rukom Bo¾ijom naèinjenu, skrenu
sa pravca njene plovidbe i usmere je tamo gde je carstvo mraka, gde
obitava onaj koga se pravoslavni na kr¹tenju odrièu i na koga pljuju. No,
ovima ¹to pomi¹ljaju zaludne stvari, „Onaj ¹to ¾ivi na nebesima, smeje
se, Gospod im se podsmeva“ (Psal. 2,4).

Patrijarh srpski Irinej dao je juèe izjavu agenciji TANJUG (u prilogu
donosimo deo patrijarhove izjave koji se odnosi na ekumenizam, ¹to æemo
prokomentarisati) u kojoj je rekao za sebe da je ekumenista i pacifista,
i da veruje „da onog pogroma u Hrvatskoj tokom poslednjeg rata i kasnije
ne bi bilo da su odnosi na¹i bili bli¾i i da je bilo razgovora“. Ovo su
izjave koje Poglavar Srpske Crkve nikako ne bi smeo sebi da dopusti. Ove
izjave postavljaju pred nas mnogobrojna pitanja, ali nameæu i odreðene
zakljuèke. Na primer: Sveti Justin Æelijski ka¾e da je ekumenizam
„svejeres“, a Patrijarh Irinej sebe naziva ekumenistom (i jo¹ se
hvali!). Da li je potrebno izvesti zakljuèak? Zaista se èudni zakljuèci
nameæu iz patrijarhove izjave… Da su Srbi u Hrvatskoj „bili bli¾i“ (da
li primajuæi uniju?) sa duhovnim potomcima onih koji su blagosiljali
usta¹ki pokolj Srba u Drugom svetskom ratu, ne bi, izgleda, bilo ni
pogroma Srba tokom poslednjeg rata…

No, po¹to smatramo da niko nije bolje prokomentarisao bilo ¹ta od onoga
¹to se tièe Srpske Crkve i srpskog naroda od Sv. Vladike Nikolaja,
uzdr¾aæemo se od daljeg komentarisanja patrijarhove izjave sopstvenim
reèima, i poslu¾iti se reèima Sv. Vladike Nikolaja, koje je on izgovorio
29. avgusta 1937. godine u Gornjem Milanovcu povodom potpisivanja
Konkordata Kraljevine Jugoslavije i Vatikana:

>>/…/ No, odakle dunu onaj tajanstveni vetar ¹to uskoleba jezero
na¹eg ¾ivota i podi¾e buru? Kad sam bio u Jerusalimu, rekli su mi
jednoga dana, da ne treba da izlazim iz kuæe, jer je dunuo vetar iz
Misira. To je zaista èudan vetar. Ne oseæa¹ ga da duva, ali on je tu, i
od njega se kvare u¹i i oèi. Tajanstveni vetar koji je proizveo buru kod
nas lièi na taj misirski vetar. On je dunuo iz prekomora. Taj vetar
tajanstveno udara na na¹u zemlju jo¹ od Svetog Save.

– Slava mu i èest!

I Sveti Sava je èuvao srpski narod da ne ogluvi i ne oslepi od tog
vetra. Kad je video svoga brata Vukana, te¹ko udarena tim zapadnim
vetrom, on ga je odbacio od sebe i od naroda srpskoga da ne zara¾ava
druge. Kad je video, da je taj vetar zamajao i brata mu Stevana, koji
zaslepljen pru¾i ruku da primi krunu od onoga koji duva tim vetrom
zapadnim, on ga dovede u ®ièu, pa na svenarodnom Saboru krunisa ga
pravoslavnom krunom, i okrete i upravi, i njega i sav srpski narod, ka
Istoku, odakle se i javio Spasitelj sveta; odakle se i sunce raða. No
ovaj tajanstveni vetar zaslepio je u na¹e dane neke sinove pravoslavne,
te ne vide ¹ta rade.

– Nije, nije vetar nego haljadarka!

Napad je do¹ao iznenada. No glavni stra¾ar na kapiji Crkve Svetosavske
nije spavao. Vi svi znate, kao ratnici i vojnici, ¹ta je du¾nost
stra¾ara u logoru gde se vojska odmara. Kad spazi neprijatelja, on mora
da trubi na uzbunu. Ako to ne uèini, ¹ta je on?

– Izdajica!

Patrijarh Varnava bio je budan stra¾ar. Kad je ugovor sa rimskim papom
objavljen u na¹oj zemlji, on je gromoglasno zatrubio narodu srpskom na
uzbunu. On je vikao, da je taj ugovor ugarak, koji æe nam kuæu zapaliti,
dr¾avu oslabiti, narod pocepati i bezbroj rana i zala va¹em nacionalnom
telu naneti.

-Slava mu!

Narod je èuo glas svoga Patrijarha, i uzbunio se. Narod je shvatio
opasnost. On je osetio dim i miris od onog ugarka. Ali oni koji punim
ustima govore za sebe: „Mi smo pravoslavci“ nisu se dali urazumiti, nisu
se mogli probuditi. Gakanje gusaka nekad je probudilo rimski senat, a
vika Patrijarhova nije mogla probuditi onu visoku gospodu na¹u. Oni su
govorili: na kapiju ne ulazi neprijatelj, nego spasilac. I da ne unosi
ugarak, nego maslinovu granu!

– Dole izdajice!

©est punih meseci Patrijarh je vikao, govorio, opominjao, savetovao, no
u¹i njihove nisu htele èuti. Patrijarh je govorio nekima od vladika: „Ja
oseæam da æe me ova borba stati ¾ivota, no ne ¾alim, samo da se spase
na¹a Sveta Crkva i na¹ namuèeni narod od novoga ropstva.“ I zaista stalo
ga je ¾ivota.

-Otrovan je! – zahori se iz mnogih grla.

Ja znam samo jedno: te¾e je boriti se sa mrtvim nego sa ¾ivim.

-Tako je!

Kao Hri¹æani mi verujemo u nesmrtnost du¹e èoveèije. Mi verujemo jo¹ da
¾ive du¹e iz onoga sveta vode borbu za pravdu Bo¾ju. Zbog toga verujemo
i u to, da æe ¾iva du¹a Patrijarha Varnave nama pomagati u ovoj borbi, a
muèiti muèitelje njegove.

– Smrt zlotvorima! /…/

Ja sam juèe slu¾io slu¾bu Bo¾ju u manastiru Vraæev¹nici pokraj groba
mitropolita Dobo¹ara. I kad sam posle u æutanju stajao nad njegovim
grobom, èinilo mi se da èujem glas slavnog vladike Dobo¹ara: Tri put su
mi se ovih dana prevrnule kosti u grobu. Jednom zbog onakve smrti
srpskog Patrijarha. Drugi put zbog jezuitske najezde na moju otad¾binu.
Treæi put zbog mojih praunuka, koji poma¾u tu najezdu.

– Dole saveznici Jezuita!/…/

Mi ¾elimo spasenje i onoj gospodi koja gone Crkvu Bo¾ju.

– Nema njima spasenja!

Dokle je god èovek ¾iv, ima pokajanja; a dokle ima pokajanja, ima i
spasenja. Neka se pokaju, dakle, ona gospoda, gonitelji na¹i, i neka
prinesu plodove pokajanja. Naroèito nije sramota pokajati se pred Majkom
Crkvom. Ako se pokaju, ali istinski pokaju, Crkva æe im oprostiti. Ako
li se pak ne pokaju, nego produ¾e bezumno i jarosno goniti Crkvu Bo¾ju,
spustiæe se na njih te¹ka ruka Bo¾ja. Zar ne vide, da se veæ poèela
spu¹tati ? Mi im poma¾emo molitvama, da se pokaju i spasu. Produ¾e li
pak nasilja nad Svetom Crkvom Bo¾jom i narodom Svetosavskim mi im mo¾emo
samo, s jadom u srcu, doviknuti:

„Cveljaj, ago, sirotinju raju,
Prokleæe te sirotinja raja,
Suze æe te njene ugu¹iti,
Eda Boga i Bo¾ije pravde!“<<

http://borbazaveru.info/content/view/1025/30/

+++

Patrijarh podr¾ava posetu pape

Tanjug | 30. 09. 2010. – 12:15h | Foto: Rojters

/…/ Patrijarh srpski za sebe ka¾e da je ekumenista i pacifista. U
skladu s tim, smatra da bi bilo dobro da doðe do posete pape Srbiji, ali
i da taj poziv treba da doðe od Svetog arhijerejskog sabora.

„I neka Bog da da ga (papu) Sabor pozove i da on doðe“, kazao je
patrijarh uveren da je dosta bilo razdvajanja i svaðanja dve crkve od èega
su posledice, tvrdi, imali samo Srbi.

„Verujem da onog pogroma u Hrvatskoj tokom poslednjeg rata i kasnije ne
bi bilo da su odnosi na¹i bili bli¾i i da je bilo razgovora“, naveo je
patrijarh koji se Bogu moli da doðe do jedinstva dve crkve.

A do tog jedinstva, ka¾e, neka bude kontakata, razgovora, uspostavljanja
ljudskih odnosa, kao temelja dubljeg su¹tinskog razgovora u kome æe se
polako i na jevanðelski naèin priæi tom problemu.

On tvrdi i da od odnosa dve crkve umnogome zavisti stanje u svetu i kada
bi, ka¾e, „mi tu uènili ono ¹to Bog ¾eli“, sigurno bi svima bilo bolje
nego ¹to jeste.

Prema njegovim reèima, proslavi Milanskog edikta 2013. godine
treba da prisustvuju predstavnici svih crkava, jer to nije samo crkveni,
veæ i dr¾avni dogaðaj.

„To je krupan svetski dogaðaj koji treba obele¾iti, jer bi mogao da
doprinese da hri¹æani krenu novim putem, putem dijaloga koji æe doneti
dobro celom svetu“, poruèio je patrijarh srpski.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/209566/Patrijarh-Da-ustolicenje-prodje-u-miru-i-redu

БУДУЋНОСТ СРБИЈАНСКОГ СЕЛА – БУДУЋНОСТ СРБИЈЕ

БУДУЋНОСТ СРБИЈАНСКОГ СЕЛА – БУДУЋНОСТ СРБИЈЕ

Пише: Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, иницијатор оснивања АНТИПОЛИТИЧАРСКЕ ПАРТИЈЕ СРБИЈЕ – УСТАНАК, једине преостале наде да ће Србија не само имати опозицију, него и коначно добити власт која ће моћи да Србију извуче из хаоса и грађанима омогући пристојан живот

У Новом Саду, у Конгресном центру МАСТЕР 29.септембра је одржана 3. МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА ЕКОТУРИЗМА у организацији Националне асоцијације за екотуризам, односно председника ИО те Асоцијације господина Радомира Јовелића Вишерова.

Покровитељ ове, треће по реду, конференције је била АГРОБАНКА, која има и логичан интерес да се у најскоријој будућности укључи у токове развоја еко и сеоског туризма у Србији.

На тој Конференцији сам био присутан као гост. Када сам добио реч, наступио сам у име АСОЦИЈАЦИЈЕ ЕКСПЕРАТА – СОЦИЈАЛНА АКЦИЈА, али и у име АНТИПОЛИТИЧАРСКЕ ПАРТИЈЕ СРБИЈЕ – УСТАНАК, стратешког партнера ове Асоцијације, која је резултат нове политичке опције, опције активног антиполитичарства.

Конференцији је присуствовало око педесетак експерата из области еко и руралног, односно сеоског туризма.

Један од њих, господин Бранислав Бајагић, експерт за сеоски туризам (СТ), који 25 година узалуд покушава да га чују глуви (читај: политичари) је, често праћен аплаузом, на јасан и конкретан начин изложио своју визију о развоју СТ у Србији и на недвосмислен начин показао да је та визија остварљива у најскоријој будућности.

Главна препрека за остварење те, као и визија везаних за екотуризам су тзв. надлежни, односно политичари, и то не само они на власти, него и они „опозициони“, који такође не показују интересовање, нити имају слуха за оно што ће у најскоријој будућности Србији бити основа за опоравак и развој.

Ту чињеницу је посебно истакао г. Бајагић, а провејавала је и кроз излагање осталих експерата.

Након што сам се представио и поздравио скуп, и констатовао да му не присуствује нико од „надлежних“, почев од актуелног министра за туризам, поставио сам присутним експертима питање:

„Шта мислите, када ће надлежни у Србији бити заинтересовани за реализацију ваших изводљивих и Србији евидентно корисних пројеката?“

Присутни су слегали раменима, јер сва искуства им говоре да се то вероватно неће десити никад.

А ја сам одговорио на сопствено питање:

„Онда када надлежни постанете ви!“

Ова изјава је пропраћена повицима слагања и спонтаним аплаузом, што ми је било драго, не толико из разлога сујете, колико због тога што ето и међу зналцима сазрева свест да од властољубивих дилетаната, политичара, нема вајде и да се и сами морају укључити у политику, постајати министри и други органи власти, ако хоће да реализују своје замисли.

Д.А.Теодор, иницијатор оснивања АНТИПОЛИТИЧАРСКЕ ПАРТИЈЕ СРБИЈЕ –

УСТАНАК, говори на 3. МЕЂУНАРОДНОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ ЕКОТУРИЗМА

На Михољдан, 12. октобра, партија у оснивању, АНТИПОЛИТИЧАРСКА ПАРТИЈА СРБИЈЕ – УСТАНАК ће у аранђеловачком етно селу „Брестови и визија“, са почетком у 19 сати, имати своју прву јавну промоцију под називом: ПОЧЕТАК УСТАНКА ПРОТИВ КАБАДАХИЈА.

Скупу ће, поред оснивачког језгра партије, присуствовати и експерти за сеоски туризам и пољопривреду, те неискоришћене а реалне шансе за опоравак и развој Србије.

Том приликом ћемо изнети и нашу конкретну и потпуно остварљиву визију скоре будућности србијанског села.

Показаћемо да ће и како ће српски сељак, а и сељаци других нација који живе у Србији, у најскорије време постати предузетник са свим могућностима, правима и обавезама које такав статус собом носи.

Будућност србијанског села, и Србије уопште, је у прехрамбено-туристичком предузетништву.

Преко осамдесет посто територије Србије је рурална средина, у њој обитава 55 одсто укупне србијанске популације, а еко и рурални, односно сеоски туризам је привредна грана која и у развијеном свету бележи успон.

Само непаметни и опседнути свакаквим идеологијама и „парадама“ то не виде и вуку Србију у задуживање, прљаву индустрију и банкрот.

Ми видимо и сигурни смо да ће у најскорије време прогледати и апсолутна већина народа у Србији и подржати наш реалан план и начин да опоравимо и развијамо Србију.

Ми нисмо скупина идеалиста, занесењака, разочараних петооктобараца. Ми смо зналци и предузетници. Они који имају не само право, него и обавезу да сутра управљају Србијом. За своје, за добро апсолутне већине народа у Србији и Срба у расејању.

То право ћемо искористити и ту обавезу извршити чим нам на, даће Бог: ванредним изборима, тренутно обезнађени народ, коме ми будимо, и то основану, наду, својим гласовима да легитимитет.

Буђење наде у Матици отвара могућност да и наши људи у расејању ведрије гледају у будућност. Ближи се време када ће са поносом у гласу моћи да кажу да су из Србије.

Зато и нашу Дијаспору позивамо да узме учешћа у предстојећем устајању Матице и да да свој прилог њеном опоравку и развоју.

Што се нас тиче, Дијаспора је не само претходница Србије у развијеном свету, него и њен стратешки партнер, који ће када ми будемо добили мандат да управљамо Србијом, преко специјалног држављанства, моћи да узме учешћа, не само у привредном, него  и у политичком животу Србије, укључујући и право учешћа на изборима.

Ово специјално држављанство ће добити сви они који дају материјални, радни и интелектуални допринос опоравку и развоју у очајно стање доведене Матице.

www.apsorg.rs

d.a.teodor@gmail.com

apsorgrs@gmail.com