TRAŽI SE DOBROTVOR DA POMOGNE POKRITI SRBIJU OVIM „PARAMA“!

OBEĆANJA LUDOM RADOVANJA, NIKAD KRAJA UCENAMA-Urednik GD, Dušan Nonković

Ucenama nema kraja! Počelo je sa; dajte samo Sloveniju jer je ona nacionalno homogena sa devedeset posto slovenaca a ostalo bi pustili na miru. Taman dobiše Sloveniju ista pesma i za Hrvatsku a Bosna se neće tobože dirati jer je nacionalno veoma izmešana. Zna se da ni od Bosne nisu odustali pa niti od Crnu Goru da odcepe! Dajte nam samo Miloševića pa će sve biti u redu-obećan prosperitet Srbiji ludom radovanje a umesto njega odcepiše i Kosovo. Pa sad ovu šarenu lažu u koje još samo vlada kobojage veruje pa dajte nam Mladića  a onda umesto pristupa EU dolazi, pregovarajte sa kosovskom vladom i priznajte Kosovo za suverenu državu inače će biti pristup Srbije Evropi zamrznut. Ovde se više nezna ko je više brezobrazniji onaj što latentno ucenjuje ili oni koji im te ucene ispunjavaju. Ko još veruje da će tim ucenama ikad doći kraj ili je naivan ili zloban.Dušan Nonković,urednik Glasa Dijaspore.

Свет

Пак: Интеграције ће бити замрзнуте без хапшења Младића

БЕОГРАД – Неуспех у хапшењу и изручењу Ратка Младића и Горана Хаџића могао би да у блиској будућности доведе до замрзавања процеса европских интеграција Србије на одређено време, изјавила је шефица делегације Европског парламента за југоисточну Европу Дорис Пак.

Према њеним речима, дијалог између Београда и Приштине би требало да почне што пре, без обзира на то да ли ће парламентарни избори на Косову бити одржани ове године или у фебруару 2011.

Коментаришући недавно хулиганско насиље, Пакова је у интервјуу сутрашњем листу „Данас“ истакла да „напади демонстраната на имидж Србије, као цивилизоване и демократске земље, ипак нису успели“.

Она је уверена да ће и немачки Бундестаг заједно са осталим чланицама Уније ратификовати Споразум о стабилиацаији и придруживању са Србијом, наводи београдски дневник.

Танјуг
објављено: 26/10/2010
  • facebook
  • twitter
  • stampanje
  • posalji prijatelju

Последњи коментари

Tiho Crnogorac | 26/10/2010 21:41

Ovo mi lici sve vise na zeca i sargarepu.Zeca koji je stalno trcao za sargarepom i na kraju se desilo to da je zec lipsao.Bojim se da ce se to dogoditi i Srbiji ako nastavi ovako.

zika stojic | 26/10/2010 22:25

Stojane, ne predaj se ziv Turcima.

samo polako | 26/10/2010 22:35

Predlazem da se saceka 12. mart 2042. Pa nece valjda stogodisnjaka poslati u Hag!?

ТРАКТАТ О СРБИЈИ

ТРАКТАТ О СРБИЈИ

 

Србија је територија и људи.

Територија јој је донде докле сеже надлежност државе.

Али и преко тога: Косово, на којем је настао Србији туђ ентитет, резултат српских грешака и интереса „великих сила“.

 

А људи су: историја, традиција, култура, језик, рад, свакодневни живот, политика.

Али и више од тога: чудна, једва докучива божја? природна? самосвојна? бића.

 

Са територијом ћемо лако. Па и са оном „позајмљеном“, „отетом“.

Наша је.

Непорециво.

Већ и зато што је узета како је узета, што је недата, непоклоњена, неизвојевана.

А има и других разлога.

 

Али шта са људима?

 

У Србији има оних који су прво Срби, па онда … не зна се шта.

А нису ни Срби, него нека представа о Србину. Склепана. Догматична. Нежива. Мото им је: Ја сам Србин, тим се дичим, пошто више немам ничим.

Некад су духом слични, а идеологијом различити певали: Партизан сам тим се дичим

 

У Србији има и оних који су прво Еунијци, (шта год то значило, а, право говорећи, не значи ништа), па онда … Уствари, иза тог„онда“ и нема ничега.

Осим што би их се можда могло назвати хуманоидима, што је поприличан, премда не потпун синоним за „хуманитарце“.

Такви се јате и у НЛО (Неидентификоване Лоби Организације), које се еуфемистички зову НВО (НеВладине Организације).

Сете се (и) они да су Срби. Пред изборе. И, кад им се чини да би им то могло донети поене, и у току владавине. Јер еунијски хуманоиди су центарфори у (не)српској власти.

 

Срећом у Србији су у већини они који су прво људи, па Срби и све остало.

Они су и најугроженији, најнечујнији.

Састављају крај с крајем.

Ору. Сеју. Жању. И  никад не знају како ће за свој труд проћи у држави еунијских хуманоида.

Осим што слуте да ће бити лоше.

Они раде по приватизованим и приватним, монополистичким фирмама за јадну плату.

Обесправљени.

Хвале Бога кад наиђу на фер послодавце.

А такви фер послодавци, предузетници,  такође трпе зулум хуманоида.

Тој, погруженој, групи припадају и умни, компетентни људи које владајући еунијски хуманоиди држе као егзотичне биљке, по факултетима, институтима.

Помало их заливају и излажу.

И нимало зарезују.

 

Вазда је бивало не баш добро, па и лоше.

Али никада језгро народа: сељаци, радници, предузетници (које не би требало бркати са тајкунским олошем), стручњаци и, уопште, сав тај креативан и поштено радин свет, који би да пристојно живи – није био угрожен, погружен, потиснут, скрајнут, обезважен као што је сада случај у Србији.

 

Ономад се десио обрачун између „хулигана“ и „хуманоида“, противника и заштитника „геј-популације“, и то оне „парадне“.

 

Поштен Марсовац би, бупнувши са родне му планете право у Србију, закључио да у Србији, као битни и политички активни, постоје само помињани: еунијски хуманоиди, тзв.хулигани и хомосексуалци (они парадни).

 

Чудом би се чудио маргинализацији милиона, који заправо чине срж народа и земље.

Без којих нема Србије.

Можда би се чудио и њиховој пасивности, помислио да је народ (а из те групе слободно можете искључити оне три што им име почиње са „х“) свакако имао више разлога и права да „парадира“ Београдом од парадних хомосексуалаца и њихових љутих противника.

Само што би та парада народа носила име: парада јада.

 

Али, Марсовац, као ни хуманоиди, ови еунијски и њихови сатрапи, као ни „професионални“ Срби, не разумеју народ, онај састављен од сељака, радника, предузетника, стручњака.

Није народу до параде. Па ни до пуча. Није му било ни петог октобра.

Народ нерадо руши власт.

Чак и лошу.

Није народ скупина анархоидних успаљеника.

Народ живи, ради, преживљава, учи, послује.

Нема времена за параде и пучеве, револуције.

Ни времена, ни воље.

 

Ретки су моменти кад се народ политички ангажује, па и војно, као што је бивало у нашим устанцима против разних, а нарочито опстанак му угрожавајућих окупатора.

 

Неће народ да влада. Треба му власт која му бар неће сметати. И њоме би био задовољан. А ако би му још и помагала – био би презадовољан.

.

Не би се народ тек тако ни ове хуманоидне власти решавао. Кад му бар не би сметала да живи и опстаје.

Кад би му пружила бар трачак наде …

Кад би сељаку давала десет хиљада евра, као што даје страном капиталисти који запосли неког од домаћих радника.

Шта би све радин и предузимљив сељак са тим урадио…

 

Ова власт се окренула од народа више него иједна пре, рачунајући и комунистичку.

Народ је остао сам.

Ова „држава“ га је потпуно напустила и окренула се еунијској фатаморгани.

Заборавила је да има народ.

Окупација су јој хулигани, тобожња опозиција, распродаја преосталог друштвеног капитала… И, наравно, парадни хомосексуалци.

 

А народ не може без државе. Макар и лоше.

Зато ће је „инстинктивно“ потражити и затражити.

Зато ће и устати, онако снажно, непарадно, наизглед изненада и на следећим изборима „одувати“ не само петооктобарске хуманоиде, него и њихову све сличнију им опозицију.

Драган Атанацковић Теодор

 

www.apsorg.rs