Priopćenje Inicijative mladih za ljudska prava – Hrvatska povodom izricanja presude Žalbenog vijeća MKSJ-a u slučaju “Oluja” (IT-06-90)

Index: YIHRCRO-2012-Nov-(B)05

– medijima, za objavu odmah –

Priopćenje Inicijative mladih za ljudska prava – Hrvatska

povodom izricanja presude Žalbenog vijeća MKSJ-a u slučaju “Oluja” (IT-06-90)

 

Zagreb, 19. studenoga 2012.

Nakon Žalbene presude Anti Gotovini i Mladenu Markaču, Inicijativa mladih za ljudska prava – Hrvatska naglašava da su i posle 17 godina najteži zločini počinjeni u operaciji «Oluja» bez kazne, a njihove žrtve bez pravde i priznanja.

Presudu je sudac Fausto Pocar u svom protivnom mišljenju ocjenio kao protivnu bilo kakvom osjećaju pravde. Ovakav osjećaj nepravde imaju i članovi obitelji žrtava «Oluje» i svi oni koji su u ovoj akciji oštećeni. Zbog sustavnog nekažnjavanja počinitelja zločina u «Oluji», moramo biti svjesni odgovornosti hrvatskih institucija za ovo stanje.

Opisi činjeničnog stanja iz presude Raspravnog vijeća o zločinima počinjenima u kolovozu i rujnu 1995. godine i dalje su važeći. U njima su opisani brojni zločini poput ubojstava, pljački, paleža i sl.

Žalbeno vijeće srušilo je nalaz Raspravnog vijeća o udruženom zločinačkom pothvatu sa ciljem trajnog raseljavanja hrvatskih građana srpske narodnosti s ranije okupiranih područja Republike Hrvatske. Teško je razumjeti ovakvu odluku u kontekstu brojnih dokaza o masovnom broju izbjeglih s ranije okupiranih područja te o velikom broju zločina, izvedenih u prvostupanjskom postupku. U ovom zaključku, većina sudaca stavila je značajan naglasak na ispitivanje eventualne protupravne naravi granatiranja 4 grada. Istovremeno je vrlo malo pažnje u presudi sudska većina posvetila analizi ostalih elemenata koje su Raspravno vijeće te suci Žalbenog vijeća koji su podnijeli suprotna mišljenja istaknuli kao relevantne elemente udruženog zločinačkog pothvata: (a) brijunski sastanak, (b) zločine počinjene u kolovozu i rujnu, (c) diskriminatornu politiku onemogućavanja povratka, (d) imovinski zakon, ali i kasnije izjave hrvatskih političara koje se jasno nastavljaju na namjere brijunskog sastanka. Upravo iz ovih razloga, suprotna mišljenja sudaca Pocara i Carmela Agiusa nameću potrebu za preispitivanjem presude iz perspektive prava žrtava.

Nakon ove presude, više nego ikad ranije postoji potreba da domaće pravosuđe procesuira osobe odgovorne za zločine utvrđene u ovom procesu i druge koje su građani/ke prijavili nadležnim institucijama između 1995. godine i danas. Ukoliko zločini iz «Oluje» ostanu neprocesuirani, time će nepovratno biti potvrđeno postojanje sustava koji diskriminira u praksi i tek će onda na Hrvatskoj trajno ostati stigma ovih zločina. U tom smislu pozdravljamo izjave predsjednika Ive Josipovića, premijera Zorana Milanovića i ministrice vanjskih poslova Vesne Pusić kojima najavljuju da će se ova daljnja procesuiranja pred hrvatskim institucijama održati. Njihove izjave također imaju simboličku važnost za naše sugrađane, žrtve ovih zločina, koji zbog nedovoljno brzog i profesionalnog rada hrvatskih institucija još uvijek čekaju na zadovoljenje pravde.

Međutim, iako je MKSJ utvrdio kako se ne radi o udruženom zločinačkom pothvatu, jasno je iz brojnosti utvrđenih zločina, iznimno velikog broja izbjeglih osoba te spaljenih i uništenih objekata kako se ne radi ni samo o pojedinačnim izoliranim slučajevima. Ovo stanje ostavlja pred domaćim pravosuđem i težu zadaću da procesuira ne samo izravne počinitelje zločina, nego da nastoji utvrditi i zapovjednu odgovornost onih koji su dozvolili situaciju u kojoj su počinjeni ovako brojni zločini.

Za više informacija, slobodno se javite na adresu e-pošte croatia@yihr.org ili niže navedene kontakte.

(Istovjetno priopćenje nalazi se u prilogu u pdf formatu) 

S poštovanjem,

Sven Milekić, koordinator Programa tranzicijske pravde

(kontakt: sven@yihr.org, 0038599 2022655)

Početak potpisivanja Proglasa 24. novembra u 12:00 kod Ruskog cara

19. novembar 2012.

Potpisivanje Proglasa Srbija je ugrožena počeće u subotu 24. novembra, u Beogradu, u Knez Mihailovoj ulici kod Ruskog cara.  Proglas će potpisati predsednik DSS Vojislav Koštunica.

Nakon potpisivanja u Beogradu, građani će Proglas  moći da potpišu na štandovima stranke širom Srbije kao i elektronskim putem na zvaničnom sajtu DSS.

PODELITE SA OSTALIMA:

OSTALE AKTUELNOSTI

• Početak potpisivanja Proglasa 24. novembra u 12:00 kod Ruskog cara
• KONFERENCIJU ZA NOVINARE ODRŽAĆE VOJISLAV KOŠTUNICA
• PETAR PETKOVIĆ U EMISIJI „UPITNIK“ NA RTS 1
• KONFERENCIJA ZA NOVINARE
• KONFERENCIJA ZA NOVINARE GRADSKOG ODBORA DSS
• KONFERENCIJA ZA NOVINARE
• SLOBODAN SAMARDžIĆ U EMISIJI „REČ NA REČ“ NA RTS 1
• KONFERENCIJA ZA NOVINARE
• VOJISLAV KOŠTUNICA NA RADIO BEOGRADU
• PREDAJA PREDLOGA DSS USTAVNOM SUDU ZA OCENU USTAVNOSTI UREDBI VLADE

Бранко Павловић: Хаг зове на окупљање

2tweetsretweet

Не треба се плашити да ли ће оно што намеравамо и радимо успети. Језа треба да нас облије од тога да ништа не покушамо.

Политички врх западне цивилизације потонуо је у безнађе аморала, у коме се више не разликује истина од лажи, шта је добро а шта лоше, који је са оне стране правде и неправде.

Тим путем Србија не само да не треба да иде него не сме ићи.

Политичке елите Европе и САД и раније су западале у таква безумља, али су некако успевали да се придигну и врате у цивилизован свет.

Европској унији и САД свакако треба пожелети да нађу снаге, да се окрену од  пута на коме су сада, а који их нужно води у несрећу.

Што се нас тиче, ми хитно морамо прекинути пут ка Европској унији и јасно дефинисати да су нам и ЕУ и САД, овакви какви су данас, непријатељи. Кад то дефинишемо, онда наравно, у складу са дипломатским правилима и манирима, настављамо да комуницирамо. Али ми тада знамо ко је ко и шта је шта.

То практично значи да је наша дужност да извршимо највећи могући притисак на представнике Србије да поступе онако како се једино може и мора поступити: стварањем јаке националне државе и неуласком у ЕУ.

За предложени притисак на власт у Србији, према мом мишљењу, од нарочите важности је да дође до окупљања свих снага под заставу „Национална држава – не ЕУ“. Уверен сам да, после одлуке Хашког трибунала да су Готовина и Марчак невини, те снаге чине убедљиву већину у Србији.

Ово окупљање, како га ја видим, обухватило би ДСС, СРС, Двери, Наше, 1389, као и читав низ других покрета , удружења и појединаца. Одговорност за изостанак оваквог или неког сличног окупљања је наравно на највећима, али морамо да схватимо и да смо сви лично дужни и одговорни да до окупљања дође.

РАЗЛИКЕ И СЛИЧНОСТИ
Ако искрено желимо добро и себи, и својој деци, и Србији, онда су наше међусобне разлике у овом тренутку небитне.

Показаћу то на примеру. Од каквог је значаја то што ја мислим да је Југославија била у основи добро решење за Србе, а, на пример, Мило Ломпар мисли да Југославија као цонцепт није била добро решење – у погледу онога што данас мора да се учини, да би што већи број грађана пристојно живео?

Без значаја. И он, и ја, и свако добронамерно разборито биће доћи ће до готово идентичних закључака шта мора да се чини.

Друга важна ствар је да се фронт оних који се позивају на удруживање мора максимално проширити. Против Србије су бројне велике силе и насупрот њима у борби за Србију морамо окупити и оне бираче који су сада гласали за СПС и СНС.

Бројне су и жестоке расправе о томе да ли је комунистички период био добар или лош. Али мишљење о томе нема везе са данашњим питањима. Ако хоћемо одрживи привредни развој, боље школство, здравство, војску итд., потпуно је свеједно шта мислимо о партизанима или четницима, и искључивост по овим и сличним питањима води само ка слабљењу наших снага и посредно ка снажењу непријатеља.

Нема никаквог разлога да они који у комунистичком периоду виде претежно добро не буду данас под истом заставом „Национална држава – не ЕУ“ (полазим од себе).

Окупљање мора бити национално. Иако постоје и ваљани разлози за оно што се понекад зове грађански концепт, у условима изузетно високе угрожености Србије, великог степена њене разграђености, директне угрожености Срба на Косову и Метохији и суседним земљама (нарочито у Хрватској), окупљање мора бити пре свега национално.

Временом ће и припадници других мањинских заједница увидети да само у јакој Србији неће бити корупције, да се само у том државном устројству може остварити привредни раст, уз смањење сиромаштва и повећања запослености, развој пољопривреде, уређење енергетског сектора итд.

ШТА ДА СЕ РАДИ
Одмах да кажем, ја на свему овоме већ радим (у почетним разговорима сви са којима сам причао мисле да је тако нешто заиста потребно).

У прикупљању новца за, према мом мишљењу, делатности које недостају до сада имам уписаних 40.000 ЕУР. Циљ је 150.000. Ево које делатности, поред осталих, мислим да треба финансирати тим новцем:

— Једно веома озбиљно истраживање по свим најстрожим мерилима социологије о томе шта грађани Србије мисле о битним питањима о којима их, наравно, нико ни не пита у доступним истраживањима.

На пример: да ли Србија треба да има снажну војску; да ли Србија треба да понуди Русији отварање војних база на својој територији; да ли треба да постоји обавезни војни рок за мушкарце – серија питања која би анализирала зашто су за ЕУ они који се тако изјашњавају и сл;

— Продукцију филма о стварању (настајању) политичког окупљања (велики материјал који би се као презентација сажео у 30 минута и био доступан на интернету);

— Серија разговора на све битне теме (макроекономија, здравство, образовање итд.), који би се водили као отворени панели уз учешће публике и такође снимали, тако да добијемо по две верзије сваког разговора (седам минута и пола сата) са свим кључним ставовима.

На тај начин би за младе добили жив, занимљив,интерактиван програм и унапред утемељили главне правце будућег вођења државе (све оно што партије тврде да имају пре избора, а после се покаже да немају готово ништа);

— Израда и одржавање посебног сајта пројекта „Окупљање“; и

— Отварање око 20 канцеларија у већим градовима преко којих би се промовисала потреба окупљања за остварење програма „Национална држава – не ЕУ“.

Према искуству које имам, за годину дана рада износ који сам навео био би довољан. Намерно сам овде отишао у детаље, да бих поткрепио тврдњу са почетка текста да смо сви одговорни и да има посла за свакога ко је добронамеран.

Важно је да не чекамо некога да покрене ствари уместо нас, него да у свом окружењу предузмемо све што можемо да се снаге уједине и решење изнедри. Не треба се плашити да ли ће оно што намеравамо и радимо успети. Језа треба да нас облије од тога да ништа не покушамо.

Потпуно се слажем са Цвијановићем: нису свесни у САД и ЕУ колико су оваквом одлуком Хашког трибунала помогли да се у Србији оцртају трагови свих њихових испостава и створе предуслови за нову политику и стварања јаке Србије.

Време је да Срби у тешким условима збију редове. И ступе на политичку сцену, на начин који води до победе.

(Нови стандард)

Сродни чланци