Intervju sa Robertom Baerom – Kraj Jugoslavije

Intervju sa Robertom Baerom – Kraj Jugoslavije

Napisao Miloš Æupurdija

četvrtak, 06 septembar 2012

Robert Baer, bivši visoki izaslanik i oficir CIA, ujedno je i autor mnogih dela u kojima je odavao informacije o CIA i o administraciji Bila Klinton i Džord¾a Buša, zbog čega je nekoliko puta hapšen i privoðen. Lični prijatelj, Mitt Waspurh koji je radio u senatu i koji mu je davao pojedine informacije je ubijen u hotelu iz sačmare. Kao visoki operativac CIA radio je na prostoru Jugoslavije u periodu od (1991-1994) i na Bliskom istoku. Robert Baer je učestvovao u nekoliko dokumentaraca na Nacionalnoj Geografiji optužujući vladu Buša za rat zbog nafte! Intervju je obavljen u¾ivo u Kanadi, tokom mog puta pre nekoliko dana. Robert Baer trenutno promovi¹e svoju knjigu -The secret of White House- u Kvebeku, gde smo i razgovarali. U intervjuu smo razgovarali o pozadini rata u Jugoslaviji. ESKLUZIVAN INTERVJU. 1. Kad ste stigli u Jugoslaviju,gde je to taèno bilo i koji Vam je bio prvi zadatak? 1. Stigao sam helikopterom sa jo¹ 3 agenta. Sleteli smo 12. Januara 1991 u Sarajevo. Zadatak nam je bio da pripazimo na navodne teroriste srpske nacionalnosti, koji bi trebali napasti Sarajevo. 2. O kojim teroristima je reè i za¹to bi oni navodno trebali da izvr¹e te napade? 2. O srpskim, dati su nam fajlovi da grupa po imenu „Vrhovna Srbija“ planira izvesti bomba¹ke napade na kljuène zgrade u Sarajevu zbog ¾elje da Bosna izaðe iz tada¹nje Jugoslavije. 3. Da li je takva grupa postojala i ¹ta ste Vi taèno radili u Sarajevu po naradbi komande CIA? 3. Takva grupa nikad nije postojala! I nas je centrala prevarila. Imali smo zadatak da upozoravamo i da ¹irimo paniku meðu politièarima u Bosni, jednostavno punili smo im glavu da æe Srbi da napadnu. U poèetku smo i mi prihvatili prièu, ali posle smo se malo zapitali. Za¹to di¾emo paniku kad ta grupa oligledno ni ne postoji? 4. Kako i kada se zavr¹ila da operacija i da li je imala neko ime? 4. Za mene se zavr¹ila nakon 2 nedelje, dobio sam novi zadatak u Sloveniji. Inaèe operacija je trajala jo¹ mesec dana i imala je naziv „ISTINA“. Iako je to bilo sve samo ne to! 5. Ka¾ete oti¹li ste u Sloveniju, kojim povodom? 5. Tamo sam dobio instrukcije da je Slovenija spremna da proglasi nezavisnost, date su nam pare, nekoliko miliona dolara, uz taj novac mi smo financirali razne nevladine organizacije, opozicione stranke i razne politièare koji su raspaljivali mr¾nju. 6. Kakvo ste Vi imali mi¹ljenje zbog te propagande od strane CIA, i ¹ta su o tome mislisle va¹e kolege? 6. Svakako da se zadatak ne odbija od CIA, pogotovo ne tada jer su svi bili nervozni i skloni paranoji! Mnogi agenti i visoki èinovnici CIA su nestajali samo zato ¹to su odbili da rade propagandu protiv srba u Jugoslaviji. Ja lièno sam bio ¹okiran dozom la¾i na¹e agencije i politièara! Mnogi agenti CIA su radili propagandu a da nisu ni svesni ¹ta rade. Jednostavno svako radi deliæ prièe, i samo onaj ko je sklopio celu prièu zna pozadinu a to su politièari. 7. Znaèi postojala je propaganda iskljuèivo prema Srbima? 7. Da i ne. Propaganda je imala za cilj da zavadi dr¾ave i da se one odvoje od matiène Jugoslavije. Morali smo izabrati ¾rtveno jagnje koje bi bilo krivo za sve. Neko ko bi bio odgovoran za rat i nasilje. Srbije je izabrana jer je na neki naèin bila naslednica Jugoslavije. 8. Mo¾ete li nabrojati politièare koji su u biv¹oj Jugoslaviji bili plaæeni od strane CIA? 8. Da, mada je to delikatno. Stipe Mesiæ, Franjo Tuðman, Alija Izebegoviæ, mnogi savetnici i èlanovi vlade Jugoslavije, plaæeni su i bili srpski generali, novinari pa èak i pojedine vojne formacije. Jedno vreme je plaæen bio i Radovan Karad¾iæ ali je prestao da uzima pomoæ kad je shvatio da æe biti ¾rtvovan i optu¾en za zloèine u Bosni. Bio je izraðen od Amerièke administracije. 9. Spomenuli ste kontrolu i financiranje medija, kako je to bilo taèno? 9. To se veæ zna, pojedini agenti CIA su bili zadu¾eni za pisanje zvaniènih izjava koje bi spikeri èitali na vestima. Naravno spikeri nisu ni¹ta znali, oni su to dobili od svog ¹efa a on od svog koji je bio na¹ èovek. Postojao je jedan zadatak za sve, a to je da se kroz televiziju ¹iri mr¾nja, nacionalizam i skroz su se isticale razlike meðu ljudima. 10. Srebrenica, svi znamo za nju. Mo¾ete li reæi ne¹to o tome ukoliko znate? 10. Da! Od 1992 sam u Bosni bio ponovo, ali ovog puta smo trebali da obuèavamo vojne formacije koje su predstavljale Bosnu, novu dr¾avu koja samo ¹to je proglasila nezavisnost. Srebrenica je preuvelièana prièa i na¾alost veliki broj ljudi su izmanipulisani. Broj ¾rtava je jedank ubijenim srbima i drugima ali Srebrenica je politièki marketing. Moj ¹ef, koji je inaèe i bio nekada u Amerièkom senatu je nekoliko puta napomenuo da æe biti nekakva prevara u Bosni. Mesec dana pred navodni genocid u Srebrenici mi je rekao da æe taj grad biti upori¹te medija ¹irom sveta i dao nam je instrukcije da zovemo medije. Kad sam pitao za¹to, rekao je videæe¹. Dobijena je naredba da sa novonastalom Bo¹njaèkom vojskom udarimo po kuæama i civilima. Naravno to su bili graðani Srebrenice. U tom trenutku sa druge strane udarili su i Srbi. Verovatno je i njih neko platio i nahu¹kao! 11. Ko bi onda mogao kriv biti za genocid u Srebrenici? 11. Jednostavno ¾rtve u Srebrenici su bile tu zbog Bosanaca, Srba i Amerikanaca tjst nas! Ali sve je prepisano Srbima. Na¾alost mnoge ¾rtve su sahranjene kao muslimani a bili su Srbi ili druge nacionalnosti. Pre nekoliko godina je moj drug, biv¹i agent CIA i sada¹nji èovek u MMF-u rekao da je Srebrenica proizvod dogovora izmeðu Amerièke vlade i politièare u Bosni. Srebrenica kao grad je ¾rtvovana jer je nakon tog navodnog zloèina srba, Amerika imala povoda za napad. 12. ©ta mislite generalno za¹to se Jugoslavija raspala, tjst za¹to je Va¹a vlada imala ¾elju da to uradi? 12. Sve je jasno, ljudi koji su nekad hu¹kali na rat a ujedno i pripovedali o miru sada su vlasnici kompanija koje eksploati¹u razna rudna bogatstva i slièno! Jednostavno, napravili su od Vas robove, va¹i ljudi rade za d¾abe i taj proizvod ide u Nemaèku i Ameriku, oni zaraðuju! A Vi jo¹ na kraju morate da otkupite i uvezete ono ¹to ste sami napravili, po¹to nemate novca, morate se zadu¾iti, to je èitava prièa sa celim Balkanom! 13. Niste bili na Kosovu aktivni kao agent CIA, ali da li je i tu bilo nekog pritiska od strane Amerike? 13. Kako ne! Kosovo je oduzeto iz dva razloga, prvo zbog rudnih i prirodnih resursa a drugo, Kosovo je vojna baza NATO-a! U srcu Evrope je njihova najveæa vojna baza. 14. Imate li poruku za ljude iz biv¹e Jugoslavije? 14. Imam. Neka zaborave pro¹lost, ona je iscenirana i la¾irana. Izmanipulisani ste, oni su dobili ¹ta su hteli i glupo je da se Vi jo¹ mrzite, morate pokazati da ste jaèi i da ste shvatili ko je sve napravio! Ja se iskreno izvinjavam! Zato dugo vremena i otkrivam tajne CIA i Bele kuæe!

POEZIJA LJUBAVI VIOLETA BOŽOVIĆ AKO JEDNOM POKRIJU ME SNEGOVI

http://www.youtube.com/watch?v=uwo25pwTD74&feature=youtu.be

„Da li će sloboda umeti da peva, kao što su sužnji pevali o njoj“

Саша Мићковић

BRANO MILJKOVIĆ: Svaka me riječ može ubiti
ritn by: Ivan KegeljBranko Miljković
Branko Miljković jedan je od najvećih srbijanskih pjesnika minulog stoljeća. Život autora stiha – „da li će sloboda umeti da peva, kao što su sužnji pevali o njoj“ – okončan je u Zagrebu, u dvadeset i sedmoj godini mladosti. U noći s 12. na 13. veljače 1961. godine njegovo tijelo nađeno je obješeno o drvo u parku u centru grada. Na Lupigi pročitajte Miljkovićevo posljednje pismo, jer ovakvo potresno štivo o pjesništvu i ljubavi drugdje nećete naći

Dvije su teorije o njegovoj smrti: jedna kaže da je ubijen, a druga da je počinio samoubojstvo. Pročitajte Miljkovićevo posljednje pismo upućeno beogradskom književnom kritičaru P. Džadžiću, koje pobornici teze o samoubojstvu iznose kao dokaz da je pjesnik sam odlučio umrijeti, i to zbog nesretne ljubavi.

Dragi prijatelju,

ne znam zašto, ali želim da ti objasnim suštinu svog poraza od koga se nikada više neću oporaviti. Prije svega moraš znati da moja nesreća nije puki ljubavni jad. Ili, točnije rečeno, jeste to, ako se ta moja ljubav shvati kao eros u spinozističkom smislu.
Ta Žena nije bila tek moja ljubavnica. Ona je bila prva i osnovna potreba mog duha. Ona je bila i moja duhovna zaštita i zaklon. Ona je bila za mene zaštitni omotač od metafizičke studeni.

Bez Nje ja sam potpuno i direktno izložen kosmičkoj besmislici i noći. Moja usamljenost je sada apsolutna. Za mene ne postoji oblast čistog važenja i pjevanja. Sad moje pjesme traže moju glavu. Više nema tko da me sa njima pomiri. To je samo Ona znala. A nije znala da zna. Pored nje najopasnije misli pretvararale su se u divne i bezazlene metafore. Sada je sve to podivljalo i bjesomučno kidiše na mene. Kada bih samo mogao pobjeći od onoga što sam rekao!

Živim u užasnom strahu. Bojim se da govorim, da pišem. Svaka me riječ može ubiti. Ja sam najveći dio svojih pjesama napisao prije nego sam Nju zavolio, ali tek sa Njom ja sam postao pjesnik, to jest onaj koji nije ugrožen onim o čemu pjeva, koji ima jedan povlašten položaj u odnosu na ono što kazuje. Sada moja poezija gubi svaku vrijednost i izvrgava se u mog najžešćeg neprijatelja. Možda bih ja postao pravi pjesnik da je ta divna Žena ostala kraj mene. Ovako ja sam onaj što se igrao vatrom i izgorio. Poraz ne može biti pobjeda ma koliko veliki bio. Izgubivši nju ja sam izgubio i svoju snagu, i svoj dar. Ja više ne umijem pisati. Ostala je samo nesreća od koje se ništa drugo ne može napraviti osim nove nesreće.

Sjećaš li se, dragi prijatelju, da sam ja napisao stih „Jedan nesretan čovjek ne može biti pjesnik“. Tek sada vidim koliko je to točno. Ja ću pokušati da živim i dalje, mada sam više mrtav od svih mrtvaca zajedno. Ali ova užasna patnja je posljednji ostatak onoga što je u meni ljudsko. Ako nju nadživim ne očekujte od mene ništa dobro. Ali ja ne vjerujem da ću je nadživjeti.

Želi ti sve najbolje

Branko

P.S. Ako želiš da mi pišeš, piši mi o Njoj. Bilo šta. Ne u vezi sa mnom. Šta jede, kako spava, da li ima nazeb itd.; ti sve to možeš znati. Svaka sitnica koja se na Nju odnosi za mene je od neprocjenjive vrijednosti. Ako prestanem da mislim o njoj počet ću da mislim o smrti. Ponoć je. Doviđenja.

Bjankinijeva 11., Zagreb

Branko Miljković (1934. – 1961.)