ZADIVLJUJUĆE

https://www.youtube.com/watch?v=HHjF9i2mje8&NR=1&feature=endscreen

Deutsche Rechtsextremisten nutzen staatlich geförderte Kulturveranstaltungen der deutschsprachigen Minderheit Polens für politische Zwecke

Newsletter vom 23.11.2012 – Zeugen deutscher Anwesenheit

WROCŁAW (Eigener Bericht) – Deutsche Rechtsextremisten nutzen
staatlich geförderte Kulturveranstaltungen der deutschsprachigen
Minderheit Polens für politische Zwecke. Berichten zufolge haben
Mitglieder der „Schlesischen Jugend“ vor kurzem beim diesjährigen
„Kulturfestival der deutschen Minderheit“ in Wrocław Kontakte in das
Nachbarland geknüpft. Die „Schlesische Jugend“ wird als extrem rechts
eingestuft; mehrere führende Mitglieder waren in heute verbotenen
Neonazi-Organisationen aktiv. Auch ein weiterer Zusammenschluss der
äußersten deutschen Rechten rief zur Teilnahme an dem Festival auf.
Aktivisten der „Schlesischen Jugend“ hatten sich bereits zuvor in eine
Demonstration für die „Autonomie Oberschlesiens“ im polnischen
Katowice eingereiht. Ihre sächsische Landesgruppe gibt an, in Polen
heimlich einstige deutsche Grabstätten zu pflegen („Zeugen deutscher
Anwesenheit in Schlesien“) und zudem systematisch Beziehungen zur
deutschsprachigen Minderheit aufzubauen – in Kooperation mit einem
„Hilfswerk“, das von einem ehemaligen NPD-Aktivisten geleitet wird.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/58471

Poziv na promociju knjige poezije poetese Ruže Mijović – Šorić

Poziv na promociju knjige poezije poetese Ruže Mijović – Šorić

Udruženje pisaca „Sedmica“ Vas najsrdačnije poziva na promociju knjige poezije Doviđenja u Prizrenu poetese Ruže Mijović – Šorić

koja će se održati nakon večernjeg bogosluženja u hramu Sv. Luke na Betoven placu 1 u Frankfurtu u subotu 01. decembra 2012. godine sa početkom u 19.00 časova

„ Pesnikinjin glas je čas protestan, čas stišan, čas je najčujniji u evokativnim zapitanostima, čas istiskuje prijatnu nadu da nije sve izgubljeno i dovikuje drugima i sebu „Doviđenja u Prizrenu“… U odjeku tog glasa, oplođenog nadanjem, otkriva naziv knjige, pisane spontano, tragom samosvojnog reminiscentnog veza i duševnog odseva nad zajedničkim tajnopisom…“ (Iz recenzije)

O zbirci će, na promociji, govoriti Dragoslava Veljković – Madžar, Dragan Jeftić, Ljubiša Simić, Aleksandar Urošević i prijatelji, a poetesa će pored kazivanja stihova pevati stare kosovske pesme uz muzičku pratnju Milića Pavlovića na violini.
Program vodi Aleksandar Jovanović

Dobrodošli na ovu nadasve interesantnu poetsku svečanost!

Борис Алексић: Пресуда српском народу

s12737

нов 24 2012

Борис Алексић: Пресуда српском народу

3 Votes

Након пресуда Србима у трајању од хиљаду година, пуштања на слободу злочинаца Насера Орића и Рамуша Харадинаја, као и уништавања доказа о трговини људским органима отетих Срба, Трибунал у Хагу је амнестирао Хрвате за најтеже злочине почињене над српским народом. Жалбено веће Хашког трибунала је 16. новембра 2012. године преиначило пресуду Претресног већа и ослободило одговорности Туђманове генерале Анту Готовину и Младена Маркача за убиства Срба, како цивила међу којима су била и деца, тако и војника, приликом агресије на Републику Српску Крајину 1995. године.

24.11.2012. Фонд стратешке културе, пише: Борис Алексић

За такву пресуду гласала су тројица судија Теодор Мерон из САД, Патрик Робинсон са Јамајке и Мехмет Гинеј из Турске, док су двојица била против – Фаусто Покар и Кармел Ађијус. У пресуди на сто четрдесет страница, председник Трибунала Теодор Мерон је истакао да Жалбено веће сматра „да оптужени Готовина и Маркач нису учествовали и удруженом злочиначком подухвату током операција у Книну, Обровцу, Грачацу и Бенковцу“, а да циљ артиљеријске ватре на те градове „није био да се протерају цивили“!i Према првостепеној пресуди Претресног већа, Готовина који је примао налоге од Туђмана, и Маркач, командант тзв. специјалне полиције, учестовали су у удруженом злочиначком подухвату чија је сврха била протеривање српских цивила са територије РСК. Дакле, Хрвати су овом одлуком ослобођени и одговорности за кривично дело које је кршећи основне принципе међународног права измислио Хашки трибунал – удружени злочиначки подухват, који је остао резервисан за Србе.

Дупли стандарди Хашког трибунала су одлично познати. Поређења ради, Војислав Шешељ оптужен за вербални деликт налази се у десетогодишњем притвору без првостепене пресуде. Милан Мартић председник РСК је 2008. године осуђен на 35 година затвора због седморо мртвих приликом гранатирања Загреба, док су Хрвати Готовина и Маркач, 2012. године ослобођени за злочине у којима је убијено 274 пута више људи! Према евиденцији Веритаса, у “Олуји” је погинуло и нестало 1.922 Срба, од којих 1.192 цивила. Више од половине су били старији од 60 година. Међу жртвама су 534 жене. Убијено је и 19 малолетних лица и деветоро деце. Током трајања “Олује” дневно је, у просеку, убијано по 68 Срба. Све жртве ни до данас нису ексхумиране ни идентификоване, а на списку несталих се води још 1.011 особа, од којих 660 цивила, међу којима 337 жена. Хрвати су у агресији на РСК 1995. године користили тешку артиљерију и нису бирали циљеве. У Книну су 4. августа 1995. године гореле зграде директно погођене пројектилима, било је мртвих и рањених цивила који нису успели да се склоне од првих удара на градско насеље. Град је гађан из пројектила великог калибра (130 мм, 155 мм и других), из бројних оруђа (вишецевних бацача ракета, тешких топова, хаубица) унакрсном ватромиз правца окупираног Грахова и других локација на планини Динари и из правца Дрниша, како говоре изјаве сведока из тог периода.ii Агресија на РСК је по својој суштини била геноцид, са јасно израженом геноцидном намером хрватског врха, иако таква формулација никад није нашла своје место у оптужници Хашког суда. Фрањо Туђман је лично издао наредбу „Морамо да нанесемо такве ударце да Срби практично нестану!“ на Брионима, током састанака с највишим руководством, који је одржан 31. јула 1995. године, на којем је и договорена “Олуја” и убиства Срба. Међутим, 4. Августа 1995, РСК нису бомбардовали само Хрвати. Њихову агресију директно су подржали НАТО пакт и ЦИА. Већ првог дана ратни авиони НАТО пакта са носача „Теодор Рузвелт” у Јадрану су испаљивали ракете на положаје Српске Војске Крајине у близини Книна, сејући страх на тај начин и пружајући директну подршку Туђману за истребљење Срба.iii

САД су још 1994. године потписале са Хрватима уговор о војној сарадњичији је један од потписника био сарадник ЦИА Гојко Шушак.iv Споразум је био уперен против Срба. После тога, Готовина је испред Загреба разрађивао детаље агресије на РСК у лето 1995. Године, у војној бази Шепурине код Задра, са тадашњим замеником директора ЦИА Џорџом Тенетом.v Бил Клинтон је претходно одлучио након саветовања са својим најповерљивијим сарадницима из Савета за националну безбедност да се САД укључе у директан рат против Срба. Он ће почети у РСК, наставиће се у Републици Српској и завршити на Косову и Метохији. Ту поруку хрватском „министру одбране“ Гојку Шушку пренео је војни аташе америчке амбасаде у Загребу Ричард Херик, тадашњи главни оперативац ЦИА у Хрватској.vi Хрвати су се спремили за убијање и протеривање Срба охрабрени подршком САД. У циљу провере развоја догађаја на терену, амерички амбасадор у Загребу Питер Галбрајт је на хрватском тенку ушао у окупирани Книн.

Савез Вашингтона и Загреба има своје историјско упориште посебно изражено пред крај Другог светског рата када су САД и Ватикан организовали „пацовске канале“ којима су неки од највећих злочинаца стигли на Запад, где су сарађујући са америчком владом несметано живели.Сједињене државе су користиле усташе да би оствариле своје циљеве у Европи након Другог светског рата, за припрему нових подела и ратних сукоба. Како наводи проф. Смиља Аврамов историјат тајних контаката између Ватикана и Вашингтона описао је врло детаљно Лофтус, високи службеник америчког Министарства правде, и сам учесник у тој игри. По његовим речима одмах по окончању Другог светског рата оформљен је “Ватиканско-британско-амерички антикомунистички конзорцијум” који је окупио најокорелије ратне злочинце осовинских сила и њихових сателита и трансформисао их у “борце за слободу”, у нове крсташке ратнике. Директор ЦИА Далс (Allen Dulles) упутио је Кејсија (William Casey) у Лондон како би потпомогао функционисање “пацовских канала”. САД су оформиле посебну службу (МИ6), утврдиле посебну квоту за улазак тих лица у земљу, која су одмах по уласку била додељена Пентагону и ЦИА. За избегле усташе изграђени су војни и терористички центри. Усташки фратар Крунослав Драгановић и сарадник ЦИА, био је секретар братства Св. Јеронима у Риму и хрватски представник у “Интермариуму”. Тако се називала група која је руководила операцијом на линији Рим-Лондон-Вашингтон, а на њеном челу био је Словенац Миха Крек, бивши члан југословенске краљевске владе у Лондону.vii

Сарадња између САД и Хрвата је настављена и у самом Хашком трибуналу. Председник Хашког трибунала и особа која је гласала за ослобођење Готовине и Маркача, Теодор Мерон је сарадник Савета за спољне односе САД.viii Савет за спољне односе за своје функционере и саветнике већ деценијама има челнике ЦИА. Међу њиховим директорима налази се и поменути шеф ЦИА Ален Далс.ix

Исто тако, према наводима бивших високих функционера хашког тужилаштва америчка обавештајна служба је контролисала стратегију кривичног гоњења самог Хашког трибунала. У својој књизи „Мир и казна“ Флоренс Артманова истиче да су половином 1994. године када је „Трибунал напокон могао да почне са радом“ 22 функционера Пентагона и ЦИА са читавом опремом стигла у тужилаштво да му помогну.x Војни аналитичари, правници у ствари обавештајци обављали су стратешке послове у Трибуналу све време служећи својим владама.xi Англосаксонци су остварили надмоћ у Трибуналу.xii Флоренс Артман цитира речи Џејми Шеја портпарола НАТО пакта који је поводом злочина над Србима на Косову и Метохији изјавио: „Будите уверени да смо ми (НАТО) и Трибунал једно…“.xiii

И заиста, САД, НАТО пакт, Трибунал и Хрвати су једно. То се потпуно потврдило на примеру њихових заједничких злочина против српског народа.


i
 http://www.icty.org/x/cases/gotovina/acjug/bcs/121116_summary.pdf

ii Политика, 08.05.1995. године

iii Исто.

iv Смиља Аврамов, Постхеројски рат Запада против Југославије, Ветерник-ЛДИ, 1997, стр. 194.

vhttp://www.tanjug.rs/novosti1/66716/jutarnji-list-gotovina-oluju-pripremio-sa-cia.htm

vi Исто.

vii Види: Смиља АврамовОпус Деи – Нови крсташки поход Ватикана, Ветерник, Нови Сад 2000.

viii http://www.icty.org/sid/149

ix http://www.cfr.org/about/history/cfr/appendix.html

x Мир и казна, Тајни ратови међународне политике и правде, Флоренс Артман, „Филип Вишњић“: Клуб Плус, 2007, стр. 50

xi Исто, стр. 54 и 55.

xii Исто.

xiii Исто, стр. 61

Nije dasa onaj za kog se misli da je već onaj kojem se najmanje nada da je…Učinite sebi zadovoljstvo pa pogledajte ovo:

https://www.youtube.com/watch?v=wd5xaPT2I9M

Французи снимили филм о муџахединима у БиХ

Французи снимили филм о муџахединима у БиХ

Кристоф Казе и Лионел Димон били су вође француске банде и чланови “Ел муџахида”. Казе је погинуо, док Димон свједочи о овој банди из затворске ћелије.

Документарац Оливијеа Пигетија, приказан у Француској на “Франс три”, говори о банди из Рубеа која је била активна током 90-их и коју у околини Лила “нико неће заборавити”. Казе и Димон преобратили су се у радикалне исламисте и својим акцијама прикупљали новац за финансирање међународног тероризма “у име Алаха”.

Полазећи од ових чињеница, документарац Пигетија говори о банди, њиховим злодјелима, а посебно оним почињеним током рата у БиХ. Почетком 90-их ова двојица Француза придружила су се бригади муџахедина у БиХ. Оливије Пигети је током истраживачког рада добио од српских и хрватских војника необјављене видео-снимке кампова муџахедина у БиХ.

“Срби и Хрвати су покушали да покажу ове снимке, као и злочине ове бригаде, како би сви сазнали шта се дешавало”, објаснио је режисер франуцском листу “Либерасион”.

Егзекуције и убиства били су дио свакодневнице. У БиХ је мрежа Ал Каиде почела да се формира, а Америка је то дозволила свом будућем непријатељу.

“Млади џихадисти су били потпуно фасцинирани овим наоружаним и обученим, брадатим борцима”, наводи Пигети и додаје да је Ал Каида успјела да изврши удар у БиХ и створи везу између свих европских џихадиста.

Данијел Салваторе Шифер, филозоф и хуманиста који је и присуствовао рату у БиХ, написао је за лист “Пуан” да се ради о невјероватним открићима у овом документарцу у погледу историјске истине о страшном сукобу у БиХ од 1992. до 1995. године. Он истиче да је бригада “Ел муџахид”, која је била у директном контакту са Ал Каидом, починила најгоре злочине над Србима православцима, које су исламисти сматрали за “невјернике”, у настојању да створе прву исламску државу у историји Европе.

Шифер подсјећа да неки новинари тврде да се тадашњи муслимански лидер Алија Изетбеговић једном састао у предсједничкој палати у Сарајеву са Осамом бин Ладеном лично! Он подсјећа да, без обзира на све доказе који се и данас откривају у вези са страдањем немуслимана у БиХ, у Хагу још једино одговарају Радован Караџић и Ратко Младић, док су Ал

Двери и ДСС: Фронт против Европске уније

http://www.vaseljenska.com/drustvo/dveri-i-dss-front-protiv-evropske-unije/