ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА И
КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКА У ЕГЗИЛУ
Званична интернет презентација са благословом Епископа рашко-призренског и
косовско-метохијског Г.Г. Др АРТЕМИЈА
Помаже Бог оци православни,
Уместо заједничког пребивања у Христовој Цркви Православној, том јединству
истинске љубави, у ововременом рату истине и лажи, сваким се треном међу нама
продубљује све већи јаз, узрокован од стране оних духовника који од Цркве,
Господа, својеумном филозофијом одступише.
Ником у разуму који сведочи Истину није на памет мрскост, мржња према брату
ближњем, како у нахођењу свом екуменско свештенство предочава народу.
Да редом кренемо;
„Али и од старешина многи вероваше у њега;
но због фарисеја не признаваху,
да не буду искључени из синагоге;
Јер заволеше више славу људску него славу Божију“.
(Јн. 12, 42-43).
Данас, ми видимо тачно то исто.
Почев од највиших архијереја српских, патријарха, епископа и свештенства, сви од
реда се боје само једног – изопштења из фарисејског централног храма, званично
светског а папског, римокатоличко протестантског православља „ССЦ-а“,
богохулног зборишта триста педесет наводних цркава Христових!
Они не желе знати да је светски савез цркава, директна антицрквена супротност II
Васељенском Сабору, одржаном у Цариграду 381. Године, где је формулисана догма вере,
која казује да постоји само ЈЕДНА, СВЕТА, САБОРНА (КАТОЛИЧАНСКА) И АПОСТОЛСКА
ЦРКВА, а не ,,многе“ (цркве), како су многи данас страни Господу из ума сопственог
дефинисали.
Многи савремени духовни оци православних хришћана, одлично знају шта се око нас
тренутно дешава, веома добро схватају да је Православље и званично замењено
универзалним екуменистичким свејересним антицрквеним јединством.
Светски савез цркава је синагогална творевина потомака фарисејских, која прети
да велики део виноградара апостолских, свештеника, пастира православних, заједно
са стадом својим, занавек духовно погуби.
Данашњи православни Богопомазаници се не одричу ССЦ-а, како се не би попут
фарисеја лишили личног блага овоземаљског, куће, плате, бенефиција и стада
Српског, којег с намером свесном обмањују, правдајући себе а тако и збуњен народ
послушањем.
Тако, делима својим, многи свесно и несвесно Христоса издају, да би сачували исту
лажну верност из времена фарисејских.
По Светим Оцима, екуменска идеологија је последица неразума, није мисија Цркве
која је од Господа поверена Његовим помазаницима, већ лаж супротна Цркви, Истини,
Христосу, којој се православно свештенство заветовало.
Православни свештеник не сме следити папској, антицрквено језуитско масонској
пошасти, јер је противна апостолском светоотачком учењу, које су, како њима а тако
и нама, Сви Свети оставили у аманет.
Хиротонијом, утврђеним рукополагањем, Христос за прве епископе бира Свете
Апостоле, и од стране њих тим истим се путем за наследнике њихове утврђује
свештенство.
То је једини од Господа утврђен начин, којим се грешном човеку путем
рукоположеног свештеног лица омогућава, да се покајањем ослободи греха и вечне
смрти своје.
Све док епископ слуша Цркву своју тј. Христоса, свештеник је у свему обавезан
таквом бити у послушању.
То вам говори, да не следи свештеник православни завет послушања према епископу,
већ искључиво према Цркви својој, јер би противно Господу следио пут папски,
својствен западном свету нехришћанском, који Истину и благодат богохулним
расколом оставише, а данас из разлога тог, тај „свети грал“ који бесомучно траже
(тј. Истину), не пребивајући у покрову Светога Духа дар његову „благодат“ не
познаше..
Свети казују да;
„Ако пастир, учитељ почне да захтева послушност према себи, а не према Богу он
није достојан да буде учитељ ближњег!
Он није слуга Божији!
Он је слуга ђавола, његово оруђе, његова замка!“
„Не будите робови људима“, завештао је Апостол (1. Кор. 7, 23)
(Св. Игнатије Брјанчанинов, Писма разним лицима, Сергијев Посад, 1913. Писмо 90).
Одисеја великог отпадништва од Цркве је отпочела 1054. године, где је енормна већина
стада Христовог оделивши се од Њега, данашња „назови“ римокатоличка црква,
изгубила благодат Светога Духа, која лежи искључиво у самој Истини, Цркви
Православној, Христосу.
И зато данас, литургијским саслуживањем православних са инославним, отворена
јересна проповед свештеника која је свима видна, физички и духовно бесповратно
одваја од Господа, и само се Њему личним покајањем, може и вратити.
Блажен је човек који не иде на веће безбожника,
и на пут грешника не стаде,
и на седалиште погубника не седе.
Него је у закону Господњем воља његова,
и у закону Његовом поучава се дан и ноћ.
И биће као дрво засађено крај извора вода,
које плод свој доноси у време своје,
и лист његов неће отпасти,
и све што ради преуспеће.
Нису такви безбожници, нису такви,
него су као прах који ветар размеће са лица земље.
Зато неће устати безбожници на суду,
нити грешници у сабору праведних.
Јер зна Господ пут праведних и пут безбожника пропашће.
(Псалам Давидов).
Поштовање указано служитељу усходи ка Ономе Коме овај служи, исто тако и
непоштовање.
Сваком ће према свом веровању на крају пута свог, следовати и награда која му од
Господа припада.
Да би боље спознали у чему је корен и суштина данашњег понашања, екуменско
православног свештенства које не служи Господу већ интересима, морамо заћи у
прошлост далеку, подстакнути речима;
„од квасца фарисејскога“ (Мт. 16,6).
Добро знамо да човек Старог Завета немајући Светога Духа, који се само
новозаветним крштењем добија, истину не познаје.
Тек доласком Искупитеља, Бог Отац души људској путем Светога Духа новозаветном
човеку дарује благодат, и истој открива пут свезнања.
Остатак прилога можете прочитати на адреси:
http://www.eparhija-prizren.org/sr/clanci/24-domaci/207-otvoreno-pismo-pravoslavnom-svesteniku.html
Filed under: AKTUELNO, Srpske Novine, Srpstvo, Vesti | Leave a comment »