VEČITI PUTNICI SAVREMENICI I AMBASADORI KROZ KULTURE I CIVILIZACIJE PROHUJALIH VREMENA

VEČITI PUTNICI

SAVREMENICI I AMBASADORI KROZ KULTURE I CIVILIZACIJE

PROHUJALIH VREMENA

“ Putovanja su svetlosni vidici jer obogaćuju znanja, oplemenjuju čoveka i uzdižu ga iznad svakodnevnice.“ Iz tih razloga predstavljamo jedinstvene svetske putnike, bračni par Danicu i Hadži Mr. Ivana Alvirovića, iz Herceg Novog smeštenog na obali zaliva prelepe Boke Kotorske, grada književnika, mimoza, kamelija i festivala.

Putujući ambasador Ivan Hadži Alvirović, započeo je svoja životna putovanja još kao beba kada je u svojoj kolevci zaplovio brzacima Drine. Podivljala reka ga je iznela iz kuće i poput vizije života ponela svojim brzacima kao proroka Mojsija. Bio je to simboličan znak njegovog budućeg života u kojem će putovanja zauzimati centralno mesto.

Putnik, ratnik i poeta, gospodin Alvirović je rođen 24.02.1927. godine u Podrinjskom Novom Selu, opština Loznica. Ekonomski fakultet završio je u Subotici, a postdiplomske studije u Skoplju. Od mladosti borac za istinu i pravdu. Ratnik za slobodu i kao takav teško ranjen na Sremskom frontu. Vizionar, sanjar, istoričar. Ljubopitljivi istraživač istorija i kultura….

Sa suprugom Danicom proputovao je celu zemaljsku kuglu, svih pet kontinenata, (više od 100 država) susretao se i družio sa ljudima raznih boja kože i mentaliteta, običaja, religija, filozofija, plemena iz drevnih civilizacija (Aboridžini, Amberi …). Plovio po okeanima, svetskim rekama i morima. Plovio svetom rekom Gang u Indiji, prelazio preko najvećih svetskih moreuza i kanala: Bosfor, Dardaneli, Gibraltara pa i najčuvenijeg Paponskog … koji rastavljaju i  spajaju kontinente i države. Penjao se na najviše planine sveta Ande, Peru, Himelaje pa sve do pod sam vrh Monte Eversta, najviše planine na svetu. Upoznao drevne istorijske lokalitete, među njima i Troju, penjao se na legendarni Olimp u Grčkoj, Kineski zid, piramide „Sunce“ i „Meseca“ u Meksiku, planini i vulkanu Fudži u Japanu, dva puta video Živu boginju u Nepalu. Posetio sve značajne mauzoleje uglednih svetskih velikana: Lenjina, Romanovih, Mao Ce Tunga, Kemal paše Ataturka, hramove velikih Inka, dinastije Gandi …Mnogi nisu čuli za predeo u nedođiji -Tunguziju, a ovaj autor se i tamo našao, kao i na poluostrvu Kamčatku (1.300.000km2) na obalama Tihog okeana, sa brojnim vulkanima od kojih je 29 aktivno.  Poznatoj i po čuvenoj ribi garbušom od koje se dobija čuveni i skupoceni kavijar… Kamčatki je posvetio 4 pesme, a jedna od njih počinje stihovima:

Tamo gde šumi Tihi okean

Gde puška beše čudna alatka,

U tamnoj noći kad je drugde dan,

E, tamo je prekrasna Kamčatka.

“Sanjao sam o Rusima i Rusiji, najvećoj državi na svetu, o Sibiru, sibirskim tajgama, jezerima Bajkal, Ladoga …., čuvenim rekama, Volgi, Nevi, Dnjepru…. O starim ruskim gradovima, najvećem i najbogatijem muzeju na svetu Ermitažu.. Jaka volja, požrtvovanje, trud i veliko odricanje omogućili su mi da se snovi pretvore u javu, a želja u stvarnost.“

Iz znatiželje u svom istraživačkom radu, putujući po celom svetu koristio je i prevozna sredstva svih vrsta, počev od pešačenja, bicikla, volovskih zaprega, slonova, magaraca, konja, kamila, trajekata, glisera, brodova, aviona… Upoznao je i iskusio sve svetske bazare i buvljake. Bio i u legalnoj školi za džeparoše u  Maroku, pa i u nekim za neke narode zabranjenim svetilištima, na Severnom i Južnom Polu, a i samoj tački koja deli zemljinu planetu na severnu i zapadnu poluloptu – Ekvatoru. Hodočastio na mestu Hristovog rođenja i na grobu u Jerusalimu, na Atosu, u Hilendaru. Gostovao u najbudističkoj zemlji – Tibetu. Svoju zemlju je upoznao i opisao od rodnog Novog Sela, pa dalje od Triglava do Đevđelija i naravno novog zavičaja Herceg Novog.

Pre početka publikacije svojih književnih ostvarenja duže vreme je bio vredan, plodonosan i cenjen spoljni saradnik, u mnogim medijima u zemlji i inostranstvu. Publikovan je na ruskom, mađarskom, rusinskom i iranskom.

Autor je objavio 8 knjiga pesama, 12 pripovedaka i drugih proznih dela, 19 putopisa po celom svetu ovozemaljske kugle kao: „Zlatna obala robova crne zapadne Afrike“, „Evroazistralija“, „Malo znane civilizacije“, „Putevima snova i saznanja“, u „Zemljama izazova“, „Biseri Kariba“ i druge .., a prošle godine i 40-tu ediciju, roman autobiografskog karaktera; “OVO SAM JA“, nije samo biografija, već ŽITIJE autora na dugom pređenom putu kroz sva tri vremenska doba i sve kulture sveta. To je veoma bogat opus književno kreativnog stvaralaštva, koji se može porediti i sa najvećim svetskim putnicima i avanturistima.

Gospodin Alvirović poseduje bogatu kolekciju nagrada za svoja književna ostvarenja. Osim više zlatnih povelja tu su i značajne Diplome: Puškina i Međunarodnog foruma. Sa Radio Moskvom – Glas Rusije saradnik je od 1968. godine do današnjih dana. Kao značajno priznanje novembra meseca 2010. godine primljen je i postao član Matice Srpske u Novom Sadu.

Gostovao je u brojnim gradovima, školama, kulturnim institucijama gde je promovisao svoja književna ostvarenja iz bogatog i raznovrsnog opusa. Sva su mu dela istinita i korektno opisana. Otkrio nam je veličanstvene prirodne lepote i neprevaziđene spomenike umetnosti. Uživao u viđenom i doživljenom, nadahnjivao se i inspirisao da opiše i dočara čitaocu. I sve to nam ostavio u isanoj formi kao sopstveni legat i zaveštanje.

O njegovim putovanjima po celom svetu govori više hiljada fotografija i TV zapisa. U svojim dokumentacionim fondovima zapise o ovom autoru imaju: RTV Novi Sad, RTV Atlas, RTV Crna Gora, kao i sam autor. Njegova se dela nalaze u Centgralnoj narodnoj biblioteci Crne Gore u Cetinju, Državnom arhivu Crne Gore, a  u biblioteci u Herceg Novom ima svoj legat.

Građanin sveta se ne predaje. Kao pisac još se ne penzioniše. Još planira da putuje po svetu i napiše još koje zanimljivo delo, da obogati kulturnu baštinu, da još nešto otme od zaborava, zapiše, napiše i objavi.

Natalija Staparac

VEČITI PUTNICI

SAVREMENICI I AMBASADORI KROZ KULTURE I CIVILIZACIJE

PROHUJALIH VREMENA

“ Putovanja su svetlosni vidici jer obogaćuju znanja, oplemenjuju čoveka i uzdižu ga iznad svakodnevnice.“ Iz tih razloga predstavljamo jedinstvene svetske putnike, bračni par Danicu i Hadži Mr. Ivana Alvirovića, iz Herceg Novog smeštenog na obali zaliva prelepe Boke Kotorske, grada književnika, mimoza, kamelija i festivala.

Putujući ambasador Ivan Hadži Alvirović, započeo je svoja životna putovanja još kao beba kada je u svojoj kolevci zaplovio brzacima Drine. Podivljala reka ga je iznela iz kuće i poput vizije života ponela svojim brzacima kao proroka Mojsija. Bio je to simboličan znak njegovog budućeg života u kojem će putovanja zauzimati centralno mesto.

Putnik, ratnik i poeta, gospodin Alvirović je rođen 24.02.1927. godine u Podrinjskom Novom Selu, opština Loznica. Ekonomski fakultet završio je u Subotici, a postdiplomske studije u Skoplju. Od mladosti borac za istinu i pravdu. Ratnik za slobodu i kao takav teško ranjen na Sremskom frontu. Vizionar, sanjar, istoričar. Ljubopitljivi istraživač istorija i kultura….

Sa suprugom Danicom proputovao je celu zemaljsku kuglu, svih pet kontinenata, (više od 100 država) susretao se i družio sa ljudima raznih boja kože i mentaliteta, običaja, religija, filozofija, plemena iz drevnih civilizacija (Aboridžini, Amberi …). Plovio po okeanima, svetskim rekama i morima. Plovio svetom rekom Gang u Indiji, prelazio preko najvećih svetskih moreuza i kanala: Bosfor, Dardaneli, Gibraltara pa i najčuvenijeg Paponskog … koji rastavljaju i  spajaju kontinente i države. Penjao se na najviše planine sveta Ande, Peru, Himelaje pa sve do pod sam vrh Monte Eversta, najviše planine na svetu. Upoznao drevne istorijske lokalitete, među njima i Troju, penjao se na legendarni Olimp u Grčkoj, Kineski zid, piramide „Sunce“ i „Meseca“ u Meksiku, planini i vulkanu Fudži u Japanu, dva puta video Živu boginju u Nepalu. Posetio sve značajne mauzoleje uglednih svetskih velikana: Lenjina, Romanovih, Mao Ce Tunga, Kemal paše Ataturka, hramove velikih Inka, dinastije Gandi …Mnogi nisu čuli za predeo u nedođiji -Tunguziju, a ovaj autor se i tamo našao, kao i na poluostrvu Kamčatku (1.300.000km2) na obalama Tihog okeana, sa brojnim vulkanima od kojih je 29 aktivno.  Poznatoj i po čuvenoj ribi garbušom od koje se dobija čuveni i skupoceni kavijar… Kamčatki je posvetio 4 pesme, a jedna od njih počinje stihovima:

Tamo gde šumi Tihi okean

Gde puška beše čudna alatka,

U tamnoj noći kad je drugde dan,

E, tamo je prekrasna Kamčatka.

“Sanjao sam o Rusima i Rusiji, najvećoj državi na svetu, o Sibiru, sibirskim tajgama, jezerima Bajkal, Ladoga …., čuvenim rekama, Volgi, Nevi, Dnjepru…. O starim ruskim gradovima, najvećem i najbogatijem muzeju na svetu Ermitažu.. Jaka volja, požrtvovanje, trud i veliko odricanje omogućili su mi da se snovi pretvore u javu, a želja u stvarnost.“

Iz znatiželje u svom istraživačkom radu, putujući po celom svetu koristio je i prevozna sredstva svih vrsta, počev od pešačenja, bicikla, volovskih zaprega, slonova, magaraca, konja, kamila, trajekata, glisera, brodova, aviona… Upoznao je i iskusio sve svetske bazare i buvljake. Bio i u legalnoj školi za džeparoše u  Maroku, pa i u nekim za neke narode zabranjenim svetilištima, na Severnom i Južnom Polu, a i samoj tački koja deli zemljinu planetu na severnu i zapadnu poluloptu – Ekvatoru. Hodočastio na mestu Hristovog rođenja i na grobu u Jerusalimu, na Atosu, u Hilendaru. Gostovao u najbudističkoj zemlji – Tibetu. Svoju zemlju je upoznao i opisao od rodnog Novog Sela, pa dalje od Triglava do Đevđelija i naravno novog zavičaja Herceg Novog.

Pre početka publikacije svojih književnih ostvarenja duže vreme je bio vredan, plodonosan i cenjen spoljni saradnik, u mnogim medijima u zemlji i inostranstvu. Publikovan je na ruskom, mađarskom, rusinskom i iranskom.

Autor je objavio 8 knjiga pesama, 12 pripovedaka i drugih proznih dela, 19 putopisa po celom svetu ovozemaljske kugle kao: „Zlatna obala robova crne zapadne Afrike“, „Evroazistralija“, „Malo znane civilizacije“, „Putevima snova i saznanja“, u „Zemljama izazova“, „Biseri Kariba“ i druge .., a prošle godine i 40-tu ediciju, roman autobiografskog karaktera; “OVO SAM JA“, nije samo biografija, već ŽITIJE autora na dugom pređenom putu kroz sva tri vremenska doba i sve kulture sveta. To je veoma bogat opus književno kreativnog stvaralaštva, koji se može porediti i sa najvećim svetskim putnicima i avanturistima.

Gospodin Alvirović poseduje bogatu kolekciju nagrada za svoja književna ostvarenja. Osim više zlatnih povelja tu su i značajne Diplome: Puškina i Međunarodnog foruma. Sa Radio Moskvom – Glas Rusije saradnik je od 1968. godine do današnjih dana. Kao značajno priznanje novembra meseca 2010. godine primljen je i postao član Matice Srpske u Novom Sadu.

Gostovao je u brojnim gradovima, školama, kulturnim institucijama gde je promovisao svoja književna ostvarenja iz bogatog i raznovrsnog opusa. Sva su mu dela istinita i korektno opisana. Otkrio nam je veličanstvene prirodne lepote i neprevaziđene spomenike umetnosti. Uživao u viđenom i doživljenom, nadahnjivao se i inspirisao da opiše i dočara čitaocu. I sve to nam ostavio u isanoj formi kao sopstveni legat i zaveštanje.

O njegovim putovanjima po celom svetu govori više hiljada fotografija i TV zapisa. U svojim dokumentacionim fondovima zapise o ovom autoru imaju: RTV Novi Sad, RTV Atlas, RTV Crna Gora, kao i sam autor. Njegova se dela nalaze u Centgralnoj narodnoj biblioteci Crne Gore u Cetinju, Državnom arhivu Crne Gore, a  u biblioteci u Herceg Novom ima svoj legat.

Građanin sveta se ne predaje. Kao pisac još se ne penzioniše. Još planira da putuje po svetu i napiše još koje zanimljivo delo, da obogati kulturnu baštinu, da još nešto otme od zaborava, zapiše, napiše i objavi.

Natalija Staparac

Deutsche Universitäten führen umfangreiche Forschungsarbeiten über atomare, biologische und chemische Kampfstoffe fort.

Newsletter vom 02.02.2011 – Wehrmedizin

BERLIN (Eigener Bericht) – Deutsche Universitäten führen umfangreiche
Forschungsarbeiten über atomare, biologische und chemische Kampfstoffe
fort. Wie die Bundesregierung bestätigt, kooperieren zahlreiche
deutsche Hochschulen mit denjenigen Instituten der Bundeswehr, die für
die Untersuchung von ABC-Waffen zuständig sind. Erforscht werden unter
anderem Abwehrmaßnahmen gegen Milzbranderreger (Anthrax), Senfgas und
das Nervengift Sarin. Die deutschen Streitkräfte trainieren ihrerseits
bei entsprechenden Manövern den Umgang mit ABC-Waffen. Parallel dazu
entwickelt sich an deutschen Universitäten eine ausgefeilte
wehrmedizinische Forschung. Diese befasst sich ebenso mit
kriegsbedingten physischen und psychischen Erkrankungen wie mit den
propagandistischen Aspekten ärztlichen Handelns.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57

Scott Taylor’s review of ‚My Friend the Mercenary‘ in today’s Globe and Mail.

Scott Taylor’s review of ‚My Friend the Mercenary‘ in today’s Globe and Mail.

http://www.theglobeandmail.com/news/arts/books/my-friend-the-mercenary-a-memoir-by-james-brabazon/article1889003/?cmpid=rss1

The Daily Review, Tue., Feb. 1
Into the dark heart of Africa
REVIEWED BY SCOTT TAYLOR
From Tuesday’s Globe and Mail
comments
* Email
* Tweet
*
* Print
* Decrease text size Increase text size
When you combine the virtually lawless political environment in West Africa with
ruthless mercenaries, desperate rebels, shady arms dealers, greedy oil
executives, soulless intelligence operatives and the lure of illegal diamonds,
you have a recipe for a spellbinding adventure story. With My Friend the
Mercenary, first-time author James Brabazon certainly cooks this mix into a
fast-paced page-turner.

Set largely in war-torn Liberia, the story starts in the spring of 2002. Having
already spent some time covering war zones as a freelance photojournalist and
filmmaker, Brabazon is offered a unique opportunity to accompany rebels from the
group Liberians United for Reconciliation and Democracy (LURD) into Liberian
territory, where they hope to depose the despised president, Charles Taylor.

Realizing the dangers associated with such a venture, Brabazon recruits the
services of veteran South African mercenary Nick du Toit. Truly an odd couple,
the fiftysomething du Toit and thirtysomething Brabazon nonetheless form a close
bond as together they endure hardships, illness and, eventually, combat.

Although that first foray into Liberia ended in near disaster for the rebels,
Brabazon became almost fixated on this relatively obscure regional conflict. As
the rest of the Western world closely followed the fighting in Afghanistan and
the U.S. build-up in preparation for the invasion of Iraq, he continued to seek
out broadcasters and funding for his film projects in Liberia.

For his part, du Toit became embroiled in an ambitious scheme to topple the
government of oil-rich Equatorial Guinea and replace the president with a puppet
regime that would be more favourable to financial backers.

Through the trust and friendship that was forged during their challenging
exploits in the jungles of Liberia, du Toit not only confided in Brabazon his
coup plot, he also invited him to become an integral part of the mission’s
execution. Only sheer happenstance – the unfortunate timing of his grandfather’s
death – prevented Brabazon from accompanying du Toit and his comrades on their
ill-fated “African Adventure.”

On March 7, 2004, a Boeing 727 was seized at the airport in Harare, Zimbabwe,
along with 64 suspected mercenaries and their equipment. Two days later, du Toit
was arrested along with his advance guard in Malabo, Equatorial Guinea.

Aware of just how close a call he had – and realizing that he, too, would have
ended up in Black Beach prison, the most notorious penitentiary in all of Africa
– Brabazon attempted to help his mercenary friend by tracing the trail of
intrigue behind the coup plot. The common denominator gleaned from this
dissection of betrayal and greed at all levels is that there truly is no honour
among thieves.

Throughout the entire tale, there are few, if any, truly likeable or even
morally redeemable characters. The LURD rebels have no clear ideology, other
than to use their drugged-up child soldiers to defeat Charles Taylor’s equally
stoned and youthful fighters. The U.S. Central Intelligence Agency and various
other mercenaries similarly have little regard for the human suffering generated
by their intrigue and mischief.

Depicting himself with a rare honesty, even Brabazon, as the central figure in
this memoir, is far more of an anti-hero than a Hollywood stereotype. Hooked on
the adrenaline rush of what he describes as filming the “bang, bang,” he admits
to suffering post-traumatic stress disorder, which takes a toll on his personal
relationships. Furthermore, his admissions of willful co-operation with U.S.
intelligence agencies and agreeing to (albeit not fulfilling) the desires of his
mercenary colleagues to aid and abet a coup d’état clearly removes him from the
ranks of legitimate war correspondents.

A brave adventurer and a brilliant storyteller, Brabazon cannot honestly be
described as a journalist. It would seem that he understands this all too well,
as his final passage reads: “I ask who I am, who I was, and what change I might
be owed from the cost of all the hubris and bloodletting that became my career.
Out of the darkness I try to conjure the dreams that will not come, and face the
memories that will not go. Nick in his cell, me in my sanctuary.

“And I ask this, too: Who is the mercenary?”

Scott Taylor is a former soldier and an independent war correspondent. His most
recent book is Unembedded: Two Decades of Maverick War Reporting.

© 2011 CTVglobemedia Publishing Inc. All Rights Reserved.

Ваша екселенцијо двоструко противуставни председниче Републике и Демократске странке господине Борисе ТАДИЋУ,

01 02 2011

Ваша екселенцијо двоструко противуставни председниче Републике и Демократске
странке господине Борисе ТАДИЋУ,

Молим Вас на основу члана 56 Устава да као председник Републике јавно одговорите
на доње питање господина Комазеца.

С поштовањем председника Републике,
Љубомир Т. Грујић
Џона Кенедија 31/15
11070 Београд

http://www.autonom.pl/index.php/news/kraj/934-warszawa-zaproszenie-na-demonstracje-poparcia-dla-serbskiego-kosowa

—– Forwarded Message —-
From: Obrad Komazec <fbmessage+hiovzcdz@facebookmail.com>
To: Љубомир Тихомира Грујић <lyubomir_gruyitch@yahoo.com>
Sent: Tue, February 1, 2011 5:24:48 PM
Subject: НЕКА СУНЦЕ ЗАСИЈА НАД СРБИЈОМ (Evo se narod Poljske sprema na
masovne…)

Obrad Komazec (поставио/ла у НЕКА СУНЦЕ ЗАСИЈА НАД СРБИЈОМ)
Obrad Komazec 5:24 по подне феб 1
Evo se narod Poljske sprema na masovne demonstracije 20.februara , sa parolom
KOSOVO JE SRBSKO , da li bi i mi trebali da napravimo tako nesto ?

http://www.facebook.com/l/f79c6GbQmGGI3Xk-ebGlD6zM3Cg;www.autonom.pl/index.php/news/kraj/934-warszawa-zaproszenie-na-demonstracje-poparcia-dla-serbskiego-kosowa

Demonstracja poparcia dla serbskiego Kosowa – 20.02.2011www.autonom.pl 20
lutego (niedziela) o godzinie 15:00 zapraszamy na demonstrację, będącą symbolem
solidarności z uciskanym narodem sebrskim. Wspólnie zamanifestujemy przeciwko
zbrodniczej działalności kosowskiego rządu, wspieranej przez największe światowe
instytucje. Zbiórka przy stacji metra Świętokrzyska w Wars

TV-SRBIJE – uživo, sa samo jednim klikom!

http://www.tvuzivo.com/rts-srbija-satelitski.html

PS: na desnoj strani su nase TV stanice, pa izaberite sta zelite da gledate,

a sliku mozete duplim brzim klikom na slici da uvecate u velicini vaseg PC
ekrana.