VEČITI PUTNICI
SAVREMENICI I AMBASADORI KROZ KULTURE I CIVILIZACIJE
PROHUJALIH VREMENA
“ Putovanja su svetlosni vidici jer obogaćuju znanja, oplemenjuju čoveka i uzdižu ga iznad svakodnevnice.“ Iz tih razloga predstavljamo jedinstvene svetske putnike, bračni par Danicu i Hadži Mr. Ivana Alvirovića, iz Herceg Novog smeštenog na obali zaliva prelepe Boke Kotorske, grada književnika, mimoza, kamelija i festivala.
Putujući ambasador Ivan Hadži Alvirović, započeo je svoja životna putovanja još kao beba kada je u svojoj kolevci zaplovio brzacima Drine. Podivljala reka ga je iznela iz kuće i poput vizije života ponela svojim brzacima kao proroka Mojsija. Bio je to simboličan znak njegovog budućeg života u kojem će putovanja zauzimati centralno mesto.
Putnik, ratnik i poeta, gospodin Alvirović je rođen 24.02.1927. godine u Podrinjskom Novom Selu, opština Loznica. Ekonomski fakultet završio je u Subotici, a postdiplomske studije u Skoplju. Od mladosti borac za istinu i pravdu. Ratnik za slobodu i kao takav teško ranjen na Sremskom frontu. Vizionar, sanjar, istoričar. Ljubopitljivi istraživač istorija i kultura….
Sa suprugom Danicom proputovao je celu zemaljsku kuglu, svih pet kontinenata, (više od 100 država) susretao se i družio sa ljudima raznih boja kože i mentaliteta, običaja, religija, filozofija, plemena iz drevnih civilizacija (Aboridžini, Amberi …). Plovio po okeanima, svetskim rekama i morima. Plovio svetom rekom Gang u Indiji, prelazio preko najvećih svetskih moreuza i kanala: Bosfor, Dardaneli, Gibraltara pa i najčuvenijeg Paponskog … koji rastavljaju i spajaju kontinente i države. Penjao se na najviše planine sveta Ande, Peru, Himelaje pa sve do pod sam vrh Monte Eversta, najviše planine na svetu. Upoznao drevne istorijske lokalitete, među njima i Troju, penjao se na legendarni Olimp u Grčkoj, Kineski zid, piramide „Sunce“ i „Meseca“ u Meksiku, planini i vulkanu Fudži u Japanu, dva puta video Živu boginju u Nepalu. Posetio sve značajne mauzoleje uglednih svetskih velikana: Lenjina, Romanovih, Mao Ce Tunga, Kemal paše Ataturka, hramove velikih Inka, dinastije Gandi …Mnogi nisu čuli za predeo u nedođiji -Tunguziju, a ovaj autor se i tamo našao, kao i na poluostrvu Kamčatku (1.300.000km2) na obalama Tihog okeana, sa brojnim vulkanima od kojih je 29 aktivno. Poznatoj i po čuvenoj ribi garbušom od koje se dobija čuveni i skupoceni kavijar… Kamčatki je posvetio 4 pesme, a jedna od njih počinje stihovima:
Tamo gde šumi Tihi okean
Gde puška beše čudna alatka,
U tamnoj noći kad je drugde dan,
E, tamo je prekrasna Kamčatka.
“Sanjao sam o Rusima i Rusiji, najvećoj državi na svetu, o Sibiru, sibirskim tajgama, jezerima Bajkal, Ladoga …., čuvenim rekama, Volgi, Nevi, Dnjepru…. O starim ruskim gradovima, najvećem i najbogatijem muzeju na svetu Ermitažu.. Jaka volja, požrtvovanje, trud i veliko odricanje omogućili su mi da se snovi pretvore u javu, a želja u stvarnost.“
Iz znatiželje u svom istraživačkom radu, putujući po celom svetu koristio je i prevozna sredstva svih vrsta, počev od pešačenja, bicikla, volovskih zaprega, slonova, magaraca, konja, kamila, trajekata, glisera, brodova, aviona… Upoznao je i iskusio sve svetske bazare i buvljake. Bio i u legalnoj školi za džeparoše u Maroku, pa i u nekim za neke narode zabranjenim svetilištima, na Severnom i Južnom Polu, a i samoj tački koja deli zemljinu planetu na severnu i zapadnu poluloptu – Ekvatoru. Hodočastio na mestu Hristovog rođenja i na grobu u Jerusalimu, na Atosu, u Hilendaru. Gostovao u najbudističkoj zemlji – Tibetu. Svoju zemlju je upoznao i opisao od rodnog Novog Sela, pa dalje od Triglava do Đevđelija i naravno novog zavičaja Herceg Novog.
Pre početka publikacije svojih književnih ostvarenja duže vreme je bio vredan, plodonosan i cenjen spoljni saradnik, u mnogim medijima u zemlji i inostranstvu. Publikovan je na ruskom, mađarskom, rusinskom i iranskom.
Autor je objavio 8 knjiga pesama, 12 pripovedaka i drugih proznih dela, 19 putopisa po celom svetu ovozemaljske kugle kao: „Zlatna obala robova crne zapadne Afrike“, „Evroazistralija“, „Malo znane civilizacije“, „Putevima snova i saznanja“, u „Zemljama izazova“, „Biseri Kariba“ i druge .., a prošle godine i 40-tu ediciju, roman autobiografskog karaktera; “OVO SAM JA“, nije samo biografija, već ŽITIJE autora na dugom pređenom putu kroz sva tri vremenska doba i sve kulture sveta. To je veoma bogat opus književno kreativnog stvaralaštva, koji se može porediti i sa najvećim svetskim putnicima i avanturistima.
Gospodin Alvirović poseduje bogatu kolekciju nagrada za svoja književna ostvarenja. Osim više zlatnih povelja tu su i značajne Diplome: Puškina i Međunarodnog foruma. Sa Radio Moskvom – Glas Rusije saradnik je od 1968. godine do današnjih dana. Kao značajno priznanje novembra meseca 2010. godine primljen je i postao član Matice Srpske u Novom Sadu.
Gostovao je u brojnim gradovima, školama, kulturnim institucijama gde je promovisao svoja književna ostvarenja iz bogatog i raznovrsnog opusa. Sva su mu dela istinita i korektno opisana. Otkrio nam je veličanstvene prirodne lepote i neprevaziđene spomenike umetnosti. Uživao u viđenom i doživljenom, nadahnjivao se i inspirisao da opiše i dočara čitaocu. I sve to nam ostavio u isanoj formi kao sopstveni legat i zaveštanje.
O njegovim putovanjima po celom svetu govori više hiljada fotografija i TV zapisa. U svojim dokumentacionim fondovima zapise o ovom autoru imaju: RTV Novi Sad, RTV Atlas, RTV Crna Gora, kao i sam autor. Njegova se dela nalaze u Centgralnoj narodnoj biblioteci Crne Gore u Cetinju, Državnom arhivu Crne Gore, a u biblioteci u Herceg Novom ima svoj legat.
Građanin sveta se ne predaje. Kao pisac još se ne penzioniše. Još planira da putuje po svetu i napiše još koje zanimljivo delo, da obogati kulturnu baštinu, da još nešto otme od zaborava, zapiše, napiše i objavi.
Natalija Staparac
VEČITI PUTNICI
SAVREMENICI I AMBASADORI KROZ KULTURE I CIVILIZACIJE
PROHUJALIH VREMENA
“ Putovanja su svetlosni vidici jer obogaćuju znanja, oplemenjuju čoveka i uzdižu ga iznad svakodnevnice.“ Iz tih razloga predstavljamo jedinstvene svetske putnike, bračni par Danicu i Hadži Mr. Ivana Alvirovića, iz Herceg Novog smeštenog na obali zaliva prelepe Boke Kotorske, grada književnika, mimoza, kamelija i festivala.
Putujući ambasador Ivan Hadži Alvirović, započeo je svoja životna putovanja još kao beba kada je u svojoj kolevci zaplovio brzacima Drine. Podivljala reka ga je iznela iz kuće i poput vizije života ponela svojim brzacima kao proroka Mojsija. Bio je to simboličan znak njegovog budućeg života u kojem će putovanja zauzimati centralno mesto.
Putnik, ratnik i poeta, gospodin Alvirović je rođen 24.02.1927. godine u Podrinjskom Novom Selu, opština Loznica. Ekonomski fakultet završio je u Subotici, a postdiplomske studije u Skoplju. Od mladosti borac za istinu i pravdu. Ratnik za slobodu i kao takav teško ranjen na Sremskom frontu. Vizionar, sanjar, istoričar. Ljubopitljivi istraživač istorija i kultura….
Sa suprugom Danicom proputovao je celu zemaljsku kuglu, svih pet kontinenata, (više od 100 država) susretao se i družio sa ljudima raznih boja kože i mentaliteta, običaja, religija, filozofija, plemena iz drevnih civilizacija (Aboridžini, Amberi …). Plovio po okeanima, svetskim rekama i morima. Plovio svetom rekom Gang u Indiji, prelazio preko najvećih svetskih moreuza i kanala: Bosfor, Dardaneli, Gibraltara pa i najčuvenijeg Paponskog … koji rastavljaju i spajaju kontinente i države. Penjao se na najviše planine sveta Ande, Peru, Himelaje pa sve do pod sam vrh Monte Eversta, najviše planine na svetu. Upoznao drevne istorijske lokalitete, među njima i Troju, penjao se na legendarni Olimp u Grčkoj, Kineski zid, piramide „Sunce“ i „Meseca“ u Meksiku, planini i vulkanu Fudži u Japanu, dva puta video Živu boginju u Nepalu. Posetio sve značajne mauzoleje uglednih svetskih velikana: Lenjina, Romanovih, Mao Ce Tunga, Kemal paše Ataturka, hramove velikih Inka, dinastije Gandi …Mnogi nisu čuli za predeo u nedođiji -Tunguziju, a ovaj autor se i tamo našao, kao i na poluostrvu Kamčatku (1.300.000km2) na obalama Tihog okeana, sa brojnim vulkanima od kojih je 29 aktivno. Poznatoj i po čuvenoj ribi garbušom od koje se dobija čuveni i skupoceni kavijar… Kamčatki je posvetio 4 pesme, a jedna od njih počinje stihovima:
Tamo gde šumi Tihi okean
Gde puška beše čudna alatka,
U tamnoj noći kad je drugde dan,
E, tamo je prekrasna Kamčatka.
“Sanjao sam o Rusima i Rusiji, najvećoj državi na svetu, o Sibiru, sibirskim tajgama, jezerima Bajkal, Ladoga …., čuvenim rekama, Volgi, Nevi, Dnjepru…. O starim ruskim gradovima, najvećem i najbogatijem muzeju na svetu Ermitažu.. Jaka volja, požrtvovanje, trud i veliko odricanje omogućili su mi da se snovi pretvore u javu, a želja u stvarnost.“
Iz znatiželje u svom istraživačkom radu, putujući po celom svetu koristio je i prevozna sredstva svih vrsta, počev od pešačenja, bicikla, volovskih zaprega, slonova, magaraca, konja, kamila, trajekata, glisera, brodova, aviona… Upoznao je i iskusio sve svetske bazare i buvljake. Bio i u legalnoj školi za džeparoše u Maroku, pa i u nekim za neke narode zabranjenim svetilištima, na Severnom i Južnom Polu, a i samoj tački koja deli zemljinu planetu na severnu i zapadnu poluloptu – Ekvatoru. Hodočastio na mestu Hristovog rođenja i na grobu u Jerusalimu, na Atosu, u Hilendaru. Gostovao u najbudističkoj zemlji – Tibetu. Svoju zemlju je upoznao i opisao od rodnog Novog Sela, pa dalje od Triglava do Đevđelija i naravno novog zavičaja Herceg Novog.
Pre početka publikacije svojih književnih ostvarenja duže vreme je bio vredan, plodonosan i cenjen spoljni saradnik, u mnogim medijima u zemlji i inostranstvu. Publikovan je na ruskom, mađarskom, rusinskom i iranskom.
Autor je objavio 8 knjiga pesama, 12 pripovedaka i drugih proznih dela, 19 putopisa po celom svetu ovozemaljske kugle kao: „Zlatna obala robova crne zapadne Afrike“, „Evroazistralija“, „Malo znane civilizacije“, „Putevima snova i saznanja“, u „Zemljama izazova“, „Biseri Kariba“ i druge .., a prošle godine i 40-tu ediciju, roman autobiografskog karaktera; “OVO SAM JA“, nije samo biografija, već ŽITIJE autora na dugom pređenom putu kroz sva tri vremenska doba i sve kulture sveta. To je veoma bogat opus književno kreativnog stvaralaštva, koji se može porediti i sa najvećim svetskim putnicima i avanturistima.
Gospodin Alvirović poseduje bogatu kolekciju nagrada za svoja književna ostvarenja. Osim više zlatnih povelja tu su i značajne Diplome: Puškina i Međunarodnog foruma. Sa Radio Moskvom – Glas Rusije saradnik je od 1968. godine do današnjih dana. Kao značajno priznanje novembra meseca 2010. godine primljen je i postao član Matice Srpske u Novom Sadu.
Gostovao je u brojnim gradovima, školama, kulturnim institucijama gde je promovisao svoja književna ostvarenja iz bogatog i raznovrsnog opusa. Sva su mu dela istinita i korektno opisana. Otkrio nam je veličanstvene prirodne lepote i neprevaziđene spomenike umetnosti. Uživao u viđenom i doživljenom, nadahnjivao se i inspirisao da opiše i dočara čitaocu. I sve to nam ostavio u isanoj formi kao sopstveni legat i zaveštanje.
O njegovim putovanjima po celom svetu govori više hiljada fotografija i TV zapisa. U svojim dokumentacionim fondovima zapise o ovom autoru imaju: RTV Novi Sad, RTV Atlas, RTV Crna Gora, kao i sam autor. Njegova se dela nalaze u Centgralnoj narodnoj biblioteci Crne Gore u Cetinju, Državnom arhivu Crne Gore, a u biblioteci u Herceg Novom ima svoj legat.
Građanin sveta se ne predaje. Kao pisac još se ne penzioniše. Još planira da putuje po svetu i napiše još koje zanimljivo delo, da obogati kulturnu baštinu, da još nešto otme od zaborava, zapiše, napiše i objavi.
Natalija Staparac
Filed under: AKTUELNO, Literatura, POEZIJA LJUBAVI I NADAHNUĆA, Vesti | Leave a comment »
