ZBIRKA PESAMA – Autor, Dušan Nonković

Dušan Nonković 08. Februar um 12:27
TI SI MOJ TRENUTAK
Ti si moj trenutak
koji traje i traje
od jutra do zore
nikad ne prestaje

ni kada dan svane
ni kad sunce peče
ni u predvečerje
kad zvezde sjaje

ti si moj trenutak
koji traje li traje
od trena do sata
od od sata do dana

dvadeset četir sata
od meseca do meseca
od proleća do prileća
od sazveždja do sazveždja

ti si moj trenutak
koji večno traje!
ljubav koja ne prestaje
zato mi reci dušo, volim te

reci mi to andjele
zbog trenutka
koji ne prestaje
koji večno traje

Dušan Nonković 08. Februar um 12:32

 

I VIŠE OD SVEGA TOGA

Slike i reči ove divne žene
svetije lepše od svake želje
divne kao reči najlepše pesme
pevane u zori i predvečerje

ta divna žena posta
strepnja i tuga moja

sad mi nije ni jedno ni drugo
do više od svega toga
volim je ludo i preludo
do nebeskog svoda

i više i dalje i svetlije
od svega toga

čarobnija od same mesečine
svetlija od zraka sunca
posta ljubav neizbrisiva-moja
i samo moja i više ničija!

Niko te neće znati ni moći
ni više smeti voleti
od „viteza“ tvoga!-ljubavi moja

Dušan Nonković 08. Februar um 12:38 

IZ TVRDOGLAVOSTI

nebo je čudno požutelo
tišina se spušta nemo
nesta cvrkut ptica
nema pesme slavuja

oblaci horizonta vise
ko čirevi puni gnoja
kao da se nikad neće
čuti cvrkutanje ptica
a niti pesma slavuja

umesto duge na nebu
vise oblaci gnojni
nesta radosti oka
nasta golema tuga

ostaše samo jecaji
bolna tuga uzdisaji
zbog divne ljubavi
što se tiho gasi
u nepovrat odlazi
mre iz tvrdoglavosti

Dušan Nonković 08. Februar um 12:43 

LJUBAVI VEČNA

Šta da ti kažem
posle ovog svega
do da te volim
ljubavi moja
poslednja i prva
cvete mog proleća
ružo nad ružama
najlepšeg vrta
osmehu nebesa
lepšeg od duga
srećo rajska
radosti jutra
odkucaju srca
eleksijo života
ljubavi večna
ljubavi moja

Dušan Nonković 08. Februar um 12:46 

ŽELIM TI

želim ti lep
zagonetan osmeh
celog dana
i cele večeri
od jutra do sutra
od dana do dana
meseca do meseca
godinama
celog dugog života
ljubavi naša
slatka
moja
zagonetna
Monaliza
srcu mi draga

Dušan Nonković 08. Februar um 12:53 

DA MI JE SAMO
ZIMU PREBRODITI
CRTAĆEMO
UVALAMA
U PESKU
OBALA
JADRANSKOG MORA
NAŠA SRCA
ZAGRLJENA
JEDNO DO
DRUGOGA
MILOVANA
OD SUNCA
U ŽAMORU
KUPAČA
ČEKAĆEMO
POLJUBCIMA
PESMU CVRČKA
UZ POGLED MESECA
LJUBAVI MOJA

Dušan Nonković 08. Februar um 12:59 

PUT OSMEHA MOJIH DALJINA

vidiš li kap zamagljenog okna
klizi ko suza biva sve manja
postajući trag jednog života
divna nevesta sunca večitoga

propušta zrake duginih boja
kiti osmeh mojih daljina
da ogrejem zenicu oka tvojega
ugledam ljubav u sreći andjela

blesak nek sevne daljinama
da osvetli put našim snovima

kad ugledaš suzu prozora da visi
znaj da je moja ona koja te voli

Dušan Nonković 08. Februar um 13:01 

ČUJEŠ LI

čuješ li cvrkut ptica
ovog prohladnog jutra
kako mole za mrvice
iz pera tvoga
kako cvrkuću i mole
da ih ponesu daljinama
onoj slomljenog krila
koja se raduje slovima
iz pera zlatnoga
tvoga

Dušan Nonković 08. Februar um 13:04 

DOBRO JUTRO ERUTO CVETA

Dobro jutro pčelice mi divna
leptirovih krila čarobnih boja
vredna pametna erota cveta
procvalog u duši srca moga
ljubavi daljine nebeskih duga
udahnuće života sunčanog neba
biće iz raja kojem nema ravna
za primer svima kako se voli
mre
večnim biva
ostaje večno da ljubav živi
na vekove u cvatu voljenoga
čežnjom…

Dušan Nonković 08. Februar um 13:08 

NOĆ

noć
žica
tanana
struna
puče
tišina
ostah
u njoj
bez
poljubca
bez
srca
bez
sna
svilena

Dušan Nonković 08. Februar um 13:11 

Kad te samo čujem

Kad te samo čujem sve zaboravljam
šta će samo biti kad te dodirnem
poljubim usne nosom dotaknem
od ljubavi silne podrhtim telom
moliću se svima zemljom i nebom
da od silne želje pred tobom ne klonem
kad od ljubavi sreće na kolena padnem

Dušan Nonković 08. Februar um 13:16
Ili ovo sasvim nešto drugo, 

RAZGOVOR GLISTE I VRANE

Reče glisti vrana
ti si krejatura glupa
bez glave bez znanja
možeš bit samo hrana

glista se trže i reče
znam više od tebe i
u zemlju da pobegnem
plodnom da je učinim

nemoj da me pojedeš
ako već tako moraš
pojedi od mene pola
a možeš uzeti i više

dva tri četiri dela
ostavi mi delićak da
ti budem ponovo cela
ti neznaš ono što ja

ako nas gliste pojedeš
cele neće biti dogodine
nijedne za tvoje tičiće
vrana pametna krene dalje

poučena od gliste odlete
svome jatu da svima kaže
gliste su nam veoma važne
tako vrane dobiše predikat
da su posebno pametne ptice

DN

Dušan Nonković 08. Februar um 13:17 

> > RAZGOVOR PČELE I TREŠNJE
> >
> > Reče pčela trešnji da nebi
> > nikako htela da je trešnja
> > po cvetu joj svako vršlja
> > uz stablo krmak češe a kera
> > ponjuši digne nogu i popiša
> >
> > Trešnja zadrhta beharom reče
> > nikad nebih htela biti pčela
> > svako me obožava zbog mirisa
> > pred usne stavlja da uživa
> >
> > srecna vredno zujeći reče pčela
> > i mene obožava svako zbog meda
> > istina je reče u cvatu trešnja
> > mene se pred usne stavlja i uživa
> >
> > tebe niko ne prinosi usnama
> > ko osa zujiš bodeš strah širiš
> > što tebe vole zbog slatka meda
> > voli se i mene zbog trešanja
> >
> > reče trešnja ne čelice lepa
> > osta ću trešnja zbog cveta
> > da hranim tebe nektrom
> > zaljubljene duše cvetom
> >
> > reče na kraju okićena trešnja
> > uvek je lepše dati nego uzimati
> > zar ne piše negde blagosloven
> > je onaj koji zna dati!!!
> > a ne onaj koji zna samo uzeti
> > a ja sve dajem a ništa ne uzimam
> >
> > tako se duboko zamisli pčela u mislima
> > postade pametna i vredna darujući medom
> > radost zdravlje i poneki pametan čoveku primer
> > tako kaže legenda
> > Dušanovog pera.
> > -čiča miča i gotova je priča.

Dušan Nonković 08. Februar um 13:23 

PRVA NOĆ BEZ TEBE

Prva noć bez tebe
posta jalova setna
tužna mrtva tišina
bez sunca i meseca

bez čari tvog glasa
sve mi čini tužnim
praznim i setnim
mrtva tišina ukleta

u toj tišini strave
osta mi zračak nade
put ljubavi sjajne
čarobno svetlo duše-tvoje i moje

osta mi zračak nade
divan san umesto jave
saznanje da se volimo
da jedno drugo želimo

Dušan Nonković 08. Februar um 13:26
RAZGOVOR LEPTIRA I ČIČKA 

bio bih ti radje
leptir a ne čičak
da letim od cveta
do cveta i nektra

čičak podskoči reče
bio bih ipak radje
čičak koji od dole
noge i sunce gleda

leptir uzbudjen reče
kakva ti je to draž
kako da ne čičak uzvikne
kad te taknu noge devojačke

ti moraš da letiš
od cveta do cveta
a mene nosi noga
lepa devojačka

Dušan Nonković 08. Februar um 13:29 

USPAVANKA!

Spavaj moje „čedo“!
mislim na tebe
brojeći zvezde
šaptaću ti bajke
za decu i odrasle
ljubiću ti usne
medom zalivene
spavaj moje „čedo“!

Werbeanzeigen